Бри (сир)
| Бри сир | |
|---|---|
.jpg) | |
| Врста јела | сир |
| Место порекла | Бри регија |
| Регије или држава | Француска |
| Део националне кухиње | Француска кухиња |
| Температура сервирања | хладно |
| Главни састојци | кравље млеко |
Бри (фр. Le brie) је меки сир направљен од крављег млека који сазрева најмање четири недеље па се преко меког сира створи танка кора беле плесни. Бри је један од напознатијих француских сирева, али и светских, па се често назива краљем сирева. Потиче из некадашње истоимене француске покрајине, данашњег департмана Сена и Марна.[1]
Најпознатији је Бри де Мо (фр. Brie de Meaux), а по популарности и квалитету га прати Бри де Мелeн (фр. Brie de Melun) и оба су заштићена у ЕУ од 1980. године и налазе се на списку производа са декларисаним географским пореклом француске регије Бри. Сем ова два постоји више врста овог сира са различитим географским пореклом.[2]
Производња
[уреди | уреди извор]Бри спада у категорију белих пуномасних меких сирева и може да се производи од свежег или пастеризованог крављег млека, након чега се ставља у калупе након чега иде на цеђење наредних 18 сати. Кад се оцеди и извади из калупа додаје му се Penicillium candidum, врста бактерије која ствара светлу кору на површини сира и омекшава га изнутра и која је заслужна за специфичну арому. Наредни корак у процесу је зрење које траје најмање четири недеље, а кад сазри карактерише га глатка, бела, јестива корица и богата, кремаста, скоро течна унутрашњост. Светло жуте је боје, а преовладава изражена арома печурки и у мањој мери орашастог воћа. Што је дуже време зрења то је израженија арома.[3]
Уколико је погача сира дебља сматра се да је лошијег квалитета јер средина не сазри довољно, а крајеви сазру превише, па бела плесан нема укус.
Бри је дуго био резервисан за аристократију и није био толико распрострањен све до почетка 19. века кад напретком технологије и транспорта почиње његова масовнија производња, а 1936. године стиже и у САД у специјалним распхладним складиштима прекоокеансих бродова. Након тога почиињу да се појављују и друге врсте бри сира.
Историја
[уреди | уреди извор]Тачно порекло сира Бри није разјашњено, али се верује да су га први пут производили монаси у манастиру Руеј у регији Бри у 7. веку. 774. године франачки цар Карло Велики је посетио манастир и пробао овај сир који му се толико свидео да је организовао да му пар пута годишње достављају сир у његовој престоници, граду Ахен у данашњој Немачкој.[4] Историјски записи наводе да је краљ Филип II Август 1217. године поклонио 200 точкова сира Бри својим дворјанима као поклоне за Нову годину.[5] Хенри IV је 1594. године пробао овај сир и од тад се служио на његовом двору. Током Француске револуције последња жеља краља Луја XVI за свој последњи оброк је била Бри сир.[6]
1815. године, током Бечког конгреса француски државник Шарл Морис де Талеран је организовао дегустацију сира где је представљено 52. врсте сира из целе Европе, где је Бри де Мо званично проглашен краљем сирева (roi de fromages) и сирем краљева (fromages des rois).[7]
Служење и упаривање
[уреди | уреди извор]Бри се служи на собној температури и упарује се са белим винима попут Шардонеа или црвеним Бордоом.[8] Једе се уз хрскаве хлебове, орашасте плодове, воће или се преко њега додају воћни џемови. Уколико му се одстрани корица може да послужи и као сир за пасту.