Бренди Норвуд

С Википедије, слободне енциклопедије
Бренди Норвуд
Brandy Norwood3.jpg
Бренди Норвуд током наступа 2019.
Основне информације
Пуно имеБренди Рајана Норвуд
Датум рођења(1979-02-11)11. фебруар 1979.(42 год.)
Место рођењаМаком, Мисисипи,  Сједињене Државе
Деца1
РодитељиВили и Соња Норвуд
Активни период1993—данас
Занимање
Жанр(ови)
Инструменти
Издавачке куће
  • Atlantic
  • Konockout
  • Epic records
  • RCA
  • Chameleon
  • Brand Nu Entertaiment
  • eOne
Везани чланци
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Бренди Рајана Норвуд (енгл. Brandy Rayana Norwood, познатија као Бренди енгл. Brandy; Маком, 11. фебруар 1979) америчка је певачица, текстописац, музички продуцент и глумица.[1] Рођена је у музичкој породици у Макому, а одрасла је у Карсону у Калифорнији. Каријеру је започела као дете, а наступала је као пратећи вокал за тинејџерске групе. Године 1993. потписала је уговор са издавачком кућом Atlantic Records. Наредне године издала је албум под називом Brandy коме је у Сједињеним Америчким Државама додељен четвороструки платинасти сертификат, а албум је продат у шест милиона примерака широм свету. Бренди је имала главну улогу у ситкому Моеша, који је трајао шест сезона. Музичку каријеру наставила је 1998. године објавивши дует са певачицом Моником, под називом The Boy Is Mine, који је постао најпродаванији женски дует свих времена и један од синглова икада који су најдруже били на музичким листама. Други албум Бренди, под називом Never Say Never продат је у 16 милиона примерака широм света, а за њега је певачица добила Греми награду. Након тога, Бренди је постала препознатљива у јавности, добила је велики број улога у филмовима, а њене концерте турнеје биле су увек брзо распродате. У том периоду, певачица је покренула сопстену модну линији под називом „Барби”.

Током двехиљадитих година, певачицина каријере није била сигурна у поп индустрији. Године 2002. глумила је у ријалити серији Бренди, где је документовано рођење њене ћерке. Трећи и четврти студијски албуми Бренди, под називом Moon (2002) и Afrodisiac (2004) добили су позитивне критике и доживели комерцијалне успехе. Бренди је такође била судија у америчкој музичкој емисији Америка има таленат. Године 2008. објавила је албум Human који није доживео комерцијални успех. Године 2010. Бренди је доживела критички и комерцијални препород када се вратила на телевизију као такмичарка у једанаестој сезони емисије Плес са звездама, а након тога глумила је у ријалити емисији Бренди и Реј Џеј: Породични бизнис. Године 2012. имала је улогу у серији Игре и издала шести студијски албум Two Eleven, који је добио похвале од стране музичких критичара. На Бродвеју је дебитовала у мјузиклу „Чикаго”, а након тога имала је главну улогу у ситкому под називом Zoe Ever After, који је премијерно приказан у јануару 2016. године.

До јула 2018. године Бренди је продала преко 40 милиона плоча широм света, а више од 8,62 милиона примерака у Сједињеним Америчким Државама.[2][3] Америчко удружење дискографских кућа наводи да је Бренди једна од музичара са највише продатих примерака албума у Сједињеним Државама.[4] За свој рад награђена је вишеструко, добила је Греми награду, Америчку музичку награду и седам награда часописа Билборд. Постала је позната по свом карактеристичном гласу, па су је људи из музичке индустрије и критичари назвали „Вокална Библија”.[5]

Биографија[уреди | уреди извор]

Бренди Норвуд рођена је 11. фебруара 1979. године у Макому, Мисисипи, ћерка је Вилија Норвуда, певача и хородовође и његове жене Соње Нортву, менаџера бренда H&R Block.[6] Бренди има старију сестру која се забављала са Реј Џејем, а рођак јој је Снуп Дог. Одрасла је у хришћанској породици, а почела је да пева по угледу на оца који је певао у локалном хору.[7] Године 1983. са породицом се преселила у Лос Анђелес, где је похађала Холивудску школу за уметност.[8] Њено интересовање за музику и наступе порасло је у доби од седам година, када је постала обожаватељка Витни Хјустон, али је имала проблеме у школи где је нису слали на аудиције.[9][10][8] До једанаесте године гостовала је у неколико музичких емисија као део омладинске певачке групе.[10]

Због свог талента и успешних нумера, Бренди је 1990. године потписала уговор са издавачком кућом Teaspoon Productions, која је у власништву Крис Стоукса и Ирла Хариса, а они су јој дали да ради као пратећи вокал на њиховом ритам и блуз бенду Immature и договорили продукцију демо снимка.[10][11] Године 1993. услед преговора са компанијом East West Records, Брендини родитељи су организовали уговор о снимању са издавачком кућом Atlantic records.[8] Како би се посветила ћерки, Брендина мајка је дала отказ, док је певачица касније напустила средњу школу и прешла у приватну. [11][8] Током раних фаза продукције албума Бренди, она је добила улогу у краткотрајном ситкому Теа, као ћерка самохране мајке.[7] Бренди је након тога стекла номинацију за награду у категорији за „Најбољи ансамбл за младе”, заједно са својим колегама.[12] Снимање ситкома после прве сезоне је отказано, а Бренди је истакла да није била одушевањена глумом, као и да јој је снимање одузело доста времена, те да није имала времена за снимање албума.[13][14]

Бренди је похађала Холивудску средњу школу, али је студирала приватно.[8] Године 1996. године имала је кратку емотивну везу са кошаркашем Коби Брајантом којег је пратила на његовој матури у средњој школи.[15] Такође се забављала са певачем Вањом Морис, за којег истиче да јој је био „прва љубав”.[16] Морис који је шест година старији, наводно је окончао везу са Бренди.[17] У периоду рада на албуму Never Say Never Бренди је била у емотивној вези са репером Масеом.[18] Током продукције албума Full Moon, средином 2001. године, певачица је била у вези са продуцентом Робертом Смитом, а пар је своју везу крио од јавности све до фебруара 2002. године, када је Бренди саопштила да очекују дете. Међутим, годину дана након рођења њихове ћерке Сирај, пар се раздвојио.[19] Године 2004. Смит је изјавио да он и Бренди никада нису били легално венчани, али да су се претварали да јесу како би певачица сачувала имиџ.[20][20] Следеће године Бренди је започела везу за НБА кошаркашом Квентином Ричардсоном који је у то време играо за Лос Анђелес клиперсе. Пар се убрзо верио у јулу 2014. године, али је Бренди прекинула веридбу у октобру 2005. године.[21][21] Током 2010. године Бренди се забављала са репером Фло Рајдом.[22] Крајем 2012. године певачице се верила са музичким продуцентом Рајаном Пресом, а у априлу 2014. године раскинули су веридбу.[23][24]

Каријера[уреди | уреди извор]

1993—1996: Објављивање нових албума[уреди | уреди извор]

Бренди на додели Есенс награда, 1997. године.

Године 1993. певачицин продуцент Вилијамс ангажовао је продуцента Кејта Крауча и ритам и блуз групу Somethin' for the People, како би сарађивали са Бренди, а након осам месеци они су снимили албум под називом Brandy.[14] На албуму су се нашле ритам и блуз песме, са елементима хип хопа, а Бренди је касније изјавила да је у време снимања млада и рањива, да није стварно знала шта жели да пева и да је била без исукуства.[10][14][25] Албум је објављен у септембру 2004. године и био је на двадесетом месту листе Билборд 200.[26] Добио је углавном позитивне критике, а Еди Хауфман са сајта AllMusic истакао је да је албум Бренди са добрим песмама и оштром продукцијом. Андресон Џоунс у часопису Entertainment Weekly истакао је да Бренди глуми своје године, те да је певачица покушава оно што је направила Алија.[27][28] Певачица је продала преко шест милиона албума широм света, а направила је три сингла кој су били међу десет најбољих на листи Билборд хот 100, односно песме I Wanna Be Down и Baby које су биле на првом месту листе Hot R&B, а додељен им је златни и платинасти сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа.[29][30] Песма Brokenhearted коју је Бренди снимила у сарадњи са Ванијом Морисом, била је на другом месту музичких листа у Сједињеним Државама.[26]

За албум, Бренди је добила две номинације за Греми награду, а освојила је четири Соул треин награде, две Билбордове награде и многе друге.[12] Године 1995. Бренди је завршила турнеју која је трајала два месеца и снимила саундтрек за филм Бетмен заувек.[31] Након тога певачица је објавила сингл Sittin' Up in My Room, који је доживео комерцијални успех.[26] Године 1996. сарађивала је са Танијом, Чаком Каном и Гледис Најт на синглу Missing You, а он је објављен као саундтрек филма Set It Off. Сингл је освојио номинацију за Греми награду, у категорији за „Најбољу поп сарадњу”.[12] Године 1996. Бренди је била ангажована у ситкому Моеша, а имала је улогу Моеше Мајкл, девојке из Лос Анђелеса која има проблеме са маћехом и трпи критике да треба да се понаша као одрасла особа.[32] Серија је дебитовала у јануару 1996. године и убрзо постала најгледанија на каналу Си-Би-Ес.[33][34] Бренди је награђена НААЦП наградом у категорији за „Најбољи перформанс младог глумца или глумице”.[12] Године 1997. певачица је заједно са својим родитељима основала Норвуд дечију фондацију, која има циљ да помогне уметницима и социјално угроженим људима у Лос Анђелесу и Мисисипију.[35]

1997—2004: Нови албуми и филмска каријера[уреди | уреди извор]

Бренди током снимања емисије 2011. године

Године 1997. Витни Хјустон изабрала је Бренди за главну телевизијску улогу у филму Пепељуга, где је глумила заједно са Хјустоновом, Џејсоном Александер и Вупи Голдберг.[36][37] Двосатни филм Дивни свет Дизнија погледан је 60 милиона пута, а освојио је ЕМИ награду за извандрену уметичку режију или музику.[38] Нови продуцент, Родни Џеркинс допринео је новом албуму Бренди, под називом Never Say Never, а он је објављен у јуну 1998. године.[39] Бренди је написала и продуцирала шест песама са албума, а албум је доживео комерцијални успех и био један од најуспешнијих у том периоду.[40] Песму The Boy Is Mine снимила је са певачицом Моником, песма је била прва на листи Билборд хот 100, постала најуспешнији женски дует у музичкој индустрији, а била је тринаест недеља прва на Билбордовим листама.[41] Песми је на крају додељена Греми награда за најбољу ритам и блуз изведбу. Успех албума био је подједнако распорастрањен и ван Сједињеним Државама. Never Say Never је напродаванији албум Бренди, који је продат у преко 16 милиона примерака широм света. Критичари су позитивно оценили албум, а Стивен Томас са сајта AllMusic похвалио је рад Бренди и поредио је са Марајом Кери и Мери Џеј Блајџ.[42] Други албумски сингл била је песма Have You Ever?.[26][43][44][45]

Након што је 1996. године одбила улогу у филму Set It Off, дебитовала је у споредној улози Карле Вилсон у филму Још увек знам шта сте радили прошлог лета.[46][46] Филм је зарадио 16,5 милиона долара, али је добио углавном лоше критике, међутим Бренди је добила углавном позитивне критике за свој перформанс, за који је награђена.[47][48] Године 1999. појавила се у филмској драми Double Platinum, која говори о односима мајке и ћерке.[49] Филм је сниман само двадесет дана у Њујорку, Бренди и Рос били су његови извршни продуценти, а у филму су се нашле њихове нумере, са албума Never Say Never (1998) и Every Day Is a New Day (1999), као и претходно необјављени дуети. исте године Бренди је наступала на концерту соул и поп музике Divas Live '99, заједно са Витни Хјустон, Тином Тарнер и Шер.[49]

Након дуже паузе у музици и великог броја медија који су писали да се Бренди бори са дехидрацијом, она се вратила снимању 2001. године, када су њу и њеног брата Реј Џеја замолили да сниме обраду песме Another Day in Paradise, коју у оригиналу износи Фил Колинс.[50] Песма је објављена као сингл у Европи и Океанији и постигла је међународни успех, налазила се на већини музичких листа у свету.[51] Албум Full Moon објављен је 5. марта 2002. године у поп, ритам и блуз и електро жанру, а на њему се налази деветнаест песама. Водећи сингл под називом What About Us? постао је светски хит и нашао се међу двадесет најбољих песама у Сједињеним Државама и Великој Британији.[52][53] Музички критичари су мешотивно оценили албум, у часопису Ролинг Стоун истакнуто је да је албум непристојан.[54][55] Наредне године Бренди и Роберт Биг Берт Смит су почели да пишу и продуцирају за друге уметнике као што су Тони Бракстон, Кели Ровланд и Кили Дин.[56] После дужег времена, Бренди се појавила на телевизији 2002. године у МТВ шоу Presents Brandy: Special Delivery. Емисија прати последње месеце певачицине трудноће и рођење њене ћерке Сирај.[57][58]

2004—2009: Нови албум[уреди | уреди извор]

Бренди током концерта

Након повратка са паузе, Бренди је објавила четврти студијски албум под називом Afrodisiac, у јуну 2004. године, након што је раскинула сарадњу са менаџером Бенијем Медином.[59] Бренди је раскинула уговор са његовом компанијом Хандпринт која има седиште у Лос Анђелесу, због контраверзи око песме Talk About Our Love и наводним неуспелим преговорима око заједничке турнеје са музичарем Ашером.[59] Упркос негативном публицитету, албум је постао певачицин најбољи албум по музичким критичарима, који су истакли да је он доследан и зрео, а неки су га упоредили са радовима Џенет Џексон.[60][61][62] Албум је дебитовао на трећем месту листе Билборд 200 и добио је сертификат у Сједињеним Државама, у Европи и Јапану.[63] Talk About Our Love био је на шестом месту листе синглова у Уједињеном Краљевству, али албумски синглови нису успели да се пласирају на популарним музичким листама.[64] Касније исте године, Бренди је гостовала заједно са Гледис Најт у трећој сезони серије Амерички снови, где је извела песму I Heard It Through the Grapevine.[65]

Након једанаест година сарадње са компанијом Atlantic Records, Бренди је раскинула уговор крајем 2004. годнине, наводећи као главни разлог то што жели самостално да доноси своје одлуке.[66] У марту 2005. године певачица је објавила компилацијски албум The Best of Brandy , који је објављен без промотивних синглова, а био је међу тридесет најбољих у Аустралији, Великој Британији и у Сједињеним Америчким Државама, где је од стране музичких критичара позитивно оцењен.[67] Енди Келман са сајта AllMusic истакао је да је овај албум за разлику од других Брендијевих, доста креативнији и популарнији.[68] Након тога, Бренди је по писањима медија купила дискографску кућу под окриљем компаније Knockout Entertainment коју држи њен брат.[69] У фебруару 2006. године Бренди се појављивала у ситкому Један на један.[70]

У јуну 2006. године Бренди је била је судија у америчкој емисији Америка има таленат, емисија је била најгледанији програм лета, а завршена је 17. августа 2006. године. Бренди је након тога требала да се врати у другу сезону, у лето 2007. године, али након саобраћајне несреће 2006. године у којој је била умешана, у емисији ју је заменила ријалити звезда Шенон Озбурн.[71][71] Пети студијски албум под називом Human, певачица је објавила у децембру 2008. године.[72][73] Албум су дистрибуирали Koch records и Sony Music и био је уједно деби Бренди на етикети Epic records.[74][72] Албум је добро прихваћен од стране музичких критичара и био је петнаестом месту америчке листе Билборд 200, уз продају од 73.000 примерака током прве недеље од објављивања.[75] Human је продат у 214.000 примерака и није постигао комерцијални успех као претходни албум.[76] Албумски сингл Right Here (Departed) доживео је комерцијални успех и нашао се на музичким листама у Сједињеним Државама.[77][78][79] У децембру 2009. године Бренди је снимала под псеудонимом Бран, а заједно са Џастином Тимблерлејком снимила је песму Shock Value 2.[1] Бренди се након тога појавила у серији This Little Piggy као Ребека Крескоф.[80]

2010—2014: Нови албум и повратак глуми[уреди | уреди извор]

У априлу 2001. године Бренди и Реј Џеј дебитовали су у серији Бренди и Реј Џеј: Породични бизнис, заједно са њиховим родитељима. Емисија говори о породици Норвуд, трајала је једанаест епизода, а друга сезона почела је са емитовањем у јесен 2010. године.[81] [82][83] Истоимени компилацијски албум са претходно необјављеним садржајем објављен је у јуну 2011. године. Албум није успео да се пласира на музичке листе, а произвео је три промотивна сингла, укључујући нумеру Talk to Me.[84][85] У јесен 2010. Бренди се појавила као такмичарка у музичком програму Плес са звездама, у пару са Максимом Чмерковским. На крају је била на четвртом месту, што је шокирало судије и публику, јер је била један од фаворита за прво место.[86] У августу 2011. године, Бренди је потписала уговор са издавачком кућом RCA Records и продуцентом Брејом Прескотом.[87][88][89] У септембру исте године, приказан је нови музички шоу под називом Majors & Minors, у којој је Бренди такође учествовала. Касније исте године, Бренди се вратила глуми и појавила се у тинејџерској ТВ серији 90210: Следећа генерација, као и у четвртој сезони серије Drop Dead Diva са Рајаном Тедером и Леоном Левис.[90][91] Касније те године, Бренди је глумила у серији Игра у улози Чардоне, као и у наредној сезони серије.[92][93].[94]

У фебруару 2012. године заједно са певачицом Моником, снимила је песму It All Belongs to Me која је објављена као сингл са Моникиног албума New Life.[95] Након тога Бренди је објавила сингл Put It Down заједно са Крисом Брауном, а песме је била на трећем месту Билбордове листе Hot R&B/Hip-Hop.[96] Шести студијски албум под називом Two Eleven певачица је објавила 12. октобра 2012. године, а на њему се налази седаманест песама.[97][98][99] Албум је забележио умерени комерцијални успех и био на трећем месту листе Билборд 200, као и на првом месту америчке листе Top R&B/Hip-Hop.[100][101] У марту 2013. године Бренди је глумила у филму Искушење као Мелинда, жена са тајном.[102] Филм је углавном добио негативне успехе и забележио је умерен успех.[103][104] У јуну 2013. године потписала је уговор са Creative Artists са седиштем у Лос Анђелесу и почетком 2014. године склопила је уговор са Џефом Робинсоном.[105][106][107] Истог месеца, певачица је снимила песму Magic, коју у оригиналу изводи бенд Coldplay, а она је била на првом месту Билбордове листе Trending 140.[108][109] Такође 2014. године гостовала је у емисији Love & Hip Hop: Hollywood, као и у ситкому The Soul Man. На додели БЕТ хип-хоп награда 2014. године, заједно са Квин Латијаф, Емси Лит и репером Јо-Јоом снимила је песму I Wanna Be Down како би прославила 20. година на сцени.[110][111]

2015—данас: Улоге на ТВ и у Бродвеју[уреди | уреди извор]

Бренди 2019. године

Након завршетка снимања финалне сезоне серије Игра, Бренди је дебитовала на Бродвеју у мјузиклу Чикаго, у којем је од априла 2015. године играла улогу Роки Харт. Иако је у почетку трајала шест недеља, њен ангажман је продужен до августа 2015. године.[112] Године 2015. Бренди се појавила у синглу The Girl Is Mine, а он се нашао међу десет најбољих у Уједињеном Краљевству и међу четрдесет најбољих на интернационалним листама"[113][114] У јануару 2016. године Бренди је имала водећу улогу у ситкому Zoe Ever After, за који је такође била и копродуцент, а серија је снимљена у Атланти.[115][116] Главна јунакиња Зоа Мун, самохрана мајка излази из сенке бившег мужа и покушава да уравнотежи дружење, мајчинство и каријеру као козметичарка.[117][118] У јануару 2016. године објављена је песма Beggin & Pleadin певачице на платформи SoundCloud.[119] Песма је добила позитивне критике од стране музичких критичара, а објављена је као дигитални сингл преко сопствене етикете певачице, Slayana Records .[120][121] У фебруару 2016. године. Бренди је најавила светску турнеју, а она је завршена већ 30. јуна јер је Бренди хоспитализована због исцрпљености.[122][123]

У марту 2016. године Бренди је тужила Chameleon Entertainment Group и њеног председника Брејона Прескота, након што је наводно издавач одбио да јој дозволи снимање и издавање нових албума.[124] У новембру 2016. године, Бренди добила награду „Дама соула” на Соул треин додели награда. Њен десетоминутни наступ на додели похвалила је публика, а и музички критичари.[125] Након тога певачица се са својим братом Рејом Џијем такмичила у ријалитију Моја кухињска правила, који је премијерно приказан у јануару 2017. године на ФОКС телевизији.[126] У јулу 2018. године певачица је постала регуларни учесник шоуа Звезда, где је имала улогу Кејси, све до завршетка серије у мају 2019. године.[127] У јуну 2019. године певачица се појавила на песми Love Again канадске певачице Данијел Цесар, а песме се нашла на њеном албуму Case Study 01. Love Again је касније био први сингл са Брендиног седмог студијског албума који је објавила у самосталној продукцији. Након тога, песму Freedom Rings певачица је објавила преко издавачке куће eOne Music. Године 2019. награђена је на БМИ додели награда.[128][129][130][131]

Умешност[уреди | уреди извор]

Глас Бренди Норвуд карактерише сопран са распоном од три октаве и пет семитона. Њег глас су музички критичари описивали као „мек, мршав и храпав”.[132] Критичар Ендру Чан из Слант Магазина описао је глас Бренди као необичан спој топлине и хладноће. За њену виртуозност заслужни су његи дуги каскадни рифови.[133] Певачица је примећена по томе што користи снимке са више вокалних аранжмана.[134] Њен жанр је ритам и блуз са мешавином соул и хип хоп музике.[135] Њени текстови говоре о различитим типовима љубави, све до романтике и духовности.[135] Под утицајем Мараје Кери и Витни Хјустон, Бренди је уклопила савремени поп са ритам и блуз баладама, на изради другог студијског албума под називом Never Say Never.[42] Њен трећи студијски албум под називом Full Moon продуцирао је њен тадашњи партнер Родни Џеркинс, мешајући ритам и блуз са текстовима елетрофанка.[136][137] Њен тон гласа се често мењао, од лаганог девојачког до дубљег и топлијег гласа током деведесетих година.[138] Како је ишло време, Бренди је мењала и стил текстова, доста експериментисала и како су ишле године кроз своје текстове провлачила теме о сексу, а након тога фокусирала се на емотивне везе.[137]

Године 2004. на Бренди је значајно утицало њено мајчинство, друга животна искуства, све већи афинитет према британском рок бенду Coldplay, што је довело до тога да певачица више експериментише са песмама на чевртом студијском албуму Afrodisiac. На албуму је сарађивала са продуцентима као што су Тимбаланд и Кање Вест, а песме на албуму садрже мешавину попа и даба.[139] Од музике паузирала је четири године, због приватних проблема, а 2008. године вратила се на сцену објављивањем албума Human који говори и љубави и поштењу.[140] Године 2012. Бренди је желела да се врати изворном ритам и блузу, што је и учинила објављивањем шестог студијског албума под називом Two Eleven. Албум је спојио Брендин ритам и блуз звук из деведесетих година и звук савременог хип хопа који је био актуелан двехиљадитих година.[141][142][143]

Од почетка каријере, Бренди је истицала Витни Хјустон певачицом којој је била највише инспирисана. У почетку каријере често је описивала Хјустонову као свог идола, хваливши њен гла и музику. У интервјуу из 2014. године Бренди је изјавила да би Витни Хјустон највећа музичарка свих времена.[144][145] Крајем деведдесетих година Витни Хјустон постала је пријатељица и ментор Бренди Норвуд.[146] Бренди је такође свог оца Вилија, музичара сматрала за особу која је утицала на њен развој на пољу музике. Навела је да ју је отац научио све о певању, а да је одрасла певајући у цркви са оцем, где је он био руководилац.

Бренди је у једном итервјуу изјавила да као дете није волела свој глас, али да ју је отац охрабривао да прихвати саму себе и своје квалитете.[147] Док је развијала сопствени стил Бренди је као главне утицаје навела Ким Бурел, Енју и Шаде, који су јој како наводи помогли да формира сопствену нишу и сопствени звук.[148][147] Бренди је инспирацију пронашла и у многим другим музичарима и бендвоима као што су Мараја Кери, Coldplay,The Clark Sisters, Boyz II Men, Стиви Вондер, Арета Френклин, Џенет Џексон, Тимбаланд и њен брат Реј Џеј.[147][149][150][151] Као узоре у свету глуме навела је Ким Фелдс, Џенифер Левис, Габријел Унион, Неси Неш и Лусил Бол.[152][153][154][155]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Листа студијских албума са информацијама о позицијама, детаљима, сертификатима и броју продатих примерака
Назив Детаљи Позиција Сертификати Број продатих примерака
Билборд 200
[156]
САД р'н'б
[157]
АУС
[158]
КАН
[159]
ФРА
[160]
НЕМ
[161]
ЈАП
[162]
ХОЛ
[163]
ШВА
[164]
УК
[165]
Brandy
  • Датум објављивања: 27. септембар 1994.
  • Издавачка кућа: Atlantic Records (#82610)
  • Формат: ЛП, аудио касета, компакт диск
20 6 26 20 86
Never Say Never 2 2 13 3 12 10 14 5 11 19
  • САД: 5× платинасти[166]
  • АУС: платинасти[171]
  • КАН: 4× платинасти[167]
  • ФРА: Gold[172]
  • ЈАП: платинасти[173]
  • УК: платинасти[168]
  • САД: 4,600,000[A]
  • Свет: 14,000,000
Full Moon
  • Датум објављивања: 25. фебруар 2002.
  • Издавачка кућа: Atlantic (#83493)
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање, ЛП
2 1 13 8 12 8 15 23 7 9
  • САД: платинасти[166]
  • КАН: златни[167]
  • ЈАП: златни[174]
  • УК: златни[168]
Afrodisiac
  • Датум објављивања: 28. јун 2004.
  • Издавачка кућа: Atlantic (#83633)
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање, ЛП
3 4 53 57 44 10 45 26 32
  • САД: златни[166]
  • ЈАП: златни[176]
  • УК: сребрни[168]
Human
  • Датум објављивања: 5. децембар 2008.
  • Издавачка кућа: Knockout Entertainment, Epic Records (#727271)
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
15 5 129 37
Two Eleven
  • Датум објављивања: 12. октобар 2012.
  • Издавачка кућа: Chameleon, RCA Records
  • Формат: компакт диск, дигитално преузимање
3 1 173 103 87
"—" означава албуме који нису били на листама или нису били објављени у тој држави

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Reid, Shaheem (9. 12. 2009). „Brandy Thanks Timbaland For Endorsing Her New Rap Career”. MTV News. MTV.com. Приступљено 30. 6. 2010. 
  2. ^ „BET Experience "2018 BET Her Awards" host Brandy Norwood noted selling 40 million records worldwide and over 11 million albums in the US.”. BET.com. Приступљено 4. 2. 2019. 
  3. ^ Trust, Gary (2. 10. 2009). „Ask Billboard: How Popular Is Country Music?”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 20. 7. 2012. 
  4. ^ „Top Selling Artists”. Recording Industry Association of America. Приступљено 2. 5. 2014. 
  5. ^ Hampp, Andrew (16. 10. 2012). „Brandy Two Eleven Review”. Billboard. Приступљено 1. 12. 2012. 
  6. ^ „Bringing Up Brandy”. Essence. 
  7. ^ а б Hoadri Coker, Cheo (1. 7. 2004). Not That Innocent. Vibe. Приступљено 28. 6. 2010. 
  8. ^ а б в г д Helligar, Jeremy (8. 6. 1998). „Starry-Eyed”. People. People.com. Архивирано из оригинала на датум 17. 09. 2018. Приступљено 18. 2. 2010. 
  9. ^ Weiner, Jennifer (31. 7. 1995). „Brandy Striving To Be 'As Large As Whitne'. Rome News-Tribune. Приступљено 29. 6. 2010. 
  10. ^ а б в г Samuels, Anita M. (2. 4. 1995). „Brandy; At 16, Her Debut Is a Sweet Success”. The New York Times. NYTimes.com. Приступљено 29. 6. 2010. 
  11. ^ а б Brandy And Her Parents Sued For Breaking Management Agreement. Jet. Johnson Publishing Company. 15. 5. 1995. Приступљено 28. 6. 2010. 
  12. ^ а б в г „Awards for Brandy Norwood”. IMDb. Приступљено 19. 3. 2010. 
  13. ^ Gerston, Jill (11. 2. 1996). „Brandy, Pop Star, Plays a Teen-Ager, Though Not Just Any Teen-Ager”. The New York Times. NYTimes.com. Приступљено 28. 6. 2010. 
  14. ^ а б в Thea's Brandy Bounces Back With Hit Album”. The Victoria Advocate. 12. 3. 1995. Приступљено 28. 6. 2010. 
  15. ^ „Kobe left lasting memory during prom date with Brandy 20 years ago”. Fox Sports. 9. 2. 2016. 
  16. ^ Fink, Mitchell (3. 9. 1999). „Here's What Goes With A Fine Brandy”. New York Daily News. Приступљено 18. 2. 2010. [мртва веза]
  17. ^ Durham, Frank (30. 5. 1999). „Why Mum's The Word For Superstar Brandy”. Sunday Mercury. [мртва веза]
  18. ^ Hoadri Coker, Chero (јул 2004). Brandy – Not That Innocent. Vibe. Приступљено 17. 1. 2007. 
  19. ^ „Brandy And Her Husband On The Outs?”. Yahoo! Music. LAUNCH Radio Networks. 27. 6. 2003. Архивирано из оригинала на датум 18. 1. 2010. Приступљено 4. 10. 2008. 
  20. ^ а б D'Angelo, Joe (21. 7. 2004). „Brandy's 'Ex-Husband' Says They Were Never Really Married”. MTV News. Приступљено 18. 2. 2010. 
  21. ^ а б „Brandy breaks off engagement”. realitytvworld.com. UPI. Приступљено 27. 5. 2007. 
  22. ^ „Celibate Brandy is unlucky in love”. WENN.com. Toronto Sun. 20. 10. 2010. Приступљено 7. 11. 2010. 
  23. ^ „Brandy Gets Engaged to Music Executive Ryan Press”. rfap-Up.com. 28. 12. 2012. Приступљено 4. 2. 2010. 
  24. ^ Ravitz, Justin (15. 4. 2014). „Exclusive: Brandy, Fiance Ryan Press Split, End Engagement: "They Are No Longer Together". Us Weekly. Приступљено 15. 4. 2014. 
  25. ^ „Interview: Brandy”. ChicagoPride.com. 15. 4. 2005. Архивирано из оригинала на датум 1. 2. 2010. Приступљено 20. 6. 2010. 
  26. ^ а б в г „Brandy”. AllMusic. Allmusic.com. Приступљено 29. 6. 2010. 
  27. ^ Jones, Anderson (4. 11. 1994). „Music Review: 'Brandy'. Entertainment Weekly. Приступљено 11. 11. 2019. 
  28. ^ Huffman, Eddie. Brandy (1994) review”. AllMusic. Allmusic.com. Приступљено 21. 4. 2008. 
  29. ^ Ich Weiss Noch Immer, Was Du Letzten Sommer Getan Hast (1998)”. Kinoweb.de (на језику: German). Приступљено 30. 9. 2008. 
  30. ^ Brandy – Timeline”. Rockthenet. Приступљено 16. 3. 2007. 
  31. ^ „Shaggy The 'Humna Kid,' Brandy And Wanya, Mariah's 'Fantasy': This Week i1995”. MTV News. MTV.com. 26. 8. 2002. Приступљено 24. 4. 2008. 
  32. ^ „Singer Brandy Turns Actress In New TV Series Moesha”. Jet. 26. 2. 1996. 
  33. ^ Mifflin, Lawrie (4. 6. 2001). „UPN's Moesha, The Nonwhite Hit Nobody Knows”. The New York Times. Приступљено 25. 1. 2008. 
  34. ^ „UPN Cancels Moesha After Six Seasons”. Jet. 4. 6. 2001. 
  35. ^ „Brandy – Chardonnay Pitts”. BET. Архивирано из оригинала на датум 28. 3. 2014. Приступљено 27. 3. 2014. 
  36. ^ Norment, Lynn (6. 5. 2008). „Brandy: On Her New Movie, Growing Pains and Dating In The Spotlight”. Ebony. 
  37. ^ „Brandy Returns To Music”. Billboard. Prometheus Global Media. 25. 4. 1998. Приступљено 30. 4. 2017. 
  38. ^ Cinderella TV Movie Special Produces Spectacular Rating For ABC”. Jet. 24. 11. 1997. 
  39. ^ Nathan, David; Rizik, Chris. „Brandy Biography – The Best of Brandy. Soultracks.com. Приступљено 10. 7. 2007. 
  40. ^ „Interview: An "Underdog" in Name Only, Harvey Mason Jr. Has Grown Into One of R&B's Elite Producers”. YouKnowIGotSoul.com. 20. 6. 2011. Приступљено 4. 6. 2013. 
  41. ^ Jim Farber (6. 2. 2002). „At age 21, the N.J.-based producer is king of his world”. New York Daily News. NYDailyNews.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2008. Приступљено 22. 4. 2008. 
  42. ^ а б Erlewine, Stephen Thomas. Never Say Never (1998) review”. AllMusic. Allmusic.com. Приступљено 10. 11. 2006. 
  43. ^ Cornish, Melanie J. (9. 6. 2007). „Robert Reives: This Is How He Rocks”. BallerStatus.com. Приступљено 20. 3. 2010. 
  44. ^ „DESTINY'S CHILD, ERYKAH BADU, MARY J. BLIGE AND LIL' KIM BIG WINNERS AT LADY OF SOUL AWARDS”. MTV news. 4. 9. 1998. Приступљено 6. 8. 2018. 
  45. ^ „TV1 Interviews singer B.Slade”. BlogTV. Youtube.com. 2. 9. 2010. Приступљено 31. 12. 2012. 
  46. ^ а б Millner, Denene (5. 7. 1998). „Brandy Pours It On A Veteran Superstar At 19”. New York Daily News. NYDailyNews.com. Приступљено 4. 3. 2010. 
  47. ^ „Review of I Still Know What You Did Last Summer (1998)”. Rotten Tomatoes. Rottentomatoes.com. Приступљено 14. 5. 2007. 
  48. ^ Steyn, Mark (8. 5. 1999). „Here's What I Know”. The Spectator. 
  49. ^ а б „Brandy And Diana Ross Team Up In TV Movie Double Platinum”. Jet. 10. 5. 1999. 
  50. ^ MTV Staff (6. 1. 2003). „For The Record: Quick News On Ja Rule, B2K, Aimee Osbourne, Brandy, Guns N' Roses, Yardbirds & More”. MTV News. MTV.com. Приступљено 6. 6. 2009. 
  51. ^ „'Another Day in Paradise' Chart History”. Hitparade. Swisscharts.com. Приступљено 6. 6. 2009. 
  52. ^ „'What About Us?' Chart History”. Hitparade. Swisscharts.com. Приступљено 6. 6. 2009. 
  53. ^ „'Full Moon' Chart History”. Hitparade. Swisscharts.com. Приступљено 6. 6. 2009. 
  54. ^ „Brandy & Sean Garrett in the Studio”. UStream. Youtube.com. 11. 10. 2011. Приступљено 31. 12. 2012. 
  55. ^ Berger, Arion (25. 4. 2002). Full Moon Review”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала на датум 29. 4. 2007. Приступљено 4. 10. 2008. 
  56. ^ Johnson, Billy, Jr. (25. 4. 2002). „Brandy And Husband Write Songs For Toni Braxton And Kelly Rowland”. Yahoo! Music. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2012. Приступљено 6. 6. 2009. 
  57. ^ missgucciify (27. 5. 2013). „8. Rüdiger Skoczowsky mit einer wunderschönen Ballade: 'Love wouldn't count me out' im Schatzkistl” — преко YouTube. 
  58. ^ Jose Gabriel Antonio (9. 11. 2014). „Daley - When You Touch Me (Brandy Cover)” — преко YouTube. 
  59. ^ а б „Brandy Leaves Medina”. Breaking News. BreakingNews.ie. 19. 7. 2004. Архивирано из оригинала на датум 29. 9. 2007. Приступљено 27. 5. 2007. 
  60. ^ Afrodisiac (2004) by Brandy”. Metacritic. Metacritic.com. Приступљено 4. 8. 2004. 
  61. ^ Sawyer, Terry. „Brandy -Afrodisiac (Atlantic)”. PopMatters. PopMatters.com. Архивирано из оригинала на датум 22. 9. 2004. Приступљено 28. 6. 2004. 
  62. ^ Kellman, Andy. Afrodisiac review”. AllMusic. Allmusic.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 29. 6. 2008. 
  63. ^ Yahoo! Staff (30. 3. 2005). „Brandy To Release Greatest Hits Album”. Yahoo! Music. Архивирано из оригинала на датум 29. 6. 2011. Приступљено 20. 5. 2008. 
  64. ^ „Brandy and Kanye West – Talk About Our Love”. aCharts.us. Приступљено 26. 4. 2008. 
  65. ^ „Star Tracks”. People. 20. 9. 2004. Приступљено 4. 4. 2013. 
  66. ^ Rashbaum, Alyssa (1. 11. 2004). „Another Breakup For Brandy: This Time It's Her Label”. MTV News. Приступљено 20. 6. 2010. 
  67. ^ Inskeep, Thomas (13. 4. 2005). „Brandy – The Best of Brandy – Review”. Stylus Magazine. Архивирано из оригинала на датум 1. 2. 2010. Приступљено 2. 3. 2010. 
  68. ^ Kellman, Andy. The Best of Brandy review”. AllMusic. Приступљено 20. 6. 2010. 
  69. ^ Josephs, Tasheka (25. 9. 2006). „Brandy Preps New Album”. Vibe. Vibe.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2008. Приступљено 9. 9. 2008. 
  70. ^ Robertson, Ed (14. 5. 2006). „Memories: Brandy does 'One on One'. Medialife. MedialifeMagazine.com. Приступљено 9. 9. 2008. 
  71. ^ а б „'I'm Leaving America's Got Talent'. ContactMusic. ContactMusic.com. 20. 4. 2007. Приступљено 21. 4. 2007. 
  72. ^ а б Reid, Shaheem; Elias, Matt (15. 8. 2008). „Brandy Readies Human After Four-Year Hiatus”. MTV News. VH1.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 8. 2008. Приступљено 23. 8. 2008. 
  73. ^ „Epic Records Readies the Release of 'Human'. Marketwatch.com. 15. 8. 2008. Приступљено 15. 8. 2008. 
  74. ^ Jones, Steve; Strauss, Gary (15. 8. 2008). „Coming Attractions: Remember Brandy? She's Coming Back”. USA Today. USAToday.com. Приступљено 15. 8. 2008. 
  75. ^ Hasty, Katie (17. 12. 2008). „Taylor Swift Reclaims Billboard 200 Throne”. Billboard. Billboard.com. Приступљено 20. 12. 2008. 
  76. ^ Ramirez, Erika (12. 10. 2012). „Brandy & Reps Talk 'Two Eleven' & Four-Year Hiatus”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 27. 10. 2012. 
  77. ^ Marie, Brianna (20. 5. 2008). „The Latest On Brandy Amidst Her European Tour”. UrbanBridgez.com. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2009. Приступљено 31. 5. 2009. 
  78. ^ „That Grape Juice Interview: Brandy”. ThatGrapeJuice.net. 9. 2. 2009. Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2009. Приступљено 14. 5. 2009. 
  79. ^ „Jennifer Lopez Walks in Brandy's Louboutins”. Rap-Up. Rap-Up.com. 28. 10. 2009. Приступљено 1. 12. 2009. 
  80. ^ Andreeva, Nellie (15. 4. 2009). „David Walton Asking '100 Questions' At NBC”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала на датум 17. 4. 2009. Приступљено 16. 4. 2009. 
  81. ^ Mitchell, Gail (16. 7. 2010). „Label Saguaro Road Widens To Encompass R&B And Gospel”. Reuters. Приступљено 4. 10. 2008. 
  82. ^ „Brandy & Ray J to Star with Family in VH1 Reality Series”. Rap-Up.com. 16. 7. 2006. Приступљено 4. 2. 2010. 
  83. ^ Juzwiak, Rich (15. 11. 2010). „Brandy & Ray J: A Family Business Season 2 To Premiere Sunday, December 5”. VH1.com. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2013. Приступљено 29. 12. 2012. 
  84. ^ Herrera, Monica (20. 9. 2010). „Brandy Talks Dancing with the Stars, Bristol Palin & New Music”. Billboard. Billboard.com. Приступљено 21. 9. 2010. 
  85. ^ Stewart, Allison (22. 7. 2011). „Album review: Brandy and Ray J, "A Family Business". The Washington Post. The Washington Post Company. Приступљено 29. 12. 2012. 
  86. ^ Chan, Anna. „'Dancing' cuts yet another front-runner”. Theclicker.todayshow.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2010. Приступљено 17. 1. 2012. 
  87. ^ „Brandy Performs 'Put It Down' Live in Washington, D.C”. Rap-Up.com. 19. 7. 2012. Приступљено 15. 8. 2012. 
  88. ^ „Brandy Hints at Drake Collaboration”. Rap-Up.com. 13. 1. 2012. Приступљено 17. 1. 2012. 
  89. ^ „Brandy Signs with RCA/Chameleon Records”. Rap-Up.com. 22. 8. 2011. Приступљено 17. 1. 2012. 
  90. ^ „A Brand New Brandy – ABC News”. Abcnews.go.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  91. ^ Halperin, Shirley (23. 9. 2011). „'Majors & Minors' Creator Evan Bogart on Junior Talents, What Justin Bieber Should Do Next (Q&A)”. The Hollywood Reporter. Приступљено 3. 4. 2012. 
  92. ^ Bierly, Mandi (21. 8. 2011). „'Drop Dead Diva' guest star Brandy talks!”. Entertainment Weekly. Приступљено 11. 11. 2019. 
  93. ^ Schutte, Lauren (12. 6. 2011). „Brandy's 'The Game' Character Arc Revealed”. The Hollywood Reporter. Приступљено 3. 4. 2012. 
  94. ^ Puccio, Crystal (27. 3. 2013). „Brandy Norwood Calls The Game's Chardonnay Pitts "A Hot Mess". VH1.com. Приступљено 4. 4. 2012. 
  95. ^ Carlson, Erin (17. 1. 2012). „Brandy and Monica Reunite For First New Single in 14 Years”. The Hollywood Reporter. Приступљено 3. 4. 2012. 
  96. ^ „Chart Juice: Brandy's 'Put It Down' Marks Her First Top 10 in 10 Years”. Billboard. Billboard.com. 27. 10. 2012. Приступљено 10. 12. 2012. 
  97. ^ „It’S A Bran’Nu World « Yrbmagazine”. Yrbmagazine.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 8. 2012. Приступљено 15. 8. 2012. 
  98. ^ Ford, Sabrina (26. 10. 2012). „Brandy proud to offer ‘comeback. The Columbus Dispatch. Dispatch.com. Приступљено 30. 10. 2012. 
  99. ^ „Brandy Announces Album Release Date”. Rap-Up.com. 19. 6. 2012. Приступљено 15. 8. 2012. 
  100. ^ Trust, Gary (24. 10. 2012). „Jason Aldean's 'Night Train' Rolls to No. 1 On Billboard 200”. Billboard. Приступљено 24. 10. 2012. 
  101. ^ „Producer Bangladesh Plots His Pop Domination, But Not Before Settling Differences”. LA Times Blogs. Los Angeles Times. 27. 9. 2010. Приступљено 3. 10. 2010. 
  102. ^ Sneider, Jeff (1. 11. 2011). „Brandy joins Tyler Perry's 'Marriage'. Variety. Variety.com. Приступљено 3. 11. 2011. 
  103. ^ „Temptation (2013)”. Rotten Tomatoes. Приступљено 3. 4. 2013. 
  104. ^ „Tyler Perry's Temptation: Confessions of a Marriage Counselor (2013)”. Box Office Mojo. Приступљено 8. 10. 2013. 
  105. ^ Sun, Rebecca (4. 6. 2013). „Brandy Signs With CAA (Exclusive)”. The Hollywood Reporter. Prometheus Global Media. Приступљено 4. 6. 2013. 
  106. ^ Ward, Kieran (21. 10. 2013). „Brandy's Seventh Studio Album”. ThatGrapeJuice.com. ; Chapman, Maxine (12. 10. 2015). „Brandy admits 'Two Eleven' disappointment, talks next album”. S2S Magazine. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2013. ; and „Wave”. Instagram. 31. 8. 2014. 
  107. ^ Hobdy, Dominique (17. 7. 2014). „Coffee Talk: Brandy Inducted as Honorary Member of Alpha Kappa Alpha Sorority, Inc.”. Essence Magazine. 
  108. ^ Billboard (15. 7. 2014). „4everBrandy's cover of Coldplay's "Magic" hits No.1 on the Trending 140” (твит). Приступљено 6. 12. 2016 — преко Твитер-а. 
  109. ^ „New Music: Brandy – 'Magic' (Coldplay Cover)”. Rap-Up. 13. 7. 2014. Приступљено 14. 7. 2014. 
  110. ^ „Brandy, Queen Latifah, MC Lyte, & Yo-Yo Reunite at BET Hip-Hop Awards”. Rap-Up. 14. 10. 2014. Приступљено 7. 1. 2016. 
  111. ^ Sarie. „DO-GOODER: BRANDY NORWOOD PARTNERS WITH 'TEXT4BABY' TO HELP NEW MOMS – Black Celebrity Kids”. Blackcelebkids.com. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2014. Приступљено 9. 8. 2014. 
  112. ^ Pressley, Nelson; Pressley, Nelson (23. 2. 2017). „R&B star Brandy will step into D.C. 'Chicago' as Roxie”. Washingtonpost.com. 
  113. ^ „Destiny's Child and Brandy mash-up will be released”. Kiss 100. 
  114. ^ „99 SOULS | full Official Chart History”. The Official Charts Company. 
  115. ^ „Brandy Wants You To Star In Her New Sitcom 'Zoe Ever After'. CentricTV.com. Приступљено 24. 12. 2015. 
  116. ^ Robertson, Iyana. „Kelly Rowland And Brandy Land New Shows On BET”. Vibe magazine. Приступљено 25. 4. 2015. 
  117. ^ Petski, Denise (31. 8. 2015). „Brandy Norwood's BET Comedy Series 'Zoe Ever After' Sets Cast”. Deadline.com. Приступљено 1. 9. 2015. 
  118. ^ Ho, Rodney (1. 6. 2016). „BET's 'Sunday Best' appears to be cancelled – or at least not coming back in 2016”. AJC.com. Архивирано из оригинала на датум 13. 08. 2017. Приступљено 15. 1. 2017. 
  119. ^ 4everbrandy. „Beggin & Pleadin”. SoundCloud.com. Приступљено 6. 12. 2016. 
  120. ^ Jackson, Vannessa (6. 1. 2016). „Brandy Releases Her First Single In 4 Years & 2016 Could Really Be Her Year — LISTEN”. Bustle. Приступљено 9. 1. 2016. 
  121. ^ „Beggin & Pleadin – Single by Brandy”. iTunes.com. 
  122. ^ „Brandy announces 2016 UK tour dates – MOBO Awards”. mobo.com. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2017. Приступљено 14. 12. 2018. 
  123. ^ Adams, Cameron (8. 6. 2016). „Face of triumph': Brandy returns to music after battle with depression”. News Corp Australia Network. Приступљено 23. 6. 2016. 
  124. ^ „Brandy Sues Record Label Over Right to Release New Music”. Billboard.com. 30. 3. 2016. Приступљено 15. 1. 2017. 
  125. ^ Bruner, Raisa (28. 11. 2016). „Watch Brandy Bring the '90s Back at the Soul Train Awards”. Time.com. Приступљено 15. 1. 2017. 
  126. ^ Petski, Denise (13. 5. 2016). „Fox Orders 'My Kitchen Rules' Cooking Series With Curtis Stone & Cat Cora”. TV Tonight. Приступљено 15. 5. 2016. 
  127. ^ Petski, Denise (2. 7. 2018). „'Star': Brandy Norwood Upped To Series Regular For Season 3 Of Fox Series”. Deadline Hollywood. Приступљено 2. 7. 2018. 
  128. ^ BWW News Desk. „Brandy Norwood to Return to the Cell Block in Broadway's CHICAGO”. Broadway World. Приступљено 28. 7. 2017. 
  129. ^ Maas, Jennifer. „Brandy to debut on Broadway as Roxie Hart in Chicago”. Entertainment Weekly. Приступљено 25. 3. 2015. 
  130. ^ Quinn, Dave. "Brandy Norwood Extends Run in Chicago", NBC News, June 1, 2015
  131. ^ Peterson, Tyler (31. 12. 2015). „Grammy Winner Brandy to Join CHICAGO National Tour for 2016 Los Angeles Dates”. Broadway World. Архивирано из оригинала на датум 20. 6. 2018. Приступљено 25. 4. 2020. 
  132. ^ Hall, Jennifer (16. 10. 2012). „Album Review Brandy's "Two Eleven". Power98fm. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2014. Приступљено 2. 11. 2012. 
  133. ^ Chan, Andrew (14. 10. 2012). „Album Review – Two Eleven (2012)”. Slant Magazine. SlantMagazine.com. Приступљено 26. 11. 2012. 
  134. ^ Sawyer, Terry (17. 9. 2004). „Album Review – Afrodisiac (2004)”. PopMatters. PopMatter.com. Приступљено 30. 6. 2010. 
  135. ^ а б „Brandy”. Mississippi Musicians & Writers. Архивирано из оригинала на датум 15. 07. 2009. Приступљено 11. 2. 2010. 
  136. ^ „Brandy Talks For A Minute Or Two ... Pregnant & Glowing”. YouTube. Приступљено 11. 2. 2010. 
  137. ^ а б Reid, Shaheem; Yago, Gideon (25. 2. 2002). „Fans Will Get A New Taste Of Brandy On Full Moon”. MTV News. MTV.com. Приступљено 11. 2. 2010. 
  138. ^ Seymour, Craig (22. 3. 2002). „Full Moon”. Entertainment Weekly. Приступљено 11. 6. 2010. 
  139. ^ Reid, Shaheem (29. 4. 2004). „Brandy Gets Love From Kanye, Timbaland On New Album”. MTV News. MTV.com. Приступљено 30. 6. 2010. 
  140. ^ MacPherson, Alex (5. 12. 2008). Human Review”. The Guardian. London. Приступљено 26. 4. 2010. 
  141. ^ „TrueExclusives Interviews Brandy”. True Exclusives. TrueExclusives.com. 1. 2. 2012. Приступљено 3. 3. 2012. [мртва веза]
  142. ^ „Brandy teams up with Skechers for charity”. Sandra Rose. 25. 7. 2008. Приступљено 9. 8. 2014. 
  143. ^ „Sensationnel Natural Protein Hair PRO 10 By BRANDY Weave”. Hairqueen.com. Приступљено 9. 8. 2014. 
  144. ^ „Brandy on Whitney Houston HSN Special”. HSN. 6. 11. 2012. Приступљено 12. 9. 2017. 
  145. ^ Winfrey, Oprah (3. 8. 2014). „Brandy remembers Whitney Houston: "She's definitely one of my Angels". OWN. Приступљено 12. 9. 2017. 
  146. ^ „Whitney & Brandy Behind the Scenes”. ABC and The Wonderful World of Disney. 2. 11. 1997. Приступљено 12. 9. 2017. 
  147. ^ а б в Frank Silent (20. 5. 2010). „TrueExclusives UpClose and Personal interview with Brandy”. True Exclusives.com. Приступљено 26. 9. 2017. 
  148. ^ YouTube (20. 9. 2013). „US Superstar Brandy LIVE in the Hangout”. The Google Hangout. Приступљено 26. 9. 2017. 
  149. ^ StylzandRoman (1. 10. 2008). „S&R w/ Brandy”. YouTube. 
  150. ^ „Rome News-Tribune – Google News Archive Search”. News.google.com. 
  151. ^ Brennan Williams (28. 5. 2015). „Brandy Has BIG Plans For The Future”. Huffingtonpost.com. 
  152. ^ „Reflections with Gabrielle Union”. YouTube. 15. 7. 2015. 
  153. ^ „Web Exclusive: Brandy Fan Questions Interview”. YouTube. 8. 4. 2014. Приступљено 26. 9. 2017. 
  154. ^ „About”. Get Schooled. Приступљено 9. 8. 2014. 
  155. ^ [1] Архивирано 2014-04-13 на сајту Wayback Machine
  156. ^ „Brandy Album & Song Chart History: Billboard 200”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 19. 7. 2012. 
  157. ^ „Brandy Album & Song Chart History: R&B/Hip-Hop Albums”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 19. 7. 2012. 
  158. ^ Australian (ARIA) chart peaks:
    • Top 50 peaks: „Discography Brandy”. australian-charts.com. Hung Medien. Приступљено 19. 7. 2012. 
    • Top 100 peaks to December 2010: Ryan, Gavin (2011). Australia's Music Charts 1988–2010. Mt. Martha, VIC, Australia: Moonlight Publishing. 
    • "Sittin' Up in My Room": „The ARIA Australian Top 100 Singles Chart – Week Ending 14 Apr 1996”. Imgur.com (original document published by Australian Recording Industry Association). Приступљено 4. 8. 2017.  N.B. The HP column displays the highest peak reached.
  159. ^ Album peaks in Canada:
  160. ^ „Discographie Brandy”. lescharts.com (на језику: French). Hung Medien. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2014. Приступљено 19. 7. 2012. 
  161. ^ „Chartverfolgung / Brandy / Longplay”. Musicline.de (на језику: German). GfK Entertainment. Приступљено 19. 7. 2012. 
  162. ^ „Ranking > CD Album” (на језику: Japanese). Oricon. Приступљено 31. 5. 2011. 
  163. ^ „Discografie Brandy”. dutchcharts.nl (на језику: Dutch). Hung Medien. Приступљено 19. 7. 2012. 
  164. ^ „Discographie Brandy”. hitparade.ch (на језику: German). Hung Medien. Приступљено 19. 7. 2012. 
  165. ^ „Artist Chart History > Brandy”. Official Charts Company. Приступљено 19. 7. 2012. 
  166. ^ а б в г „Gold & Platinum > Searchable Database > Brandy”. Recording Industry Association of America (RIAA). Архивирано из оригинала на датум 1. 2. 2013. Приступљено 20. 7. 2012. 
  167. ^ а б в „Gold and Platinum Search > Brandy”. Music Canada. Архивирано из оригинала на датум 25. 2. 2012. Приступљено 20. 7. 2012. 
  168. ^ а б в г „Certified Awards Search”. British Phonographic Industry (BPI). Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2009. Приступљено 20. 7. 2012. 
  169. ^ „Best Of Next”. Vibe. св. 11 бр. 15. септембар 2003. стр. 162. ISSN 1070-4701. Приступљено 3. 9. 2018. 
  170. ^ „Michael Bolton Demands Apology From Bruno Tonioli”. ABC News. American Broadcasting Company (ABC). 29. 9. 2010. Приступљено 20. 7. 2012. 
  171. ^ „ARIA Charts – Accreditations – 1999 Albums”. Australian Recording Industry Association (ARIA). Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2011. Приступљено 20. 7. 2012. 
  172. ^ „Certifications Albums Or – année 1998”. Syndicat National de l'Édition Phonographique (SNEP). Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2013. Приступљено 20. 7. 2012. 
  173. ^ „GOLD ALBUM 他認定作品 1999年2月度” [Gold Albums, and other certified works. February 1999 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: Japanese). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 473: 9. 10. 4. 1999. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 1. 2014. Приступљено 22. 1. 2014. 
  174. ^ „GOLD ALBUM 他認定作品 2002年3月度” [Gold Albums, and other certified works. March 2002 Edition] (PDF). The Record (Bulletin) (на језику: Japanese). Chūō, Tokyo: Recording Industry Association of Japan. 510: 12. 10. 5. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 1. 2014. Приступљено 17. 1. 2014. 
  175. ^ „Brandy's Return Burns With Desire”. Billboard. Prometheus Global Media. 26. 6. 2004. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2012. Приступљено 8. 6. 2011. 
  176. ^ „July 2004 List Price: Gold certification, etc.” (на језику: Japanese). Riaj.or.jp. Приступљено 20. 7. 2012. 
  177. ^ „Brandy Inks New Deal With Epic”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 20. 7. 2012. 
  178. ^ Ramirez, Erika (12. 10. 2012). „Brandy & Reps Talk 'Two Eleven' & Four-Year Hiatus”. Billboard. Prometheus Global Media. Приступљено 27. 10. 2012. 
  179. ^ ior Chapman, Maxine (12. 10. 2013). „Brandy admits ‘Two Eleven’ disappointment, talks next album”. Sister 2 Sister. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2013. Приступљено 7. 11. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]