Буде из Бамијана

С Википедије, слободне енциклопедије
Буде из Бамијана
Светска баштина Унеска
Званично имеБудине статуе у Бамијану
МестоБамијан, Авганистан Уреди на Википодацима
Координате34° 49′ 55″ С; 67° 49′ 36″ И / 34.832041666667° С; 67.826802777778° И / 34.832041666667; 67.826802777778
Површина105, 22.525 ha (11.300.000, 2,4246×109 sq ft)
КритеријумКултурно добро: i, ii, iii, iv, vi
Упис2003. (27. седница)
Угроженост2003 Edit this on Wikidata
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/208

Будине статуе у Бамијану налазиле су се у долини Бамијан (Авганистан) на висини од око 2.500 м. Долина дела планине Хиндукуша од "Кох-и-Баба" и налази се око 230 км северозападно од Кабула. 2001. Талибани су их уништили упркос протестима из целог света. То су биле највеће статуе усправног Буде на свету. Културни предео и археолошки остаци долине Бамијан су 2003. године уписани на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији и одмах су доспеле на списак угрожених места Светске баштине.

Панорама долине Бамијан

Статуе су исклесане у 6. веку у црвеном пешчару. Археолози сматрају, да се време настајања мање статуе може датирати око 500., а велике око 550. године. Мања је висока око 34,5 метара, а велика 55 м. О томе у литератури постоје различити подаци, што произлази из коришћења различитих мерних јединица као и различитих метода мерења. [1][2] Претпоставља се да се, скривена под земљом, налази једна још већа статуа лежећег Буде. Та статуа би била значајно више изложена атмосферским утицајима од оних у нишама стена, па би вероватно била и врло оштећена. Кинески редовник Xуанзанг (често и Hsuan-Tsang) је 632. год. на путу према Индији прошао долином Бамијан, и у свом извештају спомиње да је у долини видио лежећег Буду, наводећи да је био дуг око 300 м. Према неким изворима, становници долине су, бојећи се њеног уништења након пропасти Сасанида у 7. веку, статуу сакрили.

Историја[уреди | уреди извор]

Мањи Буда (37 м) 1977. год.
Већи Буда (55 м) пре и после уништења

Статуе су настале под утицајем гандарске уметности [3], која се развила у истоименој покрајини на северозападу Индије. То подручје развило се у значајно културно средиште под утицајем културе Индије на југу, Кине на истоку и разних народа на западу и северозападу. Уз то, од средине 1. веку п. н. е. овде се смењују и различити владари, па тако након персијанаца Ахеменидске династије долази Александар Велики, затим Бактри, Куши и Бели Хуни. Кад је подручје Гандаре постало део индијског Мауријског царства, будизам се шири и постаје доминантан.

У време настајања статуа Буде, подручје је било под владавином Белих Хуна. Краљ Канишка, који је владао подручјем Бамијана у 1. веку, прихватио је будизам и поставио основе да долина постане циљ редовника и ходочасника. Долина се налазила на путу од Бактрије до долине реке Кабул, на раскршћу трговинских и ходочасничких путова између Кине и простора Персије и Средоземља - што је јужни огранак пута свиле, као и најважнијих путних веза између Индије и трговачких средишта средишње Азије, Самарканда, Бухаре и Ташкента. То је допринело како културном, тако и материјалном благостању регије што је омогућило изградњу дивовских Будиних статуа. Према извештају Xуанзанга, статуе су првобитно биле пресвучене златом и украшене драгим камењем.

Дуж пута свиле у средишњој Азији настала су бројна различито велика и значајна насеља, градови и царства, који су до продора ислама у ово подручје од 7. века били обележени будизмом. Бамијан је у 6. веку био један од већих будистичких центара где је живело више хиљада будистичких редовника. У стени у коју су уклесане статуе, налазиле су се исто тако уклесане пећине у којима су редовници живјели и молили се, а биле су украшене богатим фрескама и штукатурама. Око статуа уклесани су ходници и галерије. Један тим јапанских археолога проценио је број тих стамбених пећина на 900. Једна старија хроника наводи број од 12.000 таквих пећина у целом подручју Бамијана.

Како је ислам потискивао будизам, статуе су губиле на значењу и врло рано постају циљ пљачке (иконоклазам) јер представљање ликова људи није било пожељно. Тако су статуе прво изгубиле украсе и накит, затим лица и руке, између осталог у покушајима уништења у 17. веку.

Без обзира на то, до окупације Совјета 1979. год. Бамијан је био значајно међународно туристичко одредиште. У време ратова који су следили иза тога, плато на врху до 100 метара високих стена са статуама био је често предмет огорчених борби, јер се с њега могла добро контролисати долина на југу. Тако су се на том положају смењивале Совјетске јединице, муџахедини и на крају талибани. Пећине су коришћене као магацини за оружје. У септембру 1998. талибани су разорили лице мањег Буде. У фебруару и марту талибани су 28 дана узалуд покушавали уништити статуе гађајући их из топова, тенкова и ракетама. Након тога, по наређењу муле Мохамеда Омара статуе су миниране и 12. марта 2001. године, разорене. [4] након што их је талибанска влада прогласила да представљају идоле.[5]

Разарање нису успели спречити бројне интервенције УНа и како западних тако и исламских влада и организација. Поред статуа у Бамијану, уништени су и готово сви будистички предмети у Кабулском музеју. То је било ненадоместиво благо ране будистичке уметности регије Гандара од 1. века п. н. е.

Обнова[уреди | уреди извор]

Данас остаци леже у и испред ниша, које су такође оштећене, и прети опасност да се и оне уруше. О евентуалној обнови статуа постоје контроверзна мишљења. Становници тог подручја изјашњавају се за њихову обнову. Рестаурирање би омогућило да остану културни споменик, а и подстицало би туризам. Други сматрају да све треба остати тако како је сад, да буде упозорење, споменик људском варваризму.

За сада није донета коначна одлука, а тимови швајцарских и немачких стручњака прикупљају, обрађују и спремају обрађене и идентификоване делове статуа у складиште испред велике статуе.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Research of state and stability of the rock niches of the Buddhas of Bamiyan in "Completed Research Results of Military University of Munich" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
  2. ^ „Computer Reconstruction and Modeling of the Great Buddha Statue in Bamiyan, Afghanistan” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 16. 12. 2013. г. Приступљено 9. 10. 2013. 
  3. ^ Morgan 1956, стр. 43.
  4. ^ Bamiyan Valley
  5. ^ „Why the Taliban are destroying Buddhas”. Usatoday.com. 22. 03. 2001. Приступљено 9. 10. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]