Братислав Грбић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Братислав Грбић
Bratislav Grbić.jpg
Кастинг за „Аникина времена“, 1953. године
Пуно име Братислав Грбић
Надимак Бата
Датум рођења (1930-08-11)11. август 1930.
Место рођења Ђаковица
Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Краљевина Југославија
Датум смрти 12. јануар 2005.(2005-01-12) (74 год.)
Место смрти Београд
 Србија и Црна Гора
Супружник Живка Грбић
Битна улога Аникина времена - Михаило
IMDb веза
Stevan Kragujevic, Bratislav Grbic (1930-2 .JPG

Братислав Грбић (Ђаковица, 11. август 1930. — Београд, 12. јануар 2005.) глумац, и дугогодишњи сниматељ, прослављени играч ансамбла „Лола“ и „Коло“ и кореограф.

Биографија[уреди]

Родио се 1930. године у Метохији, где му је отац службовао као официр из Првог светског рата. Као дечак морао да напусти родни град због слома Краљевине Југославије и стварање Велике Албаније упролеће 1941. године. Породица се сели у Прокупље.[1]

После рата током обнове и радних акција среће се са члановима ОКУД „Иво Лола Рибар“ из Београда, а по доласку на студије, 1949. године, постаје његов члан. Две године касније, позван је у професионални ансамбл „Коло“.[1]

Паралелно са играњем у „Колу“, Грбић је био и глумац-аматер. Глуму је уписао у класи Јозе Лауренчића, заједно са Гидром Бојанићем и Слободаном Алигрудићем. На кастингу за филм „Аникина времена“ добио је главну мушку улогу. Критике су биле у суперлативу, па је поред професионалне каријере играча постао и глумац. Уследиле су главне мушке улоге у филмовима „Наши се путови разилазе“ и „Пролећни вихор“. Мање улоге одиграо је и у бројним другим остварењима, а у серији „Вук Караџић“ (1987), где је био ангажован као сниматељ, у недостатку одговарајућег глумца, одиграо је епизодну улогу.[1]

Као играч солиста у ансамблу „Коло“ забележио је значајан успех. У престижном Театру „Шајо“ у Паризу гостовао је са ансамблом 78 пута, а у Швајцарској га је прослављени диригент Леополд Стоковски поздравио изашавши на сцену и понудио му је ангажаман у Холивуду, као акционар продукције „Парамаунт пикчерс”. Марго Фонтејн, легенда европског балета, после једног наступа желела је да упозна Бату. Године 1952. у „Колу“ је срео своју животну сапутницу, Живку, са којом је провео 53 године у браку и има сина и ћерку.[1]

Крајем педесетих, почео је да се занима и за фотографију и камеру. Током турнеје по Далеком истоку са „Колом“ снима своју прву репортажу која је емитовани на тек основаној Радио-телевизији Београд. Од 1962. постаје професионални сниматељ РТБ-а и ту остаје до 1991. године. Снимајући документарне програме „Фреске Југославије“ и „Време фресака“ обишао је 122 српска манастира. У манастиру Лесново угледао је фреску „Коло“ која га је инспирисала да 1973. оствари сценско-музичко дело оживљавања средњевековних фресака из српских манастира под називом „Фреска Вива“. О томе Братислав Грбић каже: Дубоко у мени постојала је насушна потреба да оживим то културно благо. Добио сам идеју да наснимим фреске и да их на позорници пројектујем. С ансамблом „Иво Лола Рибар“ направио сам идентичну композицију и када сам преломио светло са фреске на њих, људи са фреске су „оживели“. Утисак је заиста био чаробан![1]

Крајем исте године, програм је изведен педесет пута у САД и Канади, а видело га је око 100.000 гледалаца. Само у Њујорку фреске су оживеле 15 пута у „Медисон сквер гардену“, а Ансамбл је наступио и у Уједињеним нацијама. У представи „Митови Балкана“ оживео је прошлост фигурама из Лепенског вира. Своју креативност и иновативност показао је и у луткарској представи „Разиграно срце“ позоришта „Душко Радовић“ за коју је урадио кореографију.[1]

Признања[уреди]

Крајем осамдесетих година добио је Вукову награду за остварење „Фреска Вива“ и најпрестижнију сниматељску награду у земљи, „Милтон Манаки“. Ансамбл „Коло“ доделило му је награду за животно дело 2004. године.[1]

Филмографија[уреди]

Филмографија
Год. Назив Улога
Камера
1991. Мала шала (телевизијски филм)
1989. Недељом од девет до пет (телевизијски филм)
1989. Балкан експрес 2 (ТВ серија)
1988. Роман о Лондону (ТВ мини-серија) (директор фотографије)
1987. Погрешна процена (телевизијски филм)
1987. Вук Караџић (ТВ серија)
1984. Живот у Хиландару (документарни филм)
1983. Карађорђева смрт (телевизијски филм) (директор фотографије)
1983. Карловачки доживљај 1889. (телевизијски филм)
1981. Марков Манастир (документарни филм)
1980. Време прилагођавања у саобраћају (кратки филм)
1979. На минус 17 (кратки филм)
1976. Хамлет на Сави (документарни ТВ филм)
1974. Наши очеви (телевизијски филм)
1974. Провод (телевизијски филм)
1974. Слободан превод Мизантропа (телевизијски филм)
1973. Милојева смрт (телевизијски филм)
1972. Петак вече (телевизијски филм)
1972. Росенбергови не смеју да умру (телевизијски филм)
1971. Спомен плоча (телевизијски филм)
1971. Четрдесет прва (телевизијски филм)
1971. Љубавна лирика Десанке Максимовић (телевизијски филм)
1970. Мирина ТВ ступица (ТВ серија)
1969. Младићи и девојке 2 (ТВ мини-серија)
1969. Трагедија на сплаву (телевизијски филм)
1969. Јахачи пут мора (кратки телевизијски филм)
1968. Баксуз (ТВ мини-серија)
1968. Брачна постеља (телевизијски филм)
1968. Бурлеска о Грку (телевизијски филм)
1968. Ноћ и магла (кратки телевизијски филм)
1968. Све ће то народ позлатити (телевизијски филм)
Асистент камере
1987. Место сусрета Београд (телевизијски филм) (асистент камере)
1980. Само за двоје (телевизијски филм) (први асистент камере)
1971. Хроника паланчког гробља (ТВ мини-серија) (асистент камере - 4 епизоде)
1969. Поглед уназад (телевизијски филм) (асистент камере)
1969. Јахачи пут мора (кратки телевизијски филм) (асистент камере)
1968. Стан (телевизијски филм) (асистент камере)
1968. Горски цар (ТВ серија) (асистент камере - 3 епизоде)
1967. Јегор Буличов (телевизијски филм) (асистент камере)
1967. Материјално обезбеђење у правом смислу те речи (телевизијски филм) (асистент камере)
1964. Огледало грађанина Покорног (ТВ серија) (асистент камере - 10 епизода)
Глума
1997. Три летња дана Бата Грбић
1993. Рај (телевизијски филм)
1987. Место сусрета Београд (телевизијски филм)
1971. Цетрдесет прва (телевизијски филм) Певац
1968. Пусти снови Сниматељ
1957. Наши се путови разилазе Мирко
1954. Аника времена Михаило
Кореографија
1997. Љубав, женидба и удадба (телевизијски филм) (кореограф)
1993. Рај (телевизијски филм) (кореограф)
1982. Паштровски витез (телевизијски филм) (кореограф)
1969. Умукли дефови (телевизијски филм) (кореограф)

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Митић, Милош. „Велика звезда Југославије”. Српски академски круг. Приступљено 25. 7. 2014. 

Спољашње везе[уреди]