Пређи на садржај

Британска академија

С Википедије, слободне енциклопедије
Британска академија
The British Academy
Лого академије
Сједиште Британске академије
Датум оснивања1902.
ТипНационална академија
СедиштеЛондон, УК
ПредседникЏулија Блек
Међународно чланство1,000
Буџет60,7 милиона фунти (2020)
Веб-сајтwww.thebritishacademy.ac.uk

Британска академија (енгл. The British Academy) је британска национална академија за хуманистичке и друштвене науке. Утемељена је 1902.[1][2] и исте године добила је краљевску повељу од краља Едварда VII.[3] Тренутно има око 1,000 чланова, а седиште јој се налази у згради Carlton House Terrace у лондонском Вестминстеру. Председник Британске академије од 2021. је Џулија Блек.[4]

Британска академија се првенствено финансира из годишњих државних грантова. Године 2022, 49,3 милиона фунти од 51,7 милиона фунти добротворних прихода дошло је од Одељења за пословање, енергетику и индустријску стратегију – исте године је примило око 2,0 милиона фунти прихода од трговања и 0,56 милиона фунти осталих прихода. Очекује се да ће се ово финансирање наставити у оквиру новог Одељења за пословање и трговину.[5]

Циљеви

[уреди | уреди извор]

Академија наводи да има пет основних циљева:

  • да се ​​залаже за хуманистичке и друштвене науке
  • да улаже у најбоље истраживаче и истраживања
  • да информише и обогати дебату око највећих друштвених питања
  • да обезбеди одржив међународни ангажман и сарадњу
  • да максимално искористи средства Академије како би осигурали Академију за будућност.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање "Британске академије за промоцију историјских, филозофских и филолошких студија" први пут је предложено 1899. како би Британија могла бити заступљена на састанцима европских и америчких академија. Организација, која је од тада постала једноставно "Британска академија", покренута је као неинкорпорисано друштво 17. децембра 1901. и добила је Краљевску повељу од краља Едварда VII 8. августа 1902. године.[7]

Од тада, многи од најугледнијих британских научника из области хуманистичких и друштвених наука били су укључени у живот академије, укључујући Џона Мејнарда Кејнса, Ајзају Берлина, К. С. Луиса и Хенрија Мура.

До 1927–1928. академија није имала просторије. Затим се уселила у неке собе у Бурлингтон Гарденсу бр. 6, па у седиште у близини Риџент'с Парка. Затим се 1998. Академија сели у своје садашње седиште у Carlton House Terrace, коју је дизајнирао Џон Неш и која је изграђена 1820-их и 1830-их. Број 10 је раније био лондонска резиденција породице Ридли, а број 11 је од 1856. до 1875. био дом премијера Вилијама Гледстона.[8]

У марту 2010. године, Академија је започела пројекат вредан 2,75 милиона фунти за реновирање и рестаурацију јавних просторија у бр. 11, након одласка бившег станара Удружења страних новинара, и повезивање две зграде заједно. Радови су завршени у јануару 2011. године, а нови простори укључују нови аудиториум са 150 седишта који су доступни за јавно изнајмљивање. Поред канцеларија за своје особље, зграда се користи за академске конференције и догађаје[9] и делови зграде су доступни на основу приватног изнајмљивања за догађаје.[10]

Историјат, проблеми и достигнућа Академије у својим радовима забележила су два њена секретара. Књига Сер Фредерика Кениона од 37 страница покрива године до 1951. године;[11] Књига Сер Мортимера Вилера покрива године од 1949. до 1968.[12]

Избор за члана Британске академије захтева високо научно признање у хуманистичким или друштвеним наукама, о чему сведоче објављени радови. Чланови могу користити слова ФБА (Fellowship of the British Academy) иза својих имена.

Јавни догађаји

[уреди | уреди извор]

Британска академија организује широк годишњи програм од више од 50 јавних предавања,[13] панел дискусија, конференција и семинара који приказују нова истраживања и дебатују о актуелним темама. Ово укључује низ дуго успостављених серија предавања, као што је предавање о Шекспиру, први пут одржано 1911. године.[14] Већина догађаја је бесплатна и већина се одржава у седишту Академије.[15]

Награде

[уреди | уреди извор]

Британска академија додељује укупно 15 награда и медаља, од којих се већина додељује годишње.[16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lockyer, N. (1902). „The Advancement of Natural Knowledge”. Nature. 65 (1683): 289—291. doi:10.1038/065289a0 Слободан приступ. 
  2. ^ Dicey, Edward (1902). „A Chartered Academy”. The Nineteenth Century and After. 51 (301): 493—505. 
  3. ^ „12 Decades of the British Academy”. The British Academy (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-06. 
  4. ^ „Professor Julia Black PBA”. The British Academy (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-10. 
  5. ^ „The British Academy Annual Report of the Trustees and Financial Statements for the year ended 31st March 2022” (PDF). The British Academy. Архивирано (PDF) из оригинала 2023-05-05. г. Приступљено 2023-05-05. 
  6. ^ „The British Academy Strategic Plan 2018-2022”. The British Academy. 8. 6. 2020. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 6. 2020. г. Приступљено 17. 1. 2018. 
  7. ^ 'The British Academy 1902–2002: Some Historical Notes and Documents', British Academy, 2002
  8. ^ Syrett, Karen (31. 5. 2018). „The Secret History of 10-11 Carlton House Terrace”. The British Academy. London. 
  9. ^ „Events”. The British Academy (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-02. 
  10. ^ „{10-11} Carlton House Terrace - London Wedding and Conference Venue”. {10-11} Carlton House Terrace (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-02. 
  11. ^ Frederic G. Kenyon, 'The British Academy: The First Fifty Years', foreword by Sir Charles Webster, Oxford University Press, 1952
  12. ^ 'The British Academy 1949–1968', Oxford University Press, 1970
  13. ^ „Listings of British Academy lectures”. thebritishacademhy.ac.uk. 
  14. ^ „Shakespeare Lectures”. Архивирано из оригинала 16. 01. 2019. г. Приступљено 30. 11. 2024. 
  15. ^ „The British Academy's events”. 
  16. ^ „The British Academy's Prizes and Medals”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Британска_академија&oldid=29317047”