Пређи на садржај

Бруклински музеј

Координате: 40° 40′ 16.7″ N 73° 57′ 49.5″ W / 40.671306° С; 73.963750° З / 40.671306; -73.963750
С Википедије, слободне енциклопедије
Бруклински музеј
Улазна фасада Бруклинског музеја
Улазна фасада Бруклинског музеја
Улазна фасада Бруклинског музеја
Информације
Локација Сједињене Америчке Државе, Бруклин, Њујорк
Координате 40° 40′ 16.7″ N 73° 57′ 49.5″ W / 40.671306° С; 73.963750° З / 40.671306; -73.963750
Статус завршена
Саграђена 1895.
Отварање август 1823. (као Бруклинска библиотека занатлија)
Коришћење Уметнички музеј
Компаније
Архитекта Меким, Мид и Вајт; Данијел Честер Френч
Референце: [1]

Бруклински музеј је уметнички музеј у Њујорку, у општини Бруклин. Са површином од 52.000 квадратних метара, музеј је други по величини у Њујорку и садржи уметничку збирку са око 500.000 предмета.[2] Налази се у близини насеља Проспект Хајтс, Краун Хајтс, Флатбуш и Парк Слоуп у Бруклину, а зграду музеја у стилу бо арт дизајнирао је McKim, Mead & White.

Бруклински музеј је основан 1823. године као Библиотека бруклинских шегрта и спојио се са Институтом за уметност и науке у Бруклину 1843. године. Музеј је замишљен као институција усмерена на широку јавност.[3] Садашња зграда Бруклинског музеја датира из 1897. године и више пута је проширивана од тада. Музеј се у почетку суочавао са тешкоћама у одржавању своје зграде и збирке, али је обновљен крајем 20. века након великих реновација. Значајни делови збирке обухватају антиквитете, посебно египатске антиквитете који обухватају период дужи од 3.000 година. Збирке европске, афричке, океанске и јапанске уметности такође су истакнуте. Америчка уметност је снажно заступљена, почевши од колонијалног периода. Међу уметницима који су заступљени у збирци налазе се Марк Ротко, Едвард Хопер, Норман Роквел, Џуди Чикаго, Винсло Хомер, Едгар Дега, Џорџија О'Киф и Макс Вебер.

Историја

[уреди | уреди извор]

Порекло Бруклинског музеја датира из августа 1823. године, [4][5] када је Огастус Грејам основао Библиотеку бруклинских шегрта у Бруклин Хајтсу .[6][7] Библиотека је званично основана 24. новембра 1824. године, [5] а камен темељац прве зграде библиотеке положен је 1825. године у улици Хенри и Кренбери.[8] Библиотека се преселила у зграду Бруклинског лицеја у улици Вашингтон 1841. године.[9] Две институције су се спојиле у Бруклински институт 1843. године; институт је нудио изложбе сликарства и вајарства и предавања на разне теме.[8] [9] Зграда у улици Вашингтон је уништена у пожару 1891. године.[10]

Развој и отварање

[уреди | уреди извор]

У фебруару 1889. године, неколико истакнутих грађана Бруклина објавило је да ће почети са прикупљањем средстава за нови музеј за Бруклински институт.[11][12] Заговорници музеја су брзо пронашли локацију источно од Проспект парка, на јужној страни Источног парка .[13] Следеће године, под директором Френклином Хупером, руководиоци Института су се реорганизовали у Бруклински институт за уметност и науку и почели да планирају Бруклински музеј.[14] Званичници Бруклина су организовали архитектонски конкурс за дизајн зграде, а уговор је на крају додељен фирми McKim, Mead & White .[15] Конкурс је у часопису „Бруклин Дејли Игл“ окарактерисан као „један од најважнијих у историји архитектуре“, јер је музеј требало да садржи бројне одељке.[15] Музеј је остао део Бруклинског института за уметност и науку, заједно са Бруклинском музичком академијом, Бруклинском ботаничком баштом и Бруклинским дечјим музејем, све док ове организације нису постале независне 1970-их.[16]

Градоначелник Бруклина Чарлс А. Ширен је у јануару 1895. године пристао да издаје обвезнице у вредности од 300.000 долара годишње за изградњу музеја Бруклинског института.[17] У почетку је постојало само једно крило и павиљон на западном делу музејског комплекса, површине 64 са 15 метара преко пута, требало је да буде изграђен.[18] Инжењери су почели са истраживањем локације у мају [19][20] и открили да је темељна стена испод локације дубока неколико стотина стопа, што онемогућава изградњу темеља на чврстој стени.[21] Ипак, инжењери су утврдили да је шљунковити насип испод локације довољно чврст да подржи зграду.[19] Изградња западног крила Музеја уметности и науке у Бруклину званично је почела 14. септембра 1895. године.[22][23] Свечаност поводом почетка изградње музеја одржана је 14. децембра исте године.[24][25] Два од три спрата музеја су завршена до априла 1896.[26]

Зграда музеја Бруклинског института завршена је у марту 1897. године, након што је изграђен тротоар између улаза у музеј и Источног парка.[27] Прва изложба музеја била је колекција од скоро 600 слика, која је отворена за јавност 1. јуна 1897. године, неколико месеци пре званичног отварања музеја.[28] Музеј Бруклинског института је званично отворен 2. октобра 1897. године и био је једна од последњих већих грађевина изграђених у граду Бруклину пре формирања града Великог Њујорка 1898. године.[29][30]

20. век

[уреди | уреди извор]

1900-их и 1910-их

[уреди | уреди извор]
Разгледница с почетка 20. века

Бруклински институт је одобрио изградњу централног улазног павиљона у мају 1899. године, [31] а Хупер је следећег месеца тражио 600.000 долара за овај додатак.[32][33] Четвороспратна грађевина требало је да мери 43 са 37 метара.[34][35] Централни павиљон је требало да обухвати предаваоницу са 1.250 места у подруму (заправо у нивоу приземља), [31] [36], као и салу скулптура на првом спрату, која би служила као главни хол музеја.[31] [34] Други спрат је требало да садржи експонате из природне историје, док је трећи спрат требало да садржи слике.[34] Законодавна скупштина државе Њујорк морала је да одобри обвезнице у вредности од 300.000 долара за павиљон, али то није учинила до краја 1899. године.[37] Радови на централном крилу су почели у јуну 1900.[35] [38] Централни део музеја је скоро завршен до јануара 1903. године, [39] али радови су споро напредовали због радних спорова.[36]

Градоначелник Њујорка Сет Лоу потписао је закон у августу 1902. године којим се одобрава 150.000 долара за изградњу источног крила и павиљона Бруклинског института.[40] Изградња источног крила коштала је 344.000 долара, [41] а званично је отворено 14. децембра 1907. године.[42][43] Отварањем источног крила, зграда музеја је достигла једну осмину своје укупне планиране величине.[44] Иако су музејске колекције наставиле да расту, влада града Њујорка била је спремна да музеју да само онолико средстава колико је потребно за основно одржавање.[45] Неколико донатора института је 1905. године предложило да да 25.000 долара за одржавање „астрономске опсерваторије“ у Бруклинском музеју.[46][47] Градски званичници су подржали оснивање опсерваторије 1907. године.[48]

Бруклински институт је доделио уговор о изградњи крила Ф и Г, која се протежу јужно од централног павиљона, фирми Бенедето и Иган у мају 1911. године.[49] Продужава се 37 метара јужно и мери 61 метар ширине, овај додатак је требало да садржи централно двориште са стакленим кровом.[49] [50] Тог јула, McKim, Mead & White су поднели планове за крила F и G.[51] Бруклински институт је претворио последње преостале просторије за складиштење у источном крилу у галерије у октобру 1911.[52][53] Следећег месеца, изграђен је привремени приступни пут од авеније Флатбуш до задњег дела зграде.[54] Вилс и Мартин, једна од фирми које су ангажоване за подизање нових крила, прогласила је банкрот у новембру 1913.[55] Радови су потпуно обустављени у новембру 1914. године, [56] а недовршене структуре су почеле да пропадају.[57] Због недостатка простора у згради, предворје и аудиторијум су коришћени за излагање уметничких дела. Бруклински институт је био приморан да одбије неке донације уметничких дела, јер радови нису могли бити изложени, док су друга уметничка дела морала бити смештена у складиште.[57]

1920-их до 1940-их

[уреди | уреди извор]

До 1920. године, станица Институт Парк њујоршког метроа отворена је испред Бруклинског музеја, што је значајно побољшало приступ некада изолованом музеју из Менхетна и других општина.[58] У априлу 1922. године, гувернер Натан Л. Милер потписао је закон којим се овлашћује влада града Њујорка да изда обвезнице за финансирање крила Ф и Г Бруклинског музеја.[59] Одбор за процену града Њујорка одбио је да одобри захтев повереника Бруклинског института за 875.000 долара, [60] а градоначелник Џон Франсис Хајлан је такође блокирао финансирање.[61] Хајлан се предомислио након посете музеју, а Одбор за процену је издвојио 1,05 милиона долара за нова крила.[62] Компанија McKim, Mead & White је израдила нове планове за крила F и G; до тог септембра, Одељење за паркове и рекреацију града Њујорка (NYC Parks) је требало да додели уговоре за крила.[63][64] Галерија слика је отворена у музеју у новембру 1925.[65][66] Следећег месеца, музејски службеници су отворили Етнолошку галерију, која је добила надимак „Дугина кућа“; [67][68] галерију је пројектовао кустос Стјуарт Кулин .[69] Јапанска уметничка галерија отворена је у музеју у априлу 1927. године, [70] а музејске швајцарске готске, немачке и венецијанске галерије отворене су у мају те године.[71][72]

Изградња музеја у Бруклину је заустављена 1928. године након година покушаја да се заврши. У то време, само 28 од 80 предложених статуа на фасади зграде је било постављено, а главни ходник север-југ није био завршен.[73] Деветнаест соба из америчког периода отворено је у музеју крајем 1929. године.[74] У мају 1934. године, Управа за паркове Њујорка одобрила је планове за уклањање главних улазних степеница, [75] које су замењене вратима у нивоу приземља.[75] [76] Пројекат је такође обухватао изградњу две галерије поред хола, [77] као и ново уређење пејзажа и паркинг места.[76] Овај посао су обавили радници Управе јавних радова .[78] Галерија посвећена делима живих уметника отворена је у фебруару 1935. године, [79] а галерија персијске уметности отворена је два месеца касније.[80][81] Реновирани улаз је званично отворен 5. октобра 1935. године.[77] [82] Тог децембра, отворена је средњовековна уметничка галерија музеја.[83][84] Такође је предложена галерија за индустријску уметност иза западног крила, али није изграђена.[85] Реконструкција музеја је завршена у октобру 1937. године. Неколико колекција, укључујући египатску и асирску уметност, ренесансну уметност и текстил, први пут су изложене јавности.[86]

До почетка 1938. године, музејски званичници су тражили више од 300.000 долара за поправку зграде музеја, [87][88] а тадашњи директор Филип Њуел Јуц је рекао да се делови зграде распадају.[88] Уметничка школа Бруклинског музеја, раније део Бруклинске музичке академије, премештена је у Бруклински музеј 1941. године.[89] Исте године отворен је центар за дистрибуцију уметничких дела на шестом спрату музеја, који је спонзорисала Администрација за напредак у изградњи радова .[90][91] Ланац робних кућа Abraham & Straus донирао је 1948. године 50.000 долара за оснивање „лабораторије индустријског дизајна“ у Бруклинском музеју.[92][93] До следеће године, званичници Бруклинског института су настојали да прошире музеј као део „огромног културног програма“.[94][95] Планови су обухватали анекс са аудиторијумом од 2.500 места иза западног крила, који је требало да кошта 500.000 долара, као и општу реновацију постојећих објеката, која је требало да кошта 1,5 милиона долара.[95] Нова предаваоница са 400 места отворена је у музеју тог септембра, у простору који су раније заузимале две египатске галерије.[96] Да би привукао посетиоце, музеј је знатно проширио своје образовне програме крајем 1940-их.[97]

1950-их и 1960-их

[уреди | уреди извор]
Задњи део зграде музеја, проширене 1950-их

Званичници Бруклинског института су 1951. године објавили планове за поправку Бруклинског музеја као део дугорочног плана института да музеј претвори у културни центар.[98] Реновирање египатских галерија музеја почело је исте године.[99][100] Реновирање египатских галерија, прва фаза реконструкције музеја вредне 3,5 милиона долара, завршено је у новембру 1953.[101][102] Браун, Лофорд и Форбс су пројектовали задњи анекс за музеј 1955. године.[103] Галерије музејског намештаја, скулптура и акварела поново су отворене 1957. године након друге фазе реновирања.[104][105] Задњи анекс је садржао ново степениште, [105] које је водило до нових галерија на спратовима од четвртог до шестог спрата централног дела.[106] Крајем педесетих година 20. века, музеју је понестајало средстава, а директор Едгар Ц. Шенк је за финансијске проблеме музеја кривио невољност становника Менхетна да пређу Ист Ривер како би посетили Бруклин.[107] Због недостатка обезбеђења, музеј је био приморан да затвори неке галерије на скраћено радно време.[108]

Још једна египатска галерија отворена је у априлу 1959. године, [109][110] а „библиотека узорака“ за наставу отворена је у јулу те године.[111][112] Континуирани недостатак чувара приморао је Бруклински музеј да затвори два дана у недељи почетком 1961. године; [113] музеј се вратио на седмодневни рад у јуну 1961. године након што је град обезбедио новац за додатне чуваре.[114] Да би привукао посетиоце, музеј је почео да нуди већи избор програма и додаје интерактивне изложбе и програме.[115] Музеј у Бруклину је 1964. године објавио да ће изградити галерију за посебне изложбе на првом спрату и отворену галерију за радну собу/складиште на петом спрату.[116][117] Сала Америке отворена је на првом спрату музеја следећег маја.[118][119] Башта скулптура, која се састоји од архитектонских детаља спашених из срушених зграда широм Њујорка, отворена је у музеју у априлу 1966.[120][121] Бруклински музеј и Метрополитански музеј уметности почели су да координирају заједничке програме и изложбе 1967. године.[122]

Крајем 1960-их, музеј се поново суочио са недостатком финансирања; неколико галерија је привремено затворено због недостатка новца, а његов директор Томас Бихнер је разматрао затварање музеја два дана у недељи.[123] Званичници музеја у Бруклину су такође желели да запосле додатне припаднике обезбеђења како би спречили криминал.[124] Галерија заједнице Музеја у Бруклину, у којој су изложена уметничка дела црних Њујорчана, отворена је у октобру 1968.[125][126] након залагања Федеративних института за културно обогаћивање (FICE), коалиције уметничких организација са седиштем у Бруклину.[127] Галерија се налазила у уском ходнику у нивоу тла.[128] Анри Гент, директор Галерије заједнице, проценио је 1970. године да је „можда 100.000“ додатних посетилаца привучено у музеј након отварања галерије, [128] [129] укључујући и црне посетиоце који никада раније нису посетили музеј.[129]

1970-их и раних 1980-их

[уреди | уреди извор]
Реплика Статуе слободе ( Слобода осветљава свет ) на задњем дворишту

Музеј у Бруклину је наставио да се суочава са финансијским проблемима почетком 1970-их.[130] Због недостатка чувара, средином 1971. године, музејски званичници су објавили да ће затварати музеј два дана недељно, омогућавајући свим галеријама да остану отворене чак и уз ограничено обезбеђење.[131][132] Музеј је такође поново отворио својих 23 собе из тог периода тог октобра након једногодишњег затварања, [133] а отворили су и нову собу из тог периода, тематски уређену у приватној радној соби.[133] [134] Званичници су планирали да преместе Галерију заједнице у посебан простор поред музеја; [135] галерија је била популарна међу гостима, али није имала довољно финансирања од самог музеја.[136] До краја 1973. године, двадесет процената запослених у музеју је дало оставку усред спора око отпуштања другог запосленог од стране директора Данкана Ф. Камерона, [137] што је на крају довело до оставке самог Камерона те године.[138][139] Даљи спорови око особља закомпликовали су потрагу за новим директором, [140] и многи запослени су ступили у штрајк 1974. године јер су желели да формирају синдикат.[141][142]

До средине 1970-их, постојали су планови да се Дечји музеј у Бруклину и Уметничка школа музеја у Бруклину одвоје од музеја у Бруклину.[143] У то време, музеј је од града добијао 1,5 милиона долара годишње.[144] Четири галерије за корејску и јапанску уметност отворене су у музеју у октобру 1974. године, [145][146] а галерије афричке уметности поново су отворене у децембру 1976. године након проширења и реновирања.[147][148] Музеј у Бруклину је такође почео реновирање 21 собе из америчког периода 1976. године.[149] Након истраге из 1978. године о неким од музејских аквизиција, државни тужилац Луис Џ. Лефковиц препоручио је да музеј примени „свеобухватни етички кодекс“.[150] Исте године, Бруклински музеј је сарађивао са Дизајнгрупом и египатском владом како би рестаурирао колекцију Музеја у Каиру .[151] Због смањења буџета, Музеј у Бруклину је 1979. године укинуо своје одељење за блискоисточну уметност, [152] упркос чињеници да је музеј често аплицирао за федералне грантове у претходним годинама, од којих је већина одобрена од 1976. до 1978. године.[153]

Две музејске собе из тог периода поново су отворене 1980. године након реновирања.[154] До тада је директор Мајкл Ботвиник разматрао неколико мера за смањење буџетских дефицита музеја, укључујући преполовљење броја часова уметности, затварање музеја током радне недеље и организовање мањег броја изложби годишње.[155] У то време, музеј је добијао 31 одсто својих средстава од града, што је већи проценат од других музеја у Њујорку; [155] град је и даље био власник саме зграде.[156] Након што је Роберт Бак постао директор 1983. године, почео је да организује додатне часове уметности, привлачи чланове и прикупља новац за музеј, [157] који се мучио да се такмичи са познатијим институцијама на Менхетну.[158] Године 1984, музеј је завршио реновирање својих последњих соба из тог периода [159][160] и отворио галерију за „декоративну уметност раног 19. века“.[160] Непрофитабилна Уметничка школа Музеја у Бруклину затворена је исте године, [161] а музеј је добио 14 милиона долара градског финансирања за надоградњу система за контролу климе.[157] Музеј је наставио са радом понедељком крајем 1984. године након што је добио додатна градска средства, [162] а телевизијске рекламе је почео да емитује 1985. године.[163]

Средином 1980-их и 1990-их

[уреди | уреди извор]
Изложбена сала у музеју

Музеј у Бруклину је објавио мастер план у марту 1986.[164][165] План је подразумевао удвостручавање изложбеног простора у згради са 41,8064 до 77.109,5232 квадратних метара[164] У то време, музеј је могао истовремено да изложи само око пет процената своје колекције, [164] јер је његова зграда била једна шестина веће од првобитно планиране.[166] Музеј је требало да прошири своје складиште, учионице и просторе за конзервацију и да дода аудиторијум.[164] Бак се састао са руководиоцима свих одељења музеја како би утврдио колико им је простора за изложбе и складиштење потребно.[166] Музеј је такође планирао нови улаз из Бруклинске ботаничке баште, која је имала двоструко више посетилаца годишње; [165] [166] улаз у Ботаничку башту је планирала компанија McKim, Mead & White, али никада није реализован.[164] Очекивало се да ће пројекат коштати од 50 до 100 милиона долара, [166] [165] што је требало да буде финансирано из градског капиталног буџета.[167]

Званичници музеја одржали су архитектонски конкурс за редизајн западног крила, [168][169] привукавши 103 такмичара; [170] ангажовали су Арату Исозакија из фирме James Stewart Polshek Partners тог октобра.[171][172] Исозакијев дизајн је задржао велики део оригиналног плана компаније McKim, Mead & White, али је укључивао „велику дворану“ и трапезоидна дворишта, [172] као и угаони задњи зид и обелиск.[170] Бак је изразио оптимизам да ће медијско извештавање о конкурсу за дизајн привући додатне посетиоце, чак и ако мастер план никада не буде у потпуности спроведен.[173] Обим реновирања је брзо растао, а процењени трошкови су достигли 200 милиона долара до почетка 1988.[174] Ирис и Б. Џералд Кантор су 1989. године донирали 3,5 милиона долара за музејску салу, [175] а град је дао још 2 милиона долара за друге радове.[176] Музеј у Бруклину је 1990. године објавио да ће започети прву фазу реновирања, која је требало да кошта 31 милион долара. То је подразумевало претварање канцеларија у западном крилу на око 5.900 квадратних метара галеријског простора за своју египатску колекцију, као и изградњу складишног простора и аудиторијума.[177] Исте године, смањење буџета навело је званичнике музеја да отпусте запослене [178] и затворе своја врата понедељком.[179]

Аудиторијум је отворен 1991. године; у то време, музеј није имао аудиторијум више од пола века.[180] Око 3.100 квадратних метара у западном крилу музеја поново је отворен као простор у новембру 1993.[181][182] Реновирањем је задржан оригинални распоред просторија западног крила.[183] Њујорк тајмс је описао Исозакијеву и Полшекову реновацију као циљ ка „чистим, спокојним просторима“; собе су имале јаворове подове, беле зидове, хоризонталне траке за осветљење и гранитне лајсне .[184] Западно крило је преименовано по инвеститору Морису А. Шапиру и његовом брату, историчару уметности Мејеру Шапиру, почетком 1994. године, након што је Морис Шапиро донирао 5 милиона долара.[185][186]

Бруклински музеј је променио име у Бруклински музеј уметности 1997. године.[187] Према речима вршиоца дужности директора Линде С. Фербер, преименовање је било неопходно јер је „постојала већа забуна око идентитета музеја него што смо претпостављали“; на пример, многи посетиоци су и даље веровали да музеј има експонате из природне историје, што није био случај од 1934. године.[188]

21. век

[уреди | уреди извор]
Улаз у Бруклински музеј са Источног парка, обновљен 2004. године

Званичници музеја у Бруклину ангажовали су архитекту Џејмса Полшека 2000. године да пројектује нови улаз са стакленим облогама за зграду, по цени од 55 милиона долара.[189][190] Полшек је у то време описао главни улаз као „пустош“ и рекао је да жели да изгради „нови трем Бруклина“.[189] Комисија за очување знаменитости града Њујорка одобрила је Полшеков дизајн, упркос противљењу заштитника споменика.[191] Реновирање је коштало 63 милиона долара [192][193], а такође је додата и климатизација у целој згради музеја.[194] Фондација Хенрија Луса је 2001. године доделила музеју грант од 10 милиона долара, којим је финансирана изградња Центра за америчку уметност Лус на петом спрату.[195] Реновирање музеја је завршено у априлу 2004.[192] [193] Истовремено, музеј је објавио да ће се вратити свом претходном називу, Музеј Бруклина.[196][197] До тада се Бруклински музеј фокусирао на привлачење становника Бруклина, а не посетилаца из других општина.[192] Центар за феминистичку уметност Елизабет А. Саклер отворен је на четвртом спрату музеја у марту 2007.[198][199]

Музеј је темељно реновирао своју Велику дворану, која је поново отворена почетком 2011. године, [200][201] и исте године је преселио и поново отворио своју галерију афричке уметности на првом спрату.[202] Површина 0,3855 квадратних метара музејска продавница отворена у Бруклинском музеју почетком 2012. године, [203][204] а касније те године и нови кафић.[205] Луксузни ресторан Saul отворен је у оквиру Бруклинског музеја у октобру 2013. године, [206][207] променивши име у The Norm 2016. године.[208][209] До средине 2010-их, музеј се суочавао са финансијским потешкоћама, а половина од 465.000 годишњих посетилаца није плаћала улазницу због предложене политике уласка музеја.[210] Галерија кинеске уметности у Бруклинском музеју поново је отворена 2019. године.[211]

Музеј је био привремено затворен од марта до октобра 2020. године због пандемије COVID-19 у Њујорку .[212] Током протеста због смрти Џорџа Флојда у Њујорку у јуну 2020. године, музеј је учествовао у иницијативи „Отворите свој лоби“, као једна од две главне уметничке институције у Њујорку (заједно са МоМА PS1 ) које су демонстрантима пружиле склониште или ресурсе.[213] Музеј у Бруклину је 2021. године добио 50 милиона долара од владе града Њујорка, што је највећа таква донација у историји музеја.[214][215] Новац је требало да буде искоришћен за реновирање 3.700 квадратних метара у простор.[216][217] Јужноазијске и исламске галерије музеја поново су отворене 2022. године, чиме је завршена 12-годишња реновација азијских галерија.[218][219] Да би направио места за додатни изложбени простор, почетком 2024. године музеј је продао 200 предмета и садржај четири собе из тог периода.[220] У јануару 2024. године, музеј је отворио свој Образовни центар Тоби Деван Луис, који садржи три студија и галерију.[221][222] Музеј је почео да користи нови лого тог септембра.[223][224] Због све већих финансијских дефицита, почетком 2025. године, музејски званичници су отпустили запослене и смањили број годишњих изложби.[225][226]

Зграда

[уреди | уреди извор]

Зграда Бруклинског музеја је челична конструкција обложена зидом, пројектована у неокласичном стилу од стране архитектонске фирме McKim, Mead, and White, а изграђена од стране Carlin Construction Company.[227] Оригинална зграда музеја је проглашена за знаменитост града Њујорка [228] и додата је у Национални регистар историјских места у јуну 1978. године.[229] Музеј дели велики градски блок са Централном библиотеком Бруклина, парком Маунт Проспект и Бруклинском ботаничком баштом на западу и југу.[230]

Спољашњост

[уреди | уреди извор]

Оригинални пројекат за Бруклински музеј предложио је грађевину четири пута већу од оне која је изграђена од 1893. до 1927. године, када је изградња завршена.[231] Према пројекту, троспратна музејска зграда требало је да има неколико крила, центрираних око спомен-сале и груписаних око четири светлосна дворишта .[232][233] Након што је Бруклин постао део ширег подручја Њујорка 1898. године, подршка пројекту је опала.[231] Изграђена су само крила на северном крају, као и североисточни светлосни простор (познат као Аудиторијумски двор); резултујућа зграда у облику слова Л покрива површину од око 18 хектара.[234] : 2–3 Иако су током година иза оригиналног источног крила изграђена додатна крила (чиме је створено садашње светлосно двориште), ништа није изграђено иза западног крила.[235][234] : 2 Ово је навело „ Њујоршке дејли њуз“ да упореди зграду музеја са филмским сетом.[235]

Главна фасада

[уреди | уреди извор]
Музеј ноћу

Главна висина фасаде, окренуте ка северу дуж Источног парка, је 160 метара широка и састоји се од западног и источног крила, која са стране прате истурени павиљон са тремом . Додатни павиљони пројектују се са фасаде на оба краја. Централни портик садржи шест јонских стубова који носе забатон са скулптурама у тимпанону .[236] : 2 До трема се првобитно приступало степеништем које је уклоњено 1936–1937. године.[236] : 3 [237] Данијел Честер Френч је био заслужан за скулптуре на фронтону. Френч је такође дизајнирао две алегоријске фигуре, Бруклин и Менхетн, које окружују улаз у музеј; оне су створене 1916. године за бруклински прилаз Менхетнском мосту и премештене су у музеј 1963. године.[236] : 3 [238] Изнад забата налази се бакарни грб са антемијем, као и ниска купола у облику тањира .[236] : 2 [237] Модерни главни улаз, који датира из Полшекове реновације из 2004. године, састоји се од стакленог павиљона са четири метална стуба, као и полукружног трга одмах испред.[239][240] Сет циглених стубова, који су носили оригинално улазно степениште, пренамењен је у циглени лук 2004. године.[241]

Павиљони на оба краја фасаде Источног парка само мало вире из фасаде и садрже стубове у јонском реду. Западно и источно крило су вертикално подељена пиластрима ; између сваког низа пиластара налазе се прозори са архитравима . Ентаблемент изнад пиластара садржи фриз са уписаним именима личности које представљају знање.[242] : 2 

Фасада Источног парка је употпуњена са 20 монолитних фигура на венцу: по једна изнад сваког пиластра на западном и источном крилу, и четири изнад павиљона.[243] : 2 Додатних десет фигура је извајано, по пет на западној и источној фасади најудаљенијих павиљона.[244] Скулптуре су извајала браћа Пићирили, који су на фасади музеја извајали укупно 30 фигура.[245][246] Четрнаест вајара је ангажовано да дизајнирају скулптуре, од којих свака мери 3,7 метара у висини. Да је цела зграда била завршена, било би укупно 80 скулптура, од којих би по 20 приказивало класичне теме, средњовековне и ренесансне теме, модерне европске и америчке теме и азијске теме. Тридесет постојећих скулптура састоји се од 20 класичних скулптура (10 грчких и 10 римских) на северној фасади, као и пет персијских и пет кинеских скулптура на бочним фасадама.[244]

Остале фасаде

[уреди | уреди извор]

Источна фасада је окренута ка Вашингтон авенији, где је изграђен само павиљон на северном крају. Остатак источног дела је сличан оном на Источном парку, са пиластрима који га вертикално деле на седам отвора . За разлику од Источног парка, пиластри су на врху краћи пиластри уместо скулптура.[247] : 2 Јужна фасада је окренута ка паркингу и садржи зидану фасаду и неколико прозора.[247] : 3 Такође постоји анекс на југу, који је пројектовала фирма Браун, Лофорд и Форбс, а који садржи споредни улаз и степениште.[248][247] : 3 

Унутрашњост

[уреди | уреди извор]

Најстарији део зграде је мерио 59 са 22 метра и чинио је само око три процента онога што је првобитно планирано. У центру првог спрата налазила би се спомен-сала, док би се „велика сала скулптура“ простирала северно и јужно од спомен-сале. Западно од спомен-сале налазио би се галеријски простор за уметничка дела на позајмици, док би се на истоку налазио вишеспратни аудиторијум. Преостали углови првог спрата би укључивали неколико додатних галерија за сталне колекције музеја, а светлећи дворишта би излагала велике предмете. На другом спрату би се налазило више збирки и предаваоница, док би на трећем спрату биле библиотека, музичка соба и галерије за слике, домаћу уметност и науку. Додатни спрат, изнад централног дела зграде, би сместио више одељења музеја.[249]

Главни хол, који је првобитно заузимао аудиторијум у приземљу, изграђен је средином 20. века као простор модерног стила.[250] Иако је тадашњи директор Филип Њуел Јуц био главни архитекта, дизајн предворја је можда био под утицајем Вилијама Лесказеа, који је био Јуцов пријатељ.[251] Предворје, са црним стакленим панелима и индиректним осветљењем, описано је у Водичу Светске академије архитектуре (WPA) за Њујорк из 1939. године као „пример најбољег у модерној архитектури... лишен разрађене декорације која тако често затрпава улазе јавних зграда“.[251] Након реновирања 2011. године, предворје је редизајнирано као централна галерија двоструке висине, окружена 7,6 метара колоне.[252][253]

Рад музеја

[уреди | уреди извор]

Бруклински музеј води непрофитна организација истог имена, која је основана 1935. године.[254] Музеј је део Групе културних институција (Cultural Institutions Group – CIG), групе институција које се налазе на земљишту или у објектима у власништву градске управе Њујорка и добијају део свог годишњег финансирања од града.[255] Током касног 20. века, музеј је такође био део Бруклинске образовно-културне алијансе.[256] Крајем 1980-их, музеј је био део иницијативе под називом Destination Brooklyn, која је имала за циљ да привуче туристе у Бруклин;[257] ова иницијатива је замрла почетком 1990-их.[258]

Директори

[уреди | уреди извор]

Френклин Хупер био је први директор Бруклинског института и на тој функцији остао је 25 година, до своје смрти 1914. године.[259] Њега је наследио Вилијам Хенри Фокс, који је био директор од 1914. до пензионисања 1934. године.[260][261] Фокса је наследио Филип Њуел Јаутц, који је био директор од 1934. до 1938. године.[262][263] Лоренс Пејџ Робертс био је директор од 1938. до 1942. године, када је његова супруга Изабел Сполдинг Робертс преузела улогу вршиоца дужности у његово име;[264] Робертс је званично поднео оставку 1946. године.[265][266] Његов наследник, Чарлс Нагел Млађи, био је директор девет година до своје оставке 1955. године.[267] Едгар Крег Шенк је именован за директора недуго потом,[268] и остао је на тој позицији до своје смрти 1959. године.[269]

Данкан Ф. Камерон је преузео директорску функцију 1971. године, након Бухнерове оставке; [270] Сам Камерон је поднео оставку 1973. године.[271][272] Мајкл Кан је именован за вршиоца дужности директора почетком 1974. године, [273] и служио је неколико месеци.[274] Наследио га је Мајкл Ботвиник, који је именован 1974.[275] и повукао се 1982.[276] Роберт Т. Бак је постао директор 1983. године [277] и обављао је ту функцију до оставке 1996. године, након чега је Линда С. Фербер постала вршилац дужности директора.[278] Од 1992. до 1995. године, Стефани Стебих је била Бакова помоћница редитеља.[279] Арнолд Л. Леман је именован за директора музеја у априлу 1997. године, [280] а Леман је у септембру 2014. објавио да ће се пензионисати следеће године.[281] У мају 2015. године, председница и уметничка директорка организације Creative Time, Ана Пастернак, именована је за следећу директорку музеја; [282] преузела је функцију 1. септембра 2015. године.[283]

Од 2014. године, позиција директора је формално позната као Шелби Вајт и Леон Леви директор Музеја у Бруклину, након што је суоснивач Фондације Леона Левија, Шелби Вајт, донирао 5 милиона долара задужбини директора.[284][285]

Финансирање

[уреди | уреди извор]

Према веб-сајту музеја, он добија финансирање од градске владе, канцеларије председника општине Бруклин, канцеларије градоначелника, Градског већа Њујорка, државне владе, савезне владе и других агенција.[286] Године 2005, музеј је био међу 406 уметничких и социјалних установа Њујорка које су добиле део гранта од 20 милиона долара од Карнеги корпорације, који је заузврат финансирао градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг .[287][288] Међу главним добротворима је историјски био и Френк Ласк Бабот . Музеј је место одржавања годишњег Бруклинског бала уметника, на којем су учествовале познате личности попут Саре Џесике Паркер и Лив Тајлер .[289]

Пре пандемије COVID-19, Музеј у Бруклину је имао фонд од 108 милиона долара, али је музеј аплицирао за федерално финансирање путем Програма заштите плата након што је његов фонд опао за једну петину 2020. године.[290] Усред пандемије и њеног негативног утицаја на приходе музеја, музеј је прикупио средства за фонд за плаћање бриге о колекцијама продајом или отписивањем уметничких дела. Продаја у октобру 2020. године обухватала је 12 дела уметника, укључујући Лукаса Кранаха Старијег, Гистава Курбеа и Жан-Батиста-Камија Короа, [291] док су остале продаје током тог месеца укључивале и модернистичке уметнике.[292] Иако је то обично забрањивало Удружење директора уметничких музеја, удружење је дозволило да се таква продаја настави током двогодишњег периода до 2022. године као одговор на последице пандемије.[293]

Уметност и изложбе

[уреди | уреди извор]

Збирка Музеја у Бруклину садржи око 500.000 предмета.[294] У двадесетом веку, изложбе у Бруклинском музеју настојале су да представе енциклопедијски поглед на уметност и културу, са фокусом на образовање широке јавности.[295] До 21. века, Бруклински музеј је често био домаћин изложби које су промовисале културну разноликост и, посебно, недовољно заступљене демографске групе.[296]

Значајне изложбе

[уреди | уреди извор]

Године 1923, музеј је био једна од првих институција у САД која је излагала афричке предмете од ливеног метала и друге предмете као уметност, а не као етнолошке артефакте.[297][298] Музејске аквизиције током овог периода обухватале су и разноврсне предмете попут ентеријера једне швајцарске куће, [299] витража, [300] и оргуља.[301] Прва историјска соба музеја отворена је 1929. године; ове историјске собе представљале су домове грађана средње класе и неелите, за разлику од других музеја. који се углавном фокусирао на собе више класе из тог периода.[302] Кућа Јанса Мартенсеа Шенка из 17. века постала је део колекције Бруклинског музеја педесетих година 20. века, [303] као и ентеријер једне собе у кући Џона Д. Рокфелера Млађег у центру Менхетна .[304]

Године 1967, Федеративни институти за културно обогаћивање (FICE), коалиција уметничких организација са седиштем у Бруклину, захтевали су да Бруклински музеј изложи више дела уметника из општине, посебно афроамеричких уметника.[305][306][307] Музеј је потом ангажовао црног кустоса Анрија Гента да води нову „Галерију заједнице“, коју је у почетку подржавао Савет за уметност државе Њујорк ; [305] радио је у музеју до 1972.[308] Гентова прва изложба, Савремена афроамеричка уметност (1968), укључивала је уметнике Џоа Оверстрита, Кеј Браун, Френка Смита и Ота Нилса .[309][310]

Изложба „Сензација“ колекције Чарлса Сачија изазвала је контроверзе између 1999. и 2000. године због укључивања дела као што је „Света Девица Марија“ Криса Офилија .[311] Изложба је навела тадашњег градоначелника Рудолфа Ђулијанија да запрети да ће укинути градско финансирање музеја.[312] У резултирајућој тужби, [313] судија окружног суда САД је пресудио да влада града Њујорка не може да ускрати градска средства Музеју у Бруклину на основу Првог амандмана .[314]

Музеј је 2002. године добио дело „Вечера“, феминистичке уметнице Џуди Чикаго, као поклон од Фондације Елизабет А. Саклер. Његова стална изложба је почела 2007. године, као централни део музејског Центра за феминистичку уметност Елизабет А. Саклер . Године 2004, музеј у Бруклину је представио Манифест судбине, зграду 8 ft × 24 ft (2,4 m × 7,3 m) мурал уљане боје на дрвету, ауторке Алексис Рокман, који је музеј наручио као централни део галерије Мезанин на другом спрату и који је обележио отварање реновираног Великог лобија и трга музеја.[315][316] На другим изложбама су представљена дела разних савремених уметника, укључујући Патрика Келија, Чака Клоуза, Дениса Питерсона, Рона Муека, Такашија Муракамија, Мета Бенотеа, [317] Кики Смит, Џима Дајна, Роберта Раушенберга, Чинг Хо Ченга, Силвију Слеј, Вилијама Вегмана, Џимија де Сану, Оскара Ји Хоуа, Басеру Кан, Лорејн О'Грејди, Џона Едмондса, Сесилију Викуњу, Соњу Гињансаку, и изложбу радова бруклинских уметника из 2004. године, „Дан отворених врата: Рад у Бруклину“ [318]

Године 2008, кустос Една Русман је објавила да верује да је 10 од 30 дела коптске уметности која се налазе у музејској колекцији - другој по величини у Северној Америци - лажно. Уметничка дела су излагана почев од 2009. године.[319]

Почетком и средином 2018. године, музеј је био домаћин онога што је била последња станица путујуће изложбе „Дејвид Боуви је“, која је почела 2013. године у Лондону и посетила скоро десетак земаља пре него што је стигла до Музеја у Бруклину.[320] Костими из телевизијских серија „Круна“ и „Краљичин гамбит“ били су изложени као део виртуелне изложбе „Краљица и круна“ у новембру 2020.[321][322] Од јуна до септембра 2023. године, поводом педесете годишњице смрти Пабла Пикаса, музеј је био домаћин изложбе „It's Pablo-matic: Picasso According to Hannah Gadsby“, коју је курирала Хана Гадсби ; [323][324] иако је изложба била популарна, била је и веома контроверзна.[325] Да би прославио 200. годишњицу оснивања Библиотеке шегрта у Бруклину, музеј је 2024. године покренуо низ посебних изложби и догађаја.[326]

Колекције

[уреди | уреди извор]

Египатска, класична и древна блискоисточна уметност

[уреди | уреди извор]

Бруклински музеј гради колекцију египатских артефаката од почетка двадесетог века, укључујући и колекције купљене од других, као што је колекција америчког египтолога Чарлса Едвина Вилбура, чији су наследници такође донирали његову библиотеку да би постала музејска Вилбурова библиотека египтологије, и предмете добијене током археолошких ископавања које је спонзорисао музеј. Египатска колекција обухвата предмете који се крећу од статуа, као што је добро позната теракота фигура „Жаска птица“, до папирусних докумената (између осталог и Бруклински папирус ).[327] Музеј има девет мумифицираних Египћана.[328]

Египатске, класичне и древноисточне колекције смештене су у низу галерија у музеју. Египатски артефакти могу се наћи на дугорочној изложби „ Египат поново рођен: Уметност за вечност“, као и у галеријама Марте А. и Роберта С. Рубина. Артефакти Блиског истока налазе се у галерији Акоп Кеворкијан .[329]

Избор из египатске колекције

[уреди | уреди извор]
  • The "Bird Lady" sculpture, Predynastic female figurine
    Скулптура „Жена птица“, преддинастичка женска фигурица
  • Book of the Dead of the Goldworker of Amun, Sobekmose, 31.1777e
    Књига мртвих Амуновог златара, Собекмосе, 31.1777.
  • Brooklyn Papyrus, 664–332 BCE
    Бруклински папирус, 664–332. п. н. е.
  • Painting of Lady Tjepu, New Kingdom Dynasty 18, Reign of Amunhotep III, c. 1390–1352 BCE, from tomb no. 181 at Thebes, 65.197
    Слика госпође Тјепу, 18. династија Новог краљевства, владавина Амунхотепа III, око 1390 . п. н. е., из гробнице бр. 181 у Теби, 65.197
  • Pair statue of husband and wife Nebsen and Nebet-ta. New Kingdom, Dynasty XVIII, reign of Thutmose IV or Amenhotep III, c. 1400–1352 BCE.
    Парна статуа мужа и жене Небсена и Небет-те. Ново краљевство, XVIII династија, владавина Тутмеса IV или Аменхотепа III, око 1400 . године пре нове ере.

Америчка уметност

[уреди | уреди извор]

„ Зимска сцена у Бруклину“ Франсиса Гаја ( око 1820.[330] ) била је први предмет у музејској колекцији америчке уметности, завештана 1846. године. Године 1855, музеј је званично прогласио колекцију америчке уметности, а прво дело наручено за колекцију био је пејзаж Ашера Б. Дјуранда . Предмети у колекцији Америчке уметности укључују портрете, пастеле, скулптуре и графике; сви предмети у колекцији датирају из периода између око 1720. и око 1945. године.

У америчкој уметничкој колекцији заступљена су дела уметника као што су Вилијам Едмондсон ( Анђео, датум непознат), Пол Сезар Хеле скицира своју жену Алис Герен од стране Џона Сингера Сарџента (око 1889); Тамна стабла дрвећа Џорџије О'Киф (око 1946) и Осам звона Винслоуа Хомера (око 1887). Међу најпознатијим делима у колекцији су портрет Џорџа Вашингтона Гилберта Стјуарта и „Мирно краљевство “ Едварда Хикса . Музеј такође поседује колекцију Емила Фукса .[331]

Дела из америчке уметничке колекције могу се наћи у различитим деловима музеја, укључујући и Врт скулптура породице Штајнберг и изложбу „Амерички идентитети: Нови изглед“, која се налази у оквиру Видимог складишта ▪ Студијског центра музеја.[332] Укупно се у складишту налази приближно 2.000 предмета америчке уметности.[333]

Избор из америчке колекције

[уреди | уреди извор]

Азијска уметност

[уреди | уреди извор]

Музеј је 2019. године поново отворио своје јапанске и кинеске експонате, након што је 2017. године поново инсталирао свој корејски део.[334] Кинески део нуди дела из више од 5.000 година кинеске уметности и приказује савремена дела по редовном распореду.[334] Јапанска галерија, са својих 7.000 предмета, највећа је азијска колекција музеја и позната је по делима народа Аину .[335] Музеј такође поседује специјално издање „Сто познатих погледа на Едо“ које садржи посебну металну прашину. Музеју је поклоњен 1930-их, распакован 1970-их, изложен 2000. године, а затим поново 2024. године.[336] Музеј је такође дом радова из Бутана, Индије, Непала, Пакистана и југоисточне Азије.[337]

Афричка уметност

[уреди | уреди извор]

Најстарије аквизиције у колекцији афричке уметности музеј је сакупио 1900. године, убрзо након оснивања музеја.[338] Колекција је проширена 1922. године предметима који углавном потичу са подручја данашње Демократске Републике Конго . Следеће године, музеј је био домаћин једне од првих изложби афричке уметности у Сједињеним Државама.[339]

Збирка афричке уметности Музеја у Бруклину садржи више од 6.000 предмета.[340] Збирка афричке уметности покрива 2.500 година људске историје и укључује скулптуре, накит, маске и верске артефакте из више од 100 афричких култура. Значајни предмети у овој колекцији укључују резбарену ндоп фигуру краља Кубе, за коју се верује да је међу најстаријим сачуваним ндоп резбаријама, и фигуру мајке са дететом народа Лулуа.[341]

Музеј је 2018. године наишао на критике група, укључујући Decolonize This Place, због ангажовања белкиње као консултантског кустоса афричке уметности.[342][343]

Избор из афричке колекције

[уреди | уреди извор]
  • Kuba Ndop portrait
    Портрет Кубе Ндопа
  • Golden rider of the Ashanti region culture in Ghana
    Златни јахач културе региона Ашанти у Гани

Уметност Пацифичких острва

[уреди | уреди извор]

Музејска колекција уметности пацифичких острва започета је 1900. године набавком 100 дрвених фигура и лутака сенки из Нове Гвинеје и Холандских Источних Индија (сада Индонезија ); од тада, колекција је порасла и обухвата близу 5.000 дела. Уметничка дела у овој колекцији потичу са бројних острва Пацифика и Индијског океана, укључујући Хаваје и Нови Зеланд, као и са мање насељених острва попут Рапа Нуија и Вануатуа . Многе предмете са Маркизких острва у колекцији музеј је набавио од чувеног норвешког истраживача Тора Хејердала .[344]

Уметнички предмети у овој колекцији израђени су од широког спектра материјала. Музеј наводи „кокосова влакна, перје, шкољке, глину, кости, људску косу, дрво, маховину и паукове мреже“ [345] као један од материјала који се користе за израду уметничких дела, укључујући маске, тапа тканине, скулптуре и накит.

Уметност исламског света

[уреди | уреди извор]

Музеј такође поседује уметничке предмете и историјске текстове које су створили муслимански уметници или о муслиманским личностима и културама.[346]

Избор из колекције Исламски свет

[уреди | уреди извор]

Џарвисова колекција уметности америчких староседелаца са равница

[уреди | уреди извор]

Музеј поседује колекцију артефаката америчких староседелаца коју је стекао др Натан Стерџес Џарвис (хирург) који је био стациониран у Форт Снелингу, Минесота, од 1833. до 1836. године.[347]

Центар за феминистичку уметност Елизабет А. Саклер

[уреди | уреди извор]

Музејски центар за феминистичку уметност отворен је 2007. године.[348][349] Простире се на површини од 770 квадратних метара, [349] посвећен је очувању историје покрета од краја 20. века, као и подизању свести о феминистичким доприносима уметности и информисању о будућности ове области уметничког дијалога. Поред изложбеног простора и библиотеке, центар садржи и галерију у којој се налази ремек-дело Џуди Чикаго, велика инсталација под називом „Вечера“ (1974–1979).[350]

Европска уметност

[уреди | уреди извор]

Бруклински музеј има, између осталих, слике касне готике и ране италијанске ренесансе Лоренца ди Никола („Сцене из живота Светог Лоренса“), Сано ди Пјетра, Нарда ди Чонеа, Лоренца Монака, Доната де Бардија („Свети Јероним“), Ђованија Белинија . Има холандске слике Франса Халса, Жерара Дуа и Томаса де Кајзера, као и других. Садржи француске слике из 19. века Шарла Добињија, Нарциса Виргилија Дијаза, Ежена Будена („Лука, Хавр“), Берте Моризо, Едгара Дега, Гистава Кајбота („Железнички мост у Аржантеју“), Клода Монеа („Палата Дуждез Ал Француз“) Камил Писаро и Пол Сезан као и многи други.

Избор из европске колекције

[уреди | уреди извор]
  • Lorenzo di Niccolò, Saint Lawrence Buried in Saint Stephen's Tomb, 1410–1414, tempera and tooled gold on poplar, 33 × 36 cm
    Лоренцо ди Николо, Свети Лаврентије сахрањен у гробници Светог Стефана, 1410–1414, темпера и злато обрађено на тополу, 33 × 36 цм
  • Sano di Pietro, Triptych of Madonna with Child, St. James and St. John the Evangelist, c. 1460 and 1462
    Сано ди Пјетро, Триптих Мадоне са дететом, Светим Јаковом и Светим Јованом Јеванђелистом, око 1460 и 1462. године
  • William Blake (British, 1757–1827) The Great Red Dragon and the Woman Clothed with the Sun (Rev. 12: 1–4), ca. 1803–1805
    Вилијам Блејк (Британски, 1757–1827) Велики црвени змај и жена обучена у сунце (Откр. 12: 1–4), око 1803–1805
  • Eugène Delacroix, Desdemona Cursed by her Father (Desdemona maudite par son père), c. 1850–1854
    Ежен Делакроа, Дездемона проклета од оца (Десдемона маудите пар сон пере), око 1850 –1854
  • Honoré Daumier, The Two Colleagues (Lawyers) (Les deux confrères Avocats), between 1865 and 1870
    Оноре Домије, Два колеге (адвокати) ( Лес деук цонфререс Авоцатс ), између 1865. и 1870.
  • Gustave Courbet, The Edge of the Pool, 1867
    Гистав Курбе, Ивица базена, 1867
  • Edgar Degas, Portrait de Mlle Eugénie Fiocre, 1867–1868
    Едгар Дегас, Портрет госпође Ежени Фиокре, 1867–1868
  • Alfred Sisley, Flood at Moret (Inondation à Moret), 1879
    Алфред Сисли, Поплава у Морету (Инондатион а Морет), 1879.
  • Gustave Caillebotte, Apple Tree in Bloom (Pommier en fleurs), c. 1885
    Гистав Кајбот, Јабука у цвету (Поммиер ен флеурс), око 1885
  • Jules Breton, Fin du travail (The End of the Working Day), c. 1886–1887
    Жил Бретон, Крај радног дана (Fin du travail), око 1886 –1887
  • Vincent van Gogh, Cypresses (Les Cyprès), 1889, reed pen, graphite, quill, brown ink and black ink on white wove latune et cie balcons paper
    Винсент ван Гог, Чемпреси (Les Cyprès), 1889, перо од јеске, графит, перо, смеђе и црно мастило на белом папиру „wove latune et cie balkons“
  • Henri de Toulouse-Lautrec, At the Moulin Rouge (Au Moulin Rouge), c. 1892
    Анри де Тулуз-Лотрек, У Мулен Ружу (Ау Моулин Роуге), ц. 1892. године
  • Claude Monet, The Church at Vernon, 1894
    Клод Моне, Црква у Вернону, 1894.
  • Claude Monet, Houses of Parliament Sunlight Effect (Le Parlement effet de soleil), 1903
    Клод Моне, Ефект сунчеве светлости у Парламенту (Ле Парлемент еффет де солеил), 1903.
  • Claude Monet, The Doge's Palace (Le Palais ducal), 1908
    Клод Моне, Дуждова палата (Le Palais ducal), 1908
  • Pierre-Auguste Renoir, Les Vignes à Cagnes, 1908
    Пиерре-Аугусте Реноир, Лес Вигнес а Цагнес, 1908.
  • André Derain, Landscape in Provence (Paysage de Provence), c. 1908
    Андре Дерен, Пејзаж у Прованси ( Паисаге де Провенце ), ц. 1908

Остале колекције

[уреди | уреди извор]

Музејска колекција костима је створена 1946. године, [351] а Колекција текстила и костима је откривена 1977. године.[352] Колекцију, састављену од америчке и европске одеће, Њујорк тајмс је описао као „једну од најбољих на свету“.[351] Уклоњена из јавног приказа 1991. године, [353] колекција је 2008. године пренета у Институт за костиме Метрополитен музеја уметности. [351] [354]

Музеј у Бруклину има колекцију фотографија од 19. века. Музеј у почетку није тражио фотографије за своју колекцију, која се у почетку састојала искључиво од поклона фотографа и колекционара.[355] Од 1993. године, колекција је део Одељења за графику, цртеже и фотографије.[356]

Музејска башта скулптура породице Штајнберг сакупила је архитектонске елементе из целог Њујорка.[357] Врт скулптура датира из 1966. године [358][359] и обухвата објекте као што су капители зграде Бајард-Кондикт и скулптуре на улазу на Менхетнски мост у Бруклину.[360]

Библиотеке и архиве

[уреди | уреди извор]

Библиотеке и архиве музеја у Бруклину садрже приближно 300.000 књига и преко 980 метара архива. Колекција је започета 1823. године и смештена је у објектима који су реновирани 1965, 1984. и 2014. године.[361][362][363]

Програми

[уреди | уреди извор]

Прве суботе у месецу, Музеј у Бруклину је отворен до 11 часова. поподне, а општи улаз је укинут после 17 часова поподне, мада неке изложбе са улазницама могу захтевати накнаду за улаз. Редовне активности прве суботе укључују едукативне активности за породице, као што су уметничке радионице засноване на колекцијама, обиласци галерија, предавања, наступи уживо и плесне забаве.[364] Музеј је почео да организује Прве суботе у октобру 1998. године, [365] а догађај је привукао укупно 1,5 милиона посетилаца ажурирано: 2023. [366]

Као део Програма за шегрте у музеју, музеј запошљава тинејџере средњошколце да током лета воде обиласке музејских галерија, помажу у викенд породичним програмима музеја током целе године, учествују у разговорима са кустосима музеја, служе као саветодавни одбор за тинејџере музеја и помажу у планирању тинејџерских догађаја.[367] Музеј такође води Програм стипендирања за музејско образовање, десетомесечну позицију у којој стипендисти воде посете школских група са фокусом на различите теме из колекције.[368] Стипендисти за школску омладину и породице предају програме галерије и школска партнерства, док стипендисти за програме за одрасле и јавност курирају и организују програме четвртком увече, као и прве суботе.[368]

Музеј је објавио многе експонате у дигиталној колекцији која омогућава јавности да означава и курира скупове предмета онлајн, као и да тражи додатне стипендије.[369] Музејска апликација ASK омогућава посетиоцима да разговарају са особљем и едукаторима о делима у колекцији.[370][371]

Присуство

[уреди | уреди извор]
Џејмс Тисо, Ученици који су напустили своје скровиште, посматрају из даљине у агонији, око 1886–1894

Пре Другог светског рата, музеј је нудио бесплатан улаз и редовно је привлачио преко милион посетилаца годишње.[372] Музеј је 1934. године пријавио 940.000 годишњих посетилаца, док је његова библиотека имала 40.000 посетилаца.[373] Покровитељство је опало заједно са економијом Бруклина средином 20. века; [372] до почетка 1950-их било је око 470.000 посетилаца годишње.[374] Музеј је 1971. године забележио милион посетилаца, први пут после скоро четири деценије.[375] Средином 1980-их, музеј је имао 300.000 посетилаца годишње, што је много мање од Музеја модерне уметности или Метрополитен музеја уметности на Менхетну.[376] Годишња посећеност музеја, која је средином 1990-их стагнирала на 250.000, скоро се удвостручила до 1999. године након што је музеј одржао неколико популарних изложби, [377] достигавши врхунац од 585.000 1998. године.[378] Музеј је до 2009. године имао само 326.000 посетилаца, [378] али је посећеност порасла на 465.000 до 2017. године.[379]

Њујорк тајмс је пад посећености делимично приписао политикама које је увео тадашњи директор Арнолд Леман, који је одлучио да усмери енергију музеја на „популизам“, са изложбама на теме као што су „филмови Звезданих ратова и хип-хоп музика“ [380], а не на класичније уметничке теме. Леман је такође донео контроверзније експонате, као што је изложба из 1999. године која је укључивала озлоглашену слику Криса Офилија „Света Девица Марија“ украшену изметом, у музеј.[381] Према Тајмсу :

„Квалитет њихових изложби је опао“, рекао је Роберт Стор, декан Уметничке школе Универзитета Јејл и становник Бруклина. „ ' Ратови звезда ' показују најгору врсту популизма.“ Мислим да они заиста не разумеју где се налазе. Средиште уметничког света је сада у Бруклину; то је све софистициранија публика и одувек је била.[382]

С друге стране, Леман каже да демографија посетилаца музеја показује нови ниво разноликости. Према писању листа „Њујорк тајмс“, „просечна старост [посетилаца музеја у анкети из 2008. године] била је 35 година, велики део посетилаца (40 процената) дошао је из Бруклина, а више од 40 процената се идентификовало као људи друге боје коже.“ [383] Леман наводи да је интерес музеја да буде гостољубив и привлачан свим потенцијалним посетиоцима музеја, а не да једноставно окупи велики број њих.[383]

Ажурирано: 2023., the Brooklyn Museum has a pay what you want policy for general-admission tickets.[384] Half of patrons did not pay any admission in 2017.[385]

Радови и публикације

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ National Park Service (2007-01-23). „National Register Information System”. National Register of Historic Places. National Park Service. 
  2. ^ Bahr, Sarah (22. 11. 2021). „Brooklyn Museum to Receive $50 Million Gift From City of New York”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 28. 1. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  3. ^ Lawrence, Deirdre E. (1987). „From Library to Art Museum: The Evolution of the Brooklyn Museum”. International Journal of Museum Management and Curatorship (на језику: енглески). 6 (4): 381—386. ISSN 0260-4779. doi:10.1080/09647778709515090. Архивирано из оригинала 25. 7. 2023. г. Приступљено 15. 6. 2023. 
  4. ^ Aldred, C.; Brooklyn Museum (1973). Akhenaten and Nefertiti. A Studio book. Brooklyn Museum. стр. 7. ISBN 978-0-670-11139-8. 
  5. ^ а б Weeks, S.B. (1894). A Preliminary List of American Learned and Educational Societies. стр. 1526. 
  6. ^ Dorward, Mary S. (1955). „The Brooklyn Museum Library”. Brooklyn Museum Bulletin. 16 (4): 11—15. ISSN 2578-7640. JSTOR 26458466. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  7. ^ Gray, Christopher (11. 10. 1987). „Streetscapes: Brooklyn Museum; A Touch of Imperial Rome Gracing Eastern Parkway”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 7. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  8. ^ а б „The Brooklyn Institute; How Its Present Great Proportions Have Been Developed from Small Beginnings.”. The New York Times (на језику: енглески). 9. 7. 1898. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  9. ^ а б „About: The Museum's Building”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 21. 2. 2021. г. Приступљено 4. 7. 2023. 
  10. ^ „The Brooklyn Institute's New Home”. Scientific American. св. LXXVI бр. 25. 19. 6. 1897. стр. 390. ProQuest 126805239. 
  11. ^ „For Art and Science”. The Standard Union. 6. 2. 1889. стр. 4. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  12. ^ „An Art Museum”. The Brooklyn Daily Eagle. 6. 2. 1889. стр. 1. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  13. ^ „New Museums of Art”. The Brooklyn Citizen. 17. 3. 1889. стр. 7. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  14. ^ „The Brooklyn Institute”. The Brooklyn Daily Eagle. 9. 6. 1891. стр. 1. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  15. ^ а б Gray, Christopher (11. 10. 1987). „Streetscapes: Brooklyn Museum; A Touch of Imperial Rome Gracing Eastern Parkway”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 7. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  16. ^ „About: The Museum's Building”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 21. 2. 2021. г. Приступљено 4. 7. 2023. 
  17. ^ „The Brooklyn Institute's Museum: Result of the Recent Conference With Mayor Schieren”. New-York Tribune. 20. 1. 1895. стр. 14. ISSN 1941-0646. ProQuest 573996298. 
  18. ^ „To Issue the Museum Bonds: Bright Prospects for the Brooklyn Institute's Project Mayor Schieren Ready to Act When Convinced That the Proposed Building Can Be Erected for the Sum Agreed Upon”. New-York Tribune. 3. 2. 1895. стр. 14. ISSN 1941-0646. ProQuest 574014116. 
  19. ^ а б „Institute Park”. The Brooklyn Citizen. 1. 6. 1895. стр. 6. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  20. ^ „Museum Plans”. The Standard Union. 1. 6. 1895. стр. 3. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  21. ^ „Getting Ready for the Museum: Ground Soon to Be Broken the Plans About Perfected—one View of the Site”. New-York Tribune. 26. 5. 1895. стр. 16. ISSN 1941-0646. ProQuest 574038500. 
  22. ^ „Brooklyn's New Museum; Ground Broken on Prospect Hill for a Fine Structure”. The New York Times (на језику: енглески). 15. 9. 1895. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  23. ^ „For Its New Home: Ground Broken on Prospect Hill for the Institute's Museum Park Commissioner Squier Turned the First Sod—speeches by Well-known Men”. New-York Tribune. 15. 9. 1895. стр. 18. ISSN 1941-0646. ProQuest 574081465. 
  24. ^ „Noble Monument”. The Brooklyn Citizen. 14. 12. 1895. стр. 1, 6. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  25. ^ „Mayor Used the Trowel; Mr. Schieren Laid Cornerstone of Art and Science Museum, Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). 15. 12. 1895. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  26. ^ „Work on the Museum Building: the Third Story Nearly Reached Making Provision for the Future”. New-York Tribune. 23. 4. 1896. стр. 14. ISSN 1941-0646. ProQuest 574167414. 
  27. ^ „The Institute's Museum Nearly Ready”. New-York Tribune. 7. 3. 1897. стр. A8. ISSN 1941-0646. ProQuest 574278771. 
  28. ^ „Fine Collection of Paintings: the Exhibition at the Institute of Arts and Sciences Opens to-night—J. C. Hoagland's Contributions”. New-York Tribune. 2. 6. 1897. стр. 4. ISSN 1941-0646. ProQuest 574319190. 
  29. ^ „Devoted to Learning: Dedication of the New Home of the Brooklyn Institute”. New-York Tribune. 3. 10. 1897. стр. A4. ISSN 1941-0646. ProQuest 574349508. 
  30. ^ „Dedication of the Museum; Completion of a Section of the New Building of the Brooklyn Institute of Arts and Sciences”. The New York Times (на језику: енглески). 3. 10. 1897. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  31. ^ а б в „Museum Plans Accepted: Brooklyn Institute Trustees Hold Their Annual Meeting a. Augustus Healy Re-elected President—flourishing State of Affairs Imported”. New-York Tribune. 13. 5. 1899. стр. 11. ISSN 1941-0646. ProQuest 574611963. 
  32. ^ „The Institute Museum Building”. The Brooklyn Citizen. 9. 6. 1899. стр. 9. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  33. ^ „Main Section of the Museum”. The Standard Union. 9. 6. 1899. стр. 5. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  34. ^ а б в „New Museum Wing”. The Brooklyn Citizen. 4. 6. 1900. стр. 10. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  35. ^ а б „The News of Brooklyn”. New-York Tribune. 10. 6. 1900. стр. 24. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  36. ^ а б „Institute's New Part”. New-York Tribune. 28. 8. 1904. стр. 20. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  37. ^ „Walton Urges Haste”. The Brooklyn Citizen. 17. 11. 1899. стр. 9. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  38. ^ „Ground Broken for New Section of Institute”. The Brooklyn Daily Eagle. 7. 6. 1900. стр. 15. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  39. ^ „Will Relieve Institute Museum”. New-York Tribune. 25. 1. 1903. стр. A7. ISSN 1941-0646. ProQuest 571236596. 
  40. ^ „Mayor Signs Many Measures; New Lighting Plant for Natural History Museum Approved.”. The New York Times (на језику: енглески). 12. 8. 1902. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  41. ^ „Brooklyn Institute Dedication: Eastern Wing to Be Formally Opened-- Plans for the Exercises”. New-York Tribune. 8. 12. 1907. стр. C6. ISSN 1941-0646. ProQuest 572067208. 
  42. ^ „Museum Dedicated: Eastern Section of the Brooklyn Institution Opened”. New-York Tribune. 15. 12. 1907. стр. 9. ISSN 1941-0646. ProQuest 571953389. 
  43. ^ „Eastern Wing of Institute Museum Formally Dedicated”. The Standard Union. 15. 12. 1907. стр. 4. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  44. ^ „Ready to Dedicate New Museum Wing”. Times Union. 7. 12. 1907. стр. 4. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  45. ^ „Brooklyn Institute Plans Some Immediate Extensions”. The Christian Science Monitor. 18. 1. 1910. стр. 10. ProQuest 508046466. 
  46. ^ „Another $25,000 Gift to Brooklyn Institute”. The Brooklyn Citizen. 11. 6. 1905. стр. 6. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  47. ^ „Two Great Gifts to Brooklyn Institute”. Times Union. 10. 6. 1905. стр. 4. Архивирано из оригинала 24. 7. 2023. г. Приступљено 24. 7. 2023. 
  48. ^ „City to Pay $25,000 a Year for Observatory in Prospect Park”. The Standard Union. 14. 7. 1907. стр. 17. Архивирано из оригинала 24. 7. 2023. г. Приступљено 24. 7. 2023. 
  49. ^ а б „Addition to Museum to Be Built Shortly”. The Chat. 3. 6. 1911. стр. 4. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  50. ^ „Brooklyn News: Borough Gossip Work to Be Started Soon on New Wing of Brooklyn Museum”. New-York Tribune. 28. 5. 1911. стр. B8. ISSN 1941-0646. ProQuest 574758676. 
  51. ^ „Brooklyn News: Borough Gossip New Laboratory and Wing for Brooklyn Museum”. New-York Tribune. 16. 7. 1911. стр. B4. ISSN 1941-0646. ProQuest 574788579. 
  52. ^ „Brooklyn Institute Shows Great Growth”. The Brooklyn Daily Eagle. 18. 10. 1911. стр. 8. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  53. ^ „Brooklyn Institute Valued at $2,937,046”. Times Union. 19. 10. 1911. стр. 18. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  54. ^ „... Work on Road Back of Museum”. The Standard Union. 22. 11. 1911. стр. 6. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  55. ^ „Delay on Museum Wing”. The Brooklyn Daily Eagle. 11. 11. 1913. стр. 1. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  56. ^ „Request for Funds to Finish Museum Is Again Refused”. The Brooklyn Daily Eagle. 28. 5. 1923. стр. 2. Архивирано из оригинала 8. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  57. ^ а б „Art Treasures Lost to Museum by Delay on Finishing Wing”. The Brooklyn Daily Eagle. 16. 7. 1916. стр. 13. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  58. ^ „Subway Stations Opened: Last Three in Eastern Parkway Branch of I.R.T. Put Into Service” (PDF). The New York Times. 11. 10. 1920. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 3. 2022. г. Приступљено 20. 12. 2015. 
  59. ^ „Bill for Central Library and Museum Wing Bond Issue Signed by Miller”. Times Union. 7. 4. 1922. стр. 4. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  60. ^ „Delay Museum Wing Until Late in Fall”. The Standard Union. 13. 7. 1922. стр. 3. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  61. ^ „Hylan Holds Up $950,000 Fund for Brooklyn Museum”. The Brooklyn Daily Eagle. 13. 5. 1923. стр. 24. Архивирано из оригинала 8. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  62. ^ „Estimate Board Votes $1,050,000 for Boro Museum”. The Brooklyn Daily Eagle. 4. 6. 1923. стр. 1. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  63. ^ „To Resume Work on Museum When Board Approves”. The Brooklyn Daily Eagle. 9. 9. 1923. стр. 37. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  64. ^ „Brooklyn Museum's New Wings Will Soon Be Finished; Great Art Treasures Ready to Fill Extension”. Times Union. 9. 9. 1923. стр. 10. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  65. ^ „American Paintings at Brooklyn Museum; Exhibition of Oils by Native Artist Will Be Feature of Opening of New Wing.”. The New York Times (на језику: енглески). 15. 11. 1925. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  66. ^ Appleton Read, Helen (22. 11. 1925). „Brooklyn Museum Inaugurates New Wing With American Exhibition”. The Brooklyn Daily Eagle. стр. 72. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  67. ^ Crawford, M D C (8. 12. 1925). „New Ethnological Gallery Opens In Brooklyn Museum: Feeling Of Lightness And Charm And Virility Of Color Feature Division, Termed "Rainbow House" By Curator Stewart Culin”. Women's Wear. св. 31 бр. 135. стр. 2. ProQuest 1677044361. 
  68. ^ „New Ethnological Gallery Dedicated”. The Brooklyn Daily Eagle. 9. 12. 1925. стр. 3. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  69. ^ „Adds New Charm to Brooklyn Museum; Rainbow House Is Now All That Its Name Implies”. The New York Times (на језику: енглески). 28. 11. 1926. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  70. ^ E.l.c (24. 4. 1927). „Japanese Art; New Gallery at Brooklyn Museum Holds Rich Display”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  71. ^ „Museum Opens 3 Permanent Art Galleries”. Times Union. 8. 5. 1927. стр. 69. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  72. ^ „Three New Galleries Open at Brooklyn Museum Today”. The Brooklyn Daily Eagle. 8. 5. 1927. стр. 73. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  73. ^ Gray, Christopher (11. 10. 1987). „Streetscapes: Brooklyn Museum; A Touch of Imperial Rome Gracing Eastern Parkway”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 7. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  74. ^ Appleton Read, Helen (1. 12. 1929). „An All-American Opening”. The Brooklyn Daily Eagle. стр. 64. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  75. ^ а б „Rebuilt Museum Entrance Will Not Have Long Steps”. Times Union. 10. 5. 1934. стр. 3. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  76. ^ а б „Rebuilt Museum To Mark Eve of Brooklyn Work: Public to View $1,000,000 Project This Week at Series of Special Events”. New York Herald Tribune. 10. 10. 1937. стр. A5. ISSN 1941-0646. ProQuest 1223283956. 
  77. ^ а б „Brooklyn Museum Opens New Entrance Tonight: Park Commissioner Moses and Other Officers to Attend”. New York Herald Tribune. 4. 10. 1935. стр. 20. ISSN 1941-0646. ProQuest 1222340168. 
  78. ^ „500 PWA Workers at Museum Stage 3-Hour Pay Strike”. Times Union. 4. 10. 1935. стр. 4. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  79. ^ Byck, Lester L. (10. 2. 1935). „Brooklyn Museum's Gallery Devoted to Work of Living Artists Opens Soon”. Times Union. стр. 3. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  80. ^ H.d (8. 4. 1935). „Brooklyn Museum Shows Persian Art; New Gallery Marks Long Step Forward in Exhibition Methods of Institution.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  81. ^ „Persian Gallery at Museum Opens With Loan Exhibition”. The Brooklyn Daily Eagle. 7. 4. 1935. стр. 39. Архивирано из оригинала 20. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  82. ^ „New Entrances and Hall of Brooklyn Museum Opened to Public”. The Brooklyn Citizen. 5. 10. 1935. стр. 3. Архивирано из оригинала 20. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  83. ^ „Brooklyn Museum Exhibits Old Art”. The Brooklyn Daily Eagle. 6. 12. 1935. стр. 2. Архивирано из оригинала 20. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  84. ^ „Rare Show Marks Gallery Opening; Art on Display in Medieval Room of Brooklyn Museum Bridges 1,000 Years.”. The New York Times (на језику: енглески). 7. 12. 1935. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  85. ^ „Industrial Wing For B'klyn Museum Planned To Raise City's Style Prestige: Another Aim Of $1,400,000 Project Is To Arouse Pride In New York Products—Stimulus To Industrial Art Expected To Have Beneficial Effect In Bringing Business To Local Market”. Women's Wear Daily. св. 51 бр. 37. 21. 8. 1935. стр. 1, 39. ProQuest 1653382463. 
  86. ^ „'Museum Week' Opening Draws 2,000 in Kings: Brooklyn Reconstruction Took 4 Years to Finish and Cost $1,000,000 Special Program Is Set Concerts, Lectures, Exhibits Scheduled for the Week”. New York Herald Tribune. 17. 10. 1937. стр. D14. ISSN 1941-0646. ProQuest 1223283570. 
  87. ^ „Brooklyn Museum Seeks $301,500 for Repairs: $287,138 Sought to Begin New Children's Building”. New York Herald Tribune. 14. 1. 1938. стр. 15. ISSN 1941-0646. ProQuest 1243640786. 
  88. ^ а б „2 Museums Found in Decrepit State; Neglect and Decay Reported at the Brooklyn and the Children's by Youtz”. The New York Times (на језику: енглески). 11. 4. 1938. ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 10. 2023. 
  89. ^ McGill, Douglas C. (22. 12. 1984). „Museum Closing Art School”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 8. 2. 2022. г. Приступљено 9. 11. 2020. 
  90. ^ „W.P.A. Art Unit Opens Branch For Brooklyn: Institutions To Be Enabled to Acquire Paintings by Paying Cost of Materials Trustees of New Brooklyn Library Take Oath of Office”. New York Herald Tribune. 15. 2. 1941. стр. 9A. ISSN 1941-0646. ProQuest 1320074766. 
  91. ^ „Art Distribution Center to Be Opened in Boro”. The Brooklyn Daily Eagle. 30. 1. 1941. стр. 19. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  92. ^ „A & S Gives Brooklyn Museum $50,000 for Design Project: Part 1: Work Starts Next Month on Edward C. Blum Laboratory, With Formal Opening Scheduled for Oct. 5.”. Women's Wear Daily. св. 76 бр. 65. 2. 4. 1948. стр. 38. ProQuest 1564926735. 
  93. ^ „Brooklyn Museum Gets a $50,000 Gift; Laboratory of Industrial Design to Be Established With Fund Given by Department Store”. The New York Times (на језику: енглески). 2. 4. 1948. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  94. ^ „Museum Plans Spur Boro Cultural Center”. The Brooklyn Daily Eagle. 11. 1. 1949. стр. 3. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  95. ^ а б „Brooklyn Seeking Cultural Center; City and the Institute of Arts and Sciences Plan Program Around Central Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 9. 10. 1949. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  96. ^ „Brooklyn Museum's New Lecture Hall To Be Opened Today for Americanists”. The New York Times (на језику: енглески). 7. 9. 1949. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  97. ^ Knox, Sanka (9. 2. 1951). „Finances Worry Brooklyn Museum; More City and Public Aid Required; Moses Study Offers Hope Jansen Pledges Aid”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  98. ^ „Academy of Music Saved for Public”. The Brooklyn Daily Eagle. 22. 6. 1951. стр. 1, 11. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  99. ^ „Egyptian Galleries Ready At the Brooklyn Museum”. New York Herald Tribune. 8. 3. 1951. стр. 21. ISSN 1941-0646. ProQuest 1324187503. 
  100. ^ „Brooklyn Museum Expands Program; Attendance Up in Fiscal Year – Art School Gains and Gallery Is Renovated”. The New York Times (на језику: енглески). 6. 1. 1952. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  101. ^ „Boro Museum Modernizes Fabulous Egyptian Galleries”. The Brooklyn Daily Eagle. 17. 11. 1953. стр. 9. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  102. ^ „Egypt's Relics Get Up-to-date Setting; Brooklyn Museum's Remodeled Galleries Will Be Opened to Public Tomorrow”. The New York Times (на језику: енглески). 17. 11. 1953. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  103. ^ Gray, Christopher (11. 10. 1987). „Streetscapes: Brooklyn Museum; A Touch of Imperial Rome Gracing Eastern Parkway”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 7. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  104. ^ „Brooklyn Museum, Renovated at 60, Shows Off Youthful New Look”. The New York Times (на језику: енглески). 19. 2. 1957. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  105. ^ а б Beckley, Paul V. (19. 2. 1957). „New Galleries Opened At Brooklyn Museum”. New York Herald Tribune. стр. A1. ISSN 1941-0646. ProQuest 1326289458. 
  106. ^ „New Galleries to Open”. Daily News. 28. 1. 1957. стр. 333. Приступљено 4. 8. 2023. 
  107. ^ „'Complex' Bothers Brooklyn Museum”. The New York Times. 26. 1. 1958. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  108. ^ „Guard Shortage to Hurt Museum; Hours of Some Galleries at Brooklyn Institution Cut Beginning Monday”. The New York Times. 4. 10. 1958. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  109. ^ Knox, Sanka (14. 4. 1959). „Museum Here Reopens Gallery Of Egypt's Art From 4000 B. C.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  110. ^ „An Old-Timer Intrigues Diane”. Daily News. 15. 4. 1959. стр. 456. Приступљено 4. 8. 2023. 
  111. ^ „New Library Of Patterns In Brooklyn”. New York Herald Tribune. 22. 7. 1959. стр. A2. ISSN 1941-0646. ProQuest 1327054968. 
  112. ^ „Brooklyn Museum Gets Gift Of Pattern Library”. Women's Wear Daily. св. 99 бр. 16. 22. 7. 1959. стр. 42. ProQuest 1565234557. 
  113. ^ „Brooklyn Museum To Reduce Week In Staff Shortage”. The New York Times. 22. 12. 1960. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  114. ^ „2 Museums to Be Open Daily As City Increases Their Funds”. The New York Times. 29. 6. 1961. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  115. ^ Bird, Robert S. (20. 2. 1962). „There's a Cultural Boom in Brooklyn”. New York Herald Tribune. стр. 10. ISSN 1941-0646. ProQuest 1326285567. 
  116. ^ „Plan to Expand Art Gallery of Brooklyn Museum”. Brooklyn Record. 26. 6. 1964. стр. 7. Приступљено 4. 8. 2023. 
  117. ^ „Museum is Adding New Art Gallery; 1,000 More Paintings to Go on Display in Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). 23. 6. 1964. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  118. ^ „Art of Indians on Display at Boro Museum”. Daily News. 2. 5. 1965. стр. 203. Приступљено 4. 8. 2023. 
  119. ^ „Indian Art at Brooklyn Museum”. The New York Times. 2. 5. 1965. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  120. ^ Knox, Sanka (23. 4. 1966). „New Life is Found for Ex-wreckage; Museum Garden a Haven for Art From Razed Buildings”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  121. ^ „Garden of Memories”. Newsday (Nassau Edition). 27. 4. 1966. стр. 102. Приступљено 4. 8. 2023. 
  122. ^ Esterow, Milton (4. 8. 1967). „Metropolitan and Brooklyn Museums Pool Talent”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  123. ^ Esterow, Milton (20. 6. 1968). „Brooklyn Museum Considering a Five-Day Week; Director Says City Has Not Provided Enough Money Some Programs Curtailed by the Shortage of Funds”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  124. ^ Burks, Edward C. (12. 12. 1969). „Museums Seeking Guards To Stem Mounting Crime”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  125. ^ Keneas, Alexander (30. 9. 1968). „The Brooklyn Museum's New Community Gallery Focuses on Black America”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  126. ^ „New Community Gallery Opens To Enthused Throng”. New York Amsterdam News. 5. 10. 1968. стр. 23. ProQuest 226784000. 
  127. ^ Anagnost, Adrian (2020). „Decentralize! Art, Power, and Space in the New York Art World”. Konsthistorisk Tidskrift/Journal of Art History (на језику: енглески). 89 (2): 100—125. ISSN 0023-3609. doi:10.1080/00233609.2020.1758205. Архивирано из оригинала 15. 4. 2021. г. Приступљено 15. 6. 2023. 
  128. ^ а б Stevens, Elisabeth (10. 5. 1970). „Brooklyn Museum Brings Culture to That Tree”. The Washington Post. стр. F4. ISSN 0190-8286. ProQuest 147830601. 
  129. ^ а б Glueck, Grace (4. 2. 1970). „Brooklyn Gallery In Fiscal Squeeze”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 3. 10. 2023. 
  130. ^ Glueck, Grace (4. 2. 1970). „Brooklyn Gallery In Fiscal Squeeze”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 3. 10. 2023. 
  131. ^ „Brooklyn Museum Troubles”. The Washington Post, Times Herald. 25. 5. 1971. стр. B11. ISSN 0190-8286. ProQuest 148166722. 
  132. ^ „5-Day Week Scheduled For Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 24. 5. 1971. ISSN 0362-4331. Приступљено 3. 10. 2023. 
  133. ^ а б Herzig, Doris (26. 10. 1971). „Art Deco Makes It—to the Museum”. Newsday. стр. 84, 85. Приступљено 4. 10. 2023. 
  134. ^ Reif, Rita (22. 10. 1971). „He Gave His Favorite Room to Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  135. ^ Canaday, John (12. 9. 1971). „The Grand Old Lady of Eastern Parkway”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  136. ^ Edwards, Dick (9. 10. 1971). „Community Gallery needs funds to continue at Museum: Museum's Gallery exhibit attracts gala audience”. New York Amsterdam News. стр. D1. ProQuest 226720450. 
  137. ^ Gordon, Leah (2. 12. 1973). „A 'Family Quarrel' Breaks Out in Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  138. ^ „Duncan R. Cameron Resigns As Brooklyn Museum Director”. The New York Times. 19. 12. 1973. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  139. ^ „Bitter power struggle: Director quits Brooklyn Museum”. The Globe and Mail. 21. 12. 1973. стр. 15. ProQuest 1240163688. 
  140. ^ Ferretti, Fred (16. 5. 1974). „Dissension Flares Again At the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  141. ^ „Museum is Picketed by Friendly Staffers”. Daily News. 4. 3. 1974. стр. 273. Приступљено 4. 10. 2023. 
  142. ^ Perlmutter, Emanuel (4. 3. 1974). „Brooklyn Museum Pickets Seek Union”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  143. ^ Johnston, Laurie (6. 3. 1974). „Brooklyn Museum Names Six To Begin Search for a Director”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  144. ^ Ferretti, Fred (27. 11. 1973). „Brooklyn Museum Split Over Policies of Director”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  145. ^ Shirey, David L. (13. 10. 1974). „Oriental Galleries Opened”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  146. ^ „Boro Briefs”. Daily News. 7. 10. 1974. стр. 246. Приступљено 4. 10. 2023. 
  147. ^ „Brooklyn Museum Installs New African Collection”. New York Amsterdam News. 18. 12. 1976. стр. B2. ProQuest 226616695. 
  148. ^ Glueck, Grace (24. 12. 1976). „Art People”. The New York Times. стр. 51. ISSN 0362-4331. ProQuest 122780877. 
  149. ^ Reif, Rita (18. 10. 1984). „Brooklyn Museum: a Transformation of 7 Period Rooms”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  150. ^ Glueck, Grace (23. 6. 1978). „Lefkowitz Urges Change At Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  151. ^ Wallach, Amei (6. 8. 1978). „Forging the Brooklyn-Cairo connection”. Newsday. стр. 89, 90. Приступљено 5. 10. 2023. 
  152. ^ „Cutbacks Voted by Brooklyn Museum”. The New York Times. 9. 7. 1979. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  153. ^ Fowler, Glenn (5. 12. 1979). „New York Cultural Units Called Lax in Grant Bids”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  154. ^ „Period Rooms to Reopen at the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 23. 3. 1980. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  155. ^ а б „Museum budget picture far from pretty”. Daily News. 25. 4. 1980. стр. 488. Приступљено 5. 10. 2023. 
  156. ^ Dunlap, David W. (28. 11. 1982). „City Budget Cuts Affect Cultural Institutions”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 10. 2023. 
  157. ^ а б McGill, Douglas C. (22. 1. 1985). „Changing Face of Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  158. ^ Brenna, Susan (20. 1. 1988). „Culture Watching a Work of Art, Brooklyn Style the Brooklyn Museum Takes Dramatic Steps to Bring New and Suburban Visitors to Its Underappreciated Collection”. Newsday. стр. 3. ISSN 2574-5298. ProQuest 277964505. 
  159. ^ Reif, Rita (18. 10. 1984). „Brooklyn Museum: a Transformation of 7 Period Rooms”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  160. ^ а б „Canarsie's Schenck House Period Rooms On Display Now at Brooklyn Museum”. Canarsie Courier. 1. 11. 1984. стр. 3, 52. Приступљено 5. 10. 2023. 
  161. ^ McGill, Douglas C. (22. 12. 1984). „Museum Closing Art School”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 8. 2. 2022. г. Приступљено 9. 11. 2020. 
  162. ^
  163. ^ Dougherty, Philip H. (22. 5. 1985). „Advertising; Brooklyn Museum Plans Paid TV Spots”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  164. ^ а б в г д McGill, Douglas C. (18. 3. 1986). „The Brooklyn Museum Plans to Double Its Size”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  165. ^ а б в Lipson, Karin (6. 4. 1986). „Grand Plans at the Brooklyn Museum”. Newsday. стр. 101. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  166. ^ а б в г Glueck, Grace (20. 7. 1986). „Why the Brooklyn Museum Must Bet on a Daring Master Plan”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 10. 2023. 
  167. ^ Lipson, Karin (18. 9. 1986). „Brooklyn Museum Raises Admission to Offset Cuts”. Newsday. стр. 20. ISSN 2574-5298. ProQuest 285377946. 
  168. ^ „Brooklyn Museum Names Semi-Finalists”. The New York Times (на језику: енглески). 27. 5. 1986. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  169. ^ „10 Architectural Firms Are Semifinalists In Brooklyn Museum Design Competition”. Newsday. 21. 5. 1986. стр. 8. ISSN 2574-5298. ProQuest 285504974. 
  170. ^ а б Sommerfield, Frank (3. 11. 1986). „Museum Links Lofty Aspirations to Architects' Quest for Prestige”. Crain's New York Business. св. 2 бр. 44. стр. 17. ProQuest 219201884. 
  171. ^ Giovannini, Joseph (17. 10. 1986). „Brooklyn Museum Design Selected”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  172. ^ а б Hine, Thomas (26. 10. 1986). „An Attention-getting Design for the Brooklyn Museum”. Philadelphia Inquirer. стр. G.14. ProQuest 1830721135. 
  173. ^ Brenna, Susan (6. 1. 1988). „Making a Museum Matter Director Bob Buck's grand plans for the Brooklyn Museum call for new art and new patrons”. Newsday. стр. 4. ISSN 2574-5298. ProQuest 277858017. 
  174. ^ Brenna, Susan (20. 1. 1988). „Culture Watching a Work of Art, Brooklyn Style the Brooklyn Museum Takes Dramatic Steps to Bring New and Suburban Visitors to Its Underappreciated Collection”. Newsday. стр. 3. ISSN 2574-5298. ProQuest 277964505. 
  175. ^ „Brooklyn Museum Gets $3.5 Million Gift”. The New York Times (на језику: енглески). 4. 5. 1989. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  176. ^ English, Merle (10. 7. 1989). „B'klyn Brings Back Some Bacon in Talks Over City Budget”. Newsday. стр. 19. ISSN 2574-5298. ProQuest 277983501. 
  177. ^ Yarrow, Andrew L. (28. 4. 1990). „Expansion at the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  178. ^ Glueck, Grace (23. 6. 1990). „Brooklyn Museum to Cut Staff, Hours and Exhibits”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  179. ^ „Brooklyn Museum Cutback”. The New York Times (на језику: енглески). 24. 12. 1990. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  180. ^ Glueck, Grace (8. 4. 1991). „New Assembly Hall Opening At the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  181. ^ Klawans, Stuart (28. 11. 1993). „B'klyn Museum: What a relief!”. Daily News. стр. 745. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  182. ^ „Postings: 30,000 Square Feet for Galleries; West Wing Renovated At Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 28. 11. 1993. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  183. ^ Wallach, Amei (3. 12. 1993). „Brooklyn's Transformed Galleries”. Newsday. стр. 106. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  184. ^ Collins, Glenn (30. 11. 1993). „New Wing, New Hope at Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  185. ^ Harney, James (31. 1. 1994). „Two brothers put their money where the art is”. Daily News. стр. 107. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  186. ^ Solomon, Deborah (14. 8. 1994). „A Critic Turns 90; Meyer Schapiro”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 18. 6. 2013. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  187. ^ Vogel, Carol (17. 3. 1997). „For Brooklyn Museum, New Director and New Image”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  188. ^ Vogel, Carol (31. 1. 1997). „Inside Art”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  189. ^ а б Barstow, David (20. 9. 2000). „$55 Million Face Lift for Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  190. ^ Hays, Elizabeth (17. 12. 2000). „New museum sensation eyed”. Daily News. стр. 273. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  191. ^ Shelby, Joyce (15. 4. 2004). „Old Beaux Gets Face-lift Brooklyn Museum Redesign Fuses Past & Future”. New York Daily News. стр. 3. ISSN 2692-1251. ProQuest 305880467. 
  192. ^ а б в Kennedy, Randy; Vogel, Carol (12. 4. 2004). „Brooklyn Museum, Newly Refurbished, Seeks an Audience”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  193. ^ а б Budick, Ariella; Davidson, Justin (16. 4. 2004). „Open Plan, Open Museum”. Newsday (Suffolk Edition). стр. 89, 90, 116. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  194. ^ Chow, Andrew R. (7. 7. 2016). „Brooklyn Museum Loses Air-Conditioning and Will Close for Weekend”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  195. ^ „$10 Million Grant to Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 21. 4. 2001. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  196. ^ Muschamp, Herbert (16. 7. 2004). „Brooklyn's Radiant New Art Palace”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 5. 2013. г. Приступљено 27. 10. 2010. 
  197. ^ „BROOKLYN MUSEUM REBORN?”. Artopia. 19. 4. 2004. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  198. ^ Micucci, Dana (19. 4. 2007). „Feminist art gets place of pride in Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  199. ^ Hajela, Deepti (2. 4. 2007). „'Herstory': Feminist art finds a home at Brooklyn Museum”. Los Angeles Times. Приступљено 4. 8. 2023. 
  200. ^ Carlson, Jen (25. 2. 2011). „Brooklyn Museum Unveils New Look, New Installation”. Gothamist. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  201. ^ Vogel, Carol (24. 2. 2011). „Creating a Great Palace of Culture in Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  202. ^ Cotter, Holland (1. 9. 2011). „'African Innovations' at Brooklyn Museum – Review”. The New York Times. Приступљено 4. 8. 2023. 
  203. ^ Cameron, Christopher (25. 1. 2012). „Brooklyn Museum Shop – Museum's Renovation”. The Real Deal. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  204. ^ Schuh, Jamie (25. 1. 2012). „New Brooklyn Museum Shop to Open in April, First in Planned Renovations”. Carroll Gardens-Cobble Hill, NY Patch. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  205. ^ Levine, Jill Rader (1. 2. 2013). „Photos: Brooklyn Museum's New Cafe”. Prospect Heights-Crown Heights, NY Patch. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  206. ^ Musumeci, Natalie (18. 10. 2013). „Brooklyn Museum's latest installation: A fancy restaurant”. Brooklyn Paper. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  207. ^ Casey, Nell (21. 10. 2013). „Saul Restaurant Brings Haute Cuisine To The Brooklyn Museum”. Gothamist. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  208. ^ Fabricant, Florence (17. 5. 2016). „Günter Seeger Wants You to Feel at Home”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  209. ^ Morabito, Greg (18. 5. 2016). „Saul Turns Into The Norm, Setbacks for the Old Le Baron Space, and More Intel”. Eater NY. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  210. ^ Pogrebin, Robin (30. 4. 2017). „'Encyclopedic' Brooklyn Museum Vies for Contemporary Attention”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  211. ^ Heinrich, Will (26. 12. 2019). „5,000 Years of Asian Art in 1 Single, Thrilling Conversation”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  212. ^ Bahr, Sarah (19. 8. 2020). „Two Museums Announce September Reopenings”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  213. ^ Holmes, Helen (16. 6. 2020). „NYC Performance Spaces Have Stepped Up to Help Protesters, and Museums Should Too”. Observer. Приступљено 15. 1. 2024. 
  214. ^ Bahr, Sarah (22. 11. 2021). „Brooklyn Museum to Receive $50 Million Gift From City of New York”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 28. 1. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  215. ^ „The City of New York Will Give $50 Million to the Brooklyn Museum—the Largest Such Gift in the Institution's History”. Artnet News. 22. 11. 2021. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  216. ^ Hickman, Matt (23. 11. 2021). „The Brooklyn Museum will get a $50 million revamp”. The Architect's Newspaper. Приступљено 4. 8. 2023. 
  217. ^ Kuster, Elizabeth (8. 8. 2022). „Young Architect, With Deep Roots At Brooklyn Museum, Becomes Lead on $50MM Renovation”. Brooklyn Eagle. Приступљено 4. 8. 2023. 
  218. ^ Herman, Tamar (5. 10. 2022). „'The flavour changes as you walk through': Brooklyn Museum's Asian galleries, reopened after renovation, adopt themes to present art in a new way”. South China Morning Post. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  219. ^ Angeleti, Gabriella (30. 9. 2022). „Brooklyn Museum completes ten-year renovation of Asian and Islamic art galleries”. The Art Newspaper. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  220. ^ Boucher, Brian (14. 3. 2024). „The Brooklyn Museum Is Selling Four Period Rooms”. Artnet News. Приступљено 16. 3. 2024. 
  221. ^ „Brooklyn Museum cuts ribbon on new education center”. News 12 – The Bronx. 27. 1. 2024. Приступљено 2. 6. 2024. 
  222. ^ Graeber, Laurel (25. 1. 2024). „Hands-On Art at the Brooklyn Museum's New Education Center”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2. 6. 2024. 
  223. ^ Weaver, Shaye (9. 9. 2024). „The Brooklyn Museum just unveiled a new logo and merch—and we think it's pretty cool”. Time Out New York. Приступљено 10. 9. 2024. 
  224. ^ Chau, Mandie (9. 9. 2024). „Premium Content: Brooklyn Museum celebrates bicentennial with a rebrand”. Brooklyn Eagle. Приступљено 10. 9. 2024. 
  225. ^ Small, Zachary (7. 2. 2025). „Brooklyn Museum Will Lay Off Employees and Scale Back Exhibitions”. The New York Times. Приступљено 8. 2. 2025. 
  226. ^ „Brooklyn Museum announces drastic cuts to its workforce and exhibitions in letter from director”. ABC7 New York. 7. 2. 2025. Приступљено 8. 2. 2025. 
  227. ^ White, Norval; Willensky, Elliot; Leadon, Fran (2010). AIA Guide to New York City (5th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19538-386-7. 
  228. ^ Giovannini, Joseph (17. 10. 1986). „Brooklyn Museum Design Selected”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  229. ^ Kappstatter, Robert (11. 6. 1978). „They Register Their Mark on History”. Daily News. стр. 141. Приступљено 5. 10. 2023. 
  230. ^ Brooklyn Public Library, Central Building (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 11. 1. 2002. стр. 3. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 6. 2023. г. Приступљено 24. 7. 2023. 
  231. ^ а б White, Norval; Willensky, Elliot; Leadon, Fran (2010). AIA Guide to New York City (5th изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19538-386-7. 
  232. ^ „The Brooklyn Institute's New Home”. Scientific American. св. LXXVI бр. 25. 19. 6. 1897. стр. 390. ProQuest 126805239. 
  233. ^ North, Helen Marshall (23. 3. 1895). „The Brooklyn Institute of Arts and Sciences”. Outlook. св. 51 бр. 12. стр. 464. ProQuest 136576182. 
  234. ^ а б Brooklyn Museum (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 22. 8. 1977. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  235. ^ а б Klawans, Stuart (28. 11. 1993). „B'klyn Museum: What a relief!”. Daily News. стр. 745. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  236. ^ а б в г Brooklyn Museum (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 22. 8. 1977. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  237. ^ а б Brooklyn Institute of Arts and Sciences (Brooklyn Museum) (PDF) (Извештај). New York City Landmarks Preservation Commission. 15. 3. 1966. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 9. 2022. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  238. ^ Knox, Sanka (8. 4. 1964). „Bridge Traffic Was Too Much, So the Ladies Moved to a Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 14. 5. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  239. ^ Muschamp, Herbert (16. 7. 2004). „Brooklyn's Radiant New Art Palace”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 5. 2013. г. Приступљено 27. 10. 2010. 
  240. ^ Shelby, Joyce (15. 4. 2004). „Old Beaux Gets Face-lift Brooklyn Museum Redesign Fuses Past & Future”. New York Daily News. стр. 3. ISSN 2692-1251. ProQuest 305880467. 
  241. ^ Hamill, Denis (4. 4. 2004). „Museum redo is work of art”. Daily News. стр. 104. Архивирано из оригинала 8. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  242. ^ Brooklyn Museum (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 22. 8. 1977. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  243. ^ Brooklyn Museum (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 22. 8. 1977. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  244. ^ а б „American Sculptures: Models of Figures for Facades of Brooklyn Institute”. New-York Tribune. 19. 1. 1908. стр. A3. ISSN 1941-0646. ProQuest 572018007. 
  245. ^ Gray, Christopher (17. 10. 1999). „Streetscapes/The Piccirillis; Six Brothers Who Left Their Mark as Sculptors”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 8. 1. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  246. ^ Tolles, T.; Dimmick, L.; Hassler, D.J. (1999). American Sculpture in the Metropolitan Museum of Art: A catalogue of works by artists born between 1865 and 1885. The Museum. стр. 482. ISBN 978-0-87099-923-9. 
  247. ^ а б в Brooklyn Museum (PDF) (Извештај). National Register of Historic Places, National Park Service. 22. 8. 1977. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  248. ^ Gray, Christopher (11. 10. 1987). „Streetscapes: Brooklyn Museum; A Touch of Imperial Rome Gracing Eastern Parkway”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 7. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  249. ^ „The Brooklyn Institute's New Home”. Scientific American. св. LXXVI бр. 25. 19. 6. 1897. стр. 390. ProQuest 126805239. 
  250. ^ „The Museum Lives”. The Brooklyn Daily Eagle. 25. 4. 1948. стр. 23. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  251. ^ а б Gray, Christopher (11. 10. 1987). „Streetscapes: Brooklyn Museum; A Touch of Imperial Rome Gracing Eastern Parkway”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 7. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  252. ^ Carlson, Jen (25. 2. 2011). „Brooklyn Museum Unveils New Look, New Installation”. Gothamist. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  253. ^ Vogel, Carol (24. 2. 2011). „Creating a Great Palace of Culture in Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  254. ^ „Brooklyn Museum”. GuideStar Profile. Приступљено 5. 10. 2023. 
  255. ^ „Cultural Institutions Group (CIG) – DCLA”. Welcome to NYC.gov. Приступљено 4. 8. 2023. 
  256. ^ „Organization Aids Brooklyn Groups”. The New York Times (на језику: енглески). 18. 12. 1983. ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 10. 2023. 
  257. ^ Castro, Laura (12. 10. 1989). „Brooklyn Angles for Tourists”. Newsday. стр. 51. ISSN 2574-5298. ProQuest 278140120. 
  258. ^ Yarrow, Andrew L. (1. 5. 1991). „Brooklyn Tells Tourists, Yo! Don't Overlook Us”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 10. 2023. 
  259. ^ „Prof. Hooper Dies in New Hampshire; Director of Brooklyn institute of Arts and Sciences for Twenty-five Years.”. The New York Times. 2. 8. 1914. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  260. ^ „Fox Retires as Head of Brooklyn Museum; Resigns After Nearly 22 Years as Director – P.N. Youtz Is Selected to Succeed Him.”. The New York Times. 12. 4. 1934. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  261. ^ Read, Helen Appleton (22. 4. 1934). „Brooklyn Museum Pioneer for Recognition of Modern Spirit—The Independent”. The Brooklyn Daily Eagle. стр. 30. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  262. ^ „Youtz Quits as Head of Brooklyn Museum; He Will Become Consultant to San Francisco Exposition”. The New York Times. 14. 4. 1938. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  263. ^ „Youtz Resigns From Brooklyn Museum Post: Director Says His Program Is Complete and He Will Become a Consultant at Golden Gate Exposition”. New York Herald Tribune. 14. 4. 1938. стр. 21. ISSN 1941-0646. ProQuest 1242893420. 
  264. ^ „Laurance P. Roberts, 95, Director of Museums”. The New York Times. 1. 4. 2002. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  265. ^ „Quits Brooklyn Museum; Captain Roberts, Still in Army, Resigns as Director”. The New York Times. 20. 4. 1946. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  266. ^ „Capt. L. P. Roberts Resigns As Brooklyn Museum Director”. New York Herald Tribune. 20. 4. 1946. стр. 13. ISSN 1941-0646. ProQuest 1291247273. 
  267. ^ „Director Nagel Resigns”. The New York Times. 13. 12. 1954. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  268. ^ „New Director is Named By Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 18. 12. 1954. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  269. ^ „Edgar G. Schenck, Museum Aide, Dies; Director of the Brooklyn Institution Since 1955—Archaeologist, Writer”. The New York Times. 17. 11. 1959. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  270. ^ Shirey, David L. (18. 2. 1971). „Canadian Will Head Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  271. ^ „Duncan R. Cameron Resigns As Brooklyn Museum Director”. The New York Times. 19. 12. 1973. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  272. ^ „Bitter power struggle: Director quits Brooklyn Museum”. The Globe and Mail. 21. 12. 1973. стр. 15. ProQuest 1240163688. 
  273. ^ Glueck, Grace (4. 1. 1974). „Kan Is Brooklyn Museum's Acting Head”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  274. ^ Ferretti, Fred (16. 5. 1974). „Dissension Flares Again At the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  275. ^ „Botwinick to Head Brooklyn Museum”. The New York Times. 2. 8. 1974. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  276. ^
  277. ^
  278. ^ „Brooklyn Museum Chief Resigns After 13 Years”. The New York Times. 27. 5. 1996. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  279. ^ „Forty Under 40 – Stephanie Stebich”. Crain's Cleveland Business. 7. 6. 2018. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  280. ^ Martin, Douglas (24. 4. 1997). „New Brooklyn Museum Chief”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  281. ^ Vogel, Carol (9. 9. 2014). „Brooklyn Museum's Longtime Director Plans to Retire”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 8. 2021. г. Приступљено 16. 9. 2014. 
  282. ^ Lescaze, Zoë (19. 5. 2015). „Anne Pasternak Named Director of the Brooklyn Museum”. ArtNews. Архивирано из оригинала 15. 6. 2015. г. Приступљено 13. 6. 2015. 
  283. ^ „Brooklyn Museum Picks Anne Pasternak as New Director”. The New York Times. 19. 5. 2015. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 13. 6. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  284. ^ „$5 Million Gift Endows Brooklyn Museum Directorship”. Artnet News. 20. 5. 2014. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  285. ^ Kozinn, Allan (22. 5. 2014). „$5 Million Gift to Endow Director's Position at Brooklyn Museum”. ArtsBeat. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  286. ^ „Public Support”. Brooklyn Museum. Приступљено 5. 10. 2023. 
  287. ^ Roberts, Sam (6. 7. 2005). „City Groups Get Bloomberg Gift of $20 Million”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 4. 2009. г. Приступљено 18. 2. 2017. 
  288. ^ „Carnegie Corporation of New York announces twenty million dollars in New York City grants” (Саопштење). Carnegie Corporation. 5. 7. 2005. Архивирано из оригинала 14. 9. 2012. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  289. ^ „Brooklyn Museum's Artists Ball: Sarah Jessica Parker & Liv Tyler Broadcast Their Art Credit”. Huffington Post. 5. 5. 2011. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  290. ^ Small, Zachary (7. 4. 2020). „After Losing $19 M., Brooklyn Museum Joins Other Arts Organizations in Applying for Federal Aid”. ARTnews.com. Приступљено 4. 8. 2023. 
  291. ^ Pogrebin, Robin (16. 9. 2020). „Brooklyn Museum to Sell 12 Works as Pandemic Changes the Rules”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 8. 2021. г. Приступљено 16. 9. 2020. 
  292. ^ Kenney, Nancy (16. 10. 2020). „Brooklyn Museum steams ahead on deaccessioning”. www.theartnewspaper.com. Архивирано из оригинала 8. 5. 2021. г. Приступљено 2. 12. 2020. 
  293. ^ „Association Of Art Museum Directors' Board Of Trustees Approves Resolution to Provide Additional Financial Flexibility to Art Museums During Pandemic Crisis” (PDF). Association of Art Museum Directors. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 7. 2021. г. Приступљено 16. 9. 2020. 
  294. ^ Bahr, Sarah (22. 11. 2021). „Brooklyn Museum to Receive $50 Million Gift From City of New York”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 28. 1. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  295. ^ Lawrence, Deirdre E. (1987). „From Library to Art Museum: The Evolution of the Brooklyn Museum”. International Journal of Museum Management and Curatorship (на језику: енглески). 6 (4): 381—386. ISSN 0260-4779. doi:10.1080/09647778709515090. Архивирано из оригинала 25. 7. 2023. г. Приступљено 15. 6. 2023. 
  296. ^ Bellafante, Ginia (14. 6. 2024). „The Brooklyn Museum Is Progressive. Why Is the Left Attacking It?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 14. 6. 2024. 
  297. ^ „Brooklyn Museum | History, Collection, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 4. 2023. г. Приступљено 15. 6. 2023. 
  298. ^ Mercer, Kobena (2022). Alain Locke and the Visual Arts (на језику: енглески). Yale University Press. ISBN 978-0-300-24726-8. Архивирано из оригинала 25. 7. 2023. г. Приступљено 15. 6. 2023. 
  299. ^ „Brooklyn Museum Gift Is Swiss House Interior: Mrs. W. H. Childs Is Donor of Early 16th Century Specimen, Now Very Rare”. New York Herald Tribune. 31. 3. 1926. стр. 13. ISSN 1941-0646. ProQuest 1112749912. 
  300. ^ „Bush Memorial Window Set in Brooklyn Museum”. New York Herald Tribune. 25. 8. 1929. стр. F8. ISSN 1941-0646. ProQuest 1111998929. 
  301. ^ „Pipe Organ Is Gift To Brooklyn Museum: Mrs. Edward C. Blum, Donor; Presents Instrument Tomorrow”. New York Herald Tribune. 27. 10. 1929. стр. 7. ISSN 1941-0646. ProQuest 1111983757. 
  302. ^ Curran, Kathleen (1. 7. 2016). The Invention of the American Art Museum: From Craft to Kulturgeschichte, 1870–1930 (на језику: енглески). Getty Publications. ISBN 978-1-60606-478-8. Архивирано из оригинала 25. 7. 2023. г. Приступљено 15. 6. 2023. 
  303. ^ „Museum Acquires Oldest Home Here; a Gift to the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). 17. 4. 1950. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  304. ^ Knox, Sanka (16. 6. 1951). „For Antiquarians: Brooklyn Museum Adds Victorian Interiors; One of 2 New Rooms Comes From Midtown Rockefeller Home”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 23. 7. 2023. г. Приступљено 23. 7. 2023. 
  305. ^ а б Anagnost, Adrian (2020). „Decentralize! Art, Power, and Space in the New York Art World”. Konsthistorisk Tidskrift/Journal of Art History (на језику: енглески). 89 (2): 100—125. ISSN 0023-3609. doi:10.1080/00233609.2020.1758205. Архивирано из оригинала 15. 4. 2021. г. Приступљено 15. 6. 2023. 
  306. ^ David, Diana (1968—1969). „An Institute Reaches Out. The Brooklyn Museum and the Community”. Harvard Art Review. 3 (Winter): 33—38. 
  307. ^ Glueck, Grace (4. 2. 1970). „Brooklyn Gallery In Fiscal Squeeze”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 8. 5. 2019. г. Приступљено 15. 6. 2023. 
  308. ^ McQuiston, John T. (15. 9. 1972). „Mrs. Julia Hotton Is Appointed To New Brooklyn Museum Post”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  309. ^ Stevens, Elisabeth (10. 5. 1970). „Brooklyn Museum Brings Culture to That Tree”. The Washington Post. стр. F4. ISSN 0190-8286. ProQuest 147830601. 
  310. ^ „Contemporary Afro-American Arts (1968), Brooklyn Museum”. www.brooklynmuseum.org. Архивирано из оригинала 20. 1. 2023. г. Приступљено 15. 6. 2023. 
  311. ^ Fraser, Andrea (2001). „A "Sensation" Chronicle”. Social Text. 19 (2): 127—156. ISSN 1527-1951. doi:10.1215/01642472-19-2_67-127. 
  312. ^ Barstow, David (29. 9. 1999). „Brooklyn Museum Sues to Keep Mayor From Freezing Its Funds”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  313. ^ Brooklyn Institute of Arts and Sciences v. City of New York, 64 F.Supp.2d 184 (E.D.N.Y. November 1, 1999)
  314. ^ Hurtado, Patricia (28. 3. 2000). „Deal of the Art / Brooklyn Museum suit settled as Rudy, city told: Hands off”. Newsday. стр. A03. ISSN 2574-5298. ProQuest 279294754. 
  315. ^ Yablonsky, Linda (4. 11. 2004). „New York's Watery New Grave”. The New York Times. Архивирано из оригинала 27. 8. 2021. г. Приступљено 14. 10. 2010. 
  316. ^ „Alexis Rockman Mural of Future Brooklyn Celebrates Opening of the Brooklyn Museum New Front Entrance and Plaza” (PDF) (Саопштење). Brooklyn Museum. март 2004. Приступљено 18. 10. 2010. 
  317. ^ Mclaughlin, Mike (28. 9. 2009). „Hangin' with big boys: Artist slips in stealth exhibit at Brooklyn Museum”. Daily News. New York. Архивирано из оригинала 2. 10. 2009. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  318. ^ „Open House: Working in Brooklyn” (Саопштење). Brooklyn Museum. 17. 4. 2004. Приступљено 1. 8. 2014. 
  319. ^ Usborne, David (2. 7. 2008). „New York museum admits third of its Coptic art is fake”. The Independent. London. Архивирано из оригинала 6. 7. 2008. г. Приступљено 7. 7. 2008. 
  320. ^ von Aue, Mary (1. 3. 2018). „David Bowie Retrospective Starts Its Final Bow at Brooklyn Museum”. Billboard. Приступљено 24. 12. 2020. 
  321. ^ Soriano, Jianne (4. 11. 2020). „Costumes From Netflix's "The Queen's Gambit" And "The Crown" Featured At The Brooklyn Museum”. Tatler Asia. Архивирано из оригинала 28. 8. 2021. г. Приступљено 26. 11. 2020. 
  322. ^ „The Queen and The Crown: A Virtual Exhibition of Costumes from "The Queen's Gambit" and "The Crown"”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 26. 11. 2020. 
  323. ^ „It's Pablo-matic: Picasso According to Hannah Gadsby”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 1. 6. 2023. г. Приступљено 1. 6. 2023. 
  324. ^ Greenberger, Alex (10. 4. 2023). „Comedian Hannah Gadsby to Curate Show About Picasso's 'Complicated Legacy' for Brooklyn Museum”. ARTnews. Архивирано из оригинала 11. 5. 2023. г. Приступљено 1. 6. 2023. 
  325. ^ Pogrebin, Robin (9. 6. 2023). „Hannah Gadsby's Picasso Show Was Meant to Ignite Debate. And It Did.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 14. 6. 2024. 
  326. ^ Loos, Ted (1. 2. 2024). „At 200, the Brooklyn Museum Looks Forward”. The New York Times. Приступљено 1. 2. 2024 ; Rotuno-Johnson, Michelle (1. 2. 2024). „Yearlong 200th Birthday Bash Set For Brooklyn Museum Milestone”. Prospect Heights-Crown Heights, NY Patch. Приступљено 1. 2. 2024. 
  327. ^ „Collections: Egyptian, Classical, Ancient Near Eastern Art: History”. The Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  328. ^ Loos, Ted (6. 5. 2010). „Melvin the Mummy's New Clothes”. New York Times. Приступљено 13. 9. 2024. 
  329. ^ „Collections: Egyptian, Classical, Ancient Near Eastern Art: History”. The Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  330. ^ Vogel, Carol (23. 12. 2005). „The Modern Receives 3 Works by Brice Marden”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 3. 7. 2023. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  331. ^ „Collections: Emil Fuchs”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  332. ^ „Collections: History”. The Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  333. ^ „Confounding Expectations with Brooklyn Museum's Laval Bryant”. Virgin Holidays. Архивирано из оригинала 29. 8. 2021. г. Приступљено 8. 11. 2018. 
  334. ^ а б Heinrich, Will (26. 12. 2019). „5,000 Years of Asian Art in 1 Single, Thrilling Conversation”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 30. 8. 2021. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  335. ^ Williamson, Alex (19. 8. 2019). „Revamped Asian galleries at Brooklyn Museum set to reopen after 6 years”. Brooklyn Eagle. Архивирано из оригинала 9. 7. 2021. г. Приступљено 8. 7. 2021. 
  336. ^ Heinrich, Will (4. 7. 2024). „The Dazzling Artistry of Hiroshige's '100 Famous Views of Edo'”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 23. 7. 2024. 
  337. ^ „Brooklyn Museum”. www.brooklynmuseum.org. Архивирано из оригинала 27. 9. 2021. г. Приступљено 28. 6. 2021. 
  338. ^ Rovine, Victoria L. (зима 2012). „African Art: A Century at the Brooklyn Museum”. African Arts. св. 45 бр. 4. стр. 94—95. ProQuest 1239979288. 
  339. ^ Brooklyn Museum; Siegmann, W.; Adandé, J.C.E.; Dumouchelle, K.D. (2009). African Art: A Century at the Brooklyn Museum. Brooklyn Museum. ISBN 978-3-7913-4321-1. 
  340. ^ „The Arts of Africa”. Brooklyn Museum. 24. 5. 2001. Приступљено 21. 7. 2024. 
  341. ^ „Collections: History”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  342. ^ Greenberger, Alex (30. 4. 2018). „'Brooklyn Is Not for Sale': Decolonize This Place Leads Protest at Brooklyn Museum”. ARTnews (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 10. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018. 
  343. ^ „'Decolonize This Place' Protesters Disrupt Brooklyn Museum, Condemn 'Imperial Plunder'”. Gothamist (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 8. 2018. г. Приступљено 14. 10. 2018. 
  344. ^ „Collections: History”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  345. ^ „Collections: History”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  346. ^ „Collections: Arts of the Islamic World”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 21. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  347. ^ The Jarvis Collection of Native American Plains Art, Brooklyn Museum, Brooklyn New York, „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 06. 10. 2021. г. Приступљено 16. 05. 2025. 
  348. ^ „Feminist Art takes wing in Brooklyn”. The Architect's Newspaper. 21. 3. 2007. Приступљено 4. 8. 2023. 
  349. ^ а б Hajela, Deepti (2. 4. 2007). „'Herstory': Feminist art finds a home at Brooklyn Museum”. Los Angeles Times. Приступљено 4. 8. 2023. 
  350. ^ Micucci, Dana (19. 4. 2007). „Feminist art gets place of pride in Brooklyn”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 3. 7. 2023. 
  351. ^ а б в Vogel, Carol (15. 12. 2008). „Brooklyn Museum's Costume Treasures Going to the Met”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 10. 2023. 
  352. ^ Dunning, Jennifer (31. 3. 1977). „A Fabric Library at the Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  353. ^ Carlson, Jen (17. 12. 2008). „Brooklyn's Couture Collection Moves to the Met”. Gothamist. Приступљено 5. 10. 2023. 
  354. ^ Faux, Zeke (17. 12. 2008). „Brooklyn Museum gives a huge gift to the Met”. Brooklyn Paper. Приступљено 5. 10. 2023. 
  355. ^ Thornton, Gene (5. 8. 1984). „Photography View; in Brooklyn, a Modest Collection is Shown to Advantage”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 5. 10. 2023. 
  356. ^ „Collection: Photography”. Brooklyn Museum. Приступљено 5. 10. 2023. 
  357. ^ Spelling, Simon. „Entertainment: Brooklyn Museum”. New York. Архивирано из оригинала 8. 5. 2012. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  358. ^ Knox, Sanka (23. 4. 1966). „New Life is Found for Ex-wreckage; Museum Garden a Haven for Art From Razed Buildings”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 8. 2023. 
  359. ^ „Garden of Memories”. Newsday (Nassau Edition). 27. 4. 1966. стр. 102. Приступљено 4. 8. 2023. 
  360. ^ Grimes, William (17. 6. 2010). „Thomas S. Buechner, Former Director of Brooklyn Museum, Dies at 83”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 18. 8. 2021. г. Приступљено 19. 6. 2010. 
  361. ^ „Archives Collections Index”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 29. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  362. ^ „Collections: Libraries and Archives”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 24. 6. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  363. ^ „Redesigned and Renovated Brooklyn Museum Libraries and Archives Opens to Public October 20, 2004” (PDF) (Саопштење). Brooklyn Museum. септембар 2004. Приступљено 1. 8. 2014. 
  364. ^ „Target First Saturdays at the Brooklyn Museum”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 21. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  365. ^ Biederman, Marcia (21. 3. 1999). „Making It Work; Saturday Night Moves”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  366. ^ Richardson, Kalia (3. 2. 2023). „Brooklyn Museum Celebrates 25 Years of First Saturdays”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  367. ^ „Museum Apprentice Program”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  368. ^ а б „Museum Education Fellowship Program”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  369. ^ „Collections: Browse Collections”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 20. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  370. ^ „Brooklyn Museum: ASK”. www.brooklynmuseum.org. Архивирано из оригинала 29. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  371. ^ Carman, Ashley (22. 4. 2016). „The Brooklyn Museum's app acts like AI, but there are humans behind it”. The Verge. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  372. ^ а б Collins, Glenn (30. 11. 1993). „New Wing, New Hope at Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 2. 7. 2023. г. Приступљено 2. 7. 2023. 
  373. ^ „Brooklyn Museum Urged to Center on Cultural Field”. The Brooklyn Daily Eagle. 3. 10. 1935. стр. 13. Архивирано из оригинала 20. 7. 2023. г. Приступљено 19. 7. 2023. 
  374. ^ Knox, Sanka (9. 2. 1951). „Finances Worry Brooklyn Museum; More City and Public Aid Required; Moses Study Offers Hope Jansen Pledges Aid”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 21. 7. 2023. г. Приступљено 21. 7. 2023. 
  375. ^ „Brooklyn Museum Gets Year's Millionth Visitor”. The New York Times (на језику: енглески). 9. 4. 1971. ISSN 0362-4331. Приступљено 4. 10. 2023. 
  376. ^ McGill, Douglas C. (22. 1. 1985). „Changing Face of Brooklyn Museum”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  377. ^ Hays, Elizabeth (17. 12. 2000). „New museum sensation eyed”. Daily News. стр. 273. Архивирано из оригинала 5. 7. 2023. г. Приступљено 5. 7. 2023. 
  378. ^ а б Pogrebin, Robin (14. 6. 2010). „Brooklyn Museum's Populism Hasn't Lured Crowds”. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  379. ^ Pogrebin, Robin (30. 4. 2017). „'Encyclopedic' Brooklyn Museum Vies for Contemporary Attention”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  380. ^ Pogrebin, Robin (14. 6. 2010). „Brooklyn Museum's Populism Hasn't Lured Crowds”. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  381. ^ Bell, Jennie. „Arnold Lehman”. BlouinArtInfo. blouinartinfo.com. Архивирано из оригинала 31. 3. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2016. 
  382. ^ Pogrebin, Robin (14. 6. 2010). „Brooklyn Museum's Populism Hasn't Lured Crowds”. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  383. ^ а б Lehman, Arnold (7. 8. 2010). „Response From the Director of the Brooklyn Museum”. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 1. 8. 2014. 
  384. ^ „FAQ”. Brooklyn Museum. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 
  385. ^ Pogrebin, Robin (30. 4. 2017). „'Encyclopedic' Brooklyn Museum Vies for Contemporary Attention”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 7. 7. 2023. г. Приступљено 6. 7. 2023. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бруклински_музеј&oldid=30022940”