Пређи на садржај

Бреге BR.1150 Atlantic

С Википедије, слободне енциклопедије
Бреге BR.1150 Atlantic
Бреге BR.1150 Atlantic
Опште
НаменаПоморска патрола и противподморнички
Посада12 + (12 резерва)
ПроизвођачBreguet Aviation
Први лет21.10.1961.
Почетак производње1961-1987
Димензије
Дужина31,62 m
Размах крила37,42 m
Висина10,89 m
Површина крила120,34 m²
Маса
Празан25.700 kg
Нормална полетна46.200 kg
Макс. спољни терет3.500 kg
Погон
Мотори2
Турбо-елисни мотор2 х Turboprop Rolls-Royce Tyne RTY.20 Mk 21
ТЕМ снага2 х 4500 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hопт648 km/h
Долет8.000 km
Плафон лета9.145 m
Брзина пењања882 m/min

Бреге BR.1150 Atlantic је француски двомоторни поморски патролни и противподморнички авион дугог долета, кога је производила Breguet Aviation од 1961.године.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Авиона Atlantic-1 KWS

Авион Бреге BR.1150 Atlantic је био заједнички пројект земаља НАТО покта. Одлуку о изградњи заједничког поморског патролног и противподморничког авиона донео је Савет НАТО-а 1956. године. Намера је била да наследи Локид П2В-7 Нептун. Након што су се САД , Велика Британија и Белгија повукле из заједничког пројекта, преостали учесници су 1959. године формирали конзорцијум под називом SECBAT (Société Européenne pour la Construction du Breguet ATLANTIC). У овај конзорцијум су ушли: француски Breguet, холандске Fokker, немачке Dornier и белгијски консорциум под називом Abap.[1][2]

У Немачкој, Дорније је преузео одговорност за техничку и логистичку подршку, укључујући ремонт и поправку, авиона уведених у службу немачке морнарице. Касније су такође имплементирали програм за побољшање борбене ефикасности (KWS) који је значајно побољшао могућности електромагнетског одбрамбеног система авиона. Овај нови систем је обухватио замену или модернизацију радара, ЕСМ-а, сонара, система за снимање и чување снимљених података, бацач бова и навигациони систем[3].

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Земље у којима је коришћен овај авион

[уреди | уреди извор]
  •  Француска; је набавила 24 ова авиона за потребе ратне морнарице.
  •  Немачка; користила 20 ових авиона.
  •  Италија; морнарица је користила 18 авиона Атлантик.
  •  Холандија; поморска авијација Холандије користила је 9 ових авиона.
  •  Пакистан; је имао 3 авиона Атлантик

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ https://www.airwar.ru/enc/sea/atlantc1.html
  2. ^ https://www.dassault-aviation.com/en/passion/aircraft/military-dassault-aircraft/atlantic/
  3. ^ Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]