Бричени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бричени
рум. Briceni
Biserica orasului Briceni.jpg
Црква у Бриченију
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Молдавија
Становништво
Становништво
 — 2014.7,314[1]
Географске карактеристике
Координате48°22′00″ СГШ; 27°06′00″ ИГД / 48.366667° СГШ; 27.1° ИГД / 48.366667; 27.1Координате: 48°22′00″ СГШ; 27°06′00″ ИГД / 48.366667° СГШ; 27.1° ИГД / 48.366667; 27.1
Бричени на мапи Молдавије
Бричени
Бричени
Бричени на мапи Молдавије
Остали подаци
ГрадоначелникВиталиј Городинскиј[2]

Бричени (молд. Бричень, рус. Бричаны) је град и седиште Бриченског рејона, који се налази у северном делу Молдавије.

Назив[уреди]

Стари називи града били су: Берчан, Бричени, Бричени-Трг, Бричени-Село, Бричан, Бритчани, Брицитени. Истоимено село је удаљено 50 km од града.

Становништво[уреди]

Према попису, у граду је 2014. живело 7.314 становника.

Етнички састав
Народ попис 1930. попис 2004.
Бричени (трг) Бричени (село)
Молдавци (Румуни) 57 153 3,411
Јевреји 5,354 63 52
Рутени (Украјинци) 144 2,773 4,271
Руси 52 98 737
Роми 185
Бугари 1 26
Гагаузи 14
Пољаци 10 64 3
Немци 2 8 66
Грци 5
Мађари 1
остали
Укупно 5,625 3,160 8,765
Матерњи језик
Језик попис 1930.
Бричени (трг) Бричени (село)
Румунски 64 123
Јидиш 5,348 63
Украјински 123 2,790
Руски 83 162
Пољски 16
Немачки 6 6
Бугарски 1
остали
Укупно 5,625 3,160

Јевреји у Бриченију[уреди]

Камене гробнице на јеврејском гробљу у Бриченију

У граду је 1817. године живело 137 јеврејских породица; још 47 је раније напустило село када је делимично уништено у пожару. Заједница се повећала у првој половини 19. века, а до средине 19. века била је међу највећим у региону. У Бриченију је 1897. године било 7.184 Јевреја (96,5 % укупне популације). Јеврејска државна школа отворена је 1847. године, а постојала је и болница која је основана 1885. године. Сто двадесет пет јеврејских пољопривредника је 1924. године обрађивало 641 хектара земље, од чега је 500 хектара било под закупом. Према званичном попису становништва, 1930. године је било 5,354 Јевреја (95,2% од укупног броја становника).

Пре Другог светског рата, многи Јевреји из околних подручја су били настањени у Бриченију и до 1940. године Јевреја је било око 10.000. У јуну 1940. године, када је град био анексиран у Совјетском Савезу, имовина и објекти јеврејске заједнице су конфисковани, а само је синагога спашена јер је коришћена као амбар. Око 80 Јевреја, углавном лидера заједнице, је прогнано у Сибир. Осмог јула 1941. године румунске и немачке снаге пролазе кроз Бричени и убијају многе Јевреје. Јевреји из околних градова су доведени у Бричени, да би 28. јула сви Јевреји били послати преко Дњестра а у неколико њих је пуцано на путу. Када су стигли у Могиљив-Подиљски, Немци су „изабрали” старије људе и присилили млађе да копају гробове за њих. Из Могиљив-Подиљског се остатак вратио у Отачи у Бесарабији, а затим у Сокирјане. Стотину њих је умрло на путу. Месец дана су провели у гету, да би били поново депортовани у Придњестровље. Сви млађи Јевреји су убијени у шуми недалеко од Сороке.

При завршетку рата, само 1.000 Јевреја се вратило у Бричени.[3]

Медији[уреди]

  • Радио Кишињев - 102,6 MHz

Међународни односи[уреди]

Бричени је побратимљен са:

Референце[уреди]