Браћа Италије

С Википедије, слободне енциклопедије
Браћа Италије
Fratelli d'Italia
ПредседникЂорђа Мелони
ОснивачиГвидо Крозето
Ињацио Ла Руса
Ђорђа Мелони
Основана17. децембар 2012.
ПретходникНарод слободе.
СедиштеРим
 Италија
НовинеLa Voce del Patriota
Млади огранакНационална омладина
Број чланова  (2021)130,000
Идеологијанеофашизам[1][2][3][4][5][6]
национални конзервативизам[7][8]
конзервативизам[9]
десничарски популизам[10][11]
евроскептицизам[12][13]
Политичка позицијаКрајња десница[14][15][16][17]
Европска странкаСавез конзервативаца и реформиста у Европи
Боје  Плава
Дом посланика
118 / 400
Сенат
66 / 200
Европски парламент
10 / 76
Веб-сајт
www.fratelli-italia.it

Браћа Италије (итал. Fratelli d'Italia) је национално конзервативна политичка странка у Италији, коју предводи Ђорђа Мелони.

Назив странке потиче од уводних речи химне Италије - Fratelli d'Italia (Браћо Италије).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mammone, Andrea (2015). Transnational neofascism in France and Italy. New York, NY. ISBN 978-1-139-34444-9. OCLC 927149388. 
  2. ^ Rise of the far right in Europe : populist shifts and 'othering'. Gabriella Lazaridis, Giovanna Campani, Annie Benveniste. London. 2016. ISBN 978-1-137-55679-0. OCLC 953456193. 
  3. ^ Understanding the populist shift : othering in a Europe in crisis. Gabriella Lazaridis, Giovanna Campani. London. 2017. ISBN 978-1-317-32606-9. OCLC 962752794. 
  4. ^ Anti-gender campaigns in Europe : mobilizing against equality. Roman Kuhar, David Paternotte. London. 2017. ISBN 978-1-78348-999-2. OCLC 952368989. 
  5. ^ The Routledge companion to Italian fascist architecture : reception and legacy. Kay Bea Jones, Stephanie Pilat. Abingdon, Oxon. 2020. ISBN 978-0-429-32843-5. OCLC 1133662675. 
  6. ^ Bosworth, R. J. B. (2021). Mussolini and the eclipse of Italian fascism : from dictatorship to populism. New Haven. ISBN 978-0-300-25582-9. OCLC 1244811399. 
  7. ^ Nordsieck, Wolfram (2018). „Italy”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 21. 5. 2018. 
  8. ^ Taube, Friedel (30. 08. 2018). „Women increasingly drawn to right-wing populist parties, study shows”. Deutsche Welle (DW). Приступљено 22. 05. 2020. „Co-founder and leader of the national conservative Brothers of Italy party, Giorgia Meloni has a long history in far-right politics.” 
  9. ^ Borrelli, Silvia (2. 8. 2019). „Italy's uneasy partners return to battle”. POLITICO (Europe Edition). PESCARA, Italy. Приступљено 22. 05. 2020. 
  10. ^ „Berlusconi im Wahlkampf”. ZDF. 1. 2. 2018. Архивирано из оригинала 3. 04. 2019. г. Приступљено 10. 03. 2018. 
  11. ^ Zulianello, Mattia (2019). „Varieties of Populist Parties and Party Systems in Europe: From State-of-the-Art to the Application of a Novel Classification Scheme to 66 Parties in 33 Countries”. Government and Opposition. 
  12. ^ „Brexit, si teme effetto domino. Ecco gli euroscettici d'Europa”. Rai News24. 24. 06. 2016. 
  13. ^ „Giorgia Meloni batte moneta: "Ad Atreju niente euro"”. Libero. 22. 09. 2015. Архивирано из оригинала 3. 4. 2019. г. Приступљено 21. 11. 2017. 
  14. ^ „Italy’s far right celebrate Draghi’s downfall and look poised to take power”. the Guardian (на језику: енглески). 2022-07-21. Приступљено 2022-07-22. 
  15. ^ „Italy’s hard-right parties ready to fill void if Draghi fulfils threat to quit”. Financial Times. 2022-07-19. Приступљено 2022-07-22. 
  16. ^ Balmer, Crispian (2022-07-22). „Italy will keep supporting Ukraine if right wins vote, says Meloni”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-22. 
  17. ^ Squires, Nick (2022-06-11). „Far-Right Brothers of Italy set to cement its place as country’s most popular party”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-07-22. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Браћа_Италије&oldid=27403643”