Пређи на садржај

Бруклински музеј

Координате: 40° 40′ 16.7″ N 73° 57′ 49.5″ W / 40.671306° С; 73.963750° З / 40.671306; -73.963750
Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Бруклински музеј
Улазна фасада Бруклинског музеја
Информације
Локација Бруклин, Њујорк, Сједињене Америчке Државе Сједињене Америчке Државе
Координате 40° 40′ 16.7″ N 73° 57′ 49.5″ W / 40.671306° С; 73.963750° З / 40.671306; -73.963750
Статус завршена
Саграђена 1895.
Отварање август 1823. (као Библиотека бруклинских шегрта)
Коришћење Уметнички музеј
Компаније
Архитекта McKim, Mead, and White
Аутор Данијел Честер Френч
Референце: [1]

Бруклински музеј (енгл. Brooklyn Museum) је један од највећих и најзначајнијих уметничких музеја у Њујорку и Сједињеним Америчким Државама. Са изложбеном и корисном површином од око 52.000 квадратних метара и збирком која обухвата приближно 500.000 предмета, музеј је други по величини у граду.[2]

Музеј се налази у источном делу Бруклина, у близини насеља Проспект Хајтс, Краун Хајтс, Флатбуш и Парк Слоуп, уз Истерн парквеј. Садашњу зграду музеја у стилу боз-ара пројектовала је архитектонска фирма „Маким, Мид и Вајт” (енгл. McKim, Mead & White) крајем 19. века, док је фасаду вајарским украсима оплеменио вајар Данијел Честер Френч.

Корени ове институције сежу у прву половину 19. века и током више од два столећа развила се од образовне библиотеке у један од водећих музеја светске уметности. Музеј поседује богату збирку антиквитета, са посебно истакнутом колекцијом египатских предмета који покривају период дужи од 3.000 година, као и значајне колекције европске, афричке, океанијске, јапанске и америчке уметности. Међу уметницима заступљеним у збирци налазе се Марк Ротко, Едвард Хопер, Норман Роквел, Џуди Чикаго, Винсло Хомер, Едгар Дега, Џорџија О’Киф и Макс Вебер.

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање и рани развој (19. век)

[уреди | уреди извор]

Корени Бруклинског музеја сежу у август 1823. године, када је амерички филантроп Огастус Грејам основао Библиотеку бруклинских шегрта у насељу Бруклин Хајтс.[3] Библиотека је званично основана 24. новембра 1824. године,[4] а камен темељац њене прве зграде положен је 1825. године у улици Хенри и Кренбери.[5] Године 1841. библиотека се преселила у зграду Бруклинског лицеја у улици Вашингтон,[6] а две институције су се 1843. године спојиле у Бруклински институт. Нова установа је, поред библиотечке делатности, организовала изложбе сликарства и вајарства, као и јавна предавања из различитих области науке и културе.[5][6] Зграда Бруклинског института у улици Вашингтон уништена је у пожару 1891. године,[7] што је убрзало планове за изградњу новог, репрезентативног седишта институције. Крајем 19. века започета је изградња садашње зграде музеја уз Истерн парквеј, чиме је постављен темељ за његов развој у један од водећих уметничких музеја у Сједињеним Америчким Државама.

Развој и отварање

[уреди | уреди извор]

Иницијатива за изградњу новог музеја за Бруклински институт покренута је у фебруару 1889. године, када је група истакнутих грађана Бруклина најавила прикупљање средстава за установу која би одговарала културним и образовним амбицијама града.[8][9] Заговорници пројекта убрзо су одабрали локацију источно од Проспект парка, на јужној страни Истерн парквеја, која је сматрана погодном за репрезентативну јавну зграду.[10]

Током наредне године, под вођством директора Френклина Хупера, руководство Института је извршило реорганизацију установе у Бруклински институт за уметност и науку и започело формално планирање новог музеја.[11] Градске власти Бруклина расписале су архитектонски конкурс за пројектовање зграде, а уговор је додељен фирми McKim, Mead & White.[12] Савремени извори су конкурс описивали као један од најзначајнијих архитектонских догађаја свог доба, будући да је планирана зграда требало да обједини бројне музејске и образовне функције.[12]

Музеј је у том периоду остао део Бруклинског института за уметност и науку, заједно са институцијама као што су Бруклинска музичка академија, Бруклинска ботаничка башта и Бруклински дечји музеј, све док ове организације нису стекле независан статус током 1970-их година.[13]

У јануару 1895. године, градоначелник Бруклина Чарлс А. Ширен одобрио је издавање обвезница у износу од 300.000 долара годишње за финансирање изградње музеја.[14] Почетни план предвиђао је изградњу западног крила и павиљона комплекса, са намером да се пројекат временом проширује у складу са финансијским могућностима.[15]

Инжењерска испитивања локације започета у мају 1895. године показала су да се чврста темељна стена налази на великој дубини, што је искључивало ослањање конструкције на стеновиту подлогу.[16] Ипак, утврђено је да шљунковити насип испод терена поседује довољну носивост за подизање масивне зграде, чиме је изградња могла да започне.[17]

Радови на западном крилу Музеја уметности и науке у Бруклину званично су започети 14. септембра 1895. године,[18][19] док је свечаност полагања камена темељца одржана 14. децембра исте године.[20][21] До априла 1896. године завршена су два од планирана три спрата зграде, што је омогућило да се радови наставе убрзаним темпом.[22]

Зграда музеја довршена је у марту 1897. године, након уређења приступних стаза између улаза и Истерн парквеја.[23] Прва изложба, која је обухватала скоро 600 слика, отворена је за јавност 1. јуна 1897. године, неколико месеци пре формалног отварања установе.[24] Музеј Бруклинског института званично је отворен 2. октобра 1897. године и представљао је једну од последњих великих јавних грађевина подигнутих у граду Бруклину пре његовог укључења у град Велики Њујорк 1898. године.[25][26]

20. век

[уреди | уреди извор]

Током 20. века, Бруклински музеј је пролазио кроз дуг и често прекидан процес изградње, проширења и институционалне трансформације, обележен финансијским ограничењима и постепеним преласком на искључиво уметнички профил.[27][28][29]

Рани 20. век: проширења и ограничења (1900–1919)

[уреди | уреди извор]

Почетком века, руководство Бруклинског института наставило је реализацију амбициозног плана изградње комплекса. Године 1899. одобрена је изградња централног улазног павиљона, замишљеног као репрезентативно средиште музеја, са великом салом за предавања и изложбеним просторима.[30][31][32][33] Законодавна скупштина државе Њујорк одобрила је потребно финансирање крајем 1899. године, а радови су почели у јуну 1900.[34][35][36] Централни део је био близу завршетка до јануара 1903. године, али су радови успоравани радним спорoвимa.[37][38]

Градоначелник Њујорка Сет Лоу потписао је 1902. године закон којим се одобрава новац за источни део комплекса, а источно крило је свечано отворено 14. децембра 1907. године.[39][40][41][42] Ипак, и након овог проширења, зграда је представљала тек део првобитно планиране величине, док су градска средства углавном покривала основно одржавање.[43][44] Почетком 20. века такође су постојале иницијативе за оснивање астрономске опсерваторије, које су добиле подршку града.[45][46][47]

Године 1911. одобрен је наставак изградње крила F и G јужно од централног павиљона, а McKim, Mead & White су исте године поднели планове за тај део.[48][49][50] Међутим, радове су погађали организациони и финансијски проблеми (укључујући банкрот једног извођача), па су до 1914. године у потпуности обустављени, што је ограничило могућност излагања и смештаја колекција.[51][52][53]

Између ратова: институционални раст и архитектонска недовршеност (1920–1940)

[уреди | уреди извор]

Отварање станице метроа испред музеја 1920. године значајно је побољшало приступ музеју.[54] Иако је 1922. године донет закон који је омогућио финансирање крила F и G, градске институције су у почетку блокирале или одлагале издвајања, да би тек 1923. године средства била одобрена.[55][56][57][58] Након тога су израђени нови планови и најављен наставак радова.[59][60]

Током 1920-их отворене су нове галерије, укључујући сликарску галерију, Етнолошку галерију („Дугина кућа“) и јапанску уметничку галерију, као и више европских галерија.[61][62][63][64][65][66][67][68] Ипак, до 1928. године изградња је поново обустављена, а важни делови комплекса остали су недовршени.[12] Крајем 1929. године отворене су и собе из америчког периода.[69]

Током 1930-их спроведена је значајна реконструкција улаза и приступа музеју (укључујући замену степеништа улазом у нивоу приземља), уз радове у оквиру програма јавних радова.[70][71][72] У том периоду отворене су и нове галерије (укључујући персијску и средњовековну), а реконструкција је заокружена 1937. године, када су поједине колекције први пут систематски изложене јавности.[73][74][75][76][77][78]

Послератни период: модернизација и финансијске кризе (1940–1970)

[уреди | уреди извор]

До 1938. године званичници су тражили средства за поправке, а директор је упозоравао на лоше стање зграде.[27][79] Уметничка школа Бруклинског музеја премештена је у музеј 1941. године, а исте године је отворен и центар за дистрибуцију уметничких дела уз подршку федералног програма.[80][81][82]

Године 1948. обезбеђена су средства за „лабораторију индустријског дизајна“, а крајем 1940-их разматран је шири програм развоја Бруклина као културног центра, укључујући планове за анекс и општу обнову.[83][84][85][86] Током истог периода отворена је нова предаваоница, а музеј је проширио образовне програме ради привлачења публике.[87][88]

1950-их и 1960-их

[уреди | уреди извор]

Почетком 1950-их најављени су дугорочни планови за поправку музеја и модернизацију изложбених простора, при чему је реновирање египатских галерија представљало једну од кључних фаза.[89][90][91][91][92][93] Задњи анекс (1955) и каснија отварања галерија након друге фазе обнове (1957) представљали су значајан инфраструктурни помак.[12][94][95][96]

Ипак, крајем 1950-их и почетком 1960-их музеј се суочио са хроничним финансијским проблемима и недостатком особља обезбеђења, што је доводило до затварања појединих галерија и скраћивања радног времена, а затим и до привремене редукције седмичног распореда рада.[97][98][99][100] У настојању да повећа посећеност, музеј је развијао образовне и интерактивне програме и планирао нове изложбене просторе током 1960-их.[101][102][103][104][105][106][107][108]

Крајем 1960-их музеј се поново суочио са недовољним финансирањем и безбедносним изазовима.[109][110] У октобру 1968. године отворена је Галерија заједнице, усмерена на уметност црних Њујорчана, након залагања коалиције FICE, што је донело нову публику музеју.[111][112][113][114]

1970-их и раних 1980-их

[уреди | уреди извор]

Почетком 1970-их финансијске тешкоће су се наставиле, а због недостатка чувара музеј је увео скраћен седмични распоред рада.[114][115][116] Истовремено су поново отваране и допуњаване собе из америчког периода, док се разматрало измештање Галерије заједнице у адекватнији простор.[117][118][119]

Сукоби унутар установе довели су до оставке директора Данкана Ф. Камерона (1973), а процес избора новог руководства био је додатно компликован спорovima и штрајковима запослених у вези са синдикалним организовањем.[120][121][122][123][124][125]

Упркос тешкоћама, током 1970-их отворене су нове оријенталне галерије (укључујући јапанску и корејску), а афричке галерије су поново отворене након обнове; истовремено је започета систематска обнова соба из америчког периода.[126][127][128][129][130] Након истраге о аквизицијама, државни тужилац је препоручио усвајање свеобухватног етичког кодекса.[131] Касније је уследило укидање одељења за блискоисточну уметност у контексту буџетских резова.[132][133]

Средином 1980-их и 1990-их

[уреди | уреди извор]

Музеј је 1986. године представио мастер план проширења и модернизације, уз намеру да значајно повећа изложбени простор и инфраструктурне капацитете, али је реализација била ограничена растућим трошковима и зависношћу од градског капиталног буџета.[134][135][136][137] У оквиру архитектонског конкурса за редизајн западног крила, изабрано је решење Арате Исозакија, али је обим реновирања временом значајно поскупео.[138][139][140][141][142][143]

Почетком 1990-их започета је фаза обнове која је подразумевала нове галеријске просторе и инфраструктурна побољшања, али су буџетски резови истовремено довели до отпуштања и измена у радном распореду.[144][145][146] Отварање аудиторијума 1991. означило је важан корак у обнови јавних функција музеја.[147]

Реновирано западно крило је поново отворено 1993. године, уз задржавање основне просторно-функционалне логике, а у критикама је истицан савремени, минималистички изложбени језик (светли простори, јасна расвета и неутрална материјализација).[148][149][150][151] Почетком 1994. западно крило је добило име по донаторима Морису и Мејеру Шапиру.[152][153]

Године 1997. институција је променила назив у Бруклински музеј уметности, како би се јасно нагласио уметнички профил и отклониле дугогодишње забуне у вези са идентитетом музеја и некадашњим природњачким поставкама.[28][29]

21. век

[уреди | уреди извор]
Улаз у Бруклински музеј са Источног парка, обновљен 2004. године

Управа музеја је 2000. године поверила пројекат новог, стакленог улаза архитекти Џејмсу Полшеку, а вредност инвестиције износила је 55 милиона долара.[154][155] Полшек је у то време описао главни улаз као „пустош“ и рекао је да жели да изгради „нови трем Бруклина“.[154] Комисија за очување знаменитости града Њујорка одобрила је Полшеков дизајн, упркос противљењу заштитника споменика.[156] Реновирање је коштало 63 милиона долара,[157][158] а такође је додата и климатизација у целој згради музеја.[159] Фондација Хенрија Луса је 2001. године доделила музеју грант од 10 милиона долара, којим је финансирана изградња Центра за америчку уметност Лус на петом спрату.[160] Реновирање музеја је завршено у априлу 2004.[157][158] Истовремено, музеј је објавио да ће се вратити свом претходном називу, Музеј Бруклина.[161][162] До тада се Бруклински музеј фокусирао на привлачење становника Бруклина, а не посетилаца из других општина.[157] Центар за феминистичку уметност Елизабет А. Саклер отворен је на четвртом спрату музеја у марту 2007.[163][164] Музеј је темељно реновирао своју Велику дворану, која је поново отворена почетком 2011. године,[165][166] и исте године је преселио и поново отворио своју галерију афричке уметности на првом спрату.[167] Музејска продавница површине 358 m² отворена је у Бруклинском музеју почетком 2012. године,[168][169] а касније те године и нови кафић.[170] Луксузни ресторан Сол отворен је у оквиру Бруклинског музеја у октобру 2013. године,[171][172] променивши име у The Norm 2016. године.[173][174] До средине 2010-их, музеј се суочавао са финансијским потешкоћама, док половина од 465.000 годишњих посетилаца није плаћала улаз, користећи политику "препоручене цене" коју музеј негује.[175] Галерија кинеске уметности у Бруклинском музеју поново је отворена 2019. године.[176] Музеј је био привремено затворен од марта до октобра 2020. године због пандемије ковид-19 у Њујорку.[177] Током протеста због смрти Џорџа Флојда у Њујорку у јуну 2020. године, музеј је учествовао у иницијативи „Отворите свој лоби“, као једна од две главне уметничке институције у Њујорку (заједно са МоМА PS1) које су демонстрантима пружиле склониште или ресурсе.[178] Музеј у Бруклину је 2021. године добио 50 милиона долара од владе града Њујорка, што је највећа таква донација у историји музеја.[179][180] Новац је требало да буде искоришћен за реновирање 3.700 квадратних метара простора.[181][182] Јужноазијске и исламске галерије музеја поново су отворене 2022. године, чиме је завршена 12-годишња реновација азијских галерија.[183][184] Да би направио места за додатни изложбени простор, почетком 2024. године музеј је продао 200 предмета и садржај четири собе из тог периода.[185] У јануару 2024. године, музеј је отворио свој Образовни центар Тоби Деван Луис, који садржи три студија и галерију.[186][187] Музеј је почео да користи нови лого тог септембра.[188][189] Због све већих финансијских дефицита, почетком 2025. године, музејски званичници су отпустили запослене и смањили број годишњих изложби.[190][191]

Зграда

[уреди | уреди извор]

Зграда Бруклинског музеја је челична конструкција обложена зидом, пројектована у неокласичном стилу од стране архитектонске фирме McKim, Mead, and White, а изграђена од стране Carlin Construction Company.[192] Оригинална зграда музеја је проглашена за знаменитост града Њујорка[140] и додата је у Национални регистар историјских места у јуну 1978. године.[193] Музеј дели велики градски блок са Централном библиотеком Бруклина, парком Маунт Проспект и Бруклинском ботаничком баштом на западу и југу.[194]

Спољашњост

[уреди | уреди извор]

Оригинални пројекат за Бруклински музеј предложио је грађевину четири пута већу од оне која је изграђена од 1893. до 1927. године, када је изградња завршена.[192] Према пројекту, троспратна музејска зграда требало је да има неколико крила, центрираних око спомен-сале и груписаних око четири светлосна дворишта.[195][196] Након што је Бруклин постао део ширег подручја Њујорка 1898. године, подршка пројекту је опала.[192] Изграђена су само крила на северном крају, као и североисточни светлосни простор (познат као Аудиторијумски двор); резултујућа зграда у облику слова Л покрива површину од око 7,3 хектара.[197] : 2–3 Иако су током година иза оригиналног источног крила изграђена додатна крила (чиме је створено садашње светлосно двориште), ништа није изграђено иза западног крила.[148][197] : 2 Ово је навело „Њујоршке дејли њуз“ да упореди зграду музеја са филмским сетом.[148]

Главна фасада

[уреди | уреди извор]
Музеј ноћу

Главна фасадна елевација, окренута ка северу дуж Истерн парквеја, широка је 160 метара и састоји се од западног и источног крила, која са стране прате истурени павиљон са тремом. Додатни павиљони пројектују се са фасаде на оба краја. Централни портик садржи шест јонских стубова који носе забатон са скулптурама у тимпанону.[198] : 2 До трема се првобитно приступало степеништем које је уклоњено 1936–1937. године.[198] : 3 [199] Данијел Честер Френч је био заслужан за скулптуре на фронтону. Френч је такође дизајнирао две алегоријске фигуре, Бруклин и Менхетн, које окружују улаз у музеј; оне су створене 1916. године за бруклински прилаз Менхетнском мосту и премештене су у музеј 1963. године.[198] : 3 [200] Изнад забата налази се бакарни грб са антемијем, као и ниска куполa у облику тањира.[198] : 2 [199] Модерни главни улаз, који датира из Полшекове реновације из 2004. године, састоји се од стакленог павиљона са четири метална стуба, као и полукружног трга одмах испред.[161][201] Сет циглених стубова, који су носили оригинално улазно степениште, пренамењен је у циглени лук 2004. године.[202] Павиљони на оба краја фасаде Истерн парквеја само мало вире из фасаде и садрже стубове у јонском реду. Западно и источно крило су вертикално подељена пиластрима; између сваког низа пиластара налазе се прозори са архитравима. Ентaблатура изнад пиластара садржи фриз са уписаним именима личности које представљају знање.[203] : 2  Фасада Истерн парквеја је употпуњена са 20 монолитних фигура на венцу: по једна изнад сваког пиластра на западном и источном крилу, и четири изнад павиљона.[204] : 2 Додатних десет фигура је извајано, по пет на западној и источној фасади најудаљенијих павиљона.[205] Скулптуре су извајала браћа Пићирили, који су на фасади музеја извајали укупно 30 фигура.[206][207] Четрнаест вајара је ангажовано да дизајнирају скулптуре, од којих свака мери 3,7 метара у висини. Да је цела зграда била завршена, било би укупно 80 скулптура, од којих би по 20 приказивало класичне теме, средњовековне и ренесансне теме, модерне европске и америчке теме и азијске теме. Тридесет постојећих скулптура састоји се од 20 класичних скулптура (10 грчких и 10 римских) на северној фасади, као и пет персијских и пет кинеских скулптура на бочним фасадама.[205]

Остале фасаде

[уреди | уреди извор]

Источна фасада је окренута ка Вашингтон авенији, где је изграђен само павиљон на северном крају. Остатак источног дела је сличан оном на Истерн парквеју, са пиластрима који га вертикално деле на седам поља. За разлику од Истерн парквеја, пиластри су на врху краћи пиластри уместо скулптура.[208] : 2 Јужна фасада је окренута ка паркингу и садржи зидану фасаду и неколико прозора.[208] : 3 Такође постоји анекс на југу, који је пројектовала фирма Браун, Лофорд и Форбс, а који садржи споредни улаз и степениште.[12][208] : 3 

Унутрашњост

[уреди | уреди извор]

Најстарији део зграде је мерио 59 са 22 метра и чинио је само око три процента онога што је првобитно планирано. У центру првог спрата налазила би се спомен-сала, док би се „велика сала скулптура“ простирала северно и јужно од спомен-сале. Западно од спомен-сале налазио би се галеријски простор за уметничка дела на позајмици, док би се на истоку налазио вишеспратни аудиторијум. Преостали углови првог спрата би укључивали неколико додатних галерија за сталне колекције музеја, а светлосна дворишта би излагала велике предмете. На другом спрату би се налазило више збирки и предаваоница, док би на трећем спрату биле библиотека, музичка соба и галерије за слике, домаћу уметност и науку. Додатни спрат, изнад централног дела зграде, сместио би више одељења музеја.[195] Главни хол, који је првобитно заузимао аудиторијум у приземљу, изграђен је средином 20. века као простор модерног стила.[209] Иако је тадашњи директор Филип Њуел Јуц био главни архитекта, дизајн предворја је можда био под утицајем Вилијама Лесказеа, који је био Јуцов пријатељ.[12] Предворје, са црним стакленим панелима и индиректним осветљењем, описано је у WPA водичу за Њујорк из 1939. године као „пример најбољег у модерној архитектури... лишен разрађене декорације која тако често преоптерећује улазе јавних зграда“.[12] Након реновирања 2011. године, предворје је редизајнирано као централна галерија двоструке висине, окружена колонама висине 7,6 метара.[165][166]

Рад музеја

[уреди | уреди извор]

Музејом управља истоимена непрофитна организација, која је основана 1935. године.[210] Музеј је део Групе културних институција (Cultural Institutions Group – CIG), групе институција које се налазе на земљишту или у објектима у власништву градске управе Њујорка и добијају део свог годишњег финансирања од града.[211] Током касног 20. века, музеј је такође био део Бруклинске образовно-културне алијансе.[212]

Крајем 1980-их, музеј је био део иницијативе под називом Destination Brooklyn, која је имала за циљ да привуче туристе у Бруклин;[213] ова иницијатива је замрла почетком 1990-их.[214]

Директори

[уреди | уреди извор]

Френклин Хупер био је први директор Бруклинског института и на тој функцији остао је 25 година, до своје смрти 1914. године.[215] Њега је наследио Вилијам Хенри Фокс, који је био директор од 1914. до пензионисања 1934. године.[216][217] Фокса је наследио Филип Њуел Јаутц, који је био директор од 1934. до 1938. године.[218][219] Лоренс Пејџ Робертс био је директор од 1938. до 1942. године, када је његова супруга Изабел Сполдинг Робертс преузела улогу вршиоца дужности у његово име;[220] Робертс је званично поднео оставку 1946. године.[221][222] Његов наследник, Чарлс Нагел Млађи, био је директор девет година до своје оставке 1955. године.[223] Едгар Крег Шенк је именован за директора недуго потом,[224] и остао је на тој позицији до своје смрти 1959. године.[225] Данкан Ф. Камерон је преузео директорску функцију 1971. године, након Бухнерове оставке;[226] сам Камерон је поднео оставку 1973. године.[227][228] Мајкл Кан је именован за вршиоца дужности директора почетком 1974. године,[229] и служио је неколико месеци.[230] Наследио га је Мајкл Ботвиник, који је именован 1974.[231] и повукао се 1982.[232] Роберт Т. Бак је постао директор 1983. године[233] и обављао је ту функцију до оставке 1996. године, након чега је Линда С. Фербер постала вршилац дужности директора.[234] Од 1992. до 1995. године, Стефани Стебих је била Бакова помоћница директорa.[235] Арнолд Л. Леман је именован за директора музеја у априлу 1997. године,[236] а Леман је у септембру 2014. објавио да ће се пензионисати следеће године.[237] У мају 2015. године, председница и уметничка директорка организације Creative Time Ана Пастернак именована је за следећу директорку музеја;[238] преузела је функцију 1. септембра 2015. године.[239] Од 2014. године, позиција директора је формално позната као Шелби Вајт и Леон Леви директор Музеја у Бруклину, након што је суоснивач Фондације Леона Левија Шелби Вајт донирао 5 милиона долара задужбини директора.[240][241]

Финансирање

[уреди | уреди извор]

Према веб-сајту музеја, он добија финансирање од градске владе, канцеларије председника општине Бруклин, канцеларије градоначелника, Градског већа Њујорка, државне владе, савезне владе и других агенција.[242] Године 2005, музеј је био међу 406 уметничких и социјалних установа Њујорка које су добиле део гранта од 20 милиона долара од Карнеги корпорације, који је заузврат финансирао градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг.[243][244] Међу главним добротворима је историјски био и Френк Ласк Бабот. Музеј је место одржавања годишњег Бруклинског бала уметника, на којем су учествовале познате личности попут Саре Џесике Паркер и Лив Тајлер.[245] Пре пандемије ковид-19, Музеј у Бруклину је имао фонд од 108 милиона долара, али је музеј аплицирао за федерално финансирање путем Програма заштите плата након што је његов фонд опао за једну петину 2020. године.[246] Усред пандемије и њеног негативног утицаја на приходе музеја, музеј је прикупио средства за фонд за плаћање бриге о колекцијама продајом или отписивањем уметничких дела. Продаја у октобру 2020. године обухватала је 12 дела уметника, укључујући Лукаса Кранаха Старијег, Гистава Курбеа и Жан-Батиста Камија Короа,[247] док су остале продаје током тог месеца укључивале и модернистичке уметнике.[248] Иако је то обично забрањивало Удружење директора уметничких музеја, удружење је дозволило да се таква продаја настави током двогодишњег периода до 2022. године као одговор на последице пандемије.[249]

Уметност и изложбе

[уреди | уреди извор]

Збирка Музеја у Бруклину садржи око 500.000 предмета.[179] У двадесетом веку, изложбе у Бруклинском музеју настојале су да представе енциклопедијски поглед на уметност и културу, са фокусом на образовање широке јавности.[250] До 21. века, музеј је често био домаћин изложби које су наглашавале културну разноликост и представљање недовољно заступљених демографских група.[251]

Значајне изложбе

[уреди | уреди извор]

Године 1923, музеј је био једна од првих институција у Сједињеним Америчким Државама која је афричке предмете од ливеног метала и сродне објекте излагала као уметност, а не као етнолошке артефакте.[252] Аквизиције током тог периода обухватале су и ентеријер једне швајцарске куће,[253] витраже[254] и оргуље.[255]

Прва историјска соба музеја отворена је 1929. године; за разлику од других институција, ове просторије су представљале домове грађана средње класе и неелите.[256] Кућа Јанса Мартенсеа Шенка из 17. века постала је део збирке педесетих година 20. века,[257] као и ентеријер једне просторије у кући Џона Д. Рокфелера Млађег у Средњем Менхетну.[258]

Године 1967, Федеративни институти за културно обогаћивање затражили су да музеј представи више дела локалних уметника, нарочито афроамеричких.[259] Музеј је ангажовао кустоса Анрија Гента да води нову „Галерију заједнице“, уз подршку Савета за уметност државе Њујорк. Његова прва изложба, Савремена афроамеричка уметност (1968), обухватила је радове уметника као што су Џо Оверстрит, Кеј Браун, Френк Смит и Ото Нилс.[260]

Изложба Сензација из колекције Чарлса Сачија (1999–2000) изазвала је велике контроверзе због укључивања дела Света Девица Марија Криса Офилија.[261] У судском спору који је уследио, федерални суд је пресудио да град Њујорк не може ускратити средства музеју на основу Првог амандмана.[262]

Музеј је 2002. године добио инсталацију Вечера уметнице Џуди Чикаго; стална поставка отворена је 2007. године у оквиру Центра за феминистичку уметност Елизабет А. Саклер. Међу другим значајним изложбама били су радови уметника као што су Роберт Раушенберг, Кики Смит, Чак Клоуз, Рон Муек и Такаши Мураками.

Године 2018, музеј је био последња станица изложбе Дејвид Боуви је. Током 2023. године, музеј је био домаћин изложбе „It's Pablo-matic: Picasso According to Hannah Gadsby“, коју је курирала Хана Гадсби, а која је изазвала значајну јавну расправу.[263]

Колекције

[уреди | уреди извор]

Египатска, класична и древна блискоисточна уметност

[уреди | уреди извор]

Бруклински музеј гради колекцију египатских артефаката од почетка 20. века, укључујући и колекције купљене од других, као што је колекција америчког египтолога Чарлса Едвина Вилбура, чији су наследници такође донирали његову библиотеку да би постала музејска Вилбурова библиотека египтологије, и предмете добијене током археолошких ископавања које је спонзорисао музеј. Египатска збирка садржи разноврсне предмете, од статуа, као што је добро позната теракота фигура „Жена птица“, па све до папирусних докумената (између осталог и Бруклински папирус).[264] Музеј има девет мумифицираних Египћана.[265]

Египатске, класичне и древноисточне колекције смештене су у низу галерија у музеју. Египатски артефакти могу се наћи на дугорочној изложби „Египат поново рођен: Уметност за вечност“, као и у галеријама Марте А. и Роберта С. Рубина. Артефакти Блиског истока налазе се у галерији Акоп Кеворкијан.[264]

Избор из египатске колекције

[уреди | уреди извор]
  • The "Bird Lady" sculpture, Predynastic female figurine
    Скулптура „Жена птица“, преддинастичка женска фигурица
  • Book of the Dead of the Goldworker of Amun, Sobekmose, 31.1777e
    Књига мртвих Амуновог златара, Собекмосе, 31.1777
  • Brooklyn Papyrus, 664–332 BCE
    Бруклински папирус, 664–332. п. н. е.
  • Painting of Lady Tjepu, New Kingdom Dynasty 18, Reign of Amunhotep III, c. 1390–1352 BCE, from tomb no. 181 at Thebes, 65.197
    Слика госпође Тјепу, 18. династија Новог краљевства, владавина Амунхотепа III, око 1390. п. н. е., из гробнице бр. 181 у Теби, 65.197
  • Pair statue of husband and wife Nebsen and Nebet-ta. New Kingdom, Dynasty XVIII, reign of Thutmose IV or Amenhotep III, c. 1400–1352 BCE.
    Парна статуа мужа и жене Небсена и Небет-те. Ново краљевство, XVIII династија, владавина Тутмеса IV или Аменхотепа III, око 1400. п. н. е.

Америчка уметност

[уреди | уреди извор]

„Зимска сцена у Бруклину“ Франсиса Гаја (око 1820)[266] била је први предмет у музејској колекцији америчке уметности, завештана 1846. године. Године 1855, музеј је званично прогласио колекцију америчке уметности, а прво дело наручено за колекцију био је пејзаж Ашера Б. Дјуранда. Предмети у колекцији америчке уметности укључују портрете, пастеле, скулптуре и графике; сви предмети у колекцији датирају из периода између око 1720. и око 1945. године.

У америчкој уметничкој колекцији заступљена су дела уметника као што су Вилијам Едмондсон (Анђео, датум непознат), Пол Сезар Елју скицира своју жену Алис Герен од стране Џона Сингера Сарџента (око 1889), Тамна стабла Џорџије О’Киф (око 1946) и Осам звона Винслоуа Хомера (око 1887). Међу најпознатијим делима у колекцији су портрет Џорџа Вашингтона Гилберта Стјуарта и Мирно краљевство Едварда Хикса. Музеј такође поседује колекцију Емила Фукса.[267]

Дела из америчке уметничке колекције могу се наћи у различитим деловима музеја, укључујући Врт скулптура породице Штајнберг и изложбу „Амерички идентитети: Нови изглед“, која се налази у оквиру Видимог складишта ▪ Студијског центра музеја.[268] Укупно се у складишту налази приближно 2.000 предмета америчке уметности.[269]

Избор из америчке колекције

[уреди | уреди извор]
  • Charles Willson Peale, George Washington, c. 1776
    Чарлс Вилсон Пил, Џорџ Вашингтон, око 1776
  • Gilbert Stuart, Portrait of Isaac Barré, 1785
    Гилберт Стјуарт, Портрет Исака Бареа, 1785
  • Samuel Morse, Portrait of John Adams, 1816
    Самјуел Морзе, Портрет Џона Адамса, 1816
  • Edward Hicks, The Peaceable Kingdom, c. 1830–1840
    Едвард Хикс, Мирно краљевство, око 1830–1840
  • John J. Audubon, Wild Turkey, lithograph, c. 1861
    Џон Џ. Одубон, Дивља ћурка, литографија, око 1861
  • Eastman Johnson, A Ride for Liberty – The Fugitive Slaves, c. 1862
    Истман Џонсон, Вожња за слободу – одбегли робови, око 1862
  • Albert Pinkham Ryder, Evening Glow The Old Red Cow, 1870–1875
    Алберт Пинкам Рајдер, Вечерњи сјај: стара црвена крава, 1870–1875
  • Albert Pinkham Ryder, The Waste of Waters is Their Field, 1880
    Алберт Пинкам Рајдер, Расипање вода је њихово поље, 1880
  • Winslow Homer, The Northeaster, c. 1883
    Винслоу Хомер, Североисточњак, око 1883
  • Ralph Albert Blakelock, Moonlight, 1885
    Ралф Алберт Блејклок, Месечина, 1885
  • George Inness, Sunrise, 1887
    Џорџ Инес, Излазак сунца, 1887
  • Thomas Eakins, Letitia Wilson Jordan, 1888
    Томас Икинс, Летиција Вилсон Џордан, 1888
  • John Singer Sargent, Paul César Helleu Sketching with His Wife, 1889
    Џон Сингер Сарџент, Пол Сезар Елју скицира са супругом, 1889
  • Mary Cassatt, La Toilette, c. 1889–1894
    Мери Касат, Тоалет, око 1889–1894
  • Childe Hassam, Late Afternoon, New York, Winter, c. 1900
    Чајлд Хасам, Касно поподне, Њујорк, зима, око 1900
  • Thomas Eakins, William Rush Carving his Allegorical Figure of the Schuylkill River, 1908
    Томас Икинс, Вилијам Раш резбари своју алегоријску фигуру реке Шулкил, 1908
  • William Glackens, Nude with Apple, 1909–1910
    Вилијам Глекенс, Гола са јабуком, 1909–1910
  • George Bellows, A Morning Snow – Hudson River, 1910
    Џорџ Белоуз, Јутарњи снег – река Хадсон, 1910
  • Adolph Weinman, Night, c. 1910
    Адолф Вајнман, Ноћ, око 1910
  • Henry Ossawa Tanner, The Arch, c. 1914
    Хенри Осава Танер, Лук, око 1914
  • Georgia O'Keeffe, Blue 1, 1916
    Џорџија О’Киф, Плава 1, 1916
  • Marsden Hartley, Landscape, New Mexico, 1916–1920
    Марсден Хартли, Пејзаж, Нови Мексико, 1916–1920
  • Joseph Rusling Meeker, The Acadians in the Achafalaya, "Evangeline", 1871
    Џозеф Раслинг Микер, Акадијанци у Ачафалаји, „Евангелина“, 1871

Азијска уметност

[уреди | уреди извор]

Музеј је 2019. године поново отворио своје јапанске и кинеске експонате, након што је 2017. године поново инсталирао свој корејски део.[176] Кинески део нуди дела из више од 5.000 година кинеске уметности и приказује савремена дела по редовном распореду.[176] Јапанска галерија, са својих 7.000 предмета, највећа је азијска колекција музеја и позната је по делима народа Аину.[270] Музеј такође поседује специјално издање Сто познатих погледа на Едо које садржи посебну металну прашину. Музеју је поклоњено 1930-их, распаковано 1970-их, изложено 2000. године, а затим поново 2024. године.[271] У музеју се налазе и дела из Бутана, Индије, Непала, Пакистана и југоисточне Азије.[272]

Афричка уметност

[уреди | уреди извор]

Најстарије аквизиције у колекцији афричке уметности музеј је сакупио 1900. године, убрзо након оснивања музеја.[273] Колекција је проширена 1922. године предметима који углавном потичу са подручја данашње Демократске Републике Конго. Следеће године, музеј је био домаћин једне од првих изложби афричке уметности у Сједињеним Државама.[274]

Збирка афричке уметности Музеја у Бруклину садржи више од 6.000 предмета.[275] Збирка афричке уметности покрива 2.500 година људске историје и укључује скулптуре, накит, маске и верске артефакте из више од 100 афричких култура. Значајни предмети у овој колекцији укључују резбарену ндоп фигуру краља Кубе, за коју се верује да је међу најстаријим сачуваним ндоп резбаријама, и фигуру мајке са дететом народа Лулуа.[276]

Музеј је 2018. године наишао на критике група, укључујући Decolonize This Place, због ангажовања белкиње као консултантског кустоса афричке уметности.[277][278]

Избор из афричке колекције

[уреди | уреди извор]
  • Kuba Ndop portrait
    Портрет Кубе Ндопа
  • Golden rider of the Ashanti region culture in Ghana
    Златни јахач културе региона Ашанти у Гани

Уметност Пацифичких острва

[уреди | уреди извор]

Музејска колекција уметности пацифичких острва започета је 1900. године набавком 100 дрвених фигура и лутака сенки из Нове Гвинеје и Холандске Индије (сада Индонезија); од тада, колекција је порасла и обухвата близу 5.000 дела. Уметничка дела у овој колекцији потичу са бројних острва Пацифика и Индијског океана, укључујући Хаваје и Нови Зеланд, као и са мање насељених острва попут Рапа Нуија и Вануатуа. Многе предмете са Маркиских острва у колекцији музеј је набавио од чувеног норвешког истраживача Тора Хејердала.[279]

Уметнички предмети у овој колекцији израђени су од широког спектра материјала. Музеј наводи „кокосова влакна, перје, шкољке, глину, кости, људску косу, дрво, маховину и паукове мреже“[279] као један од материјала који се користе за израду уметничких дела, укључујући маске, тапа тканине, скулптуре и накит.

Уметност исламског света

[уреди | уреди извор]

Музеј такође поседује уметничке предмете и историјске текстове које су створили муслимански уметници или о муслиманским личностима и културама.[280]

Избор из колекције Исламски свет

[уреди | уреди извор]
  • Bahram Gur and Courtiers Entertained by Barbad the Musician, page from Shahnama of Ferdowsi
    Бахрам Гур и дворјани које забавља Барбад музичар, страница из Шахнаме Фердоусија
  • Zumurrud Shah Takes Refuge in the Mountains, ca. 1570
    Зумуруд шах се склонио у планине, око 1570
  • Mihr 'Ali (Iranian, active ca. 1800–1830). Portrait of Fath-Ali Shah Qajar, 1815.
    Михр 'Али (Иранац, активан око 1800–1830). Портрет Фатх-Али Шаха Каџара, 1815
  • Muhammad Hasan (Persian, active 1808–1840). Prince Yahya, ca. 1830s.
    Мухамед Хасан (Персијанац, активан 1808–1840). Принц Јахја, око 1830-их
  • Bowl with Kufic inscription, 10th century
    Здела са куфским натписом, 10. век

Џарвисова колекција уметности америчких староседелаца са равница

[уреди | уреди извор]
Интарзирана лула са два лица, сакупљена у Форт Снелингу 1833–1836

Музеј поседује колекцију артефаката америчких староседелаца коју је стекао др Натан Стерџес Џарвис (хирург) који је био стациониран у Форт Снелингу, Минесота, од 1833. до 1836. године.[281]

Центар за феминистичку уметност Елизабет А. Саклер

[уреди | уреди извор]

Музејски центар за феминистичку уметност отворен је 2007. године.[164][282] Простире се на површини од 770 квадратних метара,[164] посвећен је очувању историје покрета од краја 20. века, као и подизању свести о феминистичким доприносима уметности и информисању о будућности ове области уметничког дијалога. Поред изложбеног простора и библиотеке, центар садржи и галерију у којој се налази ремек-дело Џуди Чикаго, велика инсталација под називом „Вечера“ (1974–1979).[163]

Европска уметност

[уреди | уреди извор]

Бруклински музеј има, између осталих, слике касне готике и ране италијанске ренесансе Лоренца ди Никола („Сцене из живота Светог Лоренса“), Сана ди Пјетра, Нарда ди Чонеа, Лоренца Монака и Доната де Бардија („Свети Јероним“), као и Ђованија Белинија. Има холандске слике Франса Халса, Герарда Дауа и Томаса де Кајзера, као и других. Садржи француске слике из 19. века Шарла Добињија, Нарциса Виргилија Дијаза, Ежена Будена („Лука, Хавр“), Берте Моризо, Едгара Дега, Гистава Кајбота („Железнички мост у Аржантеју“), Клода Монеа („Дуждова палата“), Камија Писароа и Пола Сезана, као и многе друге.

Избор из европске колекције

[уреди | уреди извор]
  • Lorenzo di Niccolò, Saint Lawrence Buried in Saint Stephen's Tomb, 1410–1414, tempera and tooled gold on poplar, 33 × 36 cm
    Лоренцо ди Николо, Свети Лаврентије сахрањен у гробници Светог Стефана, 1410–1414, темпера и обрађено злато на тополи, 33 × 36 цм
  • Sano di Pietro, Triptych of Madonna with Child, St. James and St. John the Evangelist, c. 1460 and 1462
    Сано ди Пјетро, Триптих Мадоне са дететом, Светим Јаковом и Светим Јованом Јеванђелистом, око 1460 и 1462
  • William Blake (British, 1757–1827) The Great Red Dragon and the Woman Clothed with the Sun (Rev. 12: 1–4), ca. 1803–1805
    Вилијам Блејк (Британац, 1757–1827), Велики црвени змај и жена обучена у сунце (Откр. 12: 1–4), око 1803–1805
  • Eugène Delacroix, Desdemona Cursed by her Father (Desdemona maudite par son père), c. 1850–1854
    Ежен Делакроа, Дездемона проклета од оца (Desdemona maudite par son père), око 1850–1854
  • Honoré Daumier, The Two Colleagues (Lawyers) (Les deux confrères Avocats), between 1865 and 1870
    Оноре Домије, Два колеге (адвокати) (Les deux confrères Avocats), између 1865. и 1870.
  • Gustave Courbet, The Edge of the Pool, 1867
    Гистав Курбе, Ивица базена (Au bord de l’étang), 1867
  • Edgar Degas, Portrait de Mlle Eugénie Fiocre, 1867–1868
    Едгар Дега, Портрет госпођице Ежени Фиокре, 1867–1868
  • Alfred Sisley, Flood at Moret (Inondation à Moret), 1879
    Алфред Сисли, Поплава у Морету (Inondation à Moret), 1879
  • Gustave Caillebotte, Apple Tree in Bloom (Pommier en fleurs), c. 1885
    Гистав Кајбот, Јабука у цвету (Pommier en fleurs), око 1885
  • Jules Breton, Fin du travail (The End of the Working Day), c. 1886–1887
    Жил Бретон, Крај радног дана (Fin du travail), око 1886–1887
  • Vincent van Gogh, Cypresses (Les Cyprès), 1889, reed pen, graphite, quill, brown ink and black ink on white wove latune et cie balcons paper
    Винсент ван Гог, Чемпреси (Les Cyprès), 1889, перо од трске, графит, перо, смеђе и црно мастило на белом папиру
  • Henri de Toulouse-Lautrec, At the Moulin Rouge (Au Moulin Rouge), c. 1892
    Анри де Тулуз-Лотрек, У Мулен Ружу (Au Moulin Rouge), око 1892
  • Claude Monet, The Church at Vernon, 1894
    Клод Моне, Црква у Вернону, 1894
  • Claude Monet, Houses of Parliament Sunlight Effect (Le Parlement effet de soleil), 1903
    Клод Моне, Ефекат сунчеве светлости на зградама Парламента (Le Parlement, effet de soleil), 1903
  • Claude Monet, The Doge's Palace (Le Palais ducal), 1908
    Клод Моне, Дуждова палата (Le Palais ducal), 1908
  • Pierre-Auguste Renoir, Les Vignes à Cagnes, 1908
    Пјер-Огист Реноар, Les Vignes à Cagnes, 1908
  • André Derain, Landscape in Provence (Paysage de Provence), c. 1908
    Андре Дерен, Пејзаж у Прованси (Paysage de Provence), око 1908

Остале колекције

[уреди | уреди извор]

Музејска колекција костима је створена 1946. године,[283] а Колекција текстила и костима је откривена 1977. године.[284] Колекцију, састављену од америчке и европске одеће, Њујорк тајмс је описао као „једну од најбољих на свету“.[283] Уклоњена из јавног приказа 1991. године,[285] колекција је 2008. године пренета у Институт за костиме Метрополитен музеја уметности.[283][286]

Музеј у Бруклину има колекцију фотографија из 19. века. Музеј у почетку није тражио фотографије за своју колекцију, која се у почетку састојала искључиво од поклона фотографа и колекционара.[287] Од 1993. године, колекција је део Одељења за графику, цртеже и фотографије.[288]

Музејска башта скулптура породице Штајнберг сакупила је архитектонске елементе из целог Њујорка.[289] Врт скулптура датира из 1966. године[290][291] и обухвата објекте као што су капители зграде Бајард–Кондикт и скулптуре на улазу на Менхетнски мост у Бруклину.[292]

Библиотеке и архиве

[уреди | уреди извор]

Библиотеке и архиве Музеја у Бруклину садрже приближно 300.000 књига и преко 980 метара архиве. Колекција је започета 1823. године и смештена је у објектима који су реновирани 1965, 1984. и 2014. године.[293][294][295]

Програми

[уреди | уреди извор]

Прве суботе у месецу, Музеј у Бруклину је отворен до 23.00, а општи улаз је укинут после 17.00, мада неке изложбе са улазницама могу захтевати накнаду за улаз. Редовне активности прве суботе укључују образовне активности за породице, као што су уметничке радионице засноване на колекцијама, обиласци галерија, предавања, наступи уживо и плесне забаве.[296] Музеј је почео да организује Прве суботе у октобру 1998. године,[297] а догађај је привукао укупно 1,5 милиона посетилаца ажурирано: 2023..[298]

Као део Програма за шегрте у музеју, музеј запошљава тинејџере средњошколце да током лета воде обиласке музејских галерија, помажу у викенд-породичним програмима музеја током целе године, учествују у разговорима са кустосима музеја, служе као саветодавни одбор за тинејџере музеја и помажу у планирању тинејџерских догађаја.[299] Музеј такође води Програм стипендирања за музејско образовање, десетомесечну позицију у којој стипендисти воде посете школских група са фокусом на различите теме из колекције.[300] Стипендисти за школску омладину и породице предају програме галерије и школска партнерства, док стипендисти за програме за одрасле и јавност курирају и организују програме четвртком увече, као и Прве суботе.[300]

Музеј је објавио многе експонате у дигиталној колекцији која омогућава јавности да означава и курира скупове предмета онлајн, као и да тражи додатне стипендије.[301] Музејска апликација ASK омогућава посетиоцима да разговарају са особљем и едукаторима о делима у колекцији.[302][303]

Присуство

[уреди | уреди извор]
Џејмс Тисо, Ученици који су напустили своје скровиште, посматрају из даљине у агонији, око 1886–1894

Пре Другог светског рата, музеј је нудио бесплатан улаз и редовно је привлачио преко милион посетилаца годишње.[151] Музеј је 1934. године пријавио 940.000 посетилаца током година, док је музејска библиотека имала 40.000 посетилаца.[304] Покровитељство је опало заједно са економијом Бруклина средином 20. века;[151] до почетка 1950-их било је око 470.000 посетилаца годишње.[305] Музеј је 1971. године забележио милион посетилаца, први пут после скоро четири деценије.[306] Средином 1980-их, музеј је имао 300.000 посетилаца годишње, што је много мање од Музеја модерне уметности или Метрополитен музеја уметности на Менхетну.[307] Годишња посећеност музеја, која је средином 1990-их стагнирала на 250.000, скоро се удвостручила до 1999. године након што је музеј одржао неколико популарних изложби,[155] достигавши врхунац од 585.000 1998. године.[308] Музеј је до 2009. године имао само 326.000 посетилаца,[308] али је посећеност порасла на 465.000 до 2017. године.[175]

Њујорк тајмс је пад посећености делимично приписао политикама које је увео тадашњи директор Арнолд Леман, који је одлучио да усмери енергију музеја на „популизам“, са изложбама на теме као што су „филмови Ратови звезда и хип-хоп музика“,[308] а не на класичније уметничке теме. Леман је такође донео контроверзније експонате, као што је изложба из 1999. године која је укључивала озлоглашену слику Криса Офилија „Света Девица Марија“ украшену изметом, у музеј.[309] Према Тајмсу:

„Квалитет њихових изложби је опао“, рекао је Роберт Стор, декан Уметничке школе Универзитета Јејл и становник Бруклина. „' Ратови звезда ' показују најгору врсту популизма. Мислим да они заиста не разумеју где се налазе. Средиште уметничког света је сада у Бруклину; то је све софистициранија публика и одувек је била.“[308]

С друге стране, Леман каже да демографија посетилаца музеја показује нови ниво разноликости. Према писању листа „Њујорк тајмс“, „просечна старост [посетилаца музеја у анкети из 2008. године] била је 35 година, велики део посетилаца (40 процената) дошао је из Бруклина, а више од 40 процената се идентификовало као људи друге боје коже.“[310] Леман наводи да је интерес музеја да буде гостољубив и привлачан свим потенцијалним посетиоцима музеја, а не да једноставно окупи велики број њих.[310]

Према стању ажурирано: 2023., Бруклински музеј има политику „плати колико желиш“ за карте за општи улаз.[311] Половина посетилаца није платила никакав улаз 2017. године.[175]

Радови и публикације

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ National Park Service (2007-01-23). „National Register Information System”. National Register of Historic Places. National Park Service. 
  2. ^ Bahr, Sarah (22. 11. 2021). „Brooklyn Museum to Receive $50 Million Gift From City of New York”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 28. 1. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  3. ^ Aldred, C.; Brooklyn Museum (1973). Akhenaten and Nefertiti. A Studio book. Brooklyn Museum. стр. 7. ISBN 978-0-670-11139-8. Архивирано из оригинала 01. 10. 2025. г. Приступљено 16. 05. 2025. 
  4. ^ Weeks, S.B. (1894). A Preliminary List of American Learned and Educational Societies. стр. 1526. Архивирано из оригинала 01. 10. 2025. г. Приступљено 16. 05. 2025. 
  5. ^ а б „The Brooklyn Institute; How Its Present Great Proportions Have Been Developed from Small Beginnings.”. The New York Times (на језику: енглески). 9. 7. 1898. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  6. ^ а б „About: The Museum's Building”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 21. 2. 2021. г. Приступљено 4. 7. 2023. 
  7. ^ „The Brooklyn Institute's New Home”. Scientific American. св. LXXVI бр. 25. 19. 6. 1897. стр. 390. ProQuest 126805239. 
  8. ^ „For Art and Science”. The Standard Union. 6. 2. 1889. стр. 4. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  9. ^ „An Art Museum”. The Brooklyn Daily Eagle. 6. 2. 1889. стр. 1. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  10. ^ „New Museums of Art”. The Brooklyn Citizen. 17. 3. 1889. стр. 7. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  11. ^ „The Brooklyn Institute”. The Brooklyn Daily Eagle. 9. 6. 1891. стр. 1. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  12. ^ а б в г д ђ е Gray, Christopher (11. 10. 1987). „Streetscapes: Brooklyn Museum; A Touch of Imperial Rome Gracing Eastern Parkway”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 7. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  13. ^ „About: The Museum's Building”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 21. 2. 2021. г. Приступљено 4. 7. 2023. 
  14. ^ „The Brooklyn Institute's Museum: Result of the Recent Conference With Mayor Schieren”. New-York Tribune. 20. 1. 1895. стр. 14. ISSN 1941-0646. ProQuest 573996298. 
  15. ^ „To Issue the Museum Bonds: Bright Prospects for the Brooklyn Institute's Project Mayor Schieren Ready to Act When Convinced That the Proposed Building Can Be Erected for the Sum Agreed Upon”. New-York Tribune. 3. 2. 1895. стр. 14. ISSN 1941-0646. ProQuest 574014116. 
  16. ^ „Getting Ready for the Museum: Ground Soon to Be Broken the Plans About Perfected—one View of the Site”. New-York Tribune. 26. 5. 1895. стр. 16. ISSN 1941-0646. ProQuest 574038500. 
  17. ^ „Institute Park”. The Brooklyn Citizen. 1. 6. 1895. стр. 6. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  18. ^ „Brooklyn's New Museum; Ground Broken on Prospect Hill for a Fine Structure”. The New York Times (на језику: енглески). 15. 9. 1895. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  19. ^ „For Its New Home: Ground Broken on Prospect Hill for the Institute's Museum Park Commissioner Squier Turned the First Sod—speeches by Well-known Men”. New-York Tribune. 15. 9. 1895. стр. 18. ISSN 1941-0646. ProQuest 574081465. 
  20. ^ „Noble Monument”. The Brooklyn Citizen. 14. 12. 1895. стр. 1, 6. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  21. ^ „Mayor Used the Trowel; Mr. Schieren Laid Cornerstone of Art and Science Museum, Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). 15. 12. 1895. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  22. ^ „Work on the Museum Building: the Third Story Nearly Reached Making Provision for the Future”. New-York Tribune. 23. 4. 1896. стр. 14. ISSN 1941-0646. ProQuest 574167414. 
  23. ^ „The Institute's Museum Nearly Ready”. New-York Tribune. 7. 3. 1897. стр. A8. ISSN 1941-0646. ProQuest 574278771. 
  24. ^ „Fine Collection of Paintings: the Exhibition at the Institute of Arts and Sciences Opens to-night—J. C. Hoagland's Contributions”. New-York Tribune. 2. 6. 1897. стр. 4. ISSN 1941-0646. ProQuest 574319190. 
  25. ^ „Devoted to Learning: Dedication of the New Home of the Brooklyn Institute”. New-York Tribune. 3. 10. 1897. стр. A4. ISSN 1941-0646. ProQuest 574349508. 
  26. ^ „Dedication of the Museum; Completion of a Section of the New Building of the Brooklyn Institute of Arts and Sciences”. The New York Times (на језику: енглески). 3. 10. 1897. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  27. ^ а б „2 Museums Found in Decrepit State; Neglect and Decay Reported at the Brooklyn and the Children's by Youtz”. The New York Times (на језику: енглески). 11. 4. 1938. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 01. 10. 2025. г. Приступљено 5. 10. 2023. 
  28. ^ а б Vogel, Carol (17. 3. 1997). „For Brooklyn Museum, New Director and New Image”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  29. ^ а б Vogel, Carol (31. 1. 1997). „Inside Art”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  30. ^ „Museum Plans Accepted: Brooklyn Institute Trustees Hold Their Annual Meeting a. Augustus Healy Re-elected President—flourishing State of Affairs Imported”. New-York Tribune. 13. 5. 1899. стр. 11. ISSN 1941-0646. ProQuest 574611963. 
  31. ^ „The Institute Museum Building”. The Brooklyn Citizen. 9. 6. 1899. стр. 9. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  32. ^ „Main Section of the Museum”. The Standard Union. 9. 6. 1899. стр. 5. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  33. ^ „New Museum Wing”. The Brooklyn Citizen. 4. 6. 1900. стр. 10. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  34. ^ „Walton Urges Haste”. The Brooklyn Citizen. 17. 11. 1899. стр. 9. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  35. ^ „The News of Brooklyn”. New-York Tribune. 10. 6. 1900. стр. 24. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  36. ^ „Ground Broken for New Section of Institute”. The Brooklyn Daily Eagle. 7. 6. 1900. стр. 15. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  37. ^ „Will Relieve Institute Museum”. New-York Tribune. 25. 1. 1903. стр. A7. ISSN 1941-0646. ProQuest 571236596. 
  38. ^ „Institute's New Part”. New-York Tribune. 28. 8. 1904. стр. 20. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  39. ^ „Mayor Signs Many Measures; New Lighting Plant for Natural History Museum Approved.”. The New York Times (на језику: енглески). 12. 8. 1902. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  40. ^ „Brooklyn Institute Dedication: Eastern Wing to Be Formally Opened-- Plans for the Exercises”. New-York Tribune. 8. 12. 1907. стр. C6. ISSN 1941-0646. ProQuest 572067208. 
  41. ^ „Museum Dedicated: Eastern Section of the Brooklyn Institution Opened”. New-York Tribune. 15. 12. 1907. стр. 9. ISSN 1941-0646. ProQuest 571953389. 
  42. ^ „Eastern Wing of Institute Museum Formally Dedicated”. The Standard Union. 15. 12. 1907. стр. 4. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  43. ^ „Ready to Dedicate New Museum Wing”. Times Union. 7. 12. 1907. стр. 4. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  44. ^ „Brooklyn Institute Plans Some Immediate Extensions”. The Christian Science Monitor. 18. 1. 1910. стр. 10. ProQuest 508046466. 
  45. ^ „Another $25,000 Gift to Brooklyn Institute”. The Brooklyn Citizen. 11. 6. 1905. стр. 6. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  46. ^ „Two Great Gifts to Brooklyn Institute”. Times Union. 10. 6. 1905. стр. 4. Архивирано из оригинала 24. 7. 2023. г. Приступљено 24. 7. 2023. 
  47. ^ „City to Pay $25,000 a Year for Observatory in Prospect Park”. The Standard Union. 14. 7. 1907. стр. 17. Архивирано из оригинала 24. 7. 2023. г. Приступљено 24. 7. 2023. 
  48. ^ „Addition to Museum to Be Built Shortly”. The Chat. 3. 6. 1911. стр. 4. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  49. ^ „Brooklyn News: Borough Gossip Work to Be Started Soon on New Wing of Brooklyn Museum”. New-York Tribune. 28. 5. 1911. стр. B8. ISSN 1941-0646. ProQuest 574758676. 
  50. ^ „Brooklyn News: Borough Gossip New Laboratory and Wing for Brooklyn Museum”. New-York Tribune. 16. 7. 1911. стр. B4. ISSN 1941-0646. ProQuest 574788579. 
  51. ^ „Delay on Museum Wing”. The Brooklyn Daily Eagle. 11. 11. 1913. стр. 1. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  52. ^ „Request for Funds to Finish Museum Is Again Refused”. The Brooklyn Daily Eagle. 28. 5. 1923. стр. 2. Архивирано из оригинала 8. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  53. ^ „Art Treasures Lost to Museum by Delay on Finishing Wing”. The Brooklyn Daily Eagle. 16. 7. 1916. стр. 13. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  54. ^ „Subway Stations Opened: Last Three in Eastern Parkway Branch of I.R.T. Put Into Service” (PDF). The New York Times. 11. 10. 1920. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 3. 2022. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  55. ^ „Bill for Central Library and Museum Wing Bond Issue Signed by Miller”. Times Union. 7. 4. 1922. стр. 4. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  56. ^ „Delay Museum Wing Until Late in Fall”. The Standard Union. 13. 7. 1922. стр. 3. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  57. ^ „Hylan Holds Up $950,000 Fund for Brooklyn Museum”. The Brooklyn Daily Eagle. 13. 5. 1923. стр. 24. Архивирано из оригинала 8. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  58. ^ „Estimate Board Votes $1,050,000 for Boro Museum”. The Brooklyn Daily Eagle. 4. 6. 1923. стр. 1. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  59. ^ „To Resume Work on Museum When Board Approves”. The Brooklyn Daily Eagle. 9. 9. 1923. стр. 37. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  60. ^ „Brooklyn Museum's New Wings Will Soon Be Finished; Great Art Treasures Ready to Fill Extension”. Times Union. 9. 9. 1923. стр. 10. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  61. ^ „American Paintings at Brooklyn Museum; Exhibition of Oils by Native Artist Will Be Feature of Opening of New Wing.”. The New York Times (на језику: енглески). 15. 11. 1925. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  62. ^ Appleton Read, Helen (22. 11. 1925). „Brooklyn Museum Inaugurates New Wing With American Exhibition”. The Brooklyn Daily Eagle. стр. 72. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  63. ^ Crawford, M D C (8. 12. 1925). „New Ethnological Gallery Opens In Brooklyn Museum: Feeling Of Lightness And Charm And Virility Of Color Feature Division, Termed "Rainbow House" By Curator Stewart Culin”. Women's Wear. св. 31 бр. 135. стр. 2. ProQuest 1677044361. 
  64. ^ „New Ethnological Gallery Dedicated”. The Brooklyn Daily Eagle. 9. 12. 1925. стр. 3. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  65. ^ „Adds New Charm to Brooklyn Museum; Rainbow House Is Now All That Its Name Implies”. The New York Times (на језику: енглески). 28. 11. 1926. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  66. ^ E.l.c (24. 4. 1927). „Japanese Art; New Gallery at Brooklyn Museum Holds Rich Display”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  67. ^ „Museum Opens 3 Permanent Art Galleries”. Times Union. 8. 5. 1927. стр. 69. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  68. ^ „Three New Galleries Open at Brooklyn Museum Today”. The Brooklyn Daily Eagle. 8. 5. 1927. стр. 73. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  69. ^ Appleton Read, Helen (1. 12. 1929). „An All-American Opening”. The Brooklyn Daily Eagle. стр. 64. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  70. ^ „Rebuilt Museum Entrance Will Not Have Long Steps”. Times Union. 10. 5. 1934. стр. 3. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  71. ^ „Rebuilt Museum To Mark Eve of Brooklyn Work: Public to View $1,000,000 Project This Week at Series of Special Events”. New York Herald Tribune. 10. 10. 1937. стр. A5. ISSN 1941-0646. ProQuest 1223283956. 
  72. ^ „Brooklyn Museum Opens New Entrance Tonight: Park Commissioner Moses and Other Officers to Attend”. New York Herald Tribune. 4. 10. 1935. стр. 20. ISSN 1941-0646. ProQuest 1222340168. 
  73. ^ Byck, Lester L. (10. 2. 1935). „Brooklyn Museum's Gallery Devoted to Work of Living Artists Opens Soon”. Times Union. стр. 3. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  74. ^ H.d (8. 4. 1935). „Brooklyn Museum Shows Persian Art; New Gallery Marks Long Step Forward in Exhibition Methods of Institution.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  75. ^ „Persian Gallery at Museum Opens With Loan Exhibition”. The Brooklyn Daily Eagle. 7. 4. 1935. стр. 39. Архивирано из оригинала 20. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  76. ^ „Brooklyn Museum Exhibits Old Art”. The Brooklyn Daily Eagle. 6. 12. 1935. стр. 2. Архивирано из оригинала 20. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  77. ^ „Rare Show Marks Gallery Opening; Art on Display in Medieval Room of Brooklyn Museum Bridges 1,000 Years.”. The New York Times (на језику: енглески). 7. 12. 1935. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  78. ^ „'Museum Week' Opening Draws 2,000 in Kings: Brooklyn Reconstruction Took 4 Years to Finish and Cost $1,000,000 Special Program Is Set Concerts, Lectures, Exhibits Scheduled for the Week”. New York Herald Tribune. 17. 10. 1937. стр. D14. ISSN 1941-0646. ProQuest 1223283570. 
  79. ^ „Brooklyn Museum Seeks $301,500 for Repairs: $287,138 Sought to Begin New Children's Building”. New York Herald Tribune. 14. 1. 1938. стр. 15. ISSN 1941-0646. ProQuest 1243640786. 
  80. ^ McGill, Douglas C. (22. 12. 1984). „Museum Closing Art School”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 8. 2. 2022. г. Приступљено 9. 11. 2020. 
  81. ^ „W.P.A. Art Unit Opens Branch For Brooklyn: Institutions To Be Enabled to Acquire Paintings by Paying Cost of Materials Trustees of New Brooklyn Library Take Oath of Office”. New York Herald Tribune. 15. 2. 1941. стр. 9A. ISSN 1941-0646. ProQuest 1320074766. 
  82. ^ „Art Distribution Center to Be Opened in Boro”. The Brooklyn Daily Eagle. 30. 1. 1941. стр. 19. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  83. ^ „A & S Gives Brooklyn Museum $50,000 for Design Project: Part 1: Work Starts Next Month on Edward C. Blum Laboratory, With Formal Opening Scheduled for Oct. 5.”. Women's Wear Daily. св. 76 бр. 65. 2. 4. 1948. стр. 38. ProQuest 1564926735. 
  84. ^ „Brooklyn Museum Gets a $50,000 Gift; Laboratory of Industrial Design to Be Established With Fund Given by Department Store”. The New York Times (на језику: енглески). 2. 4. 1948. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  85. ^ „Museum Plans Spur Boro Cultural Center”. The Brooklyn Daily Eagle. 11. 1. 1949. стр. 3. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  86. ^ „Brooklyn Seeking Cultural Center; City and the Institute of Arts and Sciences Plan Program Around Central Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 9. 10. 1949. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  87. ^ „Brooklyn Museum's New Lecture Hall To Be Opened Today for Americanists”. The New York Times (на језику: енглески). 7. 9. 1949. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  88. ^ Knox, Sanka (9. 2. 1951). „Finances Worry Brooklyn Museum; More City and Public Aid Required; Moses Study Offers Hope Jansen Pledges Aid”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  89. ^ „Academy of Music Saved for Public”. The Brooklyn Daily Eagle. 22. 6. 1951. стр. 1, 11. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  90. ^ „Egyptian Galleries Ready At the Brooklyn Museum”. New York Herald Tribune. 8. 3. 1951. стр. 21. ISSN 1941-0646. ProQuest 1324187503. 
  91. ^ а б „Brooklyn Museum Expands Program; Attendance Up in Fiscal Year – Art School Gains and Gallery Is Renovated”. The New York Times (на језику: енглески). 6. 1. 1952. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  92. ^ „Boro Museum Modernizes Fabulous Egyptian Galleries”. The Brooklyn Daily Eagle. 17. 11. 1953. стр. 9. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  93. ^ „Egypt's Relics Get Up-to-date Setting; Brooklyn Museum's Remodeled Galleries Will Be Opened to Public Tomorrow”. The New York Times (на језику: енглески). 17. 11. 1953. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  94. ^ „Brooklyn Museum, Renovated at 60, Shows Off Youthful New Look”. The New York Times (на језику: енглески). 19. 2. 1957. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  95. ^ Beckley, Paul V. (19. 2. 1957). „New Galleries Opened At Brooklyn Museum”. New York Herald Tribune. стр. A1. ISSN 1941-0646. ProQuest 1326289458. 
  96. ^ „New Galleries to Open”. Daily News. 28. 1. 1957. стр. 333. Архивирано из оригинала 16. 09. 2025. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  97. ^ „'Complex' Bothers Brooklyn Museum”. The New York Times. 26. 1. 1958. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  98. ^ „Guard Shortage to Hurt Museum; Hours of Some Galleries at Brooklyn Institution Cut Beginning Monday”. The New York Times. 4. 10. 1958. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 01. 10. 2025. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  99. ^ „Brooklyn Museum To Reduce Week In Staff Shortage”. The New York Times. 22. 12. 1960. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 01. 10. 2025. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  100. ^ „2 Museums to Be Open Daily As City Increases Their Funds”. The New York Times. 29. 6. 1961. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 11. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  101. ^ Bird, Robert S. (20. 2. 1962). „There's a Cultural Boom in Brooklyn”. New York Herald Tribune. стр. 10. ISSN 1941-0646. ProQuest 1326285567. 
  102. ^ „Plan to Expand Art Gallery of Brooklyn Museum”. Brooklyn Record. 26. 6. 1964. стр. 7. Архивирано из оригинала 27. 11. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  103. ^ „Museum is Adding New Art Gallery; 1,000 More Paintings to Go on Display in Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). 23. 6. 1964. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  104. ^ „Art of Indians on Display at Boro Museum”. Daily News. 2. 5. 1965. стр. 203. Архивирано из оригинала 30. 01. 2025. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  105. ^ „Indian Art at Brooklyn Museum”. The New York Times. 2. 5. 1965. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  106. ^ Knox, Sanka (23. 4. 1966). „New Life is Found for Ex-wreckage; Museum Garden a Haven for Art From Razed Buildings”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 11. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  107. ^ „Garden of Memories”. Newsday (Nassau Edition). 27. 4. 1966. стр. 102. Архивирано из оригинала 27. 11. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  108. ^ Esterow, Milton (4. 8. 1967). „Metropolitan and Brooklyn Museums Pool Talent”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 20. 02. 2025. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  109. ^ Esterow, Milton (20. 6. 1968). „Brooklyn Museum Considering a Five-Day Week; Director Says City Has Not Provided Enough Money Some Programs Curtailed by the Shortage of Funds”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 28. 12. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  110. ^ Burks, Edward C. (12. 12. 1969). „Museums Seeking Guards To Stem Mounting Crime”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 29. 07. 2023. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  111. ^ Keneas, Alexander (30. 9. 1968). „The Brooklyn Museum's New Community Gallery Focuses on Black America”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 11. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  112. ^ „New Community Gallery Opens To Enthused Throng”. New York Amsterdam News. 5. 10. 1968. стр. 23. ProQuest 226784000. 
  113. ^ Stevens, Elisabeth (10. 5. 1970). „Brooklyn Museum Brings Culture to That Tree”. The Washington Post. стр. F4. ISSN 0190-8286. ProQuest 147830601. 
  114. ^ а б Glueck, Grace (4. 2. 1970). „Brooklyn Gallery In Fiscal Squeeze”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 08. 05. 2019. г. Приступљено 3. 10. 2023. 
  115. ^ „Brooklyn Museum Troubles”. The Washington Post, Times Herald. 25. 5. 1971. стр. B11. ISSN 0190-8286. ProQuest 148166722. 
  116. ^ „5-Day Week Scheduled For Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 24. 5. 1971. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 05. 10. 2023. г. Приступљено 3. 10. 2023. 
  117. ^ Herzig, Doris (26. 10. 1971). „Art Deco Makes It—to the Museum”. Newsday. стр. 84, 85. Архивирано из оригинала 07. 03. 2025. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  118. ^ Canaday, John (12. 9. 1971). „The Grand Old Lady of Eastern Parkway”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 01. 2025. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  119. ^ Edwards, Dick (9. 10. 1971). „Community Gallery needs funds to continue at Museum: Museum's Gallery exhibit attracts gala audience”. New York Amsterdam News. стр. D1. ProQuest 226720450. 
  120. ^ Gordon, Leah (2. 12. 1973). „A 'Family Quarrel' Breaks Out in Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 02. 2025. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  121. ^ „Duncan R. Cameron Resigns As Brooklyn Museum Director”. The New York Times. 19. 12. 1973. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  122. ^ „Bitter power struggle: Director quits Brooklyn Museum”. The Globe and Mail. 21. 12. 1973. стр. 15. ProQuest 1240163688. 
  123. ^ Ferretti, Fred (16. 5. 1974). „Dissension Flares Again At the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 11. 2024. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  124. ^ „Museum is Picketed by Friendly Staffers”. Daily News. 4. 3. 1974. стр. 273. Архивирано из оригинала 24. 02. 2025. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  125. ^ Perlmutter, Emanuel (4. 3. 1974). „Brooklyn Museum Pickets Seek Union”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 05. 10. 2023. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  126. ^ Shirey, David L. (13. 10. 1974). „Oriental Galleries Opened”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 11. 2024. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  127. ^ „Boro Briefs”. Daily News. 7. 10. 1974. стр. 246. Архивирано из оригинала 20. 02. 2025. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  128. ^ „Brooklyn Museum Installs New African Collection”. New York Amsterdam News. 18. 12. 1976. стр. B2. ProQuest 226616695. 
  129. ^ Glueck, Grace (24. 12. 1976). „Art People”. The New York Times. стр. 51. ISSN 0362-4331. ProQuest 122780877. 
  130. ^ Reif, Rita (18. 10. 1984). „Brooklyn Museum: a Transformation of 7 Period Rooms”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  131. ^ Glueck, Grace (23. 6. 1978). „Lefkowitz Urges Change At Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 02. 2025. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  132. ^ „Cutbacks Voted by Brooklyn Museum”. The New York Times. 9. 7. 1979. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  133. ^ Fowler, Glenn (5. 12. 1979). „New York Cultural Units Called Lax in Grant Bids”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 30. 01. 2025. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  134. ^ McGill, Douglas C. (18. 3. 1986). „The Brooklyn Museum Plans to Double Its Size”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  135. ^ Lipson, Karin (6. 4. 1986). „Grand Plans at the Brooklyn Museum”. Newsday. стр. 101. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  136. ^ Glueck, Grace (20. 7. 1986). „Why the Brooklyn Museum Must Bet on a Daring Master Plan”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 24. 05. 2015. г. Приступљено 5. 10. 2023. 
  137. ^ Lipson, Karin (18. 9. 1986). „Brooklyn Museum Raises Admission to Offset Cuts”. Newsday. стр. 20. ISSN 2574-5298. ProQuest 285377946. 
  138. ^ „Brooklyn Museum Names Semi-Finalists”. The New York Times (на језику: енглески). 27. 5. 1986. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  139. ^ „10 Architectural Firms Are Semifinalists In Brooklyn Museum Design Competition”. Newsday. 21. 5. 1986. стр. 8. ISSN 2574-5298. ProQuest 285504974. 
  140. ^ а б Giovannini, Joseph (17. 10. 1986). „Brooklyn Museum Design Selected”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  141. ^ Hine, Thomas (26. 10. 1986). „An Attention-getting Design for the Brooklyn Museum”. Philadelphia Inquirer. стр. G.14. ProQuest 1830721135. 
  142. ^ Sommerfield, Frank (3. 11. 1986). „Museum Links Lofty Aspirations to Architects' Quest for Prestige”. Crain's New York Business. св. 2 бр. 44. стр. 17. ProQuest 219201884. 
  143. ^ Brenna, Susan (20. 1. 1988). „Culture Watching a Work of Art, Brooklyn Style the Brooklyn Museum Takes Dramatic Steps to Bring New and Suburban Visitors to Its Underappreciated Collection”. Newsday. стр. 3. ISSN 2574-5298. ProQuest 277964505. 
  144. ^ Yarrow, Andrew L. (28. 4. 1990). „Expansion at the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  145. ^ Glueck, Grace (23. 6. 1990). „Brooklyn Museum to Cut Staff, Hours and Exhibits”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  146. ^ „Brooklyn Museum Cutback”. The New York Times (на језику: енглески). 24. 12. 1990. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  147. ^ Glueck, Grace (8. 4. 1991). „New Assembly Hall Opening At the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  148. ^ а б в Klawans, Stuart (28. 11. 1993). „B'klyn Museum: What a relief!”. Daily News. стр. 745. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  149. ^ „Postings: 30,000 Square Feet for Galleries; West Wing Renovated At Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 28. 11. 1993. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  150. ^ Wallach, Amei (3. 12. 1993). „Brooklyn's Transformed Galleries”. Newsday. стр. 106. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  151. ^ а б в Collins, Glenn (30. 11. 1993). „New Wing, New Hope at Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  152. ^ Harney, James (31. 1. 1994). „Two brothers put their money where the art is”. Daily News. стр. 107. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  153. ^ Solomon, Deborah (14. 8. 1994). „A Critic Turns 90; Meyer Schapiro”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 18. 6. 2013. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  154. ^ а б Barstow, David (20. 9. 2000). „$55 Million Face Lift for Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  155. ^ а б Hays, Elizabeth (17. 12. 2000). „New museum sensation eyed”. Daily News. стр. 273. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  156. ^ Shelby, Joyce (15. 4. 2004). „Old Beaux Gets Face-lift Brooklyn Museum Redesign Fuses Past & Future”. New York Daily News. стр. 3. ISSN 2692-1251. ProQuest 305880467. 
  157. ^ а б в Kennedy, Randy; Vogel, Carol (12. 4. 2004). „Brooklyn Museum, Newly Refurbished, Seeks an Audience”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  158. ^ а б Budick, Ariella; Davidson, Justin (16. 4. 2004). „Open Plan, Open Museum”. Newsday (Suffolk Edition). стр. 89, 90, 116. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  159. ^ Chow, Andrew R. (7. 7. 2016). „Brooklyn Museum Loses Air-Conditioning and Will Close for Weekend”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  160. ^ „$10 Million Grant to Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 21. 4. 2001. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  161. ^ а б Muschamp, Herbert (16. 7. 2004). „Brooklyn's Radiant New Art Palace”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 5. 2013. г. Приступљено 27. 10. 2010. 
  162. ^ „BROOKLYN MUSEUM REBORN?”. Artopia. 19. 4. 2004. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  163. ^ а б Micucci, Dana (19. 4. 2007). „Feminist art gets place of pride in Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  164. ^ а б в Hajela, Deepti (2. 4. 2007). „'Herstory': Feminist art finds a home at Brooklyn Museum”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 28. 09. 2025. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  165. ^ а б Carlson, Jen (25. 2. 2011). „Brooklyn Museum Unveils New Look, New Installation”. Gothamist. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  166. ^ а б Vogel, Carol (24. 2. 2011). „Creating a Great Palace of Culture in Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  167. ^ Cotter, Holland (1. 9. 2011). „'African Innovations' at Brooklyn Museum – Review”. The New York Times. Архивирано из оригинала 04. 08. 2023. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  168. ^ Cameron, Christopher (25. 1. 2012). „Brooklyn Museum Shop – Museum's Renovation”. The Real Deal. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  169. ^ Schuh, Jamie (25. 1. 2012). „New Brooklyn Museum Shop to Open in April, First in Planned Renovations”. Carroll Gardens-Cobble Hill, NY Patch. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  170. ^ Levine, Jill Rader (1. 2. 2013). „Photos: Brooklyn Museum's New Cafe”. Prospect Heights-Crown Heights, NY Patch. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  171. ^ Musumeci, Natalie (18. 10. 2013). „Brooklyn Museum's latest installation: A fancy restaurant”. Brooklyn Paper. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  172. ^ Casey, Nell (21. 10. 2013). „Saul Restaurant Brings Haute Cuisine To The Brooklyn Museum”. Gothamist. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  173. ^ Fabricant, Florence (17. 5. 2016). „Günter Seeger Wants You to Feel at Home”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  174. ^ Morabito, Greg (18. 5. 2016). „Saul Turns Into The Norm, Setbacks for the Old Le Baron Space, and More Intel”. Eater NY. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  175. ^ а б в Pogrebin, Robin (30. 4. 2017). „'Encyclopedic' Brooklyn Museum Vies for Contemporary Attention”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  176. ^ а б в Heinrich, Will (26. 12. 2019). „5,000 Years of Asian Art in 1 Single, Thrilling Conversation”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  177. ^ Bahr, Sarah (19. 8. 2020). „Two Museums Announce September Reopenings”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  178. ^ Holmes, Helen (16. 6. 2020). „NYC Performance Spaces Have Stepped Up to Help Protesters, and Museums Should Too”. Observer. Архивирано из оригинала 19. 02. 2025. г. Приступљено 15. 1. 2024. 
  179. ^ а б Bahr, Sarah (22. 11. 2021). „Brooklyn Museum to Receive $50 Million Gift From City of New York”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 28. 1. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  180. ^ „The City of New York Will Give $50 Million to the Brooklyn Museum—the Largest Such Gift in the Institution's History”. Artnet News. 22. 11. 2021. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  181. ^ Hickman, Matt (23. 11. 2021). „The Brooklyn Museum will get a $50 million revamp”. The Architect's Newspaper. Архивирано из оригинала 28. 02. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  182. ^ Kuster, Elizabeth (8. 8. 2022). „Young Architect, With Deep Roots At Brooklyn Museum, Becomes Lead on $50MM Renovation”. Brooklyn Eagle. Архивирано из оригинала 12. 06. 2025. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  183. ^ Herman, Tamar (5. 10. 2022). „'The flavour changes as you walk through': Brooklyn Museum's Asian galleries, reopened after renovation, adopt themes to present art in a new way”. South China Morning Post. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  184. ^ Angeleti, Gabriella (30. 9. 2022). „Brooklyn Museum completes ten-year renovation of Asian and Islamic art galleries”. The Art Newspaper. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  185. ^ Boucher, Brian (14. 3. 2024). „The Brooklyn Museum Is Selling Four Period Rooms”. Artnet News. Архивирано из оригинала 05. 12. 2024. г. Приступљено 16. 3. 2024. 
  186. ^ „Brooklyn Museum cuts ribbon on new education center”. News 12 – The Bronx. 27. 1. 2024. Архивирано из оригинала 21. 02. 2025. г. Приступљено 2. 6. 2024. 
  187. ^ Graeber, Laurel (25. 1. 2024). „Hands-On Art at the Brooklyn Museum's New Education Center”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 09. 12. 2024. г. Приступљено 2. 6. 2024. 
  188. ^ Weaver, Shaye (9. 9. 2024). „The Brooklyn Museum just unveiled a new logo and merch—and we think it's pretty cool”. Time Out New York. Архивирано из оригинала 02. 12. 2024. г. Приступљено 10. 9. 2024. 
  189. ^ Chau, Mandie (9. 9. 2024). „Premium Content: Brooklyn Museum celebrates bicentennial with a rebrand”. Brooklyn Eagle. Архивирано из оригинала 12. 06. 2025. г. Приступљено 10. 9. 2024. 
  190. ^ Small, Zachary (7. 2. 2025). „Brooklyn Museum Will Lay Off Employees and Scale Back Exhibitions”. The New York Times. Архивирано из оригинала 05. 07. 2025. г. Приступљено 8. 2. 2025. 
  191. ^ „Brooklyn Museum announces drastic cuts to its workforce and exhibitions in letter from director”. ABC7 New York. 7. 2. 2025. Архивирано из оригинала 27. 03. 2025. г. Приступљено 8. 2. 2025. 
  192. ^ а б в White, Norval; Willensky, Elliot; Leadon, Fran (2010). AIA Guide to New York City (5th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19538-386-7. 
  193. ^ Kappstatter, Robert (11. 6. 1978). „They Register Their Mark on History”. Daily News. стр. 141. Приступљено 5. 10. 2023. 
  194. ^ Brooklyn Public Library, Central Building (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 11. 1. 2002. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2023. г. Приступљено 24. 7. 2023. 
  195. ^ а б „The Brooklyn Institute's New Home”. Scientific American. св. LXXVI бр. 25. 19. 6. 1897. стр. 390. ProQuest 126805239. 
  196. ^ North, Helen Marshall (23. 3. 1895). „The Brooklyn Institute of Arts and Sciences”. Outlook. св. 51 бр. 12. стр. 464. ProQuest 136576182. 
  197. ^ а б Brooklyn Museum (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 22. 8. 1977. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  198. ^ а б в г Brooklyn Museum (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 22. 8. 1977. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  199. ^ а б Brooklyn Institute of Arts and Sciences (Brooklyn Museum) (PDF) (Извештај). New York City Landmarks Preservation Commission. 15. 3. 1966. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 9. 2022. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  200. ^ Knox, Sanka (8. 4. 1964). „Bridge Traffic Was Too Much, So the Ladies Moved to a Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 14. 5. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  201. ^ Shelby, Joyce (15. 4. 2004). „Old Beaux Gets Face-lift Brooklyn Museum Redesign Fuses Past & Future”. New York Daily News. стр. 3. ISSN 2692-1251. ProQuest 305880467. 
  202. ^ Hamill, Denis (4. 4. 2004). „Museum redo is work of art”. Daily News. стр. 104. Архивирано из оригинала 8. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  203. ^ Brooklyn Museum (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 22. 8. 1977. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  204. ^ Brooklyn Museum (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 22. 8. 1977. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  205. ^ а б „American Sculptures: Models of Figures for Facades of Brooklyn Institute”. New-York Tribune. 19. 1. 1908. стр. A3. ISSN 1941-0646. ProQuest 572018007. 
  206. ^ Gray, Christopher (17. 10. 1999). „Streetscapes/The Piccirillis; Six Brothers Who Left Their Mark as Sculptors”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 8. 1. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  207. ^ Tolles, T.; Dimmick, L.; Hassler, D.J. (1999). American Sculpture in the Metropolitan Museum of Art: A catalogue of works by artists born between 1865 and 1885. The Museum. стр. 482. ISBN 978-0-87099-923-9. 
  208. ^ а б в Brooklyn Museum (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 22. 8. 1977. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  209. ^ „The Museum Lives”. The Brooklyn Daily Eagle. 25. 4. 1948. стр. 23. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  210. ^ „Brooklyn Museum”. GuideStar Profile. Архивирано из оригинала 25. 02. 2025. г. Приступљено 5. 10. 2023. 
  211. ^ „Cultural Institutions Group (CIG) – DCLA”. Welcome to NYC.gov. Архивирано из оригинала 22. 05. 2025. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  212. ^ „Organization Aids Brooklyn Groups”. The New York Times (на језику: енглески). 18. 12. 1983. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 24. 05. 2015. г. Приступљено 5. 10. 2023. 
  213. ^ Castro, Laura (12. 10. 1989). „Brooklyn Angles for Tourists”. Newsday. стр. 51. ISSN 2574-5298. ProQuest 278140120. 
  214. ^ Yarrow, Andrew L. (1. 5. 1991). „Brooklyn Tells Tourists, Yo! Don't Overlook Us”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 25. 05. 2015. г. Приступљено 5. 10. 2023. 
  215. ^ „Prof. Hooper Dies in New Hampshire; Director of Brooklyn institute of Arts and Sciences for Twenty-five Years.”. The New York Times. 2. 8. 1914. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  216. ^ „Fox Retires as Head of Brooklyn Museum; Resigns After Nearly 22 Years as Director – P.N. Youtz Is Selected to Succeed Him.”. The New York Times. 12. 4. 1934. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  217. ^ Read, Helen Appleton (22. 4. 1934). „Brooklyn Museum Pioneer for Recognition of Modern Spirit—The Independent”. The Brooklyn Daily Eagle. стр. 30. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  218. ^ „Youtz Quits as Head of Brooklyn Museum; He Will Become Consultant to San Francisco Exposition”. The New York Times. 14. 4. 1938. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  219. ^ „Youtz Resigns From Brooklyn Museum Post: Director Says His Program Is Complete and He Will Become a Consultant at Golden Gate Exposition”. New York Herald Tribune. 14. 4. 1938. стр. 21. ISSN 1941-0646. ProQuest 1242893420. 
  220. ^ „Laurance P. Roberts, 95, Director of Museums”. The New York Times. 1. 4. 2002. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  221. ^ „Quits Brooklyn Museum; Captain Roberts, Still in Army, Resigns as Director”. The New York Times. 20. 4. 1946. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  222. ^ „Capt. L. P. Roberts Resigns As Brooklyn Museum Director”. New York Herald Tribune. 20. 4. 1946. стр. 13. ISSN 1941-0646. ProQuest 1291247273. 
  223. ^ „Director Nagel Resigns”. The New York Times. 13. 12. 1954. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  224. ^ „New Director is Named By Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 18. 12. 1954. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  225. ^ „Edgar G. Schenck, Museum Aide, Dies; Director of the Brooklyn Institution Since 1955—Archaeologist, Writer”. The New York Times. 17. 11. 1959. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  226. ^ Shirey, David L. (18. 2. 1971). „Canadian Will Head Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  227. ^ „Duncan R. Cameron Resigns As Brooklyn Museum Director”. The New York Times. 19. 12. 1973. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  228. ^ „Bitter power struggle: Director quits Brooklyn Museum”. The Globe and Mail. 21. 12. 1973. стр. 15. ProQuest 1240163688. 
  229. ^ Glueck, Grace (4. 1. 1974). „Kan Is Brooklyn Museum's Acting Head”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 01. 12. 2024. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  230. ^ Ferretti, Fred (16. 5. 1974). „Dissension Flares Again At the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 11. 2024. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  231. ^ „Botwinick to Head Brooklyn Museum”. The New York Times. 2. 8. 1974. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  232. ^
  233. ^
  234. ^ „Brooklyn Museum Chief Resigns After 13 Years”. The New York Times. 27. 5. 1996. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  235. ^ „Forty Under 40 – Stephanie Stebich”. Crain's Cleveland Business. 7. 6. 2018. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  236. ^ Martin, Douglas (24. 4. 1997). „New Brooklyn Museum Chief”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  237. ^ Vogel, Carol (9. 9. 2014). „Brooklyn Museum's Longtime Director Plans to Retire”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 8. 2021. г. Приступљено 16. 9. 2014. 
  238. ^ Lescaze, Zoë (19. 5. 2015). „Anne Pasternak Named Director of the Brooklyn Museum”. ArtNews. Архивирано из оригинала 15. 6. 2015. г. Приступљено 13. 6. 2015. 
  239. ^ „Brooklyn Museum Picks Anne Pasternak as New Director”. The New York Times. 19. 5. 2015. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 13. 6. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  240. ^ „$5 Million Gift Endows Brooklyn Museum Directorship”. Artnet News. 20. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  241. ^ Kozinn, Allan (22. 5. 2014). „$5 Million Gift to Endow Director's Position at Brooklyn Museum”. ArtsBeat. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  242. ^ „Public Support”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 28. 04. 2025. г. Приступљено 5. 10. 2023. 
  243. ^ Roberts, Sam (6. 7. 2005). „City Groups Get Bloomberg Gift of $20 Million”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 4. 2009. г. Приступљено 18. 2. 2017. 
  244. ^ „Carnegie Corporation of New York announces twenty million dollars in New York City grants” (Саопштење). Carnegie Corporation. 5. 7. 2005. Архивирано из оригинала 14. 9. 2012. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  245. ^ „Brooklyn Museum's Artists Ball: Sarah Jessica Parker & Liv Tyler Broadcast Their Art Credit”. Huffington Post. 5. 5. 2011. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  246. ^ Small, Zachary (7. 4. 2020). „After Losing $19 M., Brooklyn Museum Joins Other Arts Organizations in Applying for Federal Aid”. ARTnews.com. Архивирано из оригинала 15. 02. 2025. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  247. ^ Pogrebin, Robin (16. 9. 2020). „Brooklyn Museum to Sell 12 Works as Pandemic Changes the Rules”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 8. 2021. г. Приступљено 16. 9. 2020. 
  248. ^ Kenney, Nancy (16. 10. 2020). „Brooklyn Museum steams ahead on deaccessioning”. www.theartnewspaper.com. Архивирано из оригинала 8. 5. 2021. г. Приступљено 2. 12. 2020. 
  249. ^ „Association Of Art Museum Directors' Board Of Trustees Approves Resolution to Provide Additional Financial Flexibility to Art Museums During Pandemic Crisis” (PDF). Association of Art Museum Directors. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 16. 9. 2020. 
  250. ^ Lawrence, Deirdre E. (1987). „From Library to Art Museum: The Evolution of the Brooklyn Museum”. International Journal of Museum Management and Curatorship. 6 (4): 381—386. 
  251. ^ Bellafante, Ginia (14. 6. 2024). „The Brooklyn Museum Is Progressive. Why Is the Left Attacking It?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 02. 2025. г. Приступљено 14. 6. 2024. 
  252. ^ „Brooklyn Museum | History, Collection, & Facts | Britannica”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2023. г. Приступљено 16. 05. 2025. 
  253. ^ „Brooklyn Museum Gift Is Swiss House Interior”. New York Herald Tribune. 31. 3. 1926. 
  254. ^ „Bush Memorial Window Set in Brooklyn Museum”. New York Herald Tribune. 25. 8. 1929. 
  255. ^ „Pipe Organ Is Gift To Brooklyn Museum”. New York Herald Tribune. 27. 10. 1929. 
  256. ^ Curran, Kathleen (2016). The Invention of the American Art Museum. Getty Publications. 
  257. ^ „Museum Acquires Oldest Home Here”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 07. 2023. г. Приступљено 16. 05. 2025. 
  258. ^ „For Antiquarians: Brooklyn Museum Adds Victorian Interiors”. The New York Times. 
  259. ^ Anagnost, Adrian (2020). „Decentralize! Art, Power, and Space in the New York Art World”. Konsthistorisk Tidskrift. 
  260. ^ „Contemporary Afro-American Arts (1968)”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2023. г. Приступљено 16. 05. 2025. 
  261. ^ Fraser, Andrea (2001). „A "Sensation" Chronicle”. Social Text. 
  262. ^ „Deal of the Art / Brooklyn Museum suit settled as Rudy, city told: Hands off”. Newsday. 28. 3. 2000. 
  263. ^ „Hannah Gadsby's Picasso Show Was Meant to Ignite Debate. And It Did.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 03. 08. 2025. г. Приступљено 16. 05. 2025. 
  264. ^ а б „Collections: Egyptian, Classical, Ancient Near Eastern Art: History”. The Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  265. ^ Loos, Ted (6. 5. 2010). „Melvin the Mummy's New Clothes”. New York Times. Приступљено 13. 9. 2024. 
  266. ^ Vogel, Carol (23. 12. 2005). „The Modern Receives 3 Works by Brice Marden”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  267. ^ „Collections: Emil Fuchs”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  268. ^ „Collections: History”. The Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  269. ^ „Confounding Expectations with Brooklyn Museum's Laval Bryant”. Virgin Holidays. Архивирано из оригинала 29. 8. 2021. г. Приступљено 8. 11. 2018. 
  270. ^ Williamson, Alex (19. 8. 2019). „Revamped Asian galleries at Brooklyn Museum set to reopen after 6 years”. Brooklyn Eagle. Архивирано из оригинала 9. 7. 2021. г. Приступљено 8. 7. 2021. 
  271. ^ Heinrich, Will (4. 7. 2024). „The Dazzling Artistry of Hiroshige's '100 Famous Views of Edo'”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 30. 01. 2025. г. Приступљено 23. 7. 2024. 
  272. ^ „Brooklyn Museum”. www.brooklynmuseum.org. Архивирано из оригинала 27. 9. 2021. г. Приступљено 28. 6. 2021. 
  273. ^ Rovine, Victoria L. (зима 2012). „African Art: A Century at the Brooklyn Museum”. African Arts. св. 45 бр. 4. стр. 94—95. ProQuest 1239979288. 
  274. ^ Brooklyn Museum; Siegmann, W.; Adandé, J.C.E.; Dumouchelle, K.D. (2009). African Art: A Century at the Brooklyn Museum. Brooklyn Museum. ISBN 978-3-7913-4321-1. 
  275. ^ „The Arts of Africa”. Brooklyn Museum. 24. 5. 2001. Архивирано из оригинала 30. 01. 2025. г. Приступљено 21. 7. 2024. 
  276. ^ „Collections: History”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  277. ^ Greenberger, Alex (30. 4. 2018). „'Brooklyn Is Not for Sale': Decolonize This Place Leads Protest at Brooklyn Museum”. ARTnews (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018. 
  278. ^ „'Decolonize This Place' Protesters Disrupt Brooklyn Museum, Condemn 'Imperial Plunder'”. Gothamist (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 8. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018. 
  279. ^ а б „Collections: History”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  280. ^ „Collections: Arts of the Islamic World”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 21. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  281. ^ The Jarvis Collection of Native American Plains Art, Brooklyn Museum, Brooklyn New York, „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2021. г. Приступљено 16. 05. 2025. 
  282. ^ „Feminist Art takes wing in Brooklyn”. The Architect's Newspaper. 21. 3. 2007. Архивирано из оригинала 01. 12. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  283. ^ а б в Vogel, Carol (15. 12. 2008). „Brooklyn Museum's Costume Treasures Going to the Met”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 09. 12. 2017. г. Приступљено 5. 10. 2023. 
  284. ^ Dunning, Jennifer (31. 3. 1977). „A Fabric Library at the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 18. 02. 2025. г. Приступљено 4. 10. 2023. 
  285. ^ Carlson, Jen (17. 12. 2008). „Brooklyn's Couture Collection Moves to the Met”. Gothamist. Архивирано из оригинала 20. 02. 2025. г. Приступљено 5. 10. 2023. 
  286. ^ Faux, Zeke (17. 12. 2008). „Brooklyn Museum gives a huge gift to the Met”. Brooklyn Paper. Архивирано из оригинала 20. 02. 2025. г. Приступљено 5. 10. 2023. 
  287. ^ Thornton, Gene (5. 8. 1984). „Photography View; in Brooklyn, a Modest Collection is Shown to Advantage”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 10. 2023. 
  288. ^ „Collection: Photography”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 13. 02. 2025. г. Приступљено 5. 10. 2023. 
  289. ^ Spelling, Simon. „Entertainment: Brooklyn Museum”. New York. Архивирано из оригинала 8. 5. 2012. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  290. ^ Knox, Sanka (23. 4. 1966). „New Life is Found for Ex-wreckage; Museum Garden a Haven for Art From Razed Buildings”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 11. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  291. ^ „Garden of Memories”. Newsday (Nassau Edition). 27. 4. 1966. стр. 102. Архивирано из оригинала 27. 11. 2024. г. Приступљено 4. 8. 2023. 
  292. ^ Grimes, William (17. 6. 2010). „Thomas S. Buechner, Former Director of Brooklyn Museum, Dies at 83”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 18. 8. 2021. г. Приступљено 19. 6. 2010. 
  293. ^ „Archives Collections Index”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 29. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  294. ^ „Collections: Libraries and Archives”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  295. ^ „Redesigned and Renovated Brooklyn Museum Libraries and Archives Opens to Public October 20, 2004” (PDF) (Саопштење). Brooklyn Museum. септембар 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 05. 2024. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  296. ^ „Target First Saturdays at the Brooklyn Museum”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 21. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  297. ^ Biederman, Marcia (21. 3. 1999). „Making It Work; Saturday Night Moves”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  298. ^ Richardson, Kalia (3. 2. 2023). „Brooklyn Museum Celebrates 25 Years of First Saturdays”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  299. ^ „Museum Apprentice Program”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  300. ^ а б „Museum Education Fellowship Program”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  301. ^ „Collections: Browse Collections”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 20. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  302. ^ „Brooklyn Museum: ASK”. www.brooklynmuseum.org. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  303. ^ Carman, Ashley (22. 4. 2016). „The Brooklyn Museum's app acts like AI, but there are humans behind it”. The Verge. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  304. ^ „Brooklyn Museum Urged to Center on Cultural Field”. The Brooklyn Daily Eagle. 3. 10. 1935. стр. 13. Архивирано из оригинала 20. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  305. ^ Knox, Sanka (9. 2. 1951). „Finances Worry Brooklyn Museum; More City and Public Aid Required; Moses Study Offers Hope Jansen Pledges Aid”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  306. ^ „Brooklyn Museum Gets Year's Millionth Visitor”. The New York Times (на језику: енглески). 9. 4. 1971. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  307. ^ McGill, Douglas C. (22. 1. 1985). „Changing Face of Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  308. ^ а б в г Pogrebin, Robin (14. 6. 2010). „Brooklyn Museum's Populism Hasn't Lured Crowds”. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  309. ^ Bell, Jennie. „Arnold Lehman”. BlouinArtInfo. blouinartinfo.com. Архивирано из оригинала 31. 3. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2016. 
  310. ^ а б Lehman, Arnold (7. 8. 2010). „Response From the Director of the Brooklyn Museum”. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  311. ^ „FAQ”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бруклински_музеј&oldid=30707959”