Браунинг М2

С Википедије, слободне енциклопедије
Браунинг М2
PEO Browning M2E2 QCB (c1).jpg
ПоријеклоСАД
Употреба
Употреба уСАД
Бојно дјеловањеДруги свјетски рат
Производња
ПроизвођачFN Herstal, General Dynamics
Спецификације
Маса38 kg
Дужина1654 mm
Дужина цијеви1143 mm
Калибар.50 BMG mm
Брзина паљбе450-600 мет/мин
Брзина зрна890 m/s
Макс. еф. домет1800 m
Магацин7400 метака

Браунинг М2 је тешки митраљез дизајниран предкрај Првог свјетског рата од стране Џона Браунинга. Дизајн је сличан ранијем Браунинговом митраљезу, који је био дизајниран за .30-06 калибар. M2 користи много већи и моћнији .50 BMG (12.7 mm) калибар, који је разивјен упоредо и и своје име носи по самом оружју (BMG значи Browning machine gun). Означен је као "Ma Deuce",[1] у односу на његову M2 номенклатуру. Дизајн је имао много специфичних ознака; званична америчка војна ознака за тренутни пјешадијски тип је Browning Machine Gun, Cal. .50, M2, HB, Flexible. Ефикасан је против пјешадије, неоклопљених или лако оклопних возила и чамаца, лаких утврђења и нисколетаних авиона.

Браунинг M2 се од 1930-их до данас у великој мјери користи као оружје за возила и за наоружање авиона. Највише се користио током Другог свјетског рата, Корејског рата, Вијетнамског рата, Фолкландског рата, Совјетске инвазије, Заливског рата, рата у Ираку, и рата у Авганистану 2000-их и 2010-их. То је примарни тешки митраљез НАТО држава, а коистиле су је у многе друге земље. М2 се користи дуже од било ког наоружања у америчком инвентару осим М1911 пиштоља, који је такође дизајнирао Џон Браунинг.

Тренутни M2ХБ проиводе америче компаније General Dynamics[2] Ohio Ordnance Works,[3]и U.S. Ordnance[4] за потребе америчке владе, и за савезнике путем Foreign Military Sales, као и од страних произвођача као што је Херстал.

Kaрактеристике[уреди | уреди извор]

Браунинг M2 je ваздушно хлађен митраљез. M2 пуца из затвореног затварача, који ради на принципу кратког трзаја. Репозиционирањем неких саставних делова, муниција се може напајати са леве или десне стране.[5] M2 користи.50 BMG калибар, који нуди велики домет, прецизност, и огромну моћ засутављања. Циклус испаљивања затвиреног затварача учинио је M2 употребљивим као синхронизовани митраљез на авионима прије и током Другог свјетског рата, као и на раним верзијама ловца Curtiss P-40.

M2 има различите цикличне брзине паљбе, у зависности од модела. M2ХБ (тешка цијев) ваздушно хлађени митраљез има цикличну брзину паљбе од 450–575 метака у минути.[6] Рани M2 водено хлађени AA митраљези су имали цикличну брзину паљбе од 450–600 мет/мин.[7] Авионски митраљез АН/М2 има цикличну брзину паљбе од 750–850 мет/мин; ово се повећава на 1,200 мет/мин AН/M3 авионске митраљезе. Ове максималне брзине паљбе се генерално не постижу у пракси, јер ће непрекидна ватра при тој брзини истрошити отвор у року од неколико хиљада метака, што захтева замјену. Поред потпуно аутоматског, M2ХБ се може изабрати да испаљује појединачне метке или са мање од 40 метака у минути или брзу паљбу више од 40 метака у минути. Режими спорог и брзог пувања користе рафале од 5–7 метака са различитим дужинама паузе између рафала.[8]

Варијанте[уреди | уреди извор]

М2ХБ[уреди | уреди извор]

М2ХБ је изведен из оригиналног М2 модела који је користио водено хлађење. М2ХБ има „тешку цијев“ умјесто воденог хлађења. Храни се ременом и њиме се управља помоћу рукохвата и лептирастог окидача. М2ХБ има промјенљиву цијев. Новији модели су опремљени шинама за монтажу оптике.[9]

М2А1[уреди | уреди извор]

Варијанта М2А1 укључује нове модерне карактеристике и побољшања дизајна која га чине лакшом и безбеднијом за употребу, укључујући цијев за брзу промјену, фиксни простор за главу и време и нови скривач пламена који смањује пламен оружја за 95 процената ноћу[10] и ручку за ношење која се може уклонити.[11]

Корисници[уреди | уреди извор]

Породица М2 је широко коришћена у иностранству, првенствено у својој основној пјешадијској конфигурацији. Слиједи кратка листа ознака за оружје породице М2:

Држава НАТО чланица Ознака Опис
 Аргентина[12] Не M2HB Браунинг М2HB митраљез
 Аустралија[12] Глобални партнер M2HB-QCB[13]
 Аустрија[12] Не üsMG M2
 Бахреин[14]
 Бангладеш[15] K6 (Imported from South Korea)
 Белгија[12] Да
 Бенин[12] Не
 Боливија[12]
 Бразил[12] mtr .50 M2 HB "BROWNING" and M3
 Бугарска[12] Да
 Буркина Фасо[12] Не
 БиХ[12]
 Бурунди[12]
 Камерун[12]
 Канада[12] Да FN M2HB-QCB, GAU-21
 Централноафричка Република[16] Не
 Чад[12]
 Чиле[12]
 Колумбија[12] Глобални партнер
 Обала Слоноваче[12] Не
 Хрватска[12] Да
 Демократска Република Конго[12] Не
 Данска[12] Да m/50 TMG[17]
M/2001 TMG 12.7 × 99 mm FNH M2HB-QCB[18]
12.7 × 99 mm FNH M3M митраљез[19]
 Чешка[12] Да 12.7 × 99 mm FNH M2HB-QCB[20]
 Џибути[12] Не 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез
 Доминиканска Република[12]
 Еквадор[12]
 Египат[12]
 Ел Салвадор[12]
 Естонија[21] Да Browning M2 sometimes as Raskekuulipilduja Browning M2 12.7 × 99 mm Browning M2HB. Обично се монтира на возила, као што су pasi XA-180 and XA-188, али је у употреби и верзија са троношцем.
 Етиопија[12] Не 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез
 Француска[12] Да MIT 50 (Mitrailleuse cal. 50)
 Финска[22] Не 12,7 RSKK 2005 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез у заштитним даљинским оружним станицама у Patria AMV оклопним возилима[23]
 Габон[12] 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез
 Гамбија[12]
 Гана[12]
 Грузија[24] Не
 Њемачка[25] Да M3M, MG50 Произвео FN Herstal.[26]
 Грчка[12] 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез
 Гватемала[12] Не
 Хондурас[12]
 Индија[12] Не
 Индонезија[12]
 Иран[12]
 Ирак
 Ирска[12] .5 Heavy Machine Gun (HMG)[27]
 Израел[12] מק"כ 0.5 12.7 × 99 mm M2HB-QCB, коришћен од стране свих копнених снага (пјешадија, оклопна борбена возила и тенкови) и поморске снаге
 Италија[12] Да 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез
 Обала Слоноваче[28] Не
 Јамајка[12]
 Јапан[12] 12.7mm Heavy Machine Gun M2
 Јордан[12]
 Катанга[29]
 Јужна Кореја[12] K6 (standard HMG), MG50 (се постепено укида), M3M (коришћен од стране Cheonghae Unit[30]) 12.7 × 99 mm Browning M2HB са додатним модификацијама; лиценциран од стране Yeohwa Shotgun
 Кувајт[12] 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез
 Либан[12]
 Лесото[31]
 Либерија[12]
 Либија 12.7 × 99 mm Browning M2HB и M3 митраљези[32]
 Летонија[33] Да M2HB-QCB 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез
 Литванија[34]
 Луксембург[12] Mitrailleuse .50 M2 HB[35]
 Мадагаскар[12] Не
 Малезија[12]
 Мауританија[12]
 Маурицијус[12]
 Мексико[12]
 Мароко[12]
 Мијанмар[12]
 Холандија[12] Да
 Нови Зеланд[12] Глобални партнер
 Никарагва[12] Не
 Нигер[12]
 Нигерија[12]
 Норвешка[12] Да 12,7 mitraljøse
 Оман[12] Не
 Пакистан[12] Global Partner
 Панама[12] Не
 Парагвај[12]
 Перу[12]
 Филипини[12]
 Пољска[36] Да GAU-21
 Португал[12] Да m/951[37]
 Катар[12] Не
 Румунија[12] Да
 Руанда[12] Не
 Саудијска Арабија[12]
 Сенегал[12]
 Србија[12]
 Сингапур[12]
 Сомалија[12]
 Јужна Африка[12] 12.7mm L4 Browning Machine Gun
 СССР Не M2 AA variant, Lend-Lease, 3100 pieces[38]
 Шпанија[12][39] Да M2HB-QCB, M3M
 Шведска[40] Не Kulspruta 88 (Ksp 88)
  Швајцарска[12] mG 64
 Република Кина[12]
 Тајланд[12]
 Того[12]
 Тонга[12]
 Тунис[12]
 Турска[12] Да
 УАЕ[12] Не
 Уједињено Краљевство[12] Да L2A1
L6, L6A1 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез; даљинско оружје за тенковску цијев L7 од105 мм на тенку Centurion
L11, L11A1 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез; даљинско оружје
L21A1 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез; даљински оружје за тенковску цијев од 120 мм на тенку Chieftain
L111A1[41] 12.7 × 99 mm M2QCB митраљез
M3M[42] 12.7 × 99 mm FN Herstaj је направио надограђени М2 за употребу на Commando хеликоптерским снагама и другим јединицама као оружја на вратима хеликоптера.
 САД[12] Browning Caliber .50 M2, M2HB, XM218/GAU-16, GAU-21 12.7 × 99 mm Browning M2HB митраљез
 Уругвај[12] Не
 Венецуела[12]
 Јемен[12] Не
 Зимбабве[12] Не


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rottman, Gordon (2008). The US Army in the Vietnam War 1965–73. Reading: Osprey Publishing. стр. 56. ISBN 978-1-84603-239-4. 
  2. ^ „Contracts for Friday, September 03, 2010”. Defense.gov. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2011. Приступљено 2011-09-19. 
  3. ^ „.50 M2HB QCB (M2A1)”. Ohio Ordnance Military. Приступљено 2020-08-24. 
  4. ^ „Contracts for Wednesday, July 15, 2009”. Defense.gov. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2011. Приступљено 2011-09-19. 
  5. ^ „M2 .50 Caliber Machine Gun”. Military.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-12. 
  6. ^ Dunlap, Roy F. (1948). Ordnance Went Up Front. Samworth Press. стр. 310—311.  The official rate during WWII was 450–575 rpm, but it was extremely rare to encounter an M2HB that exceeded 550 rpm.
  7. ^ DiGiulian, Tony (2007). „USA 0.50"/90 (12.7 mm) M2 Browning Machine Gun”. Navweaps.com. Архивирано из оригинала на датум 2008-11-02. 
  8. ^ „FM 23-65: Browning Machine Gun Caliber .50 HB, M2” (PDF). U.S. Department of the Army. децембар 2002. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2011-04-30. 
  9. ^ „Browning M2HB”. Weaponsystems.net (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-12. 
  10. ^ „M2A1 Machine Gun features greater safety, heightened lethality”. www.army.mil (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-12. 
  11. ^ Браунинг М2 (на језику: српски), 2022-01-12, Приступљено 2022-01-12 
  12. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал аљ ам ан ањ ао ап ар ас ат аћ ау аф ах ац ач аџ аш ба бб бв бг бд бђ бе бж бз би бј бк бл бљ бм бн бњ бо бп бр бс бт бћ бу бф бх бц бч бџ бш ва вб Jones, Richard D., ур. (27. 1. 2009). Jane's Infantry Weapons 2009/2010 (35th изд.). Jane's Information Group. ISBN 978-0-7106-2869-5. 
  13. ^ „Light Calibre Weapons”. Australian Defence Industries. Архивирано из оригинала на датум 2007-10-13. Приступљено 2008-09-08. 
  14. ^ Report of the Bahrain Independent Commission of Inquiry (PDF) (Извештај). Bahrain Independent Commission of Inquiry. 23. 11. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 8. 2012. Приступљено 26. 12. 2011. 
  15. ^ „Spare Parts for 12.7 mm Cal 0.50 HMG Type-K-6 (Korea)” (PDF). Directorate General of Defence Purchase. 21. 3. 2021. 
  16. ^ Berman, Eric G.; Lombard, Louisa N. (децембар 2008). The Central African Republic and Small Arms: A Regional Tinderbox (PDF). Small Arms Survey. стр. 43—44. ISBN 978-2-8288-0103-8. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2017-01-07. Приступљено 2018-09-04. 
  17. ^ „Armement”. Armée luxembourgeoise (на језику: француски). Архивирано из оригинала на датум 2014-08-10. Приступљено 2011-06-24. 
  18. ^ „Geværer”. Forsvaret (на језику: дански). Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2014. Приступљено 19. 10. 2014. 
  19. ^ Combat Support Wing (децембар 2007). „Eskadrille 615 støtter Søværnet” [Squadron 615 aids the Navy] (PDF). Mjølner (на језику: дански): 5. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2009-12-10. 
  20. ^ Kout, Pavel. „Těžký kulomet Browning ráže 12,7 mm M2 HBQCB”. Ministry of Defence & Armed Forces of the Czech Republic (на језику: чешки). Архивирано из оригинала на датум 2017-09-01. Приступљено 2017-09-01. 
  21. ^ „Tehnika - Raskekuulipilduja Browning M2 0.50 HB”. Eesti Kaitsevägi (на језику: естонски). Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2012. Приступљено 25. 12. 2014. 
  22. ^ „Maavoimien kalusto” [Army equipment]. Puolustusvoimat (на језику: фински). 2011-05-13. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-27. Приступљено 2011-09-19. 
  23. ^ „Raskas konekivääri 12.7 RSKK 2005” [Heavy machine gun 12.7 RSKK 2005]. Puolustusvoimat (на језику: фински). 2013-10-07. Архивирано из оригинала на датум 2014-07-14. Приступљено 2016-02-11. 
  24. ^ „Georgia Receives New Military Weaponry with U.S. Support”. Civil.ge. 11. 2. 2021. 
  25. ^ „Die CH-53 als Brücke in die Zukunft” [The CH-53 as a bridge to the future] (PDF). Hardthöhenkurier (на језику: немачки). бр. 3. 2006. стр. 12—17. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2011-04-28. 
  26. ^ B., Eric (14. 1. 2021). „German Door Gunners Get More FN Herstal M3M MK3 Heavy Machine Guns”. The Firearm Blog. 
  27. ^ „Battalion Level Weapons”. Óglaigh na hÉireann. Архивирано из оригинала на датум 12. 6. 2012. Приступљено 26. 5. 2016. 
  28. ^ Anders, Holger (јун 2014). Identifier les sources d'approvisionnement: Les munitions de petit calibre en Côte d'Ivoire (PDF) (на језику: француски). Small Arms Survey and United Nations Operation in Côte d'Ivoire. стр. 15. ISBN 978-2-940-548-05-7. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2018-10-09. Приступљено 2018-09-05. 
  29. ^ Abbot, Peter (фебруар 2014). Modern African Wars: The Congo 1960–2002. Oxford: Osprey Publishing. стр. 14. ISBN 978-1-78200-076-1. 
  30. ^ „청해부대 M3M 중기관총 사용 사진” [Cheonghae Unit M3M heavy machine gun use photo]. 유용원의 군사세계 (на језику: корејски). 25. 1. 2015. Архивирано из оригинала на датум 20. 4. 2016. Приступљено 10. 4. 2016. 
  31. ^ Berman, Eric G. (март 2019). Beyond Blue Helmets: Promoting Weapons and Ammunition Management in Non-UN Peace Operations (PDF). Small Arms Survey/MPOME. стр. 43. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 3. 6. 2019. 
  32. ^ Neville 2018, стр. 34.
  33. ^ „12,7mm ložmetējs Browning M2HB-QCB”. Latvian Land Forces (на језику: летонски). Архивирано из оригинала на датум 2017-10-11. Приступљено 2014-12-21. 
  34. ^ „Ginkluotė ir karinė technika » Kulkosvaidžiai » Sunkusis 12.7 mm (50) kulkosvaidis M-2 Browning” [Weapons and military equipment: Machine guns: Heavy 12.7 mm (50) machine gun M-2 Browning]. Lithuanian Land Forces (на језику: литвански). 2009-12-15. Архивирано из оригинала на датум 2011-10-07. Приступљено 2011-09-19. 
  35. ^ „Armement: Mitrailleuse .50 M2 HB”. Luxembourg Armed Forces (на језику: француски). Архивирано из оригинала на датум 2011-07-20. 
  36. ^ Muczyński, Rafał (20. 12. 2019). „Black Hawki przekazane Wojskom” [Black Hawks handed over to the Army]. MILMAG (на језику: пољски). 
  37. ^ Abbott, Peter; Rodrigues, Manuel (1998). Modern African Wars 2: Angola and Mozambique 1961–74. Osprey Publishing. стр. 18. 
  38. ^ „Lend-Lease Shipments, World War II: Section III-A Ordnance”. Hyperwar. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2015. Приступљено 25. 12. 2014. 
  39. ^ „Los helicópteros Cougar y Chinook incorporarán las nuevas ametralladoras MAG-58, M3M y M-240” [The Cougar and Chinook helicopters will incorporate the new MAG-58, M3M and M-240 machine guns]. Noticias Infodefensa España (на језику: шпански). 20. 1. 2016. Архивирано из оригинала на датум 31. 1. 2016. Приступљено 4. 6. 2017. 
  40. ^ „Kulspruta 88”. Försvarsmakten (на језику: шведски). 2007-08-23. Архивирано из оригинала на датум 2011-08-11. Приступљено 2011-09-19. 
  41. ^ „Home”. Manroy.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 2008-10-12. Приступљено 2008-09-08. 
  42. ^ „Commando Helicopter Force get to grips with new gun”. UK Ministry of Defence. 25. 8. 2010. Архивирано из оригинала на датум 2010-09-21. Приступљено 26. 9. 2010.