Брокуле

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Брокуле
Broccoli and cross section edit.jpg
ВрстаBrassica oleracea
Група култивараItalica
ПореклоИталија, пре више од 2.000 година[1][2]

Брокуле
Broccoli bunches.jpg
Припитомљен
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
Варијетет:
Brassica oleracea var. silvestris

Брокуле (лат. Brassica oleracea var. silvestris) су назив за неколико култивара дивљег купуса (Brassicas) whose large flowering head and stalk is eaten as a vegetable. Име потиче од итал. broccoli — гранати купус, and is the diminutive form of brocco, meaning "small nail" or "sprout".[3]

Брокуле су класификоване у култиварску групу Italica врсте Brassica oleracea. Брокуле имају велике цветне главе, обично тамно зелене боје, уређене у структуру налик на крошњу која се изгранава из дебелог, јестивог стабла које је обично светло зелено. Маса цветне главе је окружена листовима. Брокуле подсећају на карфиол, који је различита култиварска група исте Brassica врсте. Заједно су 2016, Кина и Индија произвеле 73% светске продукције усева брокула и карфилоа.[4]

Брокуле су резултат узгоја култивираних Brassica усева у северном Медитерану почевши од око 6. века п. н. е.[5] Од времена Римског царства, брокуле су биле у свакодневној употреби,[6] у сировом или куваном облику. Брокуле су посебно богат извор витамина Ц и витамина К. Задржај њихових карактеристичних глукозинолатних једињења која садрже сумпор, изотиоцијаната и сулфорафана, се умањује кувањем, а бива у већој мери очуван при припреми паром, у микроталасној пећи или при пржењу.[7]

Опис[уреди]

Брокуле расту и развијају се попут карфиола. Горњи дио ове биљке се назива глава, и она је као и код карфиола сачињена од мноштва мањих „букетића“, који су опет образовани не потпуно развијеним цвастима, али у сваком случају, дају се уочити ситни пупољци. Глава је најчешће тамнозелене до плавкасто зелене боје. Рјеђе се срећу сорте жуте, љубичасте или бијеле боје. Вријеме вегетације брокуле износи од 14 - 15 мјесеци.

"Жетва“ брокуле се обавља када су пупољци средине главе добро развијени али још увијек затворени. Дакле, још увијек затворене цвасти се заједно са струком, тј. стабљиком дужине 10-15 cm одсијецају. Одсијеца се увијек тако, да на стабљици остану поједини, али не многи листови. Са споредних пупољака који се развијају постранице, касније ничу мале цвјетне главице, које се такође одсијецају. Дакле усијецати и користити се могу посебно глава а посебно стабљика, а може и одвојено.

Историја[уреди]

Брокуле воде поријекло из Мале Азије. У Европи су једино биле познате на подручју Италије. Катарина Медичи их је у 16. вијеку испоручила за Француску, одакле су под називом „италијанска шпаргла“ доспијели и у Енглеску. Амерички предсједник Томас Џеферсон је у 18. вијеку увео брокуле у пољопривреду Америке, испрва само као пробну биљку.

Садња и узгој[уреди]

Главни и највећи засади у Европи су у западним земљама Медитерана, а посебно су познати засади у предјелу Вероне. У земљама централне и сјеверне Европе, брокуле се скоро и не узгајају јер показује слабу отпорност на хладније вријеме.

Хранљива вредност[уреди]

Брокуле
Брокуле, сирове (јестиви делови)
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија141 kJ (34 kcal)
6,64 g
Шећери1,7 g
Прехрамбена влакна2,6 g
0,37 g
2,82 g
Витамини
Витамин А екв.
(4%)
31 μg
(3%)
361 μg
1403 μg
Тиамин 1)
(6%)
0,071 mg
Рибофлавин 2)
(10%)
0,117 mg
Ниацин 3)
(4%)
0,639 mg
Витамин Б5
(11%)
0,573 mg
Витамин Б6
(13%)
0,175 mg
Фолат 9)
(16%)
63 μg
Витамин Ц
(107%)
89,2 mg
Витамин Е
(5%)
0,78 mg
Витамин К
(97%)
101,6 μg
Минерали
Калцијум
(5%)
47 mg
Гвожђе
(6%)
0,73 mg
Магнезијум
(6%)
21 mg
Манган
(10%)
0,21 mg
Фосфор
(9%)
66 mg
Калијум
(7%)
316 mg
Натријум
(2%)
33 mg
Цинк
(4%)
0,41 mg
Остали конституенти
Вода89,3 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Даље, брокуле садржи многобројне "секундарне биљне материје": флавоноиди, индоли, изотиоцинат и друге. Такође садрже једно антиканцерогено једињење чије дјеловање је доказано у већем броју научних студија на културама ћелија и на експерименталним животињама. То једињење се назива сулфорафан (SUL, 1-изотиоцијанат-4-(метилсулфинил)бутан).

На Универзитету Саскачеван у Канади доказано је да брокуле садрже материје које људски организам штите од појаве артериосклерозе и хипертоније (повишен крвни притисак).

Кулинарство[уреди]

Брокуле се за јело могу употребљавати и сирове и припремљене. За јело се поред цвасти употребљавају и листови и стабљика. Као зачин уз брокуле су, поред соли, погодни изрендан свјеж мускатни орашчић, бијели лук, и печене борове сјеменке.

Сорте[уреди]

Неке од сорта брокуле јесу:

  • атлантик
  • калабрезер
  • корвет
  • зелено пупољчаст
  • пурпурно пупољчаст
  • примо
  • спарко
  • јужни комет

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Buck, P. A (1956). „Origin and taxonomy of broccoli” (PDF). Economic Botany. 10 (3): 250—253. doi:10.1007/bf02899000. Приступљено 24. 4. 2012. 
  2. ^ Stephens, James. „Broccoli—Brassica oleracea L. (Italica group)”. University of Florida. стр. 1. Приступљено 14. 05. 2009. 
  3. ^ „broccoli”. Merriam-Webster's Collegiate Dictionary (11th изд.). стр. 156. ISBN 978-0-87779-809-5. Приступљено 9. 4. 2014. 
  4. ^ „Broccoli (and cauliflower) production in 2016, Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2017. Приступљено 31. 10. 2018. 
  5. ^ Maggioni, Lorenzo; Bothmer, Roland; Poulsen, Gert; Branca, Ferdinando (2010). „Origin and Domestication of Cole Crops (Brassica oleracea L.): Linguistic and Literary Considerations”. Economic Botany. 64 (2): 109—123. doi:10.1007/s12231-010-9115-2. 
  6. ^ Nonnecke, Ib (новембар 1989). Vegetable Production. Springer-Verlag New York, LLC. стр. 394. ISBN 978-0-442-26721-6. 
  7. ^ Nugrahedi, Probo Y.; Verkerk, Ruud; Widianarko, Budi; Dekker, Matthijs (2015). „A Mechanistic Perspective on Process-Induced Changes in Glucosinolate Content in Brassica Vegetables: A Review”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 55 (6): 823—838. ISSN 1040-8398. PMID 24915330. doi:10.1080/10408398.2012.688076. 

Спољашње везе[уреди]