Бригадни генерал
Бригадни генерал је у Војсци Србије је први (почетни) генералски чин. Чин бригадног генерала први пут је установљен у Француској у XVIII веку. У војсци Краљевине Србије овај чин био је предложен изменама и допунама војног закона из 1898. године које би биле уведене у закон о Устројству војске из 1886. године.
У Војсци Краљевине Југославије је постојао од 1923. до 1945. године. Уведен Законом о војсци и морнарици од 19. јула 1923. године. Према тадашњем правилнику о унапређењима генерала у чин бригадног генерала могао је бити унапређен сваки пуковник који поред општих услова, морао провести у свом чину најмање четири године а такође је морао имати нижу школу Војне академије или страну школу у истом рангу. Такође је морао успешно командовати пуком било ког рода најмање годину дана. У ваздухопловству је за овај чин било потребно да кандидат командује ваздухопловним пуковима. У морнарици Краљевине Југославије чин бригадног генерала одговарао је чину Контраадмирала.[1] У осталим ратним морнарицама чин бригадног генерала одговара чину комодора. Током II светског рата, на територији Југославије, чин бригадног генерала су користили једино припадници Југословенске војске у отаџбини док су друге формације попут партизана и усташа усвојиле германско-руски систем рангирања.
Чин бригадног генерала је у Војску Србије враћен 2006. године.
Еполете Краљевине СХС/Југославије[уреди]
-
Генералштабни Бригадни генерал (1923—1945). -
Пешадијски Бригадни генерал (1923—1945). -
Артиљеријски Бригадни генерал (1923—1945). -
Ваздухопловни Бригадни генерал (1923—1945).
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Бјелајац (2004). стр. 14.
Литература[уреди]
- Војна енциклопедија, Војноиздавачки завод, Београд, 1981.
- Бјелајац, Миле (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6.
