Брвник (Шамац)
Брвник | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Шамац |
| Становништво | |
| — 2013. |  266 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 00′ 17″ С; 18° 33′ 36″ И / 45.00469° С; 18.56002° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 8,52 km2 |
  Брвник Брвник на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 054 |
Брвник је насељено мјесто у општини Шамац, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 266 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се на путу Обудовац-Шамац.[1]
Назив[уреди | уреди извор]
Према народном предању, подручје насеља је у прошлости било плавно, тако да су га становници околних насеља Баткуше и Обудовца користили у љетно доба када би се вода повукла.[2] Вода је у сушним периодима отицала каналом преко кога је постављено брвно за прелазак на другу страну, а за оне који су прелазили брвно, говорило се да се налазе „преко брвна“ или „преко брвника“, тако да се то задржало као назив.[2]
Култура[уреди | уреди извор]
Храм Српске православне цркве је посвећен Светом Великомученику Пантелејмону.[1] Становници су у прошлости користили цркву у Обудовцу, а почетком 20. вијека су одлучили да изграде храм у Брвнику.[2] Изградња храма је започета у јесен 2002, а темеље је 9. августа 2003. освештао епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда.[1] У храму се служи од 2005, 2007. је потпуно завршена изградња, а 2008. црква је освештана.[1]
Споменик[уреди | уреди извор]
Споменици се налазе испред зграде бившег задружног дома.[2] На споменику „Палим борцима Војске Републике Српске“ налазе се 24 имена, 18 погинулих бораца и 6 погинулих цивила.[2] Поред њега се налази биста Митра Трифуновића.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Прве четири породице које су населиле ово насеље су Бумбуловићи, Ђурићи, Ђурђевићи и Ђукићи.[2] Током Другог свјетског рата становници су се због притисака усташа из Домаљевца, Гребнице и Базика, иселили у Баткушу.[2] Изградња зграде задружног дома је започета 1947, а завршена 1949.[2] Зграда је касније претворена у омладински дом.[2]
Привреда[уреди | уреди извор]
Становници се претежно баве прољопривредом.[2] Насеље је познато по врбовом прућу, односно шибљу за прављење корпи.[2] У прошлости се велики број становника бавио корпарским занатом, односно израдом корпи и других предмета од прућа.[2] Читав процес израде се одвија у насељу, врбово шибље се сади, коси, класира, гули, припрема, кува и на крају плете.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2012, у насељу живи око 80 домаћинстава.[2]
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 608 | |
| 1953. | 630 | |
| 1961. | 681 | |
| 1971. | 687 | |
| 1981. | 628 | |
| 1991. | 609 | |
| 2013. | 266 | |
Презимена[уреди | уреди извор]
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Митар Трифуновић Учо, народни херој Југославије[2]
- Ристо Јовичић
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г „Црква у Брвнику — Брвник”. Српска православна црква: Епархија зворничко-тузланска: Архијерејско намјесништво брчанско. 2012. Архивирано из оригинала 15. 05. 2012. г. Приступљено 14. 5. 2012.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т „Огњишта: Брвник”. Радио-телевизија Републике Српске. 13. 5. 2012. Приступљено 14. 5. 2012.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
