Пређи на садржај

Брендон Макналти

С Википедије, слободне енциклопедије
Брендон Макналти
Макналти на Тур де Франсу 2022.
Лични подаци
Пуно имеБрендон Александер Макналти
Надимак„БАМ“, „Макнати“
Датум рођења(1998-04-02)2. април 1998. (28 год.)
Мјесто рођењаФиникс, Аризона, САД
ДржављанствоСАД
Висина1,83 m[1]
Маса69 kg[1]
Тимске информације
Тренутни тим
УАЕ тим емирејтс ХРГ
Дисциплинадрумски
Улогавозач
Тип возачабрдаш, хронометраш
Јуниорска каријера
2012Флај рејсинг
2013—2014Ландис—Трек
2015–2016Лукс
Професионална каријера
2017—2019Рели сајклинг[2][3]
2020—УАЕ тим емирејтс[4][5]
Успјеси
Класици
Гран при сајклисте де Монтреал1 (2025)
Првенства
Национални шампион
(вожња на хронометар)		 2 (2023, 2024)
Друге трке
Ђиро ди Сицилија 1 (2019)
Класик Суд—Ардеш 1 (2022)
Вуелта а ла комунидад Валенсијана 1 (2024)
ГП Мигел Индураин 1 (2024)
Тур де Полоње 1 (2025)
Награде и медаље
Друмски бициклизам
Представљајући Сједињене Америчке Државе САД
Свјетско првенство
Златна медаља — прво место Доха 2016. хронометар за јуниоре
Сребрна медаља — друго место Ричмонд 2015. хронометар за јуниоре
Сребрна медаља — друго место Берген 2017. хронометар до 23 године
Бронзана медаља — треће место Јоркшир 2019. хронометар до 23 године
Ажурирано: 15. септембар 2025.

Брендон Александер Макналти (енгл. Brandon Alexander McNulty; 2. април 1998) амерички је професионални бициклиста који тренутно вози за UCI ворлд тур тим УАЕ тим емирејтс ХРГ.[6] Освојио је два пута првенство САД у вожњи на хронометар, док је по једном освојио Ђиро ди Сицилију, Класик Суд—Ардеш, Вуелта а ла комунидад Валенсијану, Гран при Мигел Индураин, Тур де Полоње и Гран при сајклисте де Монтреал. Остварио је по једну етапну побједу на Ђиро д’Италији и Вуелта а Еспањи.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Освојио је четири медаље на Свјетском друмском првенству у вожњи на хронометар, двије као јуниор и двије у категорији до 23 године. Након што је 2016. године освојио златну медаљу, постао је четврти амерички возач који је освојио златну медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за јуниоре, након Едија Меркса, Џефа Еваншајна и Тејлора Финија.[7] Каријеру је почео 2017. а 2019. је освојио Ђиро ди Сицилија трку, док је 2020. године возио своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију.[8] Године 2022. остварио је етапну побједу на Париз—Ници и освојио је класик Суд—Ардеш, док је Тур де Франс завршио на 20 мјесту, радећи за Тадеја Погачара.

Године 2023. остварио је етапну побједу на Ђиро д’Италији, што је била његова прва побједа на гранд тур тркама, а затим је освојио првенство САД у вожњи на хронометар по први пут. Године 2024. освојио је Вуелта а ла комунидад Валенсијана трку и Гран при Мигел Индураин. У августу је возио Вуелта а Еспању, гдје је побиједио на хронометру на првој етапи испред Матијаса Вачека и Ваута ван Арта.[9] Године 2025. завршио је Ђиро д’Италију на деветом мјесту радећи за Исака дел Тороа који је завршио на другом мјесту,[10] а затим је освојио Тур де Полоње 29 секунди испред Антонија Тиберија побједом на хронометру на последњој, седмој етапи, након што је пред хронометар заостајао седам секунди иза Виктора Ланђелотија.[11] Средином септембра возио је Гран при сајклисте де Монтреал, гдје је напао на три круга до краја, што је пратио Квин Симонс, а затим су их достигли Луј Баре и Тадеј Погачар, који је послије тога напао и стекао 20 секунди предности. Макналти је пратио Симонса, а затим достигао Погачара који је успорио, прошли су кроз циљ заједно и Макналти је побиједио, што му је била прва побједа на некој једнодневној трци у оквиру ворлд тура.[12] Послије трке изјавио је да побједа јесте била мали поклон од Погачара али не потпуни јер није било лако наћи се у тој позицији и да то није било бесплатно.[13] Његова побједа је била 85 у сезони за тим УАЕ тим емирејтс ХРГ, чиме су изједначили рекорд тима ХТЦ—Колумбија из 2009.[14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Brandon McNulty”. eurosport.com. Приступљено 22. 5. 2023. 
  2. ^ „A mix of old and new for Rally Cycling in 2018”. cyclingnews.com. Immediate Media Company. 18. 12. 2017. Архивирано из оригинала 29. 9. 2018. г. Приступљено 22. 5. 2023. 
  3. ^ Soladay, Tom. „2019 men's and women's rosters”. rallyuhccycling.com. Circuit Sport. Архивирано из оригинала 22. 1. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2023. 
  4. ^ „UAE Team Emirates complete 2020 roster with re-signing of former world champion Rui Costa”. cyclingnews.com. Future plc. 8. 10. 2019. Архивирано из оригинала 23. 11. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2023. 
  5. ^ „UAE Team Emirates”. UCI.org. Union Cycliste Internationale. Архивирано из оригинала 2. 1. 2021. г. Приступљено 22. 5. 2023. 
  6. ^ „UAE Team Emirates XRG”. uci.org. Union Cycliste Internationale. Приступљено 14. 1. 2026. 
  7. ^ „World Championships: McNulty wins junior men time trial”. Cycling News. 12. 10. 2016. Архивирано из оригинала 13. 8. 2018. г. Приступљено 22. 5. 2023. 
  8. ^ „Giro d'Italia 2020 — Startlist”. ProCyclingStats. Приступљено 22. 5. 2023. 
  9. ^ Ryan, Barry (17. 8. 2024). „Vuelta a España: Brandon McNulty storms to opening stage 1 time trial win, takes first leader’s jersey”. cyclingnews.com. Приступљено 17. 9. 2025. 
  10. ^ Fotheringham, Alasdair (1. 6. 2025). „Giro d'Italia: Simon Yates clinches overall victory as teammate Olav Kooij takes final stage”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 9. 2025. 
  11. ^ Farrand, Stephen (10. 8. 2025). „Tour de Pologne: Brandon McNulty secures the overall on final day of racing with solid victory in the individual time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 9. 2025. 
  12. ^ Tyson, Jackie (14. 9. 2025). „Grand Prix Cycliste de Montréal: Brandon McNulty and Tadej Pogačar finish one-two in UAE Team Emirates domination at WorldTour race”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 9. 2025. 
  13. ^ Pioro, Matthew (14. 9. 2025). „Tadej Pogačar wins even when he doesn’t cross the line first”. cyclingmagazine.ca. Приступљено 15. 9. 2025. 
  14. ^ Alexander, Duncan (14. 9. 2025). „McNulty wins GP Cycliste de Montréal ahead of Pogacar as UAE Team-Emirates tie seasonal win record”. nytimes.com. Приступљено 15. 9. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брендон_Макналти&oldid=31019665”