Брезовац (Бјеловар)

Координате: 45° 52′ 27″ СГШ; 16° 50′ 07″ ИГД / 45.87408528705025° СГШ; 16.83534358741725° ИГД / 45.87408528705025; 16.83534358741725
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Брезовац.
Брезовац
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаБјеловарско-билогорска
ГрадБјеловар
Становништво
 — 2011.1.080
Географске карактеристике
Координате45° 52′ 27″ СГШ; 16° 50′ 07″ ИГД / 45.87408528705025° СГШ; 16.83534358741725° ИГД / 45.87408528705025; 16.83534358741725
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина126 м
Брезовац на мапи Хрватске
Брезовац
Брезовац
Брезовац на мапи Хрватске
Брезовац на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Брезовац
Брезовац
Брезовац на мапи Бјеловарско-билогорске жупаније
Остали подаци
Поштански број43000 Бјеловар
Позивни број+385 43
Регистарска ознакаBJ

Брезовац је насељено место у саставу града Бјеловара, Бјеловарско-билогорска жупанија, Република Хрватска.

Историја[уреди | уреди извор]

Место је почетком 20. века било православна филијала парохије у Новим Пављанима. Брезовац је имао 1905. године стару православну богомољу подигнуту још 1693. године. Њен иконостас је осликао сликар Боцарић.[1]

Политичка општина се налазила у месту Гудовац. Школска деца су ишла у комуналну школу у Новим Пављанима.

До територијалне реорганизације у Хрватској, налазио се у саставу старе општине Бјеловар.

Усташки злочини у Другом светском рату[уреди | уреди извор]

У Брезовцу сви Срби су морали носити траку са натписом "Србин". У Бјеловару поред тога што су морали да носе траке око руке, Срби нису смели да се крећу по вароши после 8 часова увече, док је осталим грађанима кретање било дозвољено до 12 часова ноћу.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Брезовац је имао 1.080 становника.[3]

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Брезовац је имало 1.046 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
892 85,27%
Срби
  
59 5,64%
Југословени
  
58 5,54%
Немци
  
3 0,28%
Чеси
  
3 0,28%
Мађари
  
2 0,19%
Словенци
  
2 0,19%
Муслимани
  
1 0,09%
Црногорци
  
1 0,09%
неопредељени
  
22 2,10%
непознато
  
3 0,28%
укупно: 1.046

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски Карловци 1910.
  2. ^ "Највећи злочини садашњице": Патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Стрaњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 85
  3. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 16. 3. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]