Бронхиектазије
Бронхиектазијe су хронична болест плућа коју карактерише трајна абнормална дилатација и уништавање еластичних и мишићних структура зидова главних бронхија и бронхиола. Болест се може јавити у три облика, као: цилиндрични (фусиформни), варикозни и сакрални (цистични). Болест подједнако погађа људе оба пола и свих узраста.
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Симптоми бронхиектазије обично укључују кашаљ који је продуктиван честим зеленим или жутим испљувком који траје месецима до годинама.[1] Остали уобичајени симптоми укључују отежано дисање, пискање (звиждање током дисања) и бол у грудима. Појава погоршања симптома, егзацербација, чешће се јавља код узнапредовале или тешке болести.[2]
Системски симптоми, укључујући грозницу, ноћно знојење, умор и губитак телесне тежине.[2]
Бронхиектазије се такође могу манифестовати искашљавањем крви у одсуству спутума, што се назива "сува бронхиектазија".
Егзацербације код бронхиектазија се манифестују као погоршање кашља, повећање запремине спутума или задебљања конзистенције у трајању од најмање 48 сати, погоршање кратког даха (отежано дисање), погоршање нетолеранције на вежбање, повећан умор или малаксалост и развој хемоптизе.[2]
Људи често пријављују честе нападе "бронхитиса" који захтевају терапију поновљеним курама антибиотика. Људи са бронхиектазијама могу имати лош задах због активне инфекције. Приликом прегледа, аускултацијом се могу чути крепитације и експираторни рхони.[1]
Компликације бронхиектазије укључују озбиљна здравствена стања, као што су респираторна инсуфицијенција и ателектаза: колапс или затварање плућа. Респираторна инсуфицијенција настаје када недовољно кисеоника пређе из плућа у крв.[3]
Ателектаза се јавља када се један или више сегмената плућа колабирају или се не надувају правилно. Остале плућне компликације укључују апсцес плућа и емпијем. Кардиоваскуларне компликације укључују хронично плућно срце, код којих долази до увећања и затајења десне стране срца као последица болести плућа.[4]
Терапија
[уреди | уреди извор]Терапија бронхијектазија заснива се на превенције егзацербација, лечењу основних узрока болести, агресивно лечење акутних егзацербација и контрола компликација.6
Примарни циљ терапије бронхиектазија је одржавање доброг општег стања пацијента и превенција и лечење запаљенских процеса.
Пацијенте са бронхиектазијаме треба обучити да кашљају у дренажном положају у јутарњим шасовима, нагнути преко ивице кревета Различите технике могу олакшавају елиминацију секрета, укључујући постуралну дренажу и перкусију грудног коша.
Код тежих облика болести, важне су и вежбе дисања, санација упале синуса, вакцинација против грипа и пнеумокока и исхрана пацијената са доста течности, протеина и витамина.
Иако превентивна примена антибиотика не спречава погоршање болести, некада је њихова примене неопходна.
Акутне егзацербације се лече антибиотицима који ће покрити Х. инфлуензае, П. аеругиноса, М. цатаррхалис, С. ауреус и С. пнеумониае (нпр. ципрофлоксацин или левофлоксацин 7 до 14 дана). Азитромицин 500 мг 3 пута недељно (понедељак, среда и петак) показао се ефикасним код цистичне фиброзне бронхиектазије, али је остало нејасно да ли су макролиди ефикасни и у другим облицима болести. За пацијенти са цистичном фиброзом који имају хроничну колонизацију П.аеругиноса примењује се инхалација тобрамицина (28 дана/28 дана паузе) или инхалација Колистина (континуирано).
Поред терапије антибиотицима, треба појачати и мере олакшања дренажа обилних гнојних секрета из бронхија.
Алергијска бронхопулмонална аспергилоза се лечи кортикостероидима и антимикотицима.
Пацијентима са недостатком имуноглобулина и онима са недостатком α1-антитрипсина дају се супституциона терапија.
Ако се јави масивна хемоптиза, која често потиче од хипертрофираних бронхија циркулацију, која се не може зауставити конзервативним третманом (одмор и антибиотици), терапијске опције су хируршка ресекција или ресекција бронхијалне артерије и емболизација. Ресекција може бити успешна ако је болест локализована, док је код широко распрострањене болести, пожељна емболизација.
Код пацијената у терминалној фази болести, услед хроничне хипоксемије и кор плућне, пацијент може захтевати употребу дуготрајне терапије кисеоником.
Ако ниједан други облик лечења није био успешан, коначно решење је трансплантација плућа.
Компликације
[уреди | уреди извор]Тешке бронхиектазије могу довести до бројних озбиљних здравствених стања, од којих су нека наведена у дољој табели:
| Компликације | Карактеристике |
|---|---|
| Респираторна инсуфицијенција | Респираторна инсуфицијенција у клиничким испитивањима обично укључује тахипнеу и патолошки налаз гасне анализе (хипоксемија, хиперкапнија или обе). Респираторни застој који узрокује измењен ментални статус због исхемије у мозгу резултат је неадекватне размене гасова у респираторном систему (артеријски кисеоник, угљен-диоксид или оба не могу да се одржавају на нормалним нивоима). Пад кисеоника који се преноси путем крви познат је као хипоксемија, пораст нивоа артеријског угљен-диоксида (хиперкапнија). Респираторна инсуфицијенција се класификује као тип 1 или тип 2, на основу постојања високог нивоа угљен-диоксида и може бити акутна или хронична. Дефиниција респираторне инсуфицијенције у клиничким испитивањима обично укључује тахипнеу и патолошки налаз гасне анализе (хипоксемија, хиперкапнија или обе). Респираторни застој узрокује измењен ментални статус због исхемије у мозгу. |
| Ателектаза | Ателектаза плућа представља стање код ког у одређеним деловим плућа не постоји ваздух, или су плућа издувана и колабирају. Ваздуха нема у алвеолама у којима се крв обогаћује кисеоником, а ослобађа угљен диоксида. Самим тим што у одредјеним деловима плућа нема ваздуха, она су искључена из нормане функције дисање. |
| Срчана инсуфицијенција | Ако су бронхиектазије толико узнапредовале да захватају све делове дисајних путева, оне могу довести до срчане инсуфицијенције. Срчана инсуфицијенција представља слабост срчаног мишића који није у могућности да обезбеди одговарајући минутни волумен, односно довољно кисеоника за метаболичке потребе организма.Најчешћи симптоми срчане инсуфицијенције су отежано дисање, умор и оток у зглобовима, стопалима, ногама, стомаку. |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б McShane, Pamela J.; Naureckas, Edward T.; Tino, Gregory; Strek, Mary E. (2013-09-15). „Non–Cystic Fibrosis Bronchiectasis”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine (на језику: енглески). 188 (6): 647—656. ISSN 1073-449X. doi:10.1164/rccm.201303-0411CI.
- ^ а б в o'Donnell, Anne E. (2022). „Bronchiectasis — A Clinical Review”. New England Journal of Medicine. 387 (6): 533—545. PMID 35947710. S2CID 251495311. doi:10.1056/NEJMra2202819.
- ^ „Bronchiectasis - What Is Bronchiectasis? | NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 2023-10-27. Приступљено 2024-05-29.
- ^ „Bronchiectasis: Practice Essentials, Background, Pathophysiology”. emedicine.medscape.com. 2023-06-18.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
