Браћевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Браћевац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБорски
ОпштинаНеготин
Становништво
 — 2011.533
 — густина19,6/км2
Географске карактеристике
Координате44°04′01″ СГШ; 22°30′12″ ИГД / 44.067° СГШ; 22.503333° ИГД / 44.067; 22.503333Координате: 44°04′01″ СГШ; 22°30′12″ ИГД / 44.067° СГШ; 22.503333° ИГД / 44.067; 22.503333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина78 м
Површина27,7 км2
Браћевац на мапи Србије
Браћевац
Браћевац
Остали подаци
Поштански број19315
Позивни број019
Регистарска ознакаNG

Браћевац је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 533 становника (према попису из 1991. било је 744 становника).

Браћевац је ратарско-сточарско насеље збијеног типа удаљено 23 km јужно од Неготина. Смештено је на 78 метара надморске висине, на обалама Браћевачке реке, десне притоке реке Тимок. Северна географска ширина насеља је 44° 04’ 02’’, источна географска дужина 22° 30’ 20’’, а површина атара 2.770 хектара. До овог насеља се може стићи асфалтним путем од Неготина преко Кобишнице, Вељкова, Рогљева и Рајца.

Историја[уреди]

На основу Пописа становништва у Видинском санџаку 1530. године Браћевац је имао 44 домаћинства груписана на пет места: Соколар, Презоревац, Кево, Браћевце и Градиште.

На атару данашњег Браћевца спомиње се у списима Видинског санџака 15. и 16. века постојање четири села: Бракефче, Киево, Ветрине и Соколар. Претпоставља се да су се током 16. и 17. века засеоци у непосредној близини Браћевца груписали у једно место на коме се село и данас налази.[1]

Насеља Неготинске крајине припадала су двема нахијама, ФетхисламскојФетислам и Кривинској која је била мања и у којој се у Попису Видинског санџака 1530. и 1586. године помиње Браћевац, односно Браћевце.[2]

Тежак живот под Турцима у Браћевцу је 1849. проузроковао буну против насилника звану „Пујин рат”, када су побуњеници покушали да се припоје СрбијиСрбија. Буна је угашена у крви, а 1850. захватила је још већи број села и проширила се до Видина. Ова буна позната као „Петков рат” однела је више од 500 људских живота, међу којима и неколико десетина Браћевчана.[3]

До краја Првог светског рата ово село је припадало Бугарској. Према Нејском мировном уговору, који је закључен 1919. Браћевац и још осам прекотимочких села (Ковилово, Злокуће, Црномасница, Шипиково, Велики Јасеновац, Халово и Градсково) припојени су Краљевини Југославија. Браћевац је био једино село са српским матерњим језиком. [4]

Насеље је подељено на Горњи и Доњи крај.

Заветина у насељу је Света Тројица, црквена слава је Спасовдан, док је црква посвећена Светој Тројици у насељу подигнута 1872. године.

Основна школа у насељу постоји од 1952. године, а данас ради као подручно одељење Основне школе „Момчило Ранковић“ Рајац.

Браћевац има задружни дом (од 1949. године), електричну расвету (од 1949. године), здравствену станицу (од 1956. године), продавницу мешовите робе, асфалтни пут и телефонске везе са светом (од 1981. године).

Демографија[уреди]

Становништво Браћевца је српско (слави Св. Николу, Св. Аранђела, Св. Стевана, Св. Ђорђа, Св. Петку, Св. Срђа и Св. Јована) и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. Насеље је 1921. године имало 345 кућа и 2.500 становника, а 2002. године 320 кућа и 533 становника.

У насељу Браћевац живи 492 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 59,5 година (57,2 код мушкараца и 61,7 код жена). У насељу има 238 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,24.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.794
1953. 1.764
1961. 1.627
1971. 1.337
1981. 1.037
1991. 744 744
2002. 533 533
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
515 96,62 %
Роми
  
12 2,25 %
Бугари
  
2 0,37 %
Хрвати
  
1 0,18 %
Македонци
  
1 0,18 %
Југословени
  
1 0,18 %
непознато
  
1 0,18 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Бранковић, Миланче (2006). Браћевац, историја и становништво. Неготин: Удружење независних издавача Београд, Народна библиотека Неготин. стр. 5, 6. ISBN 86-84387-04 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  2. ^ Станојевић, Тихомир (1972). Неготин и Крајина од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин, Новинска установа „Тимок”. стр. 42. 
  3. ^ Бранковић, Миланче (2006). Браћевац, историја и становништво. Неготин: Удружење независних издавача Београд, Народна библиотека Неготин. стр. 7. ISBN 86-84387-04 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  4. ^ Бранковић, Миланче (2006). Браћевац, историја и становништво. Неготин: Удружење независних издавача Београд, Народна библиотека Неготин. стр. 8. ISBN 86-84387-04 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]