Брунеј

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Брунеј (река).


Координате: 4° 24' СГШ, 114° 34' ИГД

Нација Брунеја, боравиште мира
Negara Brunei Darussalam
بروني دارالسلا
Застава Брунеја Грб Брунеја
Застава Грб
Крилатица: Увек служи под Божијим вођством
Химна
Allah Peliharakan Sultan
Положај Брунеја
Главни град Бандар Сери Бегаван
Службени језик малајски
 — Султан Хасанал Болкиах
Независност: од ВБ
1. јануара 1984.
Површина  
 — укупно 5.765 km2 (163)
 — вода (%) 8,6
Становништво  
 — 2013. 417.784 [1](176)
 — густина 65/km2
Валута Брунејски долар
Временска зона UTC + 8
Интернет домен .bn
Позивни број +673 ¹
¹ 080 из Малезије

Брунеј (малајс. Brunei), службено Нација Брунеја, боравиште мира (малајс. Negara Brunei Darussalam) је држава у југоисточној Азији [2]. Налази се на северу острва Борнео, на обали Јужног кинеског мора. На копну се граничи с Малезијом. Источни округ Брунеја, Тембуронг, је енклава одвојена од остатка земље малезијском територијом. То је једина суверена држава чија територија се налази у потпуности на острву Борнео, а остатак острва припада Индонезији и Малезији. Број становника је око 400.000 (јул 2010). Клима у земљи је екваторска, а обележавају је високе температуре и доста падавина. Економским растом током 1970-их и 1990-их, у просеку од 56% од 1999. до 2008. године, Брунеј се трансформисао у ново-индустријализоване државе.

Историја[уреди]

Граница Брунеја (зелено) од 1890. године
Јапански бојни бродови у Брунеју, у октобру 1944. године

Историја Брунеја пре доласка Европљана је слабо позната. На острву Борнеу је у 7. веку постојала држава Вијаиапура која је била вазална држава моћне државе Сривијаиа на Суматри и Малајском полуострву. Од 10. века је постојала држава По-ни која је у 14. веку вазална држава с државом Мајапахит на острву Јави. У то доба је на Борнеу био раширен хиндуизам. У 15. веку јак утицај на Борнеу има исламско краљевство Малака на Малајском полуострву одакле се на Борнеу шири ислам.

1363. је Мухамед Схах основао султанат Брунеј и постао први султан. У 15. веку је султанат ојачао, те је имао север Борнеа и острва Сулу. Почетком 16. века су Португалци заузели Малацу и креирали трговачко средиште. Брунеј је био значајна трговачка сила између Кине, индонезијских острва богатим зачинима и Португалаца у Малаки. У то доба је владао султан Болкиах чија владавина се сматра златним добом Брунеја. 1521. године чланови Магеланове експедиције били су први Европљани који су посетили Брунеј и описали његово богатство. Брунеј је дошао у сукоб са Шпанцима који су ширили свој колонијални посјед на Филипинима. 1578. године Шпанци су заузели и разорили главни град Брунеја и тамо владали 72 дана, али су ипак протерани упркос слабијој снази Брунеја. Након тога је опала привредна моћ Брунеја.

У 19. веку јача британски колонијални утицај. 1839. године избила је побуна у територију Саравак. Британци су у почетку помогли султану против побуњеника, али су заузврат добили контролу над Сараваком који је 1843. године прогласио независност под британском управом. Британци су 1846. године напали Брунеј и постигли повољан трговачки споразум. 1888. године је султан Хашим Јалилул Алам Акамаддин склопио споразум с Британцима којим Брунеј постаје британски протекторат с унутрашњом самоуправом.

1929. године је откривена нафта. Током Другог светског рата Брунеј је био под јапанском окупацијом. 1959. године донесен је устав који Брунеју даје широку аутономију. 1963. године су суседне британске колоније на Борнеу, Сабах и Саравак постале део независне Малезије. У Брунеју се појавио покрет који је тражио прикључење Малезији, али је султан то одбио и најавио да ће од Британаца тражити пуну независност. То је постигнуто тек 1. јануара 1984. године када је Брунеј постао независна држава, али је остао унутар Комонвелта.

Демографија[уреди]

Џамија Султан Омар Али Сејфудин

Становништво Брунеја је у јулу 2013. године био 417.784 становника од чега 76% живи у урбаним срединама. Стопа урбанизације се процењује 2,13% годишње од 2010. до 2015. године, а просечан животни век је 77,7 година. У 2014. години, 65,7% становништва су били Малајци, 10,3% Кинези, 3,4% домороци, а 20,6% чине мање етничке групе. Званични језик Брунеја је малајски. Министарство културе, омладине и спорта подржава употребу језика у Брунеју.

Језик[уреди]

Главни говорни језик је брунејски малајски. Брунејски малајски се прилично разликује од стандардног малајског, али и од остатка малајских дијалекта. Брунејски малајски језик је сродан са стандарним малајским језиком око 84% што га чини неразумљивим са малајским.

Енглески и кинески се такође говоре. Енглески језик се користи у послу, али и као језик из основном у високом образовању. У држави је релативно велика страна заједница.

Већина исељеника долазе из немуслиманских земаља као што су Аустралија, Уједињено Краљевство, Јужна Кореја, Јапан, Филипини, Тајланд, Камбоџа и Индија.

Остали језици и дијалекти који се говоре укључују арапски, кедајански малајски, тутонг малајски, мурут и дусун језик.

Религија[уреди]

Међу свим религијама, Сунитски Ислам је доминантан. 67% становништва је исламско. Мађутим друге религије имају значајно упориште у Брунеју. 13% становништва су будисти, а 10% су хришћани. Преосталих 10% припадају разним религијама укључујући и домородачке религије. Ислам је државна религија Брунеја, али слобода вероисповести је загарантована.

Државно уређење и међународни односи[уреди]

Султан Хасанал Болкиах

Од 1959. године Брунеј је парламентарна монархија, али заправо султан има веће законодавне и извршне власти, па Брунеј можемо звати апсолутистичком монархијом. Постоји Законодавни савет од 20 чланова које има саветодавни карактер, али све законе доноси султан. Султан је истовремено шеф државе и председник владе. Тренутни султан, Падука Сери Багинда Султан Хаји Хасанал Болкиах Му'изадин Вадаулах (скраћено Хасанал Болкиах), влада од 1967. године и сматра се најбогатијим владаром и једним од најбогатијих људи на свету.

Брунеј је пуноправан члан Уједињених нација, Британског Комонвелта нација, Асоцијације нација Југоисточне Азије (АСЕАН), Светске трговинске организације, Азијско-пацифичког форума за сарадњу те Организације исламске конференције.

Привреда[уреди]

Производња нафте и гаса главна је привредна активност Брунеја. БДП по глави становника је значајно виши од просека регије, али привреда Брунеја је осетљива је на флуктуације на светском тржишту нафте. Што се тиче пољопривреде гаје се пиринач, маниока, банане, ананас. Развијен је и риболов.

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Брунеј
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима