Брус Вилис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Брус Вилис
Bruce Willis by Gage Skidmore.jpg
Пуно имеВолтер Брус Вилис
Датум рођења(1955-03-19)19. март 1955.(64 год.)
Место рођењаИдар-Оберштајн
Западна Немачка
СупружникДеми Мур(в. Грешка: неважеће време.)
Ема Хеминг (в. Грешка: неважеће време.)
Активни период1980—данас
Занимањеглумац, продуцент и певач
IMDb веза

Волтер Брус Вилис (енгл. Walter Bruce Willis; Идар-Оберштајн, 19. март 1955) амерички је филмски, телевизијски и позоришни глумац. Постао је познат по улози у серији Случајни партнери, где је тумачио главну мушку улогу уз Сибил Шепард. Запамћен је по улогама у филмовима Дванаест мајмуна, Умри мушки, Умри мушки 2, Умри мушки 3 и Умри мушки 4, а био је и специјални гост у ТВ серији Пријатељи и Веселе седамдесете.

Младост и образовање[уреди]

Волтер Брус Вилис[1] рођен је 19. марта 1955. године, у граду Идар-Оберштајн у Западној Немачкој.[2][3] Његов отац, Дејвид Вилис, био је амерички војник. Његова мајка, МАрлен,[4] била је немица, рођена у Каселу.[2] Брус је најстарији од четворо деце, од сестре Флоренс и два брата, Роберта (умро) и Дејвида.[5]

Након отпуштања из војске 1957., Брусов отац одвео је своју породицу у Карнис Појнт у Њу Џеррзију.[6] Брус је описао себе као да потиче из "дуге линије људи са плавим крагнама".[6] Мајка му је радила у банци, а отац је био варилац, главни механичар и фабрички радник.[1] Брус је похађао средњу школу Пенс Гроув у свом родном граду, где се сусрео са проблемима због муцања.[6] Његови школски другови су га звали "Бак-Бак".[1][7][8] Брус се придружио драмском клубу у средњој школи, а глума на позорници смањила је муцање. На крају је постављен за председника савета студената.[1] Похађао је факултет на Државном универзитету Монтклер.[9]

Након што је 1973. завршио средњу школу, Брус се запослио као чувар у Салемовој нуклеарној електрани[10][11] и превозио радне посаде у фабрику ДуПонт Чамберс Воркс у Дипвотеру, Љу Џерзи.[11] Након што је радио као приватни истражитељ (улога коју ће играти у телевизијској серији Случајни партнери и филму Последњи скаут (1991)), Брус се окренуо глуми. Уписао се на Драмски програм на Државном универзитету у Монтклеру, где је глумио у разредној продукцији Мачка на усијаном лименом крову. Брус је напустио школу и 1977. године се преселио у Њујорк, где је почетком 1980-их година радио као бармен у уметничком бару Камиказе.[12] У то време живео је у Хелс Кичену на Менхетну.[13] Појавио се 1982. године као статиста у завршној сцени у филму Пресуда, у ком је главну улогу глумио Пол Њумен.

Каријера[уреди]

1980-те[уреди]

Вилис је добио награду Еми за најбољег глумца у телевизијској серији Случајни партнери

Вилис је напустио Њујорк и преселио се у Калифорнију. У 1984. години појавио се у епизоди телевизијске серије Пороци Мајамија.

У 1985. године био је гостујући глумац у првој епизоди римејка серије Зона сумрака.[14] Победио је на аудицији за улогу Дејвида Адисона млађег у телевизијској серији Случајни партнери (1985–1989), надметајући се са 3000 других глумаца за ту улогу.[15]

Добијена улога у серији, у којој му је партнер била Сибил Шеперд, помогла му је да се уздигне као комични глумац, а серија је трајала пет сезона и донела му је Еми награду за најбољег главног глумца у драмској серији и Златни глобус за најбољег главног глумца у ТВ серији (мјузикл или комедија).[6] У јеку успеха емисије, произвођач пића Сигрем је ангажовао Вилиса за рекламу за своју Голден Вајн Кулер линију пића.[16] За рекламирање су платили звезди у успону између 5–7 милиона долара за две године сарадње. Упркос томе, Вилис је одлучио да не продужи уговор са компанијом када је 1988. године одлучио да престане да пије алкохол.[17]

Вилис је остварио своју прву главну улогу у играном филму Блејка Едвардаска Састанак са непознатом, са Ким Бејсингер и Џоном Ларокетом.[6] Едвардс му је опет дао главну улогу у филму Залазак сунца (1988). Међутим, његова тада неочекивана улога у филму Умри мушки (1988) као Џона Маклејна донела му је статус филмске звезде и акционог хероја.[6] У филму је извео већину сцена без каскадера,[18] а филм је зарадио 138,708,852 долара широм света.[19]

Након успеха са филмом Умри мушки, играо је главну улогу у драми Ветерани као вијетнамски ветеран Емет Смит а такође је дао и глас за бебу која говори у филму Гле ко то говори, и наставку Гле ко то говори 2.

Крајем осамдесетих, Вилис је остварио умерени успех као музичар, снимајући албум поп-блуза под називом The Return of Bruno, на којем је био и хит сингл "Respect Yourself".[20]

1990-те[уреди]

Стекао је велики лични успех и утицај у поп култури играјући Џона Меклејна у филму Умри мушки, Вилис је добио улогу у наставцима Умри мушки 2 (1990) и Умри мушки са осветом (1995).[6] Ове прва три филма у франшизи Умри мушки зарадила су преко 700 милиона америчких долара и ставила су Вилиса у први ред холивудских акционих звезда.

Почетком 1990-их, Вилисова каријера претрпела је умерени пад, пошто је глумио у филмске неуспехе као што је Ватромет таштине (1990). Постигао је нешто више успеха са филмом Смртоносна раздаљина (1993) али је поново доживео неуспех са филмом Боја ноћи (1994): још један неуспех на благајнама, критичари су га лоше оценили, али добро је прошао на домаћем видео тржишту и постао је један од најбољих 20 филмова са највише изнајмљивања у Сједињеним Државама 1995. године.[21]

Године 1994. имао је споредну улогу као Буч Кулиџ у Тарантиновом хит филму Петпарачке приче,[6] што је дало нови подстицај његовој каријери. 1996. године био је извршни продуцент и звезда цртаног филма Bruno the Kid у ком је посредством CGI графике глумио себе.[22] Исте године глумио је у анимираном филму Бивис и Батхед освајају Америку са својом тадашњом супругом Деми Мур. У филму глуми пијаног криминалца званог "Muddy Grimes", који грешком шаље судијске титуларне ликове да убију његову жену Далас (глас Мур). Потом је играо главне улоге у филмовима Дванаест мајмуна (1995) и Пети елемент (1997). Међутим, крајем деведесетих његова каријера доживела је још један пад са критички неуспелим филмовима попут Шакала, Излазак Меркура и Доручак шампиона, доживевши успех једино у Бејовом филму Армагедон који је био филм са највећом зараде у 1998. години у свету.[23] Исте године његов глас и лик представљени су у Плејстејшновој видео игри Apocalypse.[24] У 1999. години Вилис је играо главну улогу у Шамалановом филму, Шесто чуло, који је био и комерцијални и критички успешан.[6]

2000-те[уреди]

Вилис након церемоније на којој је 2002. године проглашен Hasty Pudding Theatrical's човеком године.

У 2000. години Вилис је добио Еми[25] за своје гостовање у серији Пријатељи (у којој је глумио оца много млађе девојке Роса Гелера).[26] Такође је 2001. године био номинован за Оскара за своју гостујућу улогу у Пријатељима. Вилис је у 2000. години глумио Џимија "Лалу" у филму Убица меког срца заједно са Метјуом Перијем. Вилис је требало да глуми Терија Бенедикта у филму Играј своју игру (2001) али је одустао због рада на снимању албума.[27] У наставку Играј своју игру 2 (2004), појављује се у камео улози. У 2005. години појавио се у филмској адаптацији Град гријеха. У 2007. години, глумио је у филму Планета терора у улози негативца Гриндхауса. Ово је обележило Вилисову другу сарадњу са редитељем Робертом Родригезом након Града гријеха.

Вилис на Канском фестивалу 2006. године.

Вилис се током каријере неколико пута појавио у Касном ноћном шоу са Дејвидом Летерманом. Одменио је Дејвида Лестермана у улози водитеља у његовој емисији 26. фебруара 2003., када је требало да буде гост.[28] На многим својим наступима у шоу, Вилис је приређивао шале, попут ношења дневног наранџастог одела у част капије Централног парка, маскирања лица да изгледа прекривено ожиљцима након несреће у лову америчког потпредседника Дика Чејнија, или покушавајући да обори рекорд (пародија на Дејвида Блејна) у роњењу под водом од само двадесет секунди.

Дана 12. априла 2007. појавио се поново, овај пут са периком Сањаје Малакар.[29] Дана 25. јуна 2007. године, носио је мини турбан на глави како би испратио шалу о сопственом фиктивном документарцу под називом An Unappealing Hunch (игра речи на тему An Inconvenient Truth).[30] Вилис се појавио и у јапанским рекламама за аутомобил Субару Легаси.[31] У вези с тим, Субару је покренуо лимитирану серију модела Легаси, под називом "Subaru Legacy Touring Bruce", у част Вилиса.

Вилис је глумио у пет филмова са Самјуелом Л. Џексоном (Бесмртно оружје 1, Петпарачке приче, Умри мушки са осветом, Несаломиви и Glass) и оба глумца су планирана да глуме у филму Black Water Transit, али су одустали. Виллис је такође сарађивао са најстаријом ћерком, Румер, у филму Талац из 2005. године. У 2007. години глумио је у трилеру Савршени странац заједно са Хали Бери, филму Алфа мужјак са Шерон Стоун, и поновио улогу Џона Меклејна у филму Умри мушки 4. Након тога појавио се у филмовима Шта се управо догодило? и Сурогати базираном на истоименом стрипу.[32]

Вилис ће глумити америчког генерала Вилијама Р. Пирса у Стоуновом филму Pinkville, драми о истрази масакра у Ми Лају 1968. године.[33] Међутим, због штрајка америчких писаца из 2007. године, филм је отказан. Вилис је учествовао на албуму Blues TravelerПуцњава у Северном Холивуду, дајући уводну реч преко инструменталног блуз рок џема на нумери "Free Willis". Почетком 2009. године појавио се у рекламној кампањи ради објављивања промене имена осигуравајуће компаније Норвич унион у Авива.[34]

2010-те[уреди]

Вилис је глумио са Трејсијем Морганом у комедији Два пандура, коју је режирао Кевин Смит, где глуме два полицијска детектива који истражују крађу бејзбол картице.[35] Филм је објављен у фебруару 2010. године. Вилис се појавио у музичком споту за песму "Stylo" бенда Gorillaz.[36] Такође у 2010. години, појавио се у камео улози са са бившим сувласницима Планет Холивуда и акционим звездама '80-их Силвестером Сталонеом и Арнолдом Шварценегером у филму Плаћеници. Вилис је играо улогу генеричког ћелавог мушкарца "Господина Черча". Ово је први пут да су се ова три угледна глумца акционог филма заједно појавила на екрану. Иако је сцена била кратка, то је била једна од најишчекиванијих сцена у филму. Трио је снимао своју сцену у празној цркви 24. октобра 2009. године.[37] Вилис је потом глумио у филму Ред, адаптације истоимене мини-серије стрипова, у којем је играо улогу Френка Мозиса. Филм је премијерно приказан 15. октобра 2010. године.[38]

Willis at a Live Free or Die Hard premiere in June 2007

Вилис је глумио заједно са Билом Маријем, Едвардом Нортоном и Франсес Макдормандовом у филму Краљевство излазећег месеца (2012). Филм је сниман у Роуд Ајланду под режијом Веса Андерсона, 2011. године.[39] Вилис се вратио у значајнијој улози у филму Плаћеници 2 (2012).[40] Глумио је заједно са Џозефом Гордон-Левитом у научно-фантастичном акционом филму Убица из будућности (2012), старију верзију лика Џоа, док је Гордон-Левит глумио млађу верзију.

Вилис је заједно са Фифти Сентом глумио у филму режисера Дејвида Барета Ватра са ватром, поред њих су глумили и Џош Думел и Росарио Досон.[41] Вилис је такође глумио заједно са Винси Воном и Кетрин Зитом-Џоунс у филму Уложи на фаворита, режисера Стивена Фрирса, о конобару из Лас Вегаса који постаје елитни професионални коцкар.[42] Ова два филма је дистрибуирала компанија Лајонсгејт.

Вилис је пети пут поновио своју најпознатију улогу, Џона Меклејна, глумећи у филму Умри мушки 5, који је премијерно приказан 14. фебруара 2013. године.[43] У интервјуу, Вилис је изјавио: "Имам топло место у срцу за Умри мушки ..... то је само нова ствар да могу играти истог лика преко 25 година и да још увек будем забаван. Много је изазовније то што морам поново да снимим филм и покушам да се надметам са собом, што ја радим у франшиси Умри мушки. Трудим се да сваки пут побољшам свој посао. "[44]

Вилис је 12. октобра 2013. године био домаћин емисије Уживо суботом увече са Кејти Пери као музичким гостом.[45]

Вилис ће се појавити филмској адаптацији видео игре Kane & Lynch: Dead Men, под именом Kane & Lynch.[46]

У 2015. години Вилис је дебитовао у Бродвејском театру у Голдмановој адаптацији новеле Стивена Кинга Misery заједно са Лори Мекалф.[47]

Филмови у којима глуми Вилис зарадили су бруто између 2,64 милијарде и 3,05 милијарди долара на благајнама у Северној Америци, што га је 2010. године поставило на осмом месту глумаца са највећим успехом у главној улози и на 12. место са споредним улогама.[48][49] Два пута је освојио награду Еми, два пута награду Златни глобус, а четири пута је био номинован за награду Сатурн.

Пословне активности[уреди]

Вилис има куће у Лос Анђелесу и Пенс Гроуву. Такође је закупио апартмане у Трамп тауеру[50] и у Риверсајд сауту на Менхетну.[51]

У 2000. години Вилис и његов пословни партнер Арнолд Рифкин покренули су компанију за снимање филмова под називом Cheyenne Enterprises. Напустио је компанију којом ће само Рифкин управљати 2007. године након филма Умри мушки 4.[52] Такође је власник неколико малих предузећа у Хејлију, укључујући The Mint Bar и The Liberty Theater и суоснивач је Планет Холивуда са глумцима Арнолдом Шварценегером и Силвестером Сталонеом.[53]

Вилис је 2009. године потписао уговор да постане заштитно лице Собиески водке у замену за 3.3% власништва у компанији.[54]

Приватни живот[уреди]

Вилис у Немачкој на премијери анимираног филма Иза ограде 28. јуна 2006. године.

Вилисови глумачки узори су Гари Купер, Роберт де Ниро, Стив Маквин и Џон Вејн.[55] [56]

Вилис тренутно живи у Брентвуду (Лос Анђелес).[57]

Брачне везе и деца[уреди]

На премијери филма Stakeout, Вилис се упознао са глумицом Деми Мур. Венчали су се 21. новембра 1987. и добили су три ћерке: Румер (рођена 16. августа 1988.),[58] Скаут (рођена 20. јула 1991),[59] и Талула (рођена 3. фебруара 1994).[60] Вилис и Мур објавили су да су се раставили 24. јуна 1998.[61] Захтев за развод поднели су 18. октобра 2000. године [62] а истог дана развод је окончан.[63][64] Што се тиче развода, Вилис је изјавио: „осећао сам се као да сам пропао као отац и муж јер нисам успео да ту улогу одиграм до краја“. Захвалио се глумцу Вилу Смиту што му је помогао да се избори са ситуацијом.[16] Вилис је одржаваоблиску везу и са Муровом и са њеним трећим мужем, глумцем Ештоном Кучером, и присуствовао је њиховом венчању.[65]

Вилис је био верен са глумицом Брук Бернс али су 2004. године раскинули након десет месеци везе.[15] Једно време је излазио са глумицом Тамаром Фелдман, пошто су се срели током снимања филма Савршени странац.[66][67] Оженио се манекенком Емом Хеминг на острвима Теркс и Кејкос 21. марта 2009,[68] међу званицама су биле његове три кћери, Деми Мур и Ештон Кучер. Церемонија није била правно обавезујућа, па се пар поново венчао на цивилној церемонији на Беверли Хилсу, шест дана касније. Пар има две ћерке, рођене у априлу 2012. године[69] и мају 2014. године..[70]

Религијски погледи[уреди]

Вилис је био лутераниста у неким тренуцима,[71] али дуго није био на мисама. У интервјуу за магазин Џорџ у јулу 1998. године, он је изјавио:

По мом мишљењу, организоване религије уопште умиру. Све су биле врло важне када нисмо знали зашто се сунце померило, зашто се време променило, зашто су се појавили урагани или вулкани. Модерна религија крајњи је траг модерне митологије. Али постоје људи који Библију тумаче буквално. Буквално! Одлучим да не верујем да је то начин. И то је оно што Америку чини кул, знаш? [72]

Политичко гледиште[уреди]

У 1988. години, Вилис и његова тадашња супруга Деми Мур подржали су кандидатуру за председника демократске владе Масачусетса Мајкла Дукакиса. Четири године касније, подржао је председника Џорџа Х. В. Буша током избора за нови мандат и био је отворени критичар Била Клинтона. Међутим, 1996. одбио је да подржи Клинтоновог републиканског противника Боба Дола, јер је Дол критиковао Деми Мур због њене улоге у филму Стриптиз.[73] Вилис је био позвани говорник на Републичкој националној конвенцији 2000. године,[74] и подржао је Џорџа В. Буша у тој години. У председничкој кампањи 2008. године није дао никакве прилоге нити јавне подршке У неколико интервјуа у јуну 2007. године изјавио је да подржава неке републиканске идеологије.[16]

У 2006. години изјавио је да би Сједињене Државе требале више интервенисати у Колумбији, како би окончале трговину дрогом.[75] У неколико интервјуа Вилис је изјавио да подржава велике плате за наставнике и полицајце и рекао да је разочаран системом хранитељства у Сједињеним Државама, као и поступањем са индијанцима.[73][76] Вилис је такође изјавио да је заговорник права на оружје, наводећи: "Свако има право на ношење оружја. Ако оружје одузмете од легалних власника оружја, једини људи који ће имати оружје су негативци."[77]

У фебруару 2006. Вилис је био на Менхетну како би пред новинарима промовисао свој филм 16 блокова. Један новинар покушао је да пита Вилиса о његовом мишљењу о тренутној влади, али Вилис га је прекинуо: "Мука ми је од одговора на ово јебено питање. Ја сам републиканац само што се тиче мање владе, желим мање упада у владу. Желим да престану срати мој новац и ваш новац и порез од 50 посто који им дајемо сваке године. Желим да буду фискално одговорни ти проклети лобисти из Вашингтона. Нек ураде то и ја ћу рећи да сам републиканац. Мрзим владу, у реду? Аполитичан сам. Запиши то. Нисам републиканац. "[78]

Вилисово име појавило се 17. августа 2006. године у Лос Анђелес тајмсу, у којем је осудио Хамас и Хезболах и подржао Израел у рату Израела и Либана 2006. године.[79]

Војни интереси[уреди]

Током своје филмске каријере Вилис је глумио неколико војних ликова у филмовима попут Ветерани, Опсада, Хартов рат, Јецаји сунца, Гриндхаус, and Џи Ај Џо 2: Освета. Одрастајући у војној породици, Вилис је јавно продаво колаче Гирл Скаут за оружане снаге Сједињених Држава. У 2002. години Вилисова тада осмогодишња ћерка Талула сугерисала је да купи колаче Гирл Скаут како би их послали трупама. Вилис је купио 12.000 кутија са колачићима и расподелио их је морнарима на броду УСС Џон Ф. Кенеди и другим трупама стационираним широм Блиског Истока у том периоду.[80]

Вилис се састаје са бригадним генералом Албертом Брајантом млађим и распоређеним војницима из 4. пешадијске дивизије у Тикриту, током његове посете Ираку 2003. године.

У 2003. години, Вилис је посетио Ирак у оквиру турнеје УСО-а, певајући трупама са својим бендом "The Accelerators".[81] Вилис је размишљао да се придружи војсци како би помогао у борби против Ирака, али одустао је због својих година.[82] Веровало се да је понудио милион долара било којем неборцу који ода информације о терористичким вођама Осами бин Ладену, Ајману ел Завахрију или Абуу Мусабу ел Заркавију, у јунском издању "Vanity Fair"-а, међутим, појаснио је да је изјава дата хипотетички и да није требало да се схвати дословно. Вилис је такође критиковао медије због тога што су извештавали о рату, жалећи се да се штампа више усмерава на негативне аспекте рата:

Отишао сам у Ирак, јер оно што сам видео кад сам био тамо, војници - углавном деца - помажу људима у Ираку, помажу у враћању струје, помажу отварању болница, помажу да се вода поново укључи, а ви ништа од тога не чујете у вестима. Чујете, „Х број људи данас је убијен“, што мислим да чини велику штету. То је попут пљувања на ове младиће и жене који се тамо боре да помогну овој земљи.[83]


У популарној култури[уреди]

У 1996. години, Роџер Директор, писац и продуцент серије Случајни партнери, написао је роман о Вилису под називом A Place to Fall.[84] Сибил Шеперд је написала у својој аутобиографији Cybill Disobedience у 2000. години да се Вилис наљутио на Директора када је прочитао књигу и открио да је лик написан као "неуротични и одлучни глумац".

У 1998. години, Вилис се појавио у видео игри Apocalypse. Првобитно је најављено да ће се Вилис у игри појавити као споредни лик, а не главни јунак. Компанија је прерадила игру да би искористила Вилисов лик и глас за главног јунака.[24]

Појавио се у 2019. годии у филму Лего филм 2, где је дао глас лего верзији Бруса Вилиса.[85]


Филмографија[уреди]

Улоге Бруса Вилиса
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1979. Убица са бушилицом The Driller Killer
1980. Први смртни грех The First Deadly Sin
1982. Пресуда The Verdict
1985. Долази гуру A Guru Comes
1987. Састанак са непознатом Blind Date
1988. Брунов повратак The Return Of Bruno
1988. Залазак сунца Sunset
1988. Умри мушки Die Hard Џон Меклејн
1989. То је одговарајуће That's Adequate Брус Вилис
1989. Ветерани In Country
1989. Гле ко то говори Look Who's Talking
1990. Умри мушки 2 Die Hard 2 Џон Меклејн
1990. Гле ко то говори 2 Look Who's Talking Тоо
1990. Ватромет таштине The Bonfire Of The Vanities
1991. Смртне мисли Mortal Thoughts
1991. Хадсон Хоук Hudson Hawk
1991. Били Батгејт Billy Bathgate
1991. Последњи скаут The Last Boy Scout
1992. Играч The Player Брус Вилис
1992. Смрт јој добро пристаје Death Becomes Her
1993. Бесмртно оружје 1 National Lampoon's Loaded Weapon 1
1993. Смртоносна раздаљина Striking Distance
1994. Господин Норт North
1994. Боја ноћи Color Of Night
1994. Петпарачке приче Pulp Fiction
1994. Ничија будала Nobody's Fool
1995. Умри мушки са осветом Die Hard: With A Vengeance Џон Меклејн
1995. Ненормално UnNormal
1995. Четири собе Four Rooms
1995. Дванаест мајмуна Twelve Monkeys
1996. Последњи осветник Last Man Standing
1996. Бивис и Батхед освајају Америку Beavis And Butt-head Do America
1997. Пети елемент The Fifth Element
1997. Шакал The Jackal
1998. Излазак Меркура Mercury Rising
1998. Армагедон Armageddon Хари Стампер
1998. Опсада The Siege
1999. Френки иде у Холивуд Franky Goes To Hollywood Брус Вилис
1999. Доручак шампиона Breakfast Of Champions
1999. Шесто чуло The Sixth Sense
1999. Прича о нама The Story Of Us
2000. Убица меког срца The Whole Nine Yards
2000. Дечак The Kid
2000. Несаломиви Unbreakable
2001. Бандити Bandits
2002. Хартов рат Hart's War
2002. Велики шампион Grand Champion
2003. Јецаји сунца Tears Of The Sun
2003. Клинци у дивљини Rugrats Go Wild!
2004. Чарлијеви анђели: Гас до даске Charlie's Angels: Full Throttle
2004. Повратак убице меког срца The Whole Ten Yards
2004. Поново у игри Ocean's Twelve Брус Вилис
2005. Талац Hostage
2005. Град греха Sin City
2005. Срећни број Слевин Lucky Number Slevin
2006. Алфа мужјак Alpha Dog
2006. Преко ограде Over The Hedge
2006. 16 блокова 16 Blocks
2006. Нација брзе хране Fast Food Nation
2007. Умри мушки 4 Die Hard 4.0 Џон Меклејн
2007. Ненси Дру Nancy Drew Брус Вилис
2007. Планета терора Planet Terror
2007. Фармер космонаут The Astronaut Farmer
2007. Савршени странац Perfect Stranger
2008. Шта се управо догодило? What Just Happened Брус Вилис
2008. Атентат на председника средње школе Assassination Of A High School President директор школе Киркпатрик
2009. Сурогати Surrogates агент Том Грир
2010. Два пандура Cop Out
2010. Плаћеници The Expendables
2010. Ред Red
2011. Намештаљка Set Up
2011. Калибар .44 Catch .44
2012. Уложи на фаворита Lay The Favorite
2012. Краљевство излазећег месеца Moonrise Kingdom
2012. Плаћеници 2 The Expendables 2
2012. Ватра са ватром Fire With Fire
2012. Хладна светлост дана The Cold Light Of Day
2012. Лупер Looper
2013. Џи Ај Џо 2: Освета G.I. Joe: Retaliation генерал Џозеф Колтон
2013. Умри мушки 5 A Good Day To Die Hard Џон Меклејн
2014. Принц Prince Омар
2019. Лего филм 2 The Lego Movie 2: The Second Part самог себе

Познати глумци са којим је сарађивао[уреди]

Дискографија[уреди]

Соло албуми[уреди]

  • 1987: The Return of Bruno (Motown, OCLC 15508727)
  • 1989: If It Don't Kill You, It Just Makes You Stronger (Motown/Pgd, OCLC 21322754)
  • 2001: Classic Bruce Willis: The Universal Masters Collection (Polygram Int'l, OCLC 71124889)

Компилације / гостујући наступи[уреди]

  • 1986: Moonlighting албум, песма "Good Lovin'"
  • 1991: Hudson Hawk албум, песме "Swinging on a Star" и "Side by Side", оба дуета са Денијем Ајелом
  • 2000: Убица меког срца музички албум, песма "Tenth Avenue Tango"
  • 2003: Rugrats Go Wild албум, "Big Bad Cat" са Криси Хинде и "Lust for Life"
  • 2008: North Hollywood Shootout, Blues Traveler, песма "Free Willis (Ruminations from Behind Uncle Bob's Machine Shop)"


Спољашње везе[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Bruce Willis”. Biography.com (FYI / A&E Networks). Архивирано из оригинала на датум 20. 11. 2015. Приступљено 16. 02. 2016. 
  2. 2,0 2,1 „Surprise German visit from Willis”. BBC News. 8. 8. 2005. Приступљено 9. 5. 2009. »His mother Marlene was born in the nearby town of Kassel.« 
  3. ^ „Monitor”. Entertainment Weekly (1251): 25. 22. 03. 2013. 
  4. ^ Archerd, Army (11. 12. 2003). „Inside Move: Flu KOs Smart Set yule bash”. Variety. Приступљено 14. 11. 2011. 
  5. ^ „Robert Willis Obituary”. Variety. 1. 07. 2001. Приступљено 23. 06. 2011. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 6,6 6,7 6,8 Stated on Inside the Actors Studio, 2001
  7. ^ Petersen, Melody (9. 05. 1997). „Bruce Willis Drops Project, Leaving Town More Troubled”. The New York Times. Приступљено 9. 05. 2009. 
  8. ^ „Bruce Willis: The Uncut Interview” (PDF). Reader's Digest. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 03. 2009. Приступљено 9. 05. 2009. 
  9. ^ Bruce Willis Answers the Web's Most Searched Questions, WIRED, 01. 03. 2018, Приступљено 21. 04. 2019 
  10. ^ „Bruce Willis”. The Daily Show. 26. 06. 2007. Comedy Central. 
  11. 11,0 11,1 Segal, David (10. 03. 2005). „Bruce Willis's Tragic Mask”. Вашингтон пост. Приступљено 9. 05. 2009. 
  12. ^ Curley, Mallory (2010). A Cookie Mueller Encyclopedia. Randy Press. стр. 260. 
  13. ^ Turan, Kenneth (1. 07. 1990). „Bruce Willis Looks for the Man Within the Icon”. NY Times. Приступљено 14. 02. 2019. 
  14. ^ Брус Вилис на сајту IMDb (на језику: енглески)
  15. 15,0 15,1 „Yahoo! Movies”. Bruce Willis Biography. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2009. Приступљено 9. 05. 2009. 
  16. 16,0 16,1 16,2 „How Bruce Willis Keeps His Cool”. Time. 21. 06. 2007. Приступљено 10. 05. 2009. 
  17. ^ Grobel, Lawrence (новембар 1988). „Playboy Interview: Bruce Willis”. Плејбој. стр. 59—79. 
  18. ^ „Bruce Willis: Biography”. Пипл. Приступљено 9. 05. 2009. 
  19. ^ „Die Hard”. Box Office Mojo. Приступљено 9. 05. 2009. 
  20. ^ „Top 100 Songs of 1987”. The Eighties Club. Приступљено 9. 05. 2009. 
  21. ^ Билборд vol 108 No. 1 (1/6/1996) p.54.
  22. ^ „Bruce Willis Biography (1955–)”. Filmreference. Приступљено 9. 05. 2009. 
  23. ^ „1998 Worldwide Grosses”. Бокс офис моџо. Приступљено 9. 05. 2009. 
  24. 24,0 24,1 Walk, Gary Eng (4. 12. 1998). „"Apocalypse" Now”. Entertainment Weekly. Приступљено 9. 05. 2009. 
  25. ^ Bruce Willis Emmy Award Winner. Emmys.com. Retrieved on June 8, 2012.
  26. ^ „The 52nd Annual Emmy Awards”. The Los Angeles Times. 11. 09. 2000. Приступљено 9. 05. 2009. 
  27. ^ Rohan, Virginia (28. 06. 2004). „Let's Make a Deal”. The Record. Архивирано из оригиналаНеопходна слободна регистрација на датум 4. 11. 2012. Приступљено 9. 05. 2009. 
  28. ^ Susman, Gary (28. 02. 2003). „The Eyes Have It”. Entertainment Weekly. Приступљено 9. 05. 2009. 
  29. ^ „The Week's Best Celeb Quotes”. People. 17. 08. 2007. Приступљено 9. 05. 2009. 
  30. ^ „Bruce Willis Wears Mini-Wind Turbine on His Head”. Star Pulse. Архивирано из оригинала на датум 13. 02. 2009. Приступљено 9. 05. 2009. 
  31. ^ „1991 Subaru Legacy Ad”. YouTube. Приступљено 9. 05. 2009. 
  32. ^ Fleming, Michael; Tatiana Siegel (18. 11. 2007). „Films halted due to strike”. Variety. Приступљено 9. 05. 2009. 
  33. ^ Mayberry, Carly (13. 11. 2007). „The Vine: Pitt targeted for 'Pinkville'. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригиналаНеопходна слободна регистрација на датум 18. 07. 2008. Приступљено 9. 05. 2009. 
  34. ^ Dunkley, Jamie (29. 04. 2009). „Aviva lambasted for rebranding costs”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 9. 05. 2009. 
  35. ^ „Bruce Willis Circling Several New Movies”. Емпајер. Приступљено 9. 05. 2009. 
  36. ^ „Bruce Willis takes aim at Gorillaz in Stylo video”. Билборд . Приступљено 2. 03. 2009. 
  37. ^ Stallone Shot a Scene with Arnold and Bruce Archived 2009-10-27 at the Wayback Machine News in Film
  38. ^ „Red Begins Principal Photography”. /Film. 18. 01. 2010. Архивирано из оригинала на датум 14. 09. 2012. Приступљено 18. 01. 2010. 
  39. ^ „Film starring Bruce Willis to be shot in RI”. The Boston Globe. Providence, R.I. Асошијетед прес. 24. 03. 2011. Приступљено 6. 04. 2011. »Steven Feinberg, executive director for the Rhode Island Film and Television Office, says on-site work on the film, 'Moonrise Kingdom,' is scheduled to begin this spring. Feinberg says the film will be shot in several locations in Rhode Island.« 
  40. ^ Jason Barr (29. 08. 2010). „Sylvester Stallone Wants Bruce Willis to Play a "Super Villain" in THE EXPENDABLES Sequel”. Архивирано из оригинала на датум 12. 02. 2012. 
  41. ^ Anderton, Ethan (5. 05. 2011). „Bruce Willis and 50 Cent Teaming Up Again to Fight 'Fire with Fire'. Firstshowing.net. Variety. Приступљено 6. 05. 2011. »Now Variety reports that for some reason, the two will team-up again for an indie drama called Fire with Fire 
  42. ^ Bettinger, Brendan (5. 05. 2011). „Vince Vaughn Joins Rebecca Hall, Bruce Willis, and Catherine Zeta-Jones in LAY THE FAVORITE”. Collider.com. Приступљено 6. 05. 2011. »Vince Vaughn will join Rebecca Hall, Bruce Willis, and Catherine Zeta-Jones in the gambling drama Lay the Favorite 
  43. ^ „Die Hard 5 Given a Name and a 2013 Release Date”. Yahoo! News. 12. 10. 2011. Приступљено 29. 11. 2011. 
  44. ^ „Bruce Willis: Women Should Be In Charge Of Everything”. UKScreen. 13. 02. 2013. Приступљено 11. 08. 2013. 
  45. ^ „SNL Promo: Bruce Willis and Katy Perry”. NBC. Приступљено 10. 10. 2013. 
  46. ^ „Bruce Willis To Star in 'Kane and Lynch'. MTV. 21. 10. 2009. Архивирано из оригинала на датум 25. 10. 2009. Приступљено 27. 10. 2009. 
  47. ^ "Bruce Willis in Misery on Broadway – what the critics said",Гардијан, 16.11.2015
  48. ^ „People Index”. Бокс офис моџо. Приступљено 29. 8. 2010. 
  49. ^ „All Time Top 100 Stars at the Box Office”. The Numbers. Приступљено 29. 08. 2010. 
  50. ^ „How Donald Trump will retrofit Midtown Manhattan as a presidential getaway”. Washington Post (на језику: енглески). Приступљено 02. 11. 2018. 
  51. ^ Abelson, Max (5. 11. 2007). „Bruce Willis Pays $4.26 M. for Trump Enemy's Condo”. The New York Observer. Архивирано из оригинала на датум 11. 02. 2009. Приступљено 10. 05. 2009. 
  52. ^ Fleming, Michael (12. 11. 2002). „Willis held 'Hostage<span style="padding-right:0.2em;">'Неопходна слободна регистрација. Variety. Приступљено 10. 05. 2009. [мртва веза]
  53. ^ Martinson, Jane; Vikram Dodd (18. 08. 1999). „Planet Hollywood crashes to earth”. The Guardian. London. Приступљено 10. 05. 2009. 
  54. ^ Baubeau, Amelie and David Kesmodel (23. 12. 2009). „Bruce Willis Sees Spirits in Equity Deal With Belvedere”. The Wall Street Journal. 
  55. ^ „Bruce Willis Biography”. biography.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 06. 2010. Приступљено 7. 6. 2010. 
  56. ^ Hennen, Emily (31. 12. 2013). „59 Famous People Who Are Left-Handed”. BuzzFeed. Приступљено 19. 10. 2015. 
  57. ^ https://variety.com/2019/dirt/real-estalker/bruce-willis-emma-heming-brentwood-mansion-1203156918/
  58. ^ „Baby Girl Is a Rumer”. Gainesville Sun. 18. 08. 1988. 
  59. ^ „Demi Moore Has Her Baby”. Philadelphia Inquirer. 22. 07. 1991. 
  60. ^ „It's Another Girl for Demi, Bruce”. The Vindicator. Youngstown, Ohio. 5. 2. 1994. 
  61. ^ Gliatto, Tom (13. 07. 1998). „Dreams Die Hard”. Пипл. Архивирано из оригинала на датум 8. 09. 2015. Приступљено 26. 09. 2012. 
  62. ^ „That's a Wrap”. Пипл. 6. 11. 2000. Архивирано из оригинала на датум 6. 01. 2016. Приступљено 26. 09. 2012. 
  63. ^ https://www.thefreelibrary.com/Demi+and+Bruce+get+a+divorce+in+secret.-a066373934
  64. ^ https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/1372054/Moore-and-Willis-are-divorced.html
  65. ^ Oldenburg, Ann (27. 09. 2006). „Changing of the 'Guardian[[:Шаблон:'-]]”. USA Today. Приступљено 30. 09. 2006.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  66. ^ „How Bruce Willis Hand-Picked His New Model Wife”. Fox News. 25. 03. 2009. Архивирано из оригинала на датум 12. 02. 2018. Приступљено 11. 02. 2018. 
  67. ^ „Bruce Willis "enjoys sex" with Tamara Feldman”. Zimbio. 14. 08. 2007. Приступљено 11. 02. 2018. 
  68. ^ „Bruce Willis Married to Super Model Emma heming”. Архивирано из оригинала на датум 11. 10. 2009. Приступљено 11. 04. 2009. 
  69. ^ Leonard, Elizabeth (2. 04. 2012). „Bruce Willis and Emma Heming welcome a Daughter”. Пипл. Приступљено 6. 03. 2019. 
  70. ^ „Bruce Willis' Wife Emma Heming-Willis Gives Birth, Couple Welcomes Second Girl, Baby Evelyn Penn”. Us Weekly. 7. 05. 2014. Приступљено 6. 03. 2019. 
  71. ^ „Famous Lutherans”. Hope-elca.com. Архивирано из оригинала на датум 19. 06. 2010. Приступљено 22. 08. 2010. 
  72. ^ Tom, Dunkel (јул 1998). „Bruce Willis Kicks Asteroid”. Џорџ. HFM U.S. Архивирано из оригинала на датум 30. 09. 2018. Приступљено 30. 09. 2018. 
  73. 73,0 73,1 Vincent, Mal (3. 03. 2006). „Playing the bad boy is a natural for Bruce Willis”. HamptonRoads.com. Приступљено 10. 05. 2009. 
  74. ^ „Bush and Cheney head toward Philadelphia as party vanguard makes preparations”. CNN. 28. 07. 2000. Архивирано из оригинала на датум 10. 02. 2009. Приступљено 10. 05. 2009. 
  75. ^ Walls, Jeannette (14. 03. 2006). „Bruce Willis blasts Colombian drug trade”. MSNBC. Приступљено 10. 05. 2009. 
  76. ^ West, Kevin (24. 06. 2007). „A Big Ride of a Life”. USA Weekend. Архивирано из оригинала на датум 18. 01. 2010. Приступљено 10. 05. 2009. 
  77. ^ Roach, Mary (13. 02. 2000). „Being Bruce Willis”. USA Weekend. Архивирано из оригинала на датум 18. 01. 2010. Приступљено 10. 05. 2009. 
  78. ^ „Willis Is Mad As Hell...”. MSN Movies. 24. 02. 2006. Архивирано из оригинала на датум 25. 04. 2006. Приступљено 10. 05. 2009. 
  79. ^ "Nicole Kidman and 84 Others Stand United Against Terrorism." Hollywood Grind. August 18, 2006. Archived 2014-09-07 at the Wayback Machine
  80. ^ Smith, Leah N. (29. 05. 2002). „Bruce Willis Moonlights as Off-Screen Hero with Cookie Donation”. USS John F. Kennedy Public Affairs. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2007. Приступљено 12. 01. 2013. 
  81. ^ Neal, Rome (26. 09. 2003). „Bruce Willis Sings for the Troops”. CBS News. Приступљено 10. 05. 2009. 
  82. ^ „Hollywood's right reluctant to join Iraq debate”. CNN. 7. 03. 2003. Приступљено 10. 05. 2009. 
  83. ^ „Willis Fights for Iraqi Troops”. Hollywood.com. 9. 03. 2005. Приступљено 10. 05. 2009. 
  84. ^ Gates, Anita (24. 03. 1996). „Moonlighting”. The New York Times. Приступљено 10. 05. 2009. 
  85. ^ Coulston, John Connor (26. 01. 2019). „'The Lego Movie 2' Features Secret Cameo From an A-List Action Star”. PopCulture.com. Приступљено 6. 03. 2019.