Пређи на садржај

Брестовац (Бор)

Координате: 44° 02′ 14″ С; 22° 04′ 35″ И / 44.037333° С; 22.0765° И / 44.037333; 22.0765
С Википедије, слободне енциклопедије

Брестовац
Панорама Брестовца
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБорски
ГрадБор
Становништво
 — 2022.Пад 2.594
 — густина37,54 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44° 02′ 14″ С; 22° 04′ 35″ И / 44.037333° С; 22.0765° И / 44.037333; 22.0765
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина292 m
Површина69,108 km2
Брестовац на карти Србије
Брестовац
Брестовац
Брестовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19229
Позивни број030
Регистарска ознакаBO

Брестовац је насеље града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. било је 2.594 становника[1] (према попису из 2011. било је 2.690 становника).

Етимологија[уреди | уреди извор]

Према предањима, Брестовац је добио назив по стаблима брестова који су расли у долини Брестовачког потока. Под највећим брестом народ се окупљао ради верских обреда па када су полазили ка том дрвету говорили су "Идемо код брестова". Од назива Брестова настао је Брестовац.[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Брестовац се налази дуж обале Брестовачке реке, а на 5 km од села на истој реци налази се Брестовачка Бања. Центар села се дели на село лева страна и село лева страна у односу на Брестовачку реку, док је остали део села организован у "котуне", "рејоне" или "засеоке": Тилва Њагра, Огашу Бугарин, Колиба, Огашу Брестовцулуј, Огашу Поток (Огашу Жени), Трњане, Думбрава, Бањско Поље, Коза, Краку Кржан, Кучајна, Муреј и Чока Мошулуј.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Конак кнеза Милоша у Брестовачкој Бањи

Први запис о селу датира из 1586. године када се Брестовац спомиње као село Видинског санџака под називом Брестова.[2]

Према традицији највећи број становника пореклом је из борског дела тимочке долине, али се претпоставља да су први досељеници из Алмаша у Румунији. Брестовац је до почетка 20. века био типично разбијено село. Са развојем Борског рудника село се почело збијати у данашњи центар села, али ипак село и даље остаје подељено на засеоке.[3]

Прва школа у селу основана је 1867. године као школа за мушку децу, а од 1893. и за женску. Прва школска зграда била је чатмара и изграђена је 1879, а 1904. Брестовац добија школу са три учионице. Данас је то осмогодишња школа која носи назив по Станоју Миљковићу. У селу постоји и црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.[2]

Уз Брестовац се спомиње и бања. За благотворна дејства извора знало се још у турско доба, али је бања свој развој доживела за време Милоша Обреновића. Изградња бање почела је 1837, а настављена је за време Карађорђевића.[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

Брестовац је друго највеће село града Бора и Тимочке Крајине, после Злота.

Према попису из 2022. у Брестовцу је било 2.594 становника што је за 96 мање (-3,57%) у односу на попис из 2011. када је било 2.690 становника. У насељу живи 2.249 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,03 година (46,42 код мушкараца и 49,70 код жена).[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 1091 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,38,[4] а према попису из 2002. у насељу је било 966 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.051
1953. 2.120
1961. 2.350
1971. 2.201
1981. 2.121
1991. 3.140 3.086
2002. 2.950 3.039
2011. 2.690
2022. 2.594
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
1.864 63,18%
Власи
  
732 24,81%
Југословени
  
25 0,84%
Црногорци
  
18 0,61%
Румуни
  
14 0,47%
Роми
  
14 0,47%
Македонци
  
11 0,37%
Словаци
  
4 0,13%
Словенци
  
2 0,06%
Бугари
  
2 0,06%
Хрвати
  
1 0,03%
Украјинци
  
1 0,03%
Русини
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
Мађари
  
1 0,03%
непознато
  
17 0,57%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5. 
  2. ^ а б в г „Селима у походе - Брестовац”. Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 22. 1. 2021.  Снежана Антонијевић, tobor.rs
  3. ^ а б Драшкић, Мирослав, Насеља, порекло становништва и етнички процеси, Бор и околина, стр. 261 Скупштина општине Бор и Музеј рударства и металургије Бор, Бор, 1973.
  4. ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2. 8. 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9. 
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]