Братислав Р. Милановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Братислав Р. Милановић
Братислав Р. Милановић.jpg
Датум рођења 1950.
Место рођења Алексинац
 Србија

Братислав Р. Милановић (Алексинац, 1950), српски је песник, романописац, новинар, књижевни критичар и преводилац.

Биографија[уреди]

Рођен је 1950. године у Алексинцу. Студирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету[1] у Београду. Своју прву песму објавио је у београдском Студенту 1968. године. Од 1974. године објављује приказе и критике о песничким књигама у емисији „Хроника Трећег програма Радио Београда“, „Отворена књига“ ТВ Београд, „Књижевној речи“, „Књижевним новинама“ и по бројним листовима и часописима.

Од 1978. године стално ради у Радио Београду[2] као новинар, водитељ и уредник у емисијама Београда 202, Радио Београда 1 и Радио Београда 2, које се баве књижевношћу и културом уопште. Уређивао је књижевност у програму Радио Београд 1 и водио културни магазин „Десет и по“.

Члан је Удружења књижевника Србије[3] од 1976. године. Члан је српског ПЕН-а[4]. Од 1980. до 1982. године био је уредник за поезију у Књижевним новинама[5].

Од 1989. до 1992. године живео је у Паризу.

Према његовом сценарију (поема Сто на раскршћу) изведена је 1995, у амфитеатру Спомен-парка Краљевачки октобар у Краљеву, сценска игра Србија на раскршћу, коју је режирао Дејан Мијач. Аутор је радио-драме Вучија вечера, Драмски програм Радио Београда, 1998.

Године 2000. био је председник Одбора за међународну сарадњу Удружења књижевника Србије, а од јануара 2001. до децембра 2004. налазио се на месту Уметничког директора Међународних сусрета писаца Удружења књижевника Србије.

Заступљен у избору Биљане Д. Обрадовић Fives/Петице, пет америчких и пет српских песника, Contact Line and Cross-Culural Comunication 2002, Beograd – New York, двојезично енглеско-српско издање. Заступљен је у више антологија српске поезије објављених у свету (Шведска, Пољска, Чешка, Словачка, Румунија, Русија, САД, Немачка, Француска, Бразил). Посебни избори његове поезије објављивани су у периодици у Пољској, Мађарској, Румунији, САД и Италији. За песму „Летописац пред библиотеком на Косанчићевом венцу“, објављену у листу „Књижевни магазин“ на „Миљковићевим данима поезије“ у Гаџином Хану 2005. добио је је награду Заплањски Орфеј.

Добитник је престижне награде Жичка хрисовуља за 2009. годину[6]. Поводом награде одржан је научно критички скуп о његовом песничком делу. Са тог научног скупа објављен је 2010. године зборник радова „Братислав Р. Милановић – песник“[7]. Добитник је Националног признања за допринос српској култури[8] 2010. Говори француски и италијански језик, служи се словеначким и македонским.

Књиге[уреди]

Поезија[уреди]

  • Јелен у прозору, ДОБ, 1975, Бранкова награда;
  • Клатно, Народна књига, Слово љубве, 1980, Награда Милан Ракић;
  • Неман, Просвета, Београд, 1987. Награда Ђура Јакшић [9] ;
  • Балкански певач, Просвета, Београд, 1995, Награда Србољуб Митић;
  • Врата у пољу, Просвета, Београд, 1999, Просветина награда [10];
  • Силазак, Српска књижевна задруга, Београд, 2004, Награда Раде Драинац [11];
  • Cîntăreţul balcanic, Râmnicu Sărat; Rafet 2001, двојезично српски/румунски;
  • Мале лампе у тамнини, Библиотека "Стефан Првовенчани", Краљево, 2006, Змајева награда[12].
  • Непотребан летопис, Смедеревска песничка јесен, Смедерево, 2007, двојезично српски/енглески[13]
  • Писма из прастаре будућности, Завод за уџбенике, Београд, 2009[14].
  • Door’s in a medow, Edwin Mellen Press, Lewiston, New York, 2010.[15]
  • Јелен у прозору, друго издање, Манауфактура снова, Београд, 2011.
  • Lettere da un futuro remoto, SECOP eidizioni, Corato-Bari, 2012.[16]
  • Цврчак у децембру, избране и нове песме, ЦКУ Алексинац[17], Просвета, Београд, 2013.[18]
  • Мали ламби во темнината/Мале лампе у тамнини, изабране песме, македонско-српско издање, Арка, Смедерево; Матица македонска, Скопје, 2015[19]
  • Одрон светлости, ЦКУ Алексинац, Српска књижевна задруга, Београд 2017.[20]
  • Lettere da un futuro remoto/Писма из прастаре будућности, двојезично италијански/српски, превод Драган Мраовић, SECOP edizioni, Corato-Bari, 2017.[21]


Проза[уреди]

  • Поток, роман, Нолит, Београд 2001, Нолитова награда[22].
  • Тајне светлих и сеновитих светова, приче, Повеља, Краљево, 2015[23]

Приредио књиге[уреди]

  • Добро јутро децо, РТС, Радио Београд, Први програм (заједно са Весном Ћоровић Бутрић и Јовом Љуштановићем), Народна књига – Алфа, Београд, 2003;
  • Најлепше песме Владислава Петковића-Диса, Просвета, Београд; 2004.
  • Најлепше песме Анице Савић Ребац, Аријадна, Београд, 2010.
  • Виолина, изабране песме Владисалава Петковића-Диса, са предговором приређивача, Просвета, 2011.

Преводи[уреди]

  • Алберто Принчис: Невини вампир (Alberto Princcis: Il vampiro innocente), песме, Смедеревска песничка јесен, 2008.
  • Пјердоменико Бакаларио: Ватрени прстен (Pierdomenico Baccalario: L’anello di fuoco), Evro book, Београд 2012.
  • Пјердоменико Бакаларио:Камена звезда (Pierdomenico Baccalario: La stella di pietra), Evro book , Београд 2014.

Извори[уреди]