Брацо Галин
| брацо галин | |
|---|---|
 Брацо Галин у униформи | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1924. |
| Место рођења | Врточе, код Петровца, Краљевина СХС |
| Професија | војно лице |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1943. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија |
| Чин | пуковник |
| Одликовања |  .png){kind=small} |
Брацо Галин (Врточе, код Петровца, 1924) учесник Народноослободилачке борбе, пуковник ЈНА и носилац Партизанске споменице.
Биографија[уреди | уреди извор]
Брацо Галин је рођен 1924. године[1][2] у Врточу (заселак Дулиба),[3] код Петровца, од оца Илије и мајке Спасеније Радановић Цвијетић из Врточа.[4][5] У неким изворима се наводи да је рођен 1922. године.[4] Одрастао је са пет браће и једном сестром.[5] Потиче из земљорадничке породице. Прије рата био је радник.[1] Оженио је Миру Бојановић и са њом добио ћерку Љубомирку.[5]
По окупацији Југославије, укључио се у припреме оружаног устанка. 27. јула 1941. Од првих дана учествовао је у устаничким и герилским акцијама. Почетком рата био је курир, да би касније обављао дужност политичког комесара.[4] Био је припадник Треће крајишке бригаде од њеног настанка. У КПЈ је примљен 1943.[1] Учесник је Битке на Сутјесци.[2] О својим ратним искуствима писао је у зборнику сјећања Петровац у НОБ[6] и Трећа крајишка бригада.[1][7]
Почетком рата био је припадник врточке чете. Формирањем Треће крајишке бригаде (крајем јула 1942), одређен је за курира у штабу батаљона.[1] Имао је надимак Шуне.[7] Концем 1943. године постављен је за помоћника комесара чете.[4] Потом је обављао дужност политкомесара чете.[1] Половином 1944. постављен је за помоћника комесара 1. батаљона Треће крајишке бригаде.[2][4][8] Крајем рата био је политички комесар батаљона.[1]
Након рата завршио је високу политичку школу. Служио је као официр у ЈНА. Радио је на политичким пословима,[4] а бавио се и андрагошким радом.[9] Пензионисан је у чину пуковника.[4]
Више пута је одликован. Носилац је Партизанске споменице 1941.[1] и Ордена југословенске заставе са златним вијенцем.[10] Уредник је зборника сјећања Трећа крајишка бригада.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з Трећа крајишка бригада - Зборник сјећања. Књига трећа. Београд: Одбор секције бораца Треће пролетерске крајишке бригаде у Београду. 1985. стр. 193, 198, 479—483, 571, 686.
- ^ а б в Кучан, Виктор (1996). Борци Сутјеске. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 681. ISBN 86-17-04984-7.
- ^ Пилиповић - Дајановић, Никица (2011). Сабор у Врточу (2. прерађено и допуњено изд.). Врточе: Графомарк Лакташи. стр. 294. ISBN 978-99955-57-36-2.
- ^ а б в г д ђ е ж „CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 94(497.11)"1939/1945"(047.53) KAKO se stvara(la) istorija... : lične priče uče - PDF Бесплатно скидање”. docplayer.rs. Приступљено 2022-03-09.
- ^ а б в Пилиповић - Дајановић, Никица (1989). Сабор у Врточу. Мјесна заједница Врточе. стр. 65—66.
- ^ Петровац у НОБ. VII том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 286—293.
- ^ а б Трећа крајишка пролетерска бригада – Зборник сјећања. Књига друга. Београд: Војноиздавачки завод. 1969. стр. 227—234, 336.
- ^ Трикић, Саво О. (1989). Трећа крајишка пролетерска бригада. Београд: Војноиздавачки и новински центар. стр. 417.
- ^ Андрагогија. Том 13. Загреб: Заједница народних и радничких свеучилишта СР Хрватске. 1967. стр. 40.
- ^ Yugoslavia (1980). Službeni list Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (на језику: српски). Novinska ustanova "Službeni list SFRJ". стр. xii.
