Пређи на садржај

Брашнени пламенац

С Википедије, слободне енциклопедије

Брашнени пламенац
Одрасла јединка
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Lepidoptera
Породица: Pyralidae
Род: Pyralis
Врста:
P. farinalis
Биномно име
Pyralis farinalis
Синоними

Asopia farinalis Linnaeus, 1758

Брашнени пламенац (лат. Pyralis farinalis L.) припада породици Pyralidae. Врста је космополитски распрострањена. Ова врста припада групи штеточина међу инсектима и присутна је у складиштима хране, млиновима и просторима за чување житарица и биљних производа.[1] Храни се сламом, сеном луцерке и детелине. Често се јавља у заједници са врстом Pyralis costalis Farb.[2] Ларве ове врсте су штеточине складиштених биљних производа, нарочито брашна и житарица, што доводи до значајних економских губитака.[3]

Морфологија

[уреди | уреди извор]

Тело је здепасто, прекривено ситним длачицама, светлосмеђе до тамносмеђе боје.[4] Дужина тела одраслог мољца износи око 10 до 14 mm. Глава и торакс су тамносмеђе до сивкастосмеђе боје и такође су прекривени длачицама. Антене су нитасте.[5] Распон предњих крила одраслих јединки је од 18 до 30 mm. Предња крила су маслинастосмеђе боје, са ружичастим или жућкастим мрљама у средини. При основи и на врху крила налазе се смеђе мрље, као и две таласасте попречне беле линије које раздвајају основу и врх крила.[6] Задња крила су тамносива, али светлија од предњих, и имају две попречне беличасте линије. На ивицама задњих крила се налазе ресе.[2] Крила су прекривена длачицама, што им даје брашнаст изглед.[4] Одрасли мољци држе врх абдомена под углом од 90° у односу на тело.[7]

Екологија

[уреди | уреди извор]

Pyralis farinalis L. је сапрофитска врста. Ларве се најчешће хране житарицама, брашном, мекињама, као и ферментисаном биљном храном.[4] Такође, прилагођене су животу у затвореним, антропогеним срединама. Брашнени пламенац је домаћин различитим врстама паразита, укључујући Meteorus ictericus, Tetrasticus sp., Lespidea tarsalis и др.[8]

Развојни циклус

[уреди | уреди извор]

Развојни циклус траје од 6 до 10 недеља у оптималним условима. Женка полаже између 120 и 160 јаја, у групама од по 2 до 5 комада или појединачно. Јаја су беле или жућкасте боје, дужине око 0,6 mm. Ембрионални развој траје око десет дана.[2]

Гусенице се излегу након око десет дана. У храни коју нападају праве канале обложене изметом и свиленим нитима. Током исхране, гусенице повезују честице производа танким нитима. Гусенице су бледоружичасте боје, са тамнијом главом, и достижу дужину од око 15 до 20 mm.[4] У тим каналима проводе цео период развоја, који траје око 45 до 50 дана у повољним условима. По завршетку развоја, гусеница прелази у наредни стадијум — лутку. Лутка се налази у свиластом кокону, који је изграђен од паучинастих нити и честица хране. Лутка је дуга око 13 mm и у том стадијуму проводи приближно две недеље.[2]

Животни циклус траје око 8 недеља, а током године могу произвести до четири генерације. Адулти живе релативно кратко, око 9 до 10 дана након парења.[9]

Употреба

[уреди | уреди извор]

У кинеској култури, ови мољци се користе као главни састојак "insect tea" (чај од инсеката).[10]

Мере сузбијања

[уреди | уреди извор]

Сузбијање ове штеточине захтева комбинацију превентивних и активних мера, правилно складиштење хране, као и употребу инсектицида. Такође заражени производи могу да се замрзну на -18°C током 7 дана како би се уништили сви стадијуми развоја мољца или загревањем на 60°C током једног сата ефикасно елиминише ларве и јаја.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rees, David (2004). Insects of Stored Products (на језику: енглески). CSIRO Publishing. ISBN 978-0-643-10112-8. doi:10.1071/9780643101128. 
  2. ^ а б в г Штрбац, Перо (2002). Штеточине ускладиштених производа и њихова контрола. Нови Сад. стр. 173. 
  3. ^ „Pyralid moth | Identification, Habitat & Diet | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-15. 
  4. ^ а б в г Mills, Robert; Phillips, Thomas; Hagstrum, David (2015). „100 Years of Stored-Product Entomology at Kansas State University”. American Entomologist. 61 (1): 27—38. ISSN 1046-2821. doi:10.1093/ae/tmv007. 
  5. ^ Taylor, L. R.; Emmet, A. Maitland; Heath, John (1990). „The Moths and Butterflies of Great Britain and Ireland, Vol. 7, Pt 1. The Butterflies”. The Journal of Animal Ecology. 59 (2): 798. ISSN 0021-8790. doi:10.2307/4900. 
  6. ^ Chai-Lin, Tan (1995). „A field guide to the smaller moths of south-east Asia. By Gaden S. Robinson, Kevin R. Tuck and Schaffer Michael. (Malaysia: Malaysian Nature Society, 1994). 335 pp. Soft cover RM 40. ISBN 983-9681-13-3.”. Bulletin of Entomological Research. 85 (2): 303—304. ISSN 0007-4853. doi:10.1017/s0007485300034441. 
  7. ^ Pyralis farinalis (на језику: енглески), 2024-05-28, Приступљено 2025-05-15 
  8. ^ Döring, Markus. „English Wikipedia - Species Pages”. doi:10.15468/c3kkgh. 
  9. ^ Subramanyam, Bhadriraju; Hagstrum, David W., ур. (1996). Integrated management of insects in stored products. New York: M. Dekker. ISBN 978-0-8247-9522-1. 
  10. ^ Mao, Xin; Kusstatscher, Peter; Li, Haoxi; Chen, Xiaoyulong; Berg, Gabriele; Yang, Maofa; Cernava, Tomislav (2020-01-29). „Microbiome-Guided Exploration of the Microbial Assemblage of the Exotic Beverage “Insect Tea” Native to Southwestern China”. Frontiers in Microbiology. 10. ISSN 1664-302X. doi:10.3389/fmicb.2019.03087. 
  11. ^ „Flour moths (Indianmeal and Mediterranean moths)” (PDF). Utah State University Extension. Plant Pest Diagnostic Laboratory. Приступљено 15. мај 2025.