Брусница (Горњи Милановац)

Брусница
Брусница;
	Црква Светог Николе у Брусници
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	742
Географске карактеристике
Координате	44°01′00″ СГШ; 20°26′00″ ИГД / 44.016666° СГШ; 20.433333° ИГДКоординате: 44°01′00″ СГШ; 20°26′00″ ИГД / 44.016666° СГШ; 20.433333° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	346 м
	Брусница Брусница на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Брусница је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 742 становника.

Село је разбијеног типа и дели се на два велика краја у којима куће појединих родова образују разређене групе. У селу има свега 218 домаћинстава.

Сеоска црква је Покровица посвећена Светом Николи, до цркве је Порта. Сабори се скупљају на Богородичин Покров, Преображење и Младенце, а сеоска преслава је Бела Субота, прва после празника Духова. На Белу Суботу се литијом обилазе записи, којих има 45. Главни вашар у селу је у Белу Недељу пред Покладе.

Кроз Брусницу пролази локални пут Горњи Милановац-Прањани , а у близини је магистрални пут Београд-Чачак. Постоје и остаци некадашње железничке пруге Београд-Чачак. Овде се налазе Перов гроб у Брусници, Надгробни споменик-усамљеник у Брусници и Стари споменици на сеоском гробљу у Брусници.

Историја[уреди | уреди извор]

Брусница под Рудником се помиње још у добу Немањића.^[1] Када је цар Душан 1354. пошао са војском да протера Угаре који су заузели Београд и Мачву, он 14. августа потписује једну хрисовуљу, што је први помен једног од насеља таковског краја у средњем веку.^[2]

У селу је за време османлијске окупације било седиште турских бегова све до Првог српског устанка, као и седиште муселима. Након тога, ту је било седиште Рудничке нахије, а од успешног завршетка Другог српског устанка па све до стварања вароши Деспотовице (данас Горњи Милановац) седиште Рудничког округа.^[1]

Из Бруснице је пореклом династија Обреновића. За време Првог српског устанка у Брусници је био домаћин куће Милан Обреновић. Ту су почетком 1807. године венчани Милош Обреновић и Љубица, кћи Радосава Вукомановића, пред кумом Карађорђем.^[3] У Брусници је током 1822. године боравио и Димитрије Давидовић, један од пионира српског новинарства, дипломата и уставописац док је био у немилости код кнеза Милоша Обреновића. Године 1829. домаћин куће Господар Јован Обреновић је угостио путописца Ота Дубислава плем. Пирха.^[4]

У селу се налази црква светог Николе коју је 1836. године подигао Јован Обреновић рођени брат кнеза Милоша Обреновића.

Основна школа се помиње 1882. године; држава је плаћала учитеља са 100 талира.^[5] Године 1836. у тој школи је радио учитељ Јефтимије Косировић родом из Срема, из Бановаца.

У Брусници је, као син начелника округа Рудничког Младена М. Жујовића (1811 — 1894) и Јелене, рођене Данић, рођен Јован Жујовић – српски геолог, оснивач геолошке науке у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије и први председник Српског геолошког друштва.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Брусница живи 532 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,5 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 199 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Брусница је пре оснивања града Горњег Милановца била седиште општине; данас је већи део села постао део приградске зоне, тако да је број становника устаљен.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	1.271
1953.	1.304
1961.	1.191
1971.	1.056
1981.	613
1991.	667	663
2002.	650	674
2011.	742

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	632	97,23 %
Црногорци	1	0,15 %
Албанци	1	0,15 %
непознато	14	2,15 %

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	0	0
80+	2	8
75—79	10	10
70—74	19	18
65—69	19	38
60—64	14	24
55—59	10	6
50—54	24	16
45—49	32	35
40—44	34	25
35—39	21	22
30—34	18	20
25—29	24	15
20—24	26	18
15—19	22	27
10—14	26	11
5—9	21	16
0—4	10	9
Просек :	38,5	43,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	239	258	285	279	166	199	199

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	32	43	32	49	22	19	1	0	1	0	3,27

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	275	90	171	9	5
Женски	282	56	170	52	4
УКУПНО	557	146	341	61	9

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	136	11	0	0	65
Женски	95	7	0	0	56
УКУПНО	231	18	0	0	121
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	8	10	2	16
Женски	2	0	10	5	0
УКУПНО	7	8	20	7	16
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	4	2	5
Женски	1	1	2	4	5
УКУПНО	1	5	6	6	10
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	3
Женски	1	0	0	1
УКУПНО	2	0	0	4

Референце[уреди | уреди извор]

↑ ^1,0 ^1,1 Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
^ Горњи Милановац и Таковски крај, НИРО Дечје новине, 1987.
^ "Звезда", Београд 16. март 1900.
^ "Просветни гласник", Београд 1. мај 1900.
^ "Просветни гласник", Београд 15. новембар 1882.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[postgm-1] 1,0 ^1,1 Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.

[2] Горњи Милановац и Таковски крај, НИРО Дечје новине, 1987.

[3] "Звезда", Београд 16. март 1900.

[4] "Просветни гласник", Београд 1. мај 1900.

[5] "Просветни гласник", Београд 15. новембар 1882.

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]