Брусница (Горњи Милановац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брусница
Crkva Svetog Nikole u Brusnici 20130821 165624.jpg
Црква Светог Николе у Брусници
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 742
Географске карактеристике
Координате 44°01′00″ СГШ; 20°26′00″ ИГД / 44.016666° СГШ; 20.433333° ИГД / 44.016666; 20.433333Координате: 44°01′00″ СГШ; 20°26′00″ ИГД / 44.016666° СГШ; 20.433333° ИГД / 44.016666; 20.433333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 346 м
Брусница на мапи Србије
Брусница
Брусница
Остали подаци
Позивни број 032
Регистарска ознака GM

Брусница је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 742 становника.

Село је разбијеног типа и дели се на два велика краја у којима куће појединих родова образују разређене групе. У селу има свега 218 домаћинстава.

Сеоска црква је Покровица, до цркве је Порта. Сабори се скупљају на Богородичин Покров, Преображење и Младенце, а сеоска преслава је Бела Субота, прва после празника Духова. На Белу Суботу се литијом обилазе записи, којих има 45. Главни вашар у селу је у Белу Недељу пред Покладе.

Кроз Брусницу пролази локални пут Горњи Милановац-Прањани , а у близини је магистрални пут Београд-Чачак . Постоје и остаци некадашње железничке пруге Београд-Чачак.

Историја[уреди]

Брусница под Рудником се помиње још у добу Немањића.[1] Када је цар Душан 1354. пошао са војском да протера Угаре који су заузели Београд и Мачву, он 14. августа потписује једну хрисовуљу, што је први помен једног од насеља таковског краја у средњем веку.[2]

У селу је за време османлијске окупације било седиште турских бегова све до Првог српског устанка, као и седиште муселима. Након тога, ту је било седиште Рудничке нахије, а од успешног завршетка Другог српског устанка па све до стварања вароши Деспотовице (данас Горњи Милановац) седиште Рудничког округа.[1]

Из Бруснице је пореклом династија Обреновића. У Брусници је током 1822. године боравио и Димитрије Давидовић, један од пионира српског новинарства, дипломата и уставописац док је био у немилости код кнеза Милоша Обреновића. У селу се налази црква светог Николе коју је 1836. подигао Јован Обреновић рођени брат кнеза Милоша Обреновића.

У Брусници је, као син начелника округа Рудничког Младена М. Жујовића (1811 — 1894) и Јелене, рођене Данић, рођен Јован Жујовић – српски геолог, оснивач геолошке науке у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије и први председник Српског геолошког друштва.

Демографија[уреди]

У насељу Брусница живи 532 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,5 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 199 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Брусница је пре оснивања града Горњег Милановца била седиште општине; данас је већи део села постао део приградске зоне, тако да је број становника устаљен.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.271
1953. 1.304
1961. 1.191
1971. 1.056
1981. 613
1991. 667 663
2002. 650 674
2011. 742
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
632 97,23 %
Црногорци
  
1 0,15 %
Албанци
  
1 0,15 %
непознато
  
14 2,15 %


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  2. Горњи Милановац и Таковски крај, НИРО Дечје новине, 1987.
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Види још[уреди]