Брусник (Зајечар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Брусник.
Брусник
Brusnik.JPG
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Зајечарски
Град Зајечар
Становништво
Становништво
 — (2011) 456
Положај
Координате 44°06′11″ СГШ; 22°26′17″ ИГД / 44.103166° СГШ; 22.438° ИГД / 44.103166; 22.438Координате: 44°06′11″ СГШ; 22°26′17″ ИГД / 44.103166° СГШ; 22.438° ИГД / 44.103166; 22.438
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 140 m
Брусник на мапи Србије
Брусник
Брусник
Брусник на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19313
Позивни број 019
Регистарска ознака ZA

Брусник је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу.

Лоциран поред (Великог) Тимока, Брусник је једино веће железничко чвориште на прузи Неготин-Зајечар и једно од осам насеља у Неготинској Крајини која имају традиционалне пивнице (такође познате и као пимнице) -- привремена насеља, одвојена од села, у којима се у прошлости проводило по месец и више дана у берби грожђа и производњи вина. Уз нека друга вина Крајине, брусничка су извожена у Француску крајем 19. и почетком 20. века.

Насеље је ближе Неготину (21 km) него општинском средишту Зајечару (37 km), што је упоредиво са ситуацијом у Македонији, где такође постоји село Брусник, у тамошњој општини Неготино.

Историја[уреди]

Брусник је старије насеље, јер се на обема аустријских картама (Лангерова и „Темишварски Банат“) насталим током 1718-1739. (време инкорпорације територија данашње Србије у Аустријску Царевину, већим делом у тзв. „Краљевину Србију“, а Источна Србија у Тамишки Банат) забележен као насеље Brusnik. Године 1784. село је забележено у Отоманској Турској под истим именом, а 1807. године у списима о Првом српском устанку помиње се „кнез Станко бруснички“.

Брусник се даље помиње и 1811. године, а 1846. и 1866. године заједно са тадашњим засеоком Кленовцем имао је 151, односно 231, кућу да би 192. године имао 265 кућа. Такође, на поменутим двема аустријским картама на данашњем потесу Грујнац у сеоском атару забележено је место Gruina односно Gruintz, што показује да је пре аустријске окупације било више насеља у овом крају.

Године 1918. Брусник је био проглашен за варошицу,[1] али је овај статус у СФРЈ био укинут. Највеће заслуге за оснивање Брусничке здравствене задруге за сâм Брусник и села Кленовац, Табаковац, Тамнич, Речка, Метриш, Велики Јасеновац, Велика Јасикова и Браћевац 25. јануара 1925. године имао је локални учитељ и народни просветитељ Душан Јеремић.[2]

Водно богатство[уреди]

Митина чесма, око 1900.

У самом насељу и на његовим ободима има више јавних чесама, подигнутих од средине 19. века до пред сам II светски рат.

Највећа је Митина чесма, коју је крајем XIX века подигао велетрговац Димитрије (Мита) Којић.[3] И она је, као већина -- са депопулацијом насеља и уопште региона -- у запуштеном стању, јер нема ко да их одржава.

Храмови и верски живот[уреди]

Црква Свих светих у Бруснику, 1900.

Једина религија физички заступљена (има храм) у насељу је православље. Брусничка православна црква грађена је 1897-1900, а осветио ју је 1900. епископ Тимочке епархије из Неготина, Мелентије.[4]

Посвећена је Свим светима, што је неуобичајено за цркву у малом месту; то су обично друга или трећа црква у већем граду, где већ постоји храм посвећен неком одређеном свецу/светици.[5]

Демографија[уреди]

У Бруснику има родова чији су преци „дошли са Косова одмах после косовске битке“ и доцније због турског зулума бежали у „Аустрију“ (у то време Аустрија је подразумевала и Мађарску и делове данашње Румуније), Бугарску и Румунију (тј. онај део Румуније који је тада био вазална турска кнежевина).[6]

Данас у насељу Брусник живи 426 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,4 година (56,0 код мушкараца и 58,5 код жена). Има 218 домаћинстава, са просечним бројем чланова по домаћинству од 2,09. Према попису из 2002. у Бруснику је живело 456, а 1991. - 589 становника).

Ово насеље је насељено готово искључиво Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, приметан је драстичан пад броја становника (као и у многим другим селима Србије, нарочито Источне).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.398
1953. 1.432
1961. 1.350
1971. 1.076
1981. 846
1991. 589 569
2002. 456 486
Етнички састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
453 99,34 %
Црногорци
  
2 0,43 %
непознато
  
1 0,21 %



Познатије личности[уреди]


Референце[уреди]

  1. Према [1]
  2. О чему наводи Радио Магнум
  3. Димитрије Којић је деда Миланa Којићa и чукундеда Миодрага Којадиновића [2]
  4. Видети белешку под 2.0 на [3]
  5. Нпр. на Карабурми у Београду, код католика у окружењу у Сесветама у Загребу, видети листе на руској и енглеској вики https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%80%D0%B0%D0%BC_%D0%92%D1%81%D0%B5%D1%85_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85 https://en.wikipedia.org/wiki/All_Saints_Church
  6. Коста Јовановић: „Неготинска Крајина и Кључ“
  7. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]