Брајићи (Горњи Милановац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брајићи
RNK 20120726 175516 0132 Brajici 02.jpg
Кафана у Брајићима у којој су Јосип Броз Тито и Дража Михаиловић преговарали о заједничкој борби против Немаца.
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 46
Географске карактеристике
Координате 44°05′20″ СГШ; 20°11′22″ ИГД / 44.089° СГШ; 20.189333° ИГД / 44.089; 20.189333Координате: 44°05′20″ СГШ; 20°11′22″ ИГД / 44.089° СГШ; 20.189333° ИГД / 44.089; 20.189333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 702 м
Брајићи на мапи Србије
Брајићи
Брајићи
Остали подаци
Позивни број 032
Регистарска ознака GM

Брајићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 46 становника.

Географија[уреди]

Брајићи су смештени већим делом на заравњеном развођу где се и налази седиште села, а лежи под самим Даниловим врхом (839м), југоисточно од највишег врха Сувобора. Атар села Брајићи је брдско-планинске природе, које је настало у крчевинама јер је само село опкољено шумом. Неки засеоци размештени су и лево од Брајићке реке, односно на развођу ове реке и Велике Дичине. Из правца Горњег Милановца и Бершића преко Теочина до Брајића постоји асфалтни пут. а потом ка јужној и западној подгорини Сувобора односно Равној гори је водио макадамски пут, који је био прилично широк и без кривина. Године 2005. асфалтиран је и овај пут који из Брајића води до Равне горе. Због овог пута постоји саобраћајна аутобуска линија. У селу нема месне канцеларије, јер оно због малог броја становника припада месној кацеларији из Коштунића. У селу постоји четворогодишња школа, продавница мешовите робе и једна кафана од историјског значаја. У другој половини 20. века из села се иселио велики број младих људи у потрази за послом у граду.

Историја[уреди]

Недалеко од Брајића налази се Равна гора, која се простире на западном и југозападном делу Сувобора. На њој се од маја до децембра 1941. године налазила Команда Четничких одреда Југословенске војске, на челу са пуковником Дражом Михаловићем, која је подигла устанак против немачког окупатора. Читав овај сувоборски крај је био седиште устаника. У кафани у Брајићима, испод Равне горе, 26. октобра 1941., вођа устаника, пуковник Дража, је примио са својом Командом партизанску делегацију на челу са Јосипом Брозом Титом, која је том приликом дошла из Ужица. После састанка, Тито са делегатима је преноћио у Дражином штабу, и ујутру, 27. октобра кренули су натраг за Ужице. На згради кафане, која и данас постоји, али се не налази под заштитом државе, постављена је спомен-плоча која подсећа на овај састанак, али је плочу неко оскрнавио тако што ју је премазао грађевинским лепком (види се на снимку из 2012).

Демографија[уреди]

У насељу Брајићи живи 60 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,9 година (53,6 код мушкараца и 58,3 код жена). У насељу има 30 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,17.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 287
1953. 262
1961. 264
1971. 202
1981. 154
1991. 100 100
2002. 65 65
2011. 46
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
65 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Слике[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]