Брокуле
| Брокуле | |
|---|---|
 | |
| Врста | Brassica oleracea |
| Група култивара | Italica |
| Порекло | Италија, пре више од 2.000 година[1][2] |
Брокуле (лат. Brassica oleracea var. silvestris) [3]су назив за неколико култивара дивљег купуса (Brassicas). Име потиче од итал. broccoli — гранати купус.[4]
Брокуле су класификоване у култиварску групу Italica врсте Brassica oleracea. Брокуле имају велике цветне главе, обично тамнозелене боје, уређене у структуру налик на крошњу која се изгранава из дебелог, јестивог стабла које је обично светло зелено. Маса цветне главе је окружена листовима.[3] Брокуле подсећају на карфиол, који је различита култиварска група исте Brassica врсте. Заједно су 2016, Кина и Индија произвеле 73% светске продукције усева брокула и карфилоа.[5]
Брокуле су резултат узгоја култивираних Brassica усева у северном Медитерану почевши од око 6. века п. н. е.[6] Од времена Римског царства, брокуле су биле у свакодневној употреби,[7] у сировом или куваном облику. Брокуле су посебно богат извор витамина Ц и витамина К. Задржај њихових карактеристичних глукозинолатних једињења која садрже сумпор, изотиоцијаната и сулфорафана, се умањује кувањем, а бива у већој мери очуван при припреми паром, у микроталасној пећи или при пржењу.[8]
Опис[уреди | уреди извор]
Брокуле расту и развијају се попут карфиола. Горњи дио ове биљке се назива глава, и она је као и код карфиола сачињена од мноштва мањих „букетића“, који су опет образовани не потпуно развијеним цвастима, али у сваком случају, дају се уочити ситни пупољци. Глава је најчешће тамнозелене до плавкасто зелене боје. Рјеђе се срећу сорте жуте, љубичасте или бијеле боје. Вријеме вегетације брокуле износи од 14 - 15 мјесеци.
"Жетва“ брокуле се обавља када су пупољци средине главе добро развијени али још увијек затворени. Дакле, још увијек затворене цвасти се заједно са струком, тј. стабљиком дужине 10-15 cm одсијецају. Одсијеца се увијек тако, да на стабљици остану поједини, али не многи листови. Са споредних пупољака који се развијају постранице, касније ничу мале цвјетне главице, које се такође одсијецају. Дакле усијецати и користити се могу посебно глава а посебно стабљика, а може и одвојено.
Историја[уреди | уреди извор]
Брокуле воде поријекло из Мале Азије. У Европи су једино биле познате на подручју Италије. Катарина Медичи их је у 16. вијеку испоручила за Француску, одакле су под називом „италијанска шпаргла“ доспијели и у Енглеску. Амерички предсједник Томас Џеферсон је у 18. вијеку увео брокуле у пољопривреду Америке, првобитно само као пробну биљку.
Садња и узгој[уреди | уреди извор]
Главни и највећи засади у Европи су у западним земљама Медитерана, а посебно су познати засади у предјелу Вероне. У земљама централне и сјеверне Европе, брокуле се скоро и не узгајају јер показује слабу отпорност на хладније вријеме.
Хранљива вредност[уреди | уреди извор]
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 141 kJ (34 kcal) |
6,64 g | |
| Шећери | 1,7 g |
| Прехрамбена влакна | 2,6 g |
0,37 g | |
2,82 g | |
| Витамини | |
| Витамин А екв. | (4%) 31 μg(3%) 361 μg1403 μg |
| Тиамин (Б1) | (6%) 0,071 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (10%) 0,117 mg |
| Ниацин (Б3) | (4%) 0,639 mg |
| Витамин Б5 | (11%) 0,573 mg |
| Витамин Б6 | (13%) 0,175 mg |
| Фолат (Б9) | (16%) 63 μg |
| Витамин Ц | (107%) 89,2 mg |
| Витамин Е | (5%) 0,78 mg |
| Витамин К | (97%) 101,6 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (5%) 47 mg |
| Гвожђе | (6%) 0,73 mg |
| Магнезијум | (6%) 21 mg |
| Манган | (10%) 0,21 mg |
| Фосфор | (9%) 66 mg |
| Калијум | (7%) 316 mg |
| Натријум | (2%) 33 mg |
| Цинк | (4%) 0,41 mg |
| Остали конституенти | |
| Вода | 89,3 g |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Даље, брокуле садржи многобројне "секундарне биљне материје": флавоноиди, индоли, изотиоцинат и друге. Такође садрже једно антиканцерогено једињење чије дјеловање је доказано у већем броју научних студија на културама ћелија и на експерименталним животињама. То једињење се назива сулфорафан (SUL, 1-изотиоцијанат-4-(метилсулфинил)бутан).
На Универзитету Саскачеван у Канади доказано је да брокуле садрже материје које људски организам штите од појаве артериосклерозе и хипертоније (повишен крвни притисак).
Кулинарство[уреди | уреди извор]
Брокуле се за јело могу употребљавати и сирове и припремљене. За јело се поред цвасти употребљавају и листови и стабљика. Као зачин уз брокуле су, поред соли, погодни изрендан свјеж мускатни орашчић, бијели лук, и печене борове сјеменке.
Сорте[уреди | уреди извор]
Неке од сорта брокуле јесу:
- атлантик
- калабрезер
- корвет
- зелено пупољчаст
- пурпурно пупољчаст
- примо
- спарко
- јужни комет
Галерија[уреди | уреди извор]
Припремљене брокуле
Сицилијанске љубичасте брокуле
Брокуле у цвету
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Buck, P. A (1956). „Origin and taxonomy of broccoli” (PDF). Economic Botany. 10 (3): 250—253. doi:10.1007/bf02899000. Приступљено 24. 4. 2012.[мртва веза]
- ^ Stephens, James. „Broccoli—Brassica oleracea L. (Italica group)”. University of Florida. стр. 1. Приступљено 14. 5. 2009.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 182. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „broccoli”. Merriam-Webster's Collegiate Dictionary (11th изд.). стр. 156. ISBN 978-0-87779-809-5. Приступљено 9. 4. 2014.
- ^ „Broccoli (and cauliflower) production in 2016, Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists)”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2017. Приступљено 31. 10. 2018.
- ^ Maggioni, Lorenzo; Bothmer, Roland; Poulsen, Gert; Branca, Ferdinando (2010). „Origin and Domestication of Cole Crops (Brassica oleracea L.): Linguistic and Literary Considerations”. Economic Botany. 64 (2): 109—123. doi:10.1007/s12231-010-9115-2.
- ^ Nonnecke, Ib (новембар 1989). Vegetable Production. Springer-Verlag New York, LLC. стр. 394. ISBN 978-0-442-26721-6.
- ^ Nugrahedi, Probo Y.; Verkerk, Ruud; Widianarko, Budi; Dekker, Matthijs (2015). „A Mechanistic Perspective on Process-Induced Changes in Glucosinolate Content in Brassica Vegetables: A Review”. Critical Reviews in Food Science and Nutrition. 55 (6): 823—838. ISSN 1040-8398. PMID 24915330. doi:10.1080/10408398.2012.688076.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- PROTAbase on Brassica oleracea (cauliflower and broccoli)
- List of North American broccoli cultivars Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2015), USDA/ARS Vegetable Laboratory
- Lee, Lisa-Ann (22. 2. 2017). „Creating a broccoli for all seasons to hedge against climate change”. newatlas.com. Приступљено 26. 2. 2017.
