Брајан Меј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Брајан Меј
Brian May Portrait - David J Cable.jpg
Брајан Меј 2010. године
Основне информације
Пуно имеБрајан Харолд Меј
Датум рођења(1947-07-19)19. јул 1947.(72 год.)
Место рођењаХемптон, Лондон
Енглеска
СупружнициКристин Мулен
(в. 1976 —  р. 1988)

Анита Добсон
(в. 2000)
Деца3
ОбразовањеИмперијал колеџ Лондон
Занимање
Жанр(ови)рок
Инструменти
Издавачке куће
Везани чланци
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Брајан Харолд Меј (енгл. Brian Harold May; 19. јул 1947) енглески је музичар, певач, текстописац и астрофизичар, познат као водећи гитариста енглеске рок групе Квин. Као гитариста, познат је по својим рифовима и соло деоницама, јединственом звуку, као и по чињеници да, заједно са својим оцем, сам саставио своју гитару. Аутор је многих песама по којима је група Квин позната, као што су We Will Rock You, Tie Your Mother Down, I Want It All, Fat Bottomed Girls, Flash, Hammer to Fall, Save Me, Who Wants to Live Forever и The Show Must Go On.

Меј је основао групу Квин заједно са водећим вокалом Фредијем Меркјуријем и бубњарем Роџером Тејлором, а са Тејлором је претходно наступао у саставу групе Смајл, којој се придружио за време својих факултетских дана. У року од 5 година након што је група основана 1970. године и након регрутације басисте Џона Дикона који је употпунио састав, Квин је постала једна од највећих рок група на свету успехом албума A Night at the Opera и сингла Bohemian Rhapsody. Од средине седамдесетих до почетка деведесетих, Квин је била готово константно присутна на британским топ листама, а свирали су на неким од највећих догађаја на свету, од којих је најзначајнији Лајв Ејд 1985. године, Као члан Квина, Меј је постао познат као виртуоз и препознатљив по карактеристичном звуку који је настао његовим слојевитим радом на гитари, често користећи своју ручно рађену електричну гитару названу Red Special.[1]

Након Меркјуријеве смрти 1991. године, Квин је неколико година паузирала, али су на крају Меј и Тејлор поново сакупили групу за даље наступе са другим вокалима. У анкети радио станице Planet Rock 2005. године, Меј је проглашен за седамнаестог најбољег гитаристу свих времена.[2] На листи Ролинг стоуна „100 највећих гитариста свих времена” Меј је био на 26. месту.[3] Читаоци магазина Guitar World су 2012. године Меја оценили као другог највећег гитаристу.[4] Примљен је у Дворану славних рокенрола 2001. године као члан Квина, а 2018. године група је добила награду Греми за животно дело.[5]

Меју је краљица Елизабета II 2005. године доделила Орден Британског Царства за „услуге музичкој индустрији и за добротворни рад”.[6] Докторирао је астрофизику на Империјалном колеџу у Лондону 2007. године,[7][8] а био је канцелар Ливерпулског универзитета Џон Мурс од 2008. до 2013. године.[9] Био је „сарадник научног тима” у Насиној мисији Нови хоризонти.[10][11] Суоснивач је кампање за подизање свести Дан астероида.[12] Астероид 52665 Брајанмеј назван је по њему. Меј је такође активиста за права животиња, борећи се против лова на лисице и уклањања јазаваца у Уједињеном Краљевству.[13]

Младост[уреди]

Брајан Харолд Меј рођен је 19. јула 1947. године у Хемптону, Мидлсекс,[14] као једино дете Рут Ирвинг (Флечер) и Херолда Меја, који је радио као технички цртач у Министарству ваздухопловства.[15][16] Мајка му је била шкотског порекла, док је отац био Енглез.[17] Меј је похађао локалну Хемптонску гимназију, а затим је помагао као волонтер у школи.[14][15][18] Током овог периода, основао је своју прву музичку групу названу 1984 по истоименом роману Џорџа Орвела, са певачем и басистом Тимом Стафелом.[19]

У Хемптонској гимназији, похађао је 10 обичних и 3 напредна предмета из физике, математике и примењене математике.[19] Студирао је математику и физику на Империјалном колеџу Лондон, а дипломирао је у области физике 1968. године.[20][21] Докторирао је 2007. године у области астрофизике на Империјалном колеџу Лондон за дисертацију коју је започео 1971. године, а завршио 2007. године.[7][8][22]

Музичка каријера[уреди]

1968—1970: Смајл[уреди]

Меј је формирао групу Смајл 1968. Чланови групе били су Тим Стафел као басиста и певач, а касније се придружио Роџер Тејлор, који је касније такође постао члан групе Квин. Бенд је био активан само две године, од 1968. до 1970. године, јер их је Тим напустио 1970. године, оставивши групу са колекцијом од девет песама. Смајл се поново скупио због неколико песама 22. децембра 1992. године. Тејлорова група The Cross била је главна звезда те вечери, а Меја и Стафела довео је како би одсвирали песме „Earth” и „If I Were a Carpenter”.[23] Меј је такође свирао још неколико песама те вечери.

1970—1995: Квин[уреди]

Меј (десно) на бини са Квином у Хановеру, Немачка, 1979

У Квиновим троделним вокалним хармонијама, Меј је углавном био пратећи вокал нижег опсега. У неким својим песмама, он пева главни вокал, пре свега први стих песме „Who Wants to Live Forever”, последњи стих песме „Mother Love”, средњих осам стихова песама „I Want It All” и „Flash's Theme”, као и пуне вокале у песмама „Some Day One Day”, „She Makes Me (Stormtrooper in Stilettoes)”, „39”, „Good Company”, „Long Away”, „All Dead, All Dead”, „Sleeping on the Sidewalk” и „Leaving Home Ain't Easy”.[24]

Меј је често писао песме за бенд, а написао је много хитова као што су „We Will Rock You”, „Tie Your Mother Down”, „I Want It All”, „Fat Bottomed Girls”, „Who Wants to Live Forever” и „The Show Must Go On”, као и „Hammer to Fall”, „Flash”, „Now I'm Here”, „Brighton Rock”, „The Prophet's Song”, „Las Palabras de Amor”, „No-One but You (Only the Good Die Young)” и „Save Me”.[25]

Меј са Квином у Аргентини, 1981

Након концерта Лајв ејд 1985. године, Меркјури је позвао чланове бенда и предложио им да заједно напишу песму. Резултат тога била је песма „One Vision”, која је у принципу била Мејево мишљење о музици (документарни филм Magic Years показује како је дошао до уводне секције и основног рифа на гитари), а стихове су писала сва четири члана.[26]

За њихов албум The Miracle из 1989. године, група је одлучила да ће све нумере бити приписане свим члановима, без обзира ко је био главни писац.[27] Ипак, интервјуи и музичке анализе имају тенденцију да помажу у идентификацији доприноса сваког члана на свакој песми. Меј је компоновао „I Want It All” за тај албум, као и „Scandal” (на основу његових лични проблема са британском штампом). За остатак песама на албуму није имао толико креативних доприноса, иако је помогао у стварању основа за песме „Party” и „Was It All Worth It” (које је обе претежно створио Меркјури) и креирао је гитарски риф за „Chinese Torture”.[27]

Квинов следећи албум био је Innuendo, на којем су се повећали доприноси Меја, иако су доприноси више били у аранжманима него у писању; за насловну песму урадио је неке аранжмане за хеви соло, затим је додао неке вокалне хармоније у песму „I'm Going Slightly Mad” и компоновао је соло за „These Are the Days of Our Lives”, песму за коју су се сва четворица заједно одлучили за делове на клавијатури.[28]

Две песме које је Меј компоновао за свој први албум, „Headlong” и „I Can't Live With You”, на крају су завршиле у пројекту Квина. Његова друга композиција била је „The Show Must Go On”, групно дело у којем био координатор и главни композитор.[29] Последњих година, он је надгледао ремастерирање Квиновог албума и разних DVD-ова и највећих хитова. Године 2004. објавио је да ће он и бубњар Роџер Тејлор кренути на турнеју као Квин први пут након 18 година, заједно са вокалом Фрија и Бед компанија Полом Роџерсом. Група названа Квин + Пол Роџерс свирала је током 2005. и 2006. године у Јужној Африци, Европи, Аруби, Јапану и Северној Америци, а објавли су нови албум са Полом Роџерсом 2008. године са називом The Cosmos Rocks. Албум је пратила велика турнеја.[30] Пол Роџерс је затим напустио групу у мају 2009. године[31] и тек 2011. године је регрутован још један вокалиста, Адам Ламберт.[32] Након тога су отишли на турнеју по Европи 2012. године, светску турнеју 2014. и 2015. године, а најскорија је била фестивалска турнеја 2016. године. Такође су свирали на Биг Бен новогодишњем концерту на Нову годину 2014. и 2015. године.[33]

1983—1999: Остали пројекти и соло дела[уреди]

Меј свира у Њу Орлеансу, 1985

Током 1983. године, неколико чланова Квина истраживало је споредне пројекте. У Лос Анђелесу је Меј 21. и 22. априла био у студију са Едијем ван Хејленом, без намере да било шта сними; резултат тих дана био је мини албум под називом Star Fleet Project који првобитно није планиран да буде објављен. Меј је допринео некадашњем гитаристи групе Генезис Стиву Хекету на његовом албуму Feedback 86 свирајући гитару у песми „Cassandra”, те свирајући гитару и певајући за песму „Slot Machine” коју је помогао и написати. Иако је продуциран 1986. године, албум није издат као комерцијално издање све до 2000. године. Меј је радио са глумицом Анитом Добсон на њеном првом албуму који је остао најзапаженији због песме „Anyone Can Fall in Love” која је доспела на 4. место на UK Singles Chart у августу 1986. године. Меј и Добсонова су се венчали 2000. године.[34] Меј је 1989. године допринео гитарским солоима песми „When Death Calls” на 14. албуму групе Блек сабат Headless Cross, као и песми „Blow The House Down” групе Ливинг ин а бокс са албума Gatecrashing.

После трагичног распада било ког бенда, чини се да је немогуће наставити, али ми је било заиста драго што је Брајан покренуо соло каријеру. Имао је толико много музике у себи и много тога што је могао да да.

 —Џо Сатријани[35]

После Меркјуријеве смрти у новембру 1991. године, Меј је одлучио да се носи са својом тугом обавезујући се да ће радити што је више могуће, прво завршивши свој први албум, Back to the Light,[36] а затим и турнејом широм света како би га промовисао. Често је у интервујима за новине запажао да је то једини начин самопрописане терапије којег се могао сетити.[37] Према водећем певачу групе Деф леперд Џоу Елиоту, „несумњиво је био огроман и страшан ударац изгубити некога са ким је био тако близак. Лично, знам да је то истргло Брајаново срце, али након што је то рекао, био је у одличном расположењу након што је албум завршен”.[35] На албуму Back to the Light појавио се сингл „Too Much Love Will Kill You”, на којем је сарађивао као текстописцац са Френком Макером и Елизабет Лејмерс. Верзија са вокалом Фредија Меркјурија касније је објављена на албуму Квина Made in Heaven и освојио је Награду Ајвор Новело за најбољу песму и текст 1996. године.[38]

Крајем 1992. године, Брајан Меј бенд званично је формиран. Ранија верзија групе била је лабаво формирана 19. октобра 1991. године, на дан посљедњег концерта поново састављене групе, када је Меј учествовао у гитарском фестивалу Guitar Legends у Севиљи, Шпанија. Постава за његов наступ била је: Меј као вокал и водећи гитариста, Кози Пауел на бубњевима и удараљкама, Мајк Моран и Рик Вејкман на клавијатурама и Меги Рајдер, Миријам Стокли и Крис Томпсон као пратећи вокали. Оригинална поставка била је: Меј као вокал и водећи гитариста, Пауел на бубњевима и удараљкама, Мајкл Касвел на гитари, Нил Мареј на басу и Рајдер, Стокли и Томпсон као пратећи вокали. Ова верзија бенда трајала је само током јужноамеричке турнеје (пратећи групу The B-52's и Џоа Кокера) на само пет наступа.[39]

После тога, Меј је направио значајне промене, осећајући да се група никад није заиста повезала. Меј је довео гитаристу Џејмија Мозеса на клавијатури како би заменио Мајка Касвела. Друга промена направљена је међу пратећим вокалима, када су Рајдер, Стокли и Томпсон замењени са Кетрин Портер и Шели Престон. Нова поставка групе Брајан Меј бенд је 23. фебруара 1993. године започела своју светску турнеју по САД, пратећи групу Ганс ен’ роузиз, али и на неколико својих концерта.[40] Турнеја их је одвела кроз Северну Америку, Европу и Јапан. Након што је турнеја завршила 18. децембра 1993. године, Меј се вратио у студио са постојећим члановима Квина, Роџером Тејлором и Џоном Диконом, који су радили на песмама које су постале Made in Heaven, последњи студијски албум Квина.[41] Група је снимила демо снимке соло албума Меркјурија и последње снимке, које је успео да изведе у студију након што је албум Innuendo завршен, а завршио их својим музичким и гласовним додацима.[42] Рад на албуму након смрти Меркјурија првобитно су 1992. године започели Дикон и Меј, али је остављен за касније, због других обавеза.[41]

Меј је 1995. године почео да ради на новом самосталном албуму кавера песама под називом Heroes, поред тога што је радио на различитим филмским и телевизијским пројектима[43] и другим сарадњама. Меј је након тога променио приступ са кавера на фокус на сарадње и нови материјал. Међу песмама нашла се „Another World”, а углавном су се појављивали Спајк Едни, Кози Пауел, Нил Мареј и Џејми Мозес. Кози Пауел је погинуо у саобраћајној несрећи 5. априла 1998. године на ауто-путу M4 у близини Бристола, Енглеска. Ово је изазвало огромне неочекиване сметње на предстојећој турнеји за Брајан Меј бенд, а било је потребно пронаћи новог бубњара у кратком року. Стив Ферон доведен је како би помогао Меју да заврши снимање на бубњевима и придружио се групи за рану фазу промотивне турнеје на пет наступа у Европи, пре светске турнеје. Након ране промотивне турнеје, Ерик Сингер заменио је Стива Ферона на целој светској турнеји 1998. године.

На турнеји 1998. године, Меј је накратко увео „пратњу” познату као Т. Е. Конвеј. Конвеј (Брајан Меј са периком и у разнобојном оделу игра као део теди бој) свирао је рокенрол песме из 50-их година, које су претходиле Мејовом „појављивању”. Бонус ЕП Т. Е. Конвеја назван „Retro Rock Special” придодат је неким пресинзима албума Another World. Лик Конвеја повучен је на крају турнеје.[44] У мају 1999. године, Меј је свирао као водећи гитариста за песму Ганс ен’ роузиза „Catcher in the Rye” на албуму Chinese Democracy, међутим, његова изведба је уколњена са албума у време кад је објављен 2008. године.[45]

2000—2004[уреди]

Меј свира у Франкфурту 2005. године.

Од своје последње самосталне објаве 1998. године, Меј наступа као соло уметник, као део ансамбла и ретко као Квин са Роџером Тејлором. Појавио се на концерту Моторхеда за 25. годишњицу на Брикстон академији 22. октобра 2000. године, заједно са Едијем Кларком (некадашњим Моторхедовим гитаристом) за песму „Overkill”. Као део прославе златног јубилеја владавине краљице Елизабете II, Меј је 3. јуна 2002. године извео соло на гитари „God Save the Queen” на крову Бакингамске палате, а изведба се појавила на верзији албума A Night at the Opera поводом 30. годишњице.[46][47] Меј је 2004. године на гитари одсвирао песму „Someone to Die For” на саундтреку за филм Спајдермен 2.[48]

2004—2009: Квин + Пол Роџерс[уреди]

Квин + Пол Роџерс турнеја 2005. године.

Крајем 2004. године, Меј и Тејлор објавили су да желе да се поново уједине и вратили су се на турнеје 2005. године, заједно са Полом Роџерсом (оснивачем и некадашњим главним певачем група Фри и Бед компани). На Мејовом веб-сајту писало је да ће Роџерс наступати са Квином као Квин + Пол Роџерс, који неће заменити последњег певача Фредија Меркјурија, а пензионисани Џон Дикон неће учествовати.[49]

Између 2005. и 2006. године, Квин и Пол Роџерс започели су турнеју, прве наступе су имали у Европи, а потом у САД и Јапану 2006. године.[50] Квин је 25. маја 2006. године добио инаугуралне рок награде Ви-Ејч вана у Лас Вегасу, Невада, а Меј и Тејлор су позвани на бину заједно са Фу фајтерсима, како би извели избор Квинових песама.[50][51] Меј је 15. августа 2006. године потврдио преко свог веб-сајта и клуба обожаваоца да ће Квин + Пол Роџерс започети продуцирање свог првог студијског албума у октобру, а биће сниман на „тајној локацији”.[52] Албум, назван The Cosmos Rocks, објављен је у Европи 12. септембра 2008. године и у САД 28. октобра исте године. Након тога је група започела турнеју по Европи и деловима САД, а први концерт одржала је на Тргу слободе у Харкову пред 350.000 украјинских обожавалаца.[53] Украјински наступ је касније објављен на DVD-у.[53] Квин и Пол Роџерс званично су престали да сарађују 12. маја 2009. године. Роџерс не искључује могућност поновне сарадње.[54][55]

2011—данас: Квин + Адам Ламберт[уреди]

Недуго након што су наступили са финалистима Америчког идола Крисом Аленом и Адамом Ламбертом током финала сезоне 2009. године, Меј и Тејлор су почели размишљати о будућности Квина након пријатељског раскола групе са фронтменом Полом Роџерсом. Две године касније, на додели Европских музичких награда МТВ-ја 2011. године, група Квин је добила награду за глобалну икону коју је прихватио Меј. Као део емисије, Квин је извео кратки сет са Ламбертом, при чему су имали одличан пријем код публике. [56] Шпекулације у вези са сарадњом са Ламбертом убрзо су се појавиле, од којих су три формално најавиле кратку летњу турнеју по Европи 2012. године, док су Меј, Тејлор и Ламберт званично најавили концерт у Хамерсмит аполо у Лондону, као и наступе у Украјини, Русији и Пољској. Као и приликом партнерства са Полом Роџерсом, Џон Дикон није учествовао.

Квин + Адам Ламберт наступају у Арени O2 децембра 2017.

Сарадња је поново оживљена 2013. године, када су три музичара свирала заједно на iHeartRadio музичком фестивалу у МГМ гранд хотелу и казину у Лас Вегасу 20. септембра.[57] Пет месеци касније, Меј, Тејлор и Ламберт су објавили летњу турнеју са 19 наступа по Северној Америци у јутарњем програму Good Morning America.[58] Због велике потражње карата, још пет наступа је додато у турнеју.[59] Маја 2014. године, најављени су наступи по Аустралији[60] и Новом Зеланду,[61] као и наступи на фестивалима у Јужној Кореји[62] и Јапану.[63] Турнеја је проширена на Уједињено Краљевство и Европу почетком 2015. године.[64] Група је свирала у Јужној Америци септембра 2015. године, укључујући први наступ Квина на фестивалу Rock in Rio од 1985. године.[65]

Група је 2016. године кренула на турнеју по Европи и Азији названу Queen + Adam Lambert 2016 Summer Festival Tour. Турнеја је укључивала затварање фестивала Isle of Wight у Енглеској 12. јуна, где су извели песму „Who Wants to Live Forever” као почаст жртвама напада у геј ноћном клубу Пулс у Орланду, Флорида, раније тог дана.[66] Први пут су насупили у парку Хајаркон у Тел Авиву 12. септембра пред 58.000 људи.[67] Септембра 2018. године, група је била у МГМ Парк театру у Лас Вегасу.[68] Иако је сарадња остала активна, тренутно не постоје планови за снимање студијског албума, иако су њих тројица спремни да то учине у будућности.[69]

Меј је увео Деф лепард у Дворану славних рокенрола 29. марта 2019. године.[70] У априлу 2019. године радио је са савременим метал бендом Фајв фингер дет панч и кантри уметником Кенијем Вејном Шепердом на снимању нове верзије песме „Blue on Black” као подршку Фондацији Гарија Синиса. Уметници су се окупили како би спојили кантри и мејнстрим рок да би поново спојили класичну песму коју је првобитно написао Шеперд.[71] Крајем месеца је такође извео песме попут „All the Young Dudes” са Џоом Елиотом из Деф лепарда на концерту Мот д хупла.[72]

Приватни живот[уреди]

Од 1976. до 1988. године, Меј је био у браку са Кристин Мулен[14] и имали су 3 деце: Џејмса (рођен 15. јуна 1978), Луизу (рођена 22. маја 1981) и Емили Рут (рођена 18. фебруара 1987).[14] Развели су се 1988. године. Меј је срео глумицу Аниту Добсон 1986. године, а она га је инспирисала да напише хит из 1989. године „I Want it All”. Венчали су се 18. новембра 2000. године.[73]

У интервјуима је изјавио да је патио од тешке депресије крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, до те мере да је размишљао о самоубиству,[74] из разлога који су се тицали његовог проблематичног првог брака, његовог неуспеха да се оствари као супруг и отац, смрти његовог оца Харолда и болести и смрти Фредија Меркјурија.[75]

Према листи богатих магазина The Sunday Times за 2019. годину, Меј је вредан 160 милиона фунти.[76] Има куће у Лондону и Виндлсхему, Сари.[77] Мејов отац Харолд био је дугогодишњи пушач,[15] те је због тога Меј мрзио пушење[78] до те мере да је већ на својим концертима забрањивао пушење у затвореним просторијама, пре него што су многе земље наметнуле забрану пушења.[79] Меј је вегетеријанац. Активан је заговорник за права животиња и именован је за потпредседника добротворне организације за добробит животиња, Краљевског друштва за превенцију окрутности према животињама, септебра 2012. године.[80] Меј себе описује као агностика.[81]

Меј је дугогодишњи борац за шуме као уточишта и „коридора” за дивље животиње, како у Сарију, где има кућу,[82] тако и свуда остало. Купио је земљиште 2012. године које је било угрожено градњом у Бере Реџис, Дорсет, а 2013. године је, уз ентузијастичну подршку локалних становника,[83] покренуо пројекат стварања подручја шуме, сада названог Мејова шума (или „Шума Брајана Меја”).[84] Шума је величине 157 јутара, раније коришћена као ораница, а Мејов тим сарадника је засадио 100.000 стабала. За Мејову шуму се каже да цвета.[85][86]

У септембру 2015. године, нова врста рода Heteragrion (Odonata : Zygoptera) из Бразила названа је Heteragrion brianmayi.[87]

Дискографија[уреди]

Са Квином
  • Keep Yourself Alive (1973)
  • Some Day, One Day (1974)
  • She Makes Me (Stormtrooper in Stilettoes) (1974)
  • '39 (1975)
  • Good Company (1975)
  • Long Away (1976)
  • All Dead, All Dead (1977)
  • Sleeping on the Sidewalk (1977)
  • Fat Bottomed Girls (1978)
  • Leaving Home Ain't Easy (1978)
  • Sail Away Sweet Sister (1980)
  • Flash (1980)
  • Put Out the Fire
  • Las Palabras de Amor (1982)
  • I Go Crazy (1984)
  • Who Wants to Live Forever (1986)
  • I Want It All (1989)
  • Lost Opportunity (1991)
  • Mother Love (1995)
  • Let Me Live (1995)
  • No-One but You (1997)
Соло дискографија
  • Back to the Light (1992)
  • Another World (1998)
  • Furia (2000)
Сарадње
  • Acoustic by Candlelight (2013, са Кери Елис)
  • Golden Days (2017, са Кери Елис)

Референце[уреди]

  1. ^ May, Brian; Bradley, Simon (2014). Brian May's Red Special. Prion Books. ISBN 978-1-78097-276-3. 
  2. ^ „BBC News: Planet Rock Radio poll”. 10. 7. 2005. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2007. Приступљено 28. 1. 2008. 
  3. ^ „100 Greatest Guitarists Of All Time: Brian May”. Rolling Stone. Приступљено 27. 9. 2014. 
  4. ^ „Readers Poll Results: The 100 Greatest Guitarists of All Time”. Guitarworld.com. Приступљено 22. 7. 2015. 
  5. ^ Blistein, Jon. „Queen, Tina Turner to Receive Grammy Lifetime Achievement Award”. Rolling Stone. Приступљено 2018-06-30. 
  6. ^ „Queen star May hails Muse album”. News.bbc.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 13. 7. 2012. Приступљено 27. 9. 2014. 
  7. 7,0 7,1 May, Brian Harold (2008). A survey of radial velocities in the zodiacal dust cloud (PDF) (Теза). Imperial College London. Bibcode:2008srvz.book.....M. ISBN 9780387777054. OCLC 754716941. doi:10.1007/978-0-387-77706-1. hdl:10044/1/1333.  EThOS uk.bl.ethos.443586 open access publication - free to read
  8. 8,0 8,1 Брајан Меј на сајту MGP (на језику: енглески)
  9. ^ „May installed as uni chancellor”. BBC. 14. 4. 2008. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2009. Приступљено 23. 10. 2009. 
  10. ^ Danthropology (30. 7. 2015). „Queen's Brian May is a member of NASA's New Horizon team”. Patheos.com. Приступљено 6. 4. 2018. 
  11. ^ „Smithsonian.com - Smithsonian Magazine”. Smithsonianmag.com. Приступљено 6. 4. 2018. 
  12. ^ „European Space Agency to join Brian May's Asteroid Day”. BBC. 9. 2. 2016. Приступљено 9. 2. 2016. 
  13. ^ May, Brian (12. 7. 2010). „Kill the cull, not the badgers”. The Guardian. London. 
  14. 14,0 14,1 14,2 14,3 MAY, Dr Brian Harold. Who's Who. 2015 (online Oxford University Press изд.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc. (потребна претплата)
  15. 15,0 15,1 15,2 Huntman, Ruth (17. 10. 2014). „Brian May: Me, my dad and ‘the old lady. The Guardian. Приступљено 25. 10. 2014. 
  16. ^ „Brian's Soapbox April 2013”. brianmay.com. 
  17. ^ „I'm Exactly Half English and Half Scot...”. Brian's Soapbox. 13. 9. 2014. 
  18. ^ Hodkinson, Mark (1995). Queen: The Early Years. Omnibus Press. стр. 40. ISBN 978-1-84449-012-7. 
  19. 19,0 19,1 „The dude in the cardigan with the guitar”. Приступљено 27. 7. 2008. 
  20. ^ „List of lists: Celebrities and remarkable people”. Telegraph.co.uk. 22. 5. 2008. Приступљено 27. 9. 2014. 
  21. ^ Brian May. riaus.org.au
  22. ^ „Queen star hands in science PhD”. BBC News. 3. 8. 2007. Архивирано из оригинала на датум 25. 3. 2008. Приступљено 3. 8. 2007. 
  23. ^ „Tim Staffell Biography”. 30. 9. 2011. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2011. Приступљено 6. 4. 2018. 
  24. ^ „The 10 best Queen songs Freddie Mercury didn't sing”. Louder. Приступљено 19. 11. 2018. 
  25. ^ „Top 10 Brian May Queen songs”. Ultimate Classic Rock. Приступљено 19. 11. 2018. 
  26. ^ „Queen – One Vision”. AllMusic. Приступљено 27. 9. 2014. 
  27. 27,0 27,1 Purvis, Georg (2007). „Queen Complete Works”. Richmond: Reynolds & Hearn.  p. 67
  28. ^ Prato, Greg. „Innuendo overview”. Приступљено 19. 11. 2018. 
  29. ^ „Readers' Poll: 10 Greatest Queen Songs”. Rolling Stone. Приступљено 19. 11. 2018. 
  30. ^ „2008 The Cosmos Rocks Tour”. Ultimatequeen.co.uk. Приступљено 27. 9. 2014. 
  31. ^ „Paul Rodgers, Queen Split: "It Was Never a Permanent Arrangement". Rollingstone.com. Приступљено 6. 4. 2018. 
  32. ^ Sean Michaels (21. 2. 2012). „Queen's show goes on as Adam Lambert replaces Freddie Mercury”. The Guardian. 
  33. ^ „BBC - Queen and Adam Lambert to perform New Year's Eve concert broadcast on BBC One - Media Centre”. BBC.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 28. 2. 2018. 
  34. ^ "Anita Dobson and Brian May surprise wedding". Hello!, 5 December 2000, republished at "Brian May and Anita Dobson Wedding Reports". BRIANMAY.com. Retrieved 22 May 2010.
  35. 35,0 35,1 Jackson, Laura (2011). "Brian May: The Definitive Biography". Hachette. Retrieved 26 April 2012
  36. ^ „Back to the Light - Brian May | Songs, Reviews, Credits | AllMusic”. AllMusic. Приступљено 28. 2. 2018. 
  37. ^ Horne, Nicky. „Queen – Royal Legend: Interviews: Brian May: Talk Radio '98”. Queen.musichall.cz. Приступљено 24. 10. 2011. 
  38. ^ Billboard 21 Jun 1997. Books.google.com. Приступљено 27. 9. 2014. 
  39. ^ Lemieux, Patrick (2018). The Queen Chronology (2nd Edition). Lulu. стр. 137. 
  40. ^ „1993 Back To The Light North American Tour (1st leg)”. Ultimatequeen.co.uk. Приступљено 27. 9. 2014. 
  41. 41,0 41,1 Buckley, Peter (2003). "The Rough Guide to Rock". p.837. Rough Guides, 2003
  42. ^ „Made in Heaven”. Queenonline.com. Приступљено 27. 9. 2014. 
  43. ^ Brian May на сајту IMDb (на језику: енглески)
  44. ^ White, Adam (19. 7. 2017). „From badgers to flamboyant alter egos: a guide to the strange obsessions of Queen's Brian May”. The Daily Telegraph. 
  45. ^ Anthony, James (7. 11. 2008). „Brian May dropped from Guns N' Roses album”. The Guardian. 
  46. ^ "Palace party draws 15m viewers". BBC. Retrieved 27 September 2016
  47. ^ „A Night at the Opera, 30th Anniversary CD/DVD”. AllMusic. Приступљено 28. 9. 2014. 
  48. ^ „Billboard Albums: Spider-Man 2”. Allmusic. Приступљено 27. 9. 2016. 
  49. ^ „Queen News March 2006”. brianmay.com. 
  50. 50,0 50,1 „Queen + Paul Rodgers Concertography”. Ultimatequeen.co.uk. Приступљено 27. 9. 2014. 
  51. ^ „Queen & Foo Fighters "We Will Rock You/We Are The Champions" Live at Rock Honors 2006”. vh1.com. Приступљено 27. 9. 2014. 
  52. ^ May, Brian (15. 8. 2006). „USA Convention Story and Queen and Paul Rodgers Heading Towards a Studio Assignation”. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2012. Приступљено 19. 12. 2009. 
  53. 53,0 53,1 „Queen & Paul Rodgers – Live In Ukraine DVDs!”. Dailyrecord.co.uk. Приступљено 27. 9. 2014. 
  54. ^ „Paul Rodgers, Queen Split: "It Was Never a Permanent Arrangement". idiomag. 13. 5. 2009. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2009. Приступљено 14. 5. 2009. 
  55. ^ „Queen and Paul Rodgers split”. idiomag. 14. 5. 2009. Архивирано из оригинала на датум 29. 5. 2009. Приступљено 14. 5. 2009. 
  56. ^ „Adam Lambert to perform with Queen at Sonisphere”. BBC News. Приступљено 27. 9. 2014. 
  57. ^ „Lineup announced for the 2013 iHeartRadio festival”. Cbsnews.com. 15. 7. 2013. Приступљено 27. 9. 2014. 
  58. ^ „Adam Lambert to join Queen for North American Tour”. ABC News. Приступљено 16. 6. 2015. 
  59. ^ „Queen and Adam Lambert's Tour Opener: 5 Things We Learned”. Rolling Stone. Приступљено 16. 6. 2015. 
  60. ^ „Queen and Adam Lambert Announce 2014 Australian Tour”. Aria Charts. Приступљено 16. 6. 2015. 
  61. ^ „Queen with Lambert announce NZ show”. Stuff.co.nz. Приступљено 16. 6. 2015. 
  62. ^ „Press Release: Queen + Adam Lambert To Play Korea at Super Sonic 2014”. QueenOnline. Приступљено 16. 6. 2015. 
  63. ^ „Press Release: Queen + Adam Lambert Confirm Summer Sonic 2014 in Japan”. Приступљено 16. 6. 2015. 
  64. ^ „Queen + Adam Lambert European Tour: Now On General Sale / New London Date Added!”. QueenOnline. Приступљено 16. 6. 2015. 
  65. ^ „Queen + Adam Lambert to Rock in Rio – Tickets Now On General Sale”. QueenOnline. Приступљено 16. 6. 2015. 
  66. ^ „Isle of Wight Festival: Queen pay tribute to Orlando shooting victims”. BBC. 14. 6. 2016. 
  67. ^ „After Four Decades, Queen Rock Israel with Help From Adam Lambert”. Billboard. 16. 9. 2016. 
  68. ^ „"Queen + Adam Lambert announces Las Vegas residency". KTNV. 7. 5. 2018. 
  69. ^ „BRIAN MAY: QUEEN Is Not Working On New Music With Singer ADAM LAMBERT”. BlabberMouth.net. Приступљено 16. 6. 2015. 
  70. ^ „Brian Inducts Def Leppard To Rock n' Roll Hall Of Fame”. Queen Online. 30. 3. 2019. 
  71. ^ „Brian May just released a new song with metal band Five Finger Death Punch”. Raw Music TV. 10. 4. 2019. Приступљено 10. 4. 2019. 
  72. ^ „Brian May reveals what he really thinks about Joe Elliott and Def Leppard”. MetalHead Zone. 28. 4. 2019. 
  73. ^ Anita Dobson. BBC
  74. ^ May, Brian. „News December 2005”. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2006. Приступљено 14. 8. 2007. 
  75. ^ „The Legendary Rock Star at home in Surrey, 19 June 1998”. Brianmay.com. 19. 6. 1998. Приступљено 24. 10. 2011. 
  76. ^ „Ed Sheeran tops Adele as Stormzy joins Sunday Times Rich List”. BBC. Приступљено 9. 5. 2019. 
  77. ^ Cooke, Rachel (5. 9. 2010). „Brian May: The Interview”. The Guardian. London. Приступљено 8. 10. 2010. 
  78. ^ May, Brian (6. 2. 2006). „SMOKING: WE DO NOT HAVE TO WAIT !!”. Brian's Soapbox Feb 06. Архивирано из оригинала на датум 8. 4. 2008. Приступљено 27. 7. 2008. 
  79. ^ „Queen wants Moscow sports complex to become non-smoking area”. Queen News June 2008. Regnum News Agency. 19. 6. 2008. Приступљено 27. 7. 2008. 
  80. ^ „Brian May named vice-president of RSPCA”. Farmers Weekly. Приступљено 27. 9. 2014. 
  81. ^ RT. „Brian May to RT: I still feel Freddie's around”. YouTube. Приступљено 11. 5. 2017. 
  82. ^ Neal, Charlotte (13. 8. 2015). „Brian May: 'Case for development is weak and motivated by money'. getsurrey. Приступљено 8. 1. 2018. 
  83. ^ „Queen’s Brian May plants first tree in Dorset woodland”. Bournemouth Echo (на језику: енглески). Приступљено 8. 1. 2018. 
  84. ^ „Brian May unveils woodland vision”. BBC News (на језику: енглески). 12. 2. 2013. Приступљено 8. 1. 2018. 
  85. ^ Linda Lamon (18. 9. 2014), Brian May's Wood First Anniversary, Bere Regis, Dorset, Приступљено 8. 1. 2018 
  86. ^ Linda Lamon (28. 9. 2016), May's Wood third anniversary of inaugural tree planting., Приступљено 8. 1. 2018 
  87. ^ Lencioni, F.A.A. (9. 7. 2013). „Diagnoses and discussion of the group 1 and 2 Brazilian species of Heteragrion, with descriptions of four new species (Odonata: Megapodagrionidae). Zootaxa 3685 (1): 001–080.” (PDF). Zootaxa. Magnolia Press – Auckland, New Zealand. Приступљено 26. 9. 2015. 

Спољашње везе[уреди]

  • Медији везани за чланак Брајан Меј на Викимедијиној остави
Академске канцеларије
Претходник:
Шери Блер
Канцелар Ливерпулског универзитета Џон Мурс
2008–2013
Наследник:
Сер Брајан Левесон