Пређи на садржај

Брусница (Горњи Милановац)

Координате: 44° 01′ 00″ С; 20° 26′ 00″ И / 44.016666° С; 20.433333° И / 44.016666; 20.433333
С Википедије, слободне енциклопедије
Брусница
Црква Светог Николе у Старој чаршији
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2022.Пад 729
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 00″ С; 20° 26′ 00″ И / 44.016666° С; 20.433333° И / 44.016666; 20.433333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина346 m
Брусница на карти Србије
Брусница
Брусница
Брусница на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Брусница је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 729 становника.

Налази се на надморској висини од 300 до 580 м, а површина му је 2.285 ха.[1]

Село је разбијеног типа и дели се на два велика краја у којима куће појединих родова образују разређене групе. У селу има свега 218 домаћинстава.

Сеоска црква је Покровица посвећена Светом Николи, до цркве је Порта. Сабори се скупљају на Богородичин Покров, Преображење и Младенце, а сеоска преслава је Бела Субота, прва после празника Духова. На Белу Суботу се литијом обилазе записи, којих има 45. Главни вашар у селу је у Белу Недељу пред Покладе.

Кроз Брусницу пролази локални пут Горњи Милановац-Прањани , а у близини је магистрални пут Београд-Чачак. Постоје и остаци некадашње железничке пруге Београд-Чачак.

У селу има велики број локалитета званих мађарска, турска и српска гробља и споменика, велики број легенди и предања.[1] Овде се налазе Перов гроб у Брусници, Надгробни споменик-усамљеник у Брусници и Стари споменици на сеоском гробљу у Брусници.

Историја

[уреди | уреди извор]

Брусница под Рудником се помиње још у добу Немањића.[2] Када је цар Душан 1354. пошао са војском да протера Угаре који су заузели Београд и Мачву, он 14. августа потписује једну хрисовуљу, што је први помен једног од насеља таковског краја у средњем веку.[3]

Доласком Турака становници су се иселили из села, све док нису стигли носи досељеници у 18. веку и то из Црне Горе, Старог Влаха, Босне, Херцеговине, Косова Поља и Ужица. Село се у турским пописима помиње 1525. године као Жарковац, како се данас назива један заселак Бруснице.[1]

По једној причи, Брусница је добила име по камену од кога се праве брусеви за оштрење алатки, а чији се каменоломи налазе у селу. По другој, село је име добило по биљци брусници чији се плодови једу.[1]

У селу је за време османлијске окупације било седиште турских бегова све до Првог српског устанка, као и седиште муселима. Након тога, ту је било седиште Рудничке нахије, а од успешног завршетка Другог српског устанка па све до стварања вароши Деспотовице (данас Горњи Милановац) седиште Рудничког округа.[2]

Из Бруснице је пореклом династија Обреновића. За време Првог српског устанка у Брусници је био домаћин куће Милан Обреновић. Ту су почетком 1807. године венчани Милош Обреновић и Љубица, кћи Радосава Вукомановића, пред кумом Карађорђем.[4] У Брусници је током 1822. године боравио и Димитрије Давидовић, један од пионира српског новинарства, дипломата и уставописац док је био у немилости код кнеза Милоша Обреновића. Године 1829. домаћин куће Господар Јован Обреновић је угостио путописца Ота Дубислава плем. Пирха.[5]

У селу се налази црква светог Николе коју је 1836. године подигао Јован Обреновић, рођени брат кнеза Милоша Обреновића.

Прва школа у Брусници радила је почев од 1825. године у конаку Јована Обреновића.[1] Основна школа се помиње 1882. године; држава је плаћала учитеља са 100 талира.[6] Године 1836. у тој школи је радио учитељ Јефтимије Косировић родом из Срема, из Бановаца.

У Брусници је, као син начелника округа Рудничког Младена М. Жујовића (18111894) и Јелене, рођене Данић, рођен Јован Жујовић – српски геолог, оснивач геолошке науке у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије и први председник Српског геолошког друштва.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 147 ратника. Погинуло их је 80 а 67 је преживело.[1]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 1057 становника, 1921. године 919, а 2002. године тај број се смањио на 691.[1]

У насељу Брусница живи 532 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,5 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 199 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Брусница је пре оснивања града Горњег Милановца била седиште општине; данас је већи део села постао део приградске зоне, тако да је број становника устаљен.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]
Година Становника
1948. 1.271
1953. 1.304
1961. 1.191
1971. 1.056
1981. 613
1991. 667 663
2002. 650 674
2011. 742
Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби
  
632 97,23%
Црногорци
  
1 0,15%
Албанци
  
1 0,15%
непознато
  
14 2,15%
Становништво према полу и старости[9]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 239 258 285 279 166 199 199


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 32 43 32 49 22 19 1 0 1 0 3,27
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 275 90 171 9 5 0
Женски 282 56 170 52 4 0
УКУПНО 557 146 341 61 9 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 136 11 0 0 65
Женски 95 7 0 0 56
Укупно 231 18 0 0 121
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 8 10 2 16
Женски 2 0 10 5 0
Укупно 7 8 20 7 16
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 4 4 2 5
Женски 1 1 2 4 5
Укупно 1 5 6 6 10
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 3
Женски 1 0 0 1
Укупно 2 0 0 4

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 114. 
  2. ^ а б Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  3. ^ Горњи Милановац и Таковски крај, НИРО Дечје новине, 1987.
  4. ^ "Звезда", Београд 16. март 1900.
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1. мај 1900.
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 15. новембар 1882.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  8. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  9. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]