Браћа Италије

С Википедије, слободне енциклопедије
Браћа Италије
Fratelli d'Italia
ПредседникЂорђа Мелони
Основана17. децембар 2012.
СедиштеРим
 Италија
НовинеLa Voce del Patriota
Млади огранакНационална омладина
Број чланова  (2017)160,000
Идеологијанеофашизам[1][2][3][4][5][6]
национални конзервативизам[7][8]
конзервативизам[9]
десничарски популизам[10][11]
евроскептицизам[12][13]
Политичка позицијаКрајња десница[14][15][16][17]
Европска странкаСавез конзервативаца и реформиста у Европи
Боје  Плава
Веб-сајт
www.fratelli-italia.it
Ђорђа Мелони, председник странке (2018. година)

Браћа Италије (итал. Fratelli d'Italia) је крајње десничарска политичка странка у Италији.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Mammone, Andrea (2015). Transnational neofascism in France and Italy. New York, NY. ISBN 978-1-139-34444-9. OCLC 927149388. 
  2. ^ Rise of the far right in Europe : populist shifts and 'othering'. Gabriella Lazaridis, Giovanna Campani, Annie Benveniste. London. 2016. ISBN 978-1-137-55679-0. OCLC 953456193. 
  3. ^ Understanding the populist shift : othering in a Europe in crisis. Gabriella Lazaridis, Giovanna Campani. London. 2017. ISBN 978-1-317-32606-9. OCLC 962752794. 
  4. ^ Anti-gender campaigns in Europe : mobilizing against equality. Roman Kuhar, David Paternotte. London. 2017. ISBN 978-1-78348-999-2. OCLC 952368989. 
  5. ^ The Routledge companion to Italian fascist architecture : reception and legacy. Kay Bea Jones, Stephanie Pilat. Abingdon, Oxon. 2020. ISBN 978-0-429-32843-5. OCLC 1133662675. 
  6. ^ Bosworth, R. J. B. (2021). Mussolini and the eclipse of Italian fascism : from dictatorship to populism. New Haven. ISBN 978-0-300-25582-9. OCLC 1244811399. 
  7. ^ Nordsieck, Wolfram (2018). „Italy”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 21. 5. 2018. 
  8. ^ Taube, Friedel (30. 08. 2018). „Women increasingly drawn to right-wing populist parties, study shows”. Deutsche Welle (DW). Приступљено 22. 05. 2020. »Co-founder and leader of the national conservative Brothers of Italy party, Giorgia Meloni has a long history in far-right politics.« 
  9. ^ Borrelli, Silvia (2. 8. 2019). „Italy's uneasy partners return to battle”. POLITICO (Europe Edition). PESCARA, Italy. Приступљено 22. 05. 2020. 
  10. ^ „Berlusconi im Wahlkampf”. ZDF. 1. 2. 2018. Архивирано из оригинала на датум 3. 04. 2019. Приступљено 10. 03. 2018. 
  11. ^ Zulianello, Mattia (2019). „Varieties of Populist Parties and Party Systems in Europe: From State-of-the-Art to the Application of a Novel Classification Scheme to 66 Parties in 33 Countries”. Government and Opposition. 
  12. ^ „Brexit, si teme effetto domino. Ecco gli euroscettici d'Europa”. Rai News24. 24. 06. 2016. 
  13. ^ „Giorgia Meloni batte moneta: "Ad Atreju niente euro". Libero. 22. 09. 2015. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2019. Приступљено 21. 11. 2017. 
  14. ^ „Italy’s far right celebrate Draghi’s downfall and look poised to take power”. the Guardian (на језику: енглески). 2022-07-21. Приступљено 2022-07-22. 
  15. ^ „Italy’s hard-right parties ready to fill void if Draghi fulfils threat to quit”. Financial Times. 2022-07-19. Приступљено 2022-07-22. 
  16. ^ Balmer, Crispian (2022-07-22). „Italy will keep supporting Ukraine if right wins vote, says Meloni”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-22. 
  17. ^ Squires, Nick (2022-06-11). „Far-Right Brothers of Italy set to cement its place as country’s most popular party”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2022-07-22.