Браћа Рајт

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Орвил Рајт
Вилбур Рајт

Браћа Рајт (енгл. Wright brothers) - Орвил Рајт (енгл. Orville Wright; 19. август 187130. јануар 1948.) и Вилбур Рајт (енгл. Wilbur Wright; 16. април 186730. мај 1912.) се сматрају конструкторима и пилотима првог практичног авиона.[1][2][3] Они су направили први контролисани лет са моторним ваздухопловом тежим од ваздуха[4].

Први лет[уреди | уреди извор]

У децембру 1903. Орвил и Вилбур Рајт су однели делове своје летелице у Кити Хок, плажу у Северној Каролини, и тамо склопили летелицу. Био је то двокрилац, са два предња канарда, два задња кормила и две елисе ланчаницима повезане са мотором, који је конструисао и направио Чарлс Едвард Тејлор[5], при чему је пилот лежао на доњем крилу и конопцима контролисао команде. Авион није имао точкове, као стајни трап користио је једну врсту скија постављених на шине које су се могле окренути у правцу ветра приликом полетања. Након једног неуспешног покушаја од 14. децембра који је завршен мањим оштећењима на летелици, историјски лет обављен је 17. децембра 1903. у 10.35 по јаком ветру и тмурном времену. Први успешан лет је био дуг 37 метара и трајао је 12 секунди. Тог дана су извели још три лета. Најдужи лет је износио 260 метара и трајао је 59 секунди.[6]

Утицај[уреди | уреди извор]

Авион браће Рајт

Након првих летова, браћа Рајт су одустала од лежећих положаја управљања и уградили седиште поред мотора. Орвил успева 20. јуна 1905. године извести први кружни лет спустивши се на место узлетања, а 1. децембра Вилбур лети с путницима. Упркос свему њихов први јавни лет ради лоших временских прилика завршава након пар „скокова“ авиона. Амерички новинари проглашавају их лажљивом браћом, а њихов авион утопијом.

У то су време су многи конструктори у Француској покушавали направити авион. Сви су они чули за браћу Рајт и желели су дознати што више о смештају кормила, мотора и облику крила, али су то браћа Рајт вешто скривала.

Браћа Рајт 9. октобра 1905. године шаљу писмо познатом француском конструктору авиона Фердинаду Феберу у којем нуде уговор за склапање авиона способних за летове од 40 km и авионе који могу превозити путнике. Вилбур бродом, у великим сандуцима доноси авион у Француску 1908. године, саставља га и с обзиром на велико интересовање ради само експерименталне, кратке летове не пожелевши открити његове праве могућности. Вилбур је 21. јула 1908. године прекинуо поновна писања о „лажљивој браћи“ задржавши се у ваздуху 1 сат, 31 минуту и 25 секунди. Радио је кругове и „осмице“ изнад глава запрепаштених гледалаца. Рекорди су се низали, прешао је 66,6 km и постигао за тада невероватну брзину од 60 km/h. Да би отклонио све сумње 31. децембра 1908. године између крила је дао уградити барограф. Након слијетања очитане вриедности биле су: трајање лета 2 сата, 43 минуте и 24 секунде; максимална висина 115 метара; пређени пут 124,7 km. Авион, ваздухоплов тежи од ваздуха напокон је добио битку над ваздухопловима лакшим од ваздуха.

Већ 1909. године Вилбур Рајт отвара у јужној Француској пилотску школу у коју долазе ученици из свих крајева Европе, а висока техничка школа у Минхену додјељује браћи Вилбуру и Орвилу наслов почасног доктора.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Wright Brothers & The Invention of the Aerial Age”. Smithsonian Institution. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2015. Приступљено 21. 9. 2010. 
  2. ^ Mary Ann. Johnson (28. 9. 2001). „Following the Footsteps of the Wright Brothers: Their Sites and Stories Symposium Papers”. Wright State University. Архивирано из оригинала на датум 19. 06. 2015. Приступљено 16. 8. 2015. 
  3. ^ „Flying through the ages”. BBC News. 19. 3. 1999. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2014. Приступљено 17. 7. 2009. 
  4. ^ Браћа Рајт - Wright (САД)
  5. ^ Чарлс Тејлор механичар браће Рајт
  6. ^ „Telegram from Orville Wright in Kitty Hawk, North Carolina, to His Father Announcing Four Successful Flights, 1903 December 17”. World Digital Library. 17. 12. 1903. Приступљено 22. 7. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Биобрафија[уреди | уреди извор]

Патенти[уреди | уреди извор]

Музеји[уреди | уреди извор]

Колекције слика[уреди | уреди извор]