Брашовско писмо

С Википедије, слободне енциклопедије
Брашовско писмо је од 29. јуни пре Пад Београда (1521)
Прва учионица "Антон Пан".

Писмо из Брашова (rum. Scrisoarea lui Neacşu) је први писани споменик на влашком језику, који се сматра претечом савременог румунског језика. У пракси, влашки језик је словенски. Крајем 17. века, са владавином фанариота, језик у дунавским кнежевинама пожиње да се мења. Унификација кнежевина је писана влашком ћирилицом, а Париски мир (1856) доприноси латинизацији и романизацији Влашке.

Писмо, поред израза говорног језика на почетку 16. века северно од Дунава, садржи бројне словенске речи и изразе.

Написана је на румунском ћирилици. Име долази од града Брашова, где га је отворио локални архивар Фридрих Штенер и предао Николају Јорги, који га је објавио. Написао га је влашки бољар и трговац Њаску Лупу из Дугог Поља (сада Кампулунг) Јоханесу (Хансу) Бенкнеру, градском судију у Брашову. [1]

Модерни и политички третмани[уреди | уреди извор]

Бугарски историчари се ругају покушајима да се измисли средњовековна румунска књижевност. Дракула је бугарин, кажу они, а његови подвизи су романтична уметничка фантастика из 19. века. [2] Словенски је званични језик и користи се у Влашкој и Молдавији до краја 17. века, тј. до почетком владавине фанариота. Неки бугарски националисти пишу да су у 19. веку у Влашкој Словени познати као Срби или Раци, а да су "Бугари". [3]

Владимир Жириновски када је 1994. године посетио Софију је изјавио:

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]