Брионска декларација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брионска декларација
Slovenia Croatia and Yugoslavia location map.svg
Словенија (зелено), Хрватска (црвено) и остатак Југославије (блиједо жута) у вријеме потписивања Брионске декларације
Израђен 5. јул 1991.
Потписан 7. јул 1991.
Локација Бриони
Медијатори Ханс ван ден Брук, Жоао де Деус Пинхерио и Жак Пос
Потписници Милан Кучан, Фрањо Туђман, Анте Марковић, Будимир Лончар, Петар Грачанин, Стане Бровет, Богић Богићевић, Јанез Дрновшек, Бранко Костић, Стјепан Месић и Васил Тупурковски
Стране  Република Хрватска
 Република Словенија
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Брионска декларација је документ који су потписали представници Републике Словеније, Републике Хрватске и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) после проглашења одвајања Словеније и Хрватске од СФРЈ и краткотрајних оружаних сукоба Територијалне одбране (ТО) Словеније против Југословенске народне армије (ЈНА). Мировни споразум је потписан под политичким покровитељством Европске заједнице, то јест тројице министара из држава Европске заједнице, на Брионима 7. јула 1991. године. Споразумом је настојано да створи окружење у коме би могли да се одрже даљњи преговори о будућности Југославије. Првом тачком споразума предвиђено је да се зауставе оружани сукоби, а ЈНА повуче у касарне. Друга тачка мировног споразума предвидела је тромесечно "замрзавање" одлука Словеније и Хрватска да се издвајају из СФРЈ. Трећа тачка споразума је предвидела да се хитно изабере представник Републике Хрватске (Стипе Месић) на место Председника Председништва СФРЈ.[1] Међутим, на крају се предсједник Савезног извршног вијећа Анте Марковић изоловао у нади да ће сачувати Југославију и потпуно прекинуо било који облик утицаја Федерације на Словенију. То је значило да се Југословенска народна армија (ЈНА) фокусирала на борбу у Хрватској, стварајући преседан преправљања међународних граница и стављајући на коцку интерес ЕЗ за рјешење југословенске кризе.

Споразумом су прекинута непријатељства између ЈНА и Територијалне одбране Словеније током Десетодневног рата. Словенија и Хрватска су се сложели да суспендују дјелатности које произилазе из њихових декларација о независности од 25. јуна на три мјесеца. Документом је ријешено питање граничне и царинске контроле словеначке границе, контрола над ваздушним саобраћајем и одобрена размјена заробљеника. Бринска декларација је такође била основа за посматрачку мисију која ће пратити спровођење споразума у Словенији. Једанаест дана након потписивања декларације, Савезно извршно вијеће је повукло ЈНА из Словеније. Декларација није имала утицај на борбе у Хрватској.

Референце[уреди]

  1. Шушић (2003). стр. 33-34.

Литература[уреди]

  • Шушић, Славољуб Б. (2003). Од Бриона до Дејтона : хронологија кризе на простору Југославије : 1990-1995. Београд: Војноиздавачки завод. ISBN 86-335-0130-9. 

Спољашње везе[уреди]