Брза храна

С Википедије, слободне енциклопедије
Хамбургер, симбол брзе хране

Брза храна или фаст-фуд (од енгл. fast food) храна је која се врло брзо спрема и сервира, њена главна предност је то што је јефтина. То је такође храна која се у више случајева подгрева. Сматра се да је брза храна један од симбола модерног Запада и нужда брзог начина живота, који има све бржи и стресни ритам у државама турбокапитализма. Ова храна се у жаргону назива џанк фуд (енгл. junk food) што у преводу значи „храна смеће” — због ниске нутриционионистичке вредности.

Ланци ресторана брзе хране су симбол глобализације и утицаја САД. Ресторани брзе хране традиционално се разликују по својој способности да служе храну користећи драјв-тру приступ. Продајна места могу бити штандови или киосци, који не могу да пруже заклон или место за седење,[1] или ресторани брзе хране (такође познати као ресторани брзе услуге). Франшизе коjе функционишу као део ланца ресторана имају стандардизоване прехрамбене продукте допремљене до сваког ресторана из централних локација.[2]

Конзумирање брзе хране је повезано, између осталог, са колоректалним канцером, гојазношћу, високим холестеролом, и депресијом.[3][4][5][6] Многи видови брзе хране имају тенденцију да буду богати засићеним мастима, шећером, солима и калоријама.[7]

Традиционална породична вечера у све већој мери бива замењена конзумирањем брзе хране. Као резултат тога, време које се улаже у припрему хране се смањује, те просечни пар у Сједињеним Државама троши око 47 минута дневно на припрему хране према подацима из 2013. године.[8]

Ланци ресторана[уреди | уреди извор]

Данас најпознатији ланац ресторана брзе хране у свету је свакако Мекдоналдс (енгл. McDonalds).

Следе такође велики ланци, као што су:

Болести које изазива брза храна[уреди | уреди извор]

Гојазност се дефинише као повећање телесне тежине у односу на идеалну тежину за 15%. Сваких пола килограма изнад идеалне тежине скраћује животни век за месец дана.

Шећерна болест или дијабетес је хронични, неизлечиви системски поремећај метаболизма, који се карактерише трајно повишеним нивоом глукозе у крви. Углавном је условљен наследним факторима, а настаје због смањене секреције или смањеног биолошког дејства хормона инсулина, односно у комбинацији ова два фактора.

Повишени крвни притисак или хипертензија настаје када срце није у могућности да нормалним функционисањем спроведе крв и кисеоник у ткива и органе, због препрека које настају у артеријама. Отпори које срце савладава услед сужености, кртости, тврдоће и смањења еластичности вена и артерија напрежу рад срца и временом доводе до слабљења и малаксавања срчаног мишића. Артеросклероза је једна од најчешћих последица повишеног крвног притиска и настаје када се висок крвни притисак не лечи, па настаје стврдњавање (губитак еластичности) зидова артерија.[9][10][11] Ова болест је последица масноћа које се крећу по организму и брже се утискују у зидове артерија. Срчани удар настаје када дође до зачепљења артерија које снабдевају срце крвљу и нема дотока крви у срчани мишић.

Рак (карцином) - стрес и неправилна исхрана, удружени са генетским факторима, узроковали су почетак епидемије рака дебелог црева.[12][13][14] Колоректални карцином спада међу најучесталије карциноме савременог човека. Од њега у Србији годишње оболи од 3.500 до 4.000 људи. Лекари, међутим, тврде да би се чак у 90% случајева ова болест могла успешно лечити једноставним методама уколико се открије на време.

Каријес настаје, пре свега, као последица претераног узимања шећера, који у дејству са угљеним хидратима, бактеријама и плаковима ствара наслаге које нападају зубну глеђ и доводе до квара зуба.[15][16] Веома је важно знати да често узимање шећера и угљених хидрата убрзава настајање ове болести и због тога деци не треба давати прекомерно и често конзумирање слаткиша и вештачких напитака.

Алергија представља промењено, преосетљиво стање имунског система појединих особа на материје из нашег окружења, а на које већина не реагује, јер суштински не представљају претњу.[17][18]

Анемија или малокрвност настаје услед смањеног броја црвених крвних зрнаца или броја молекула хемоглобина.[19][20][21][22] Најчешће се јавља услед недостатка гвозђа или фолне киселине у организму, као и витамина Б6 и Б12 и бакра. Анемија је стање недостатка црвених крвних зрнаца. У том случају, мали број еритроцита садржи мање хемоглобина, због чега је достава кисеоника органима као што су мозак, срце и мишићи смањена.

Дегенеративне болести (лат. Degeneratio) су болести савременог човечанстава изазване претераном хемизацијом и загађењем околине, хране, ваздуха. Коришћење хемијских средстава у производњи и преради хране битно утиче на појаву ових болести. Ове болести укључују промене ћелија, ткива и органа.

Киселост организма (фактор pH) је једна од најраспрострањенији  болести савременог човечанства. Посебно утиче на појаву упорне и тешко излечиве болести - кандидијаза.[23][24][25] Концепт фактора pH заснива се на теорији да је човеково здравље директно повезано и зависи од тога на ком нивоу киселости - базности је тело. Уколико је тело превише кисело, тј. не постоји баланс, тада долази до поремећаја који се манифестују у облику великог броја болести.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Jakle, John (1999). Fast Food: Roadside Restaurants in the Automobile Age. Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-6920-4. ; Brueggemann, Walter (1993). Texts Under Negotiation: The Bible and Postmodern Imagination. Fortress Press. ISBN 978-0-8006-2736-2. 
  2. ^ Talwar, Jennifer (2003). Fast Food, Fast Track: Immigrants, Big Business, and the American Dream. Westview Press. ISBN 978-0-8133-4155-2. 
  3. ^ „The link between fast food and depression has been confirmed”. EurekAlert! (на језику: енглески). Приступљено 22. 4. 2018. 
  4. ^ Pietrangelo, Ann; Carey, Elea. „13 Effects of Fast Food on the Body”. Healthline. Приступљено 20. 3. 2016. 
  5. ^ „Susan Cohan Colon Cancer Foundation: Prevention: Eating Well/Diet”. coloncancerfoundation.org. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2016. Приступљено 16. 8. 2016. 
  6. ^ Publications, Harvard Health. „Red meat and colon cancer – Harvard Health” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2016. Приступљено 16. 8. 2016. 
  7. ^ Hellesvig-Gaskell, Karen. „Definition of Fast Foods | LIVESTRONG.COM”. LIVESTRONG.COM. Приступљено 3. 5. 2016. 
  8. ^ Jaworowska, Agnieszka; Blackham, Toni; Davies, Ian G.; Stevenson, Leonard (1. 5. 2013). „Nutritional challenges and health implications of takeaway and fast food”. Nutrition Reviews (на језику: енглески). 71 (5): 310—318. ISSN 0029-6643. PMID 23590707. doi:10.1111/nure.12031. 
  9. ^ „What Is Atherosclerosis? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Приступљено 6. 11. 2017. 
  10. ^ „What Are the Signs and Symptoms of Atherosclerosis? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Приступљено 5. 11. 2017. 
  11. ^ „Who Is at Risk for Atherosclerosis?”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Приступљено 5. 11. 2017. 
  12. ^ „Colon Cancer Treatment (PDQ®)”. NCI. 12. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  13. ^ „Defining Cancer”. National Cancer Institute. 17. 9. 2007. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2014. Приступљено 10. 6. 2014. 
  14. ^ „General Information About Colon Cancer”. NCI. 12. 5. 2014. Архивирано из оригинала на датум 4. 7. 2014. Приступљено 29. 6. 2014. 
  15. ^ Silk, H (март 2014). „Diseases of the mouth”. Primary Care. 41 (1): 75—90. PMID 24439882. doi:10.1016/j.pop.2013.10.011. 
  16. ^ Laudenbach, JM; Simon, Z (новембар 2014). „Common Dental and Periodontal Diseases: Evaluation and Management”. The Medical Clinics of North America. 98 (6): 1239—1260. PMID 25443675. doi:10.1016/j.mcna.2014.08.002. 
  17. ^ McConnell, Thomas H. (2007). The Nature of Disease: Pathology for the Health Professions. Baltimore, MD: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 159. ISBN 978-0-7817-5317-3. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2017. 
  18. ^ „Types of Allergic Diseases”. NIAID. 29. 5. 2015. Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2015. Приступљено 17. 6. 2015. 
  19. ^ „What Is Anemia? – NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov. Архивирано из оригинала на датум 20. 01. 2016. Приступљено 31. 1. 2016. 
  20. ^ Stedman's medical Dictionary (28th изд.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. 2006. стр. Anemia. ISBN 978-0-7817-3390-8. 
  21. ^ Rodak BF (2007). Hematology : clinical principles and applications (3rd изд.). Philadelphia: Saunders. стр. 220. ISBN 978-1-4160-3006-5. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2016. 
  22. ^ Janz TG, Johnson RL, Rubenstein SD (новембар 2013). „Anemia in the emergency department: evaluation and treatment”. Emergency Medicine Practice. 15 (11): 1—15; quiz 15—6. PMID 24716235. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2016. Приступљено 23. 05. 2019. 
  23. ^ „Candidiasis”. cdc.gov. 13. 2. 2014. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2014. Приступљено 28. 12. 2014. 
  24. ^ „Symptoms of Oral Candidiasis”. cdc.gov. 13. 2. 2014. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2014. Приступљено 28. 12. 2014. 
  25. ^ „Symptoms of Genital / Vulvovaginal Candidiasis”. cdc.gov. 13. 2. 2014. Архивирано из оригинала на датум 29. 12. 2014. Приступљено 28. 12. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брза_храна&oldid=23866932”