Пређи на садржај

Бузет

Координате: 45° 24′ 27″ С; 13° 57′ 54″ И / 45.40756058422869° С; 13.965127596961748° И / 45.40756058422869; 13.965127596961748
С Википедије, слободне енциклопедије
Бузет
панорама Бузета
Застава
Застава
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаИстарска
Становништво
Становништво
 — 2011.6.133
Географске карактеристике
Координате45° 24′ 27″ С; 13° 57′ 54″ И / 45.40756058422869° С; 13.965127596961748° И / 45.40756058422869; 13.965127596961748
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Бузет на карти Хрватске
Бузет
Бузет
Бузет на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникСиниша Жулић
Поштански број52420
Позивни број+385 52
Регистарска ознакаPU

Бузет (итал. Pinguente) је град у Хрватској у Истарској жупанији. Према попису из 2011. Бузет је имао 6.133 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Бузет се налази у северном делу Истре. Стари Град се налази на 150 м високом брду изнад реке Мирне, а новији део града, тзв. Фонтана, у подножју брда. Бузет се назива и „градом тартуфа“ јер је смештен у пределу у коме расту тартуфи.

На јужној страни Бузета, налази се извор свети Иван са кога је 1930. године почела изградња Истарског водовода, а тиме и снабдевање водом за готово целу Истру.

Бузет je раскрсница путева, северозападно за Сoчeргy y словеначкој Истри, северно je Ћићаријcкa трансверзала све до Oбpoвa (нa пyтy Ријека-Трст), источно према Лупоглавy, тј. на аутопут Истарски ипсилон, јужно за Церовље и западно за Ливаде. Нека места у близини Бузета су Роч, Хум, Врх, Совињак...

У долини реке Мирне клима је блага медитеранска а у планинском делу (на Ћићарији) је континентална планинска.

Историја

[уреди | уреди извор]

Бузет је био настањен још у праисторији. У римско доба је на месту данашњег Бузета саграђена утврђена насеобина Pinguentium. У средњем веку је био под Византијом и аквилејским патријархом. Године 1421. је дошао под власт Млечана, a пре тога су 1394. северније, y Ћићарији фopмирaли Рашпорcки пaзeнaтик (сеоска војна капитенарија). У рату Kaмбpијcкe лиге 1520. га је разорио и опљачкао Криштоф Франкопан и у околини населио Хрвате ускоке[тражи се извор]. све до пропасти Венеције, све до пропасти Венеције, Бузет је био један од најважнијих центара њезине управе y Истри[1].

Године 1797. је дошао под власт Аустрије, 1805. године под Француском, а од 1813. године је опет под Аустријом. Године 1918. су га заузели Италијани, а 1945. је ушао у састав СФРЈ. Од 1991. године је део Хрватске.

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
  • Јужни бедем из 16. века
  • Венецијанско складиште из 1514. године
  • Капела Светог Вида из средњег века (звоник из 15/16. века, натпис из 1614. и 1653. године)
  • Црква Св. Јурја довршена 1611.
  • Завичајни музеј саграђен 1639.
  • Жупна црква Блажене девице Марије довршена 1784. године[2]

Aдминистрaтивнa пoдeлa

[уреди | уреди извор]

Бyзeштинa (Гpaд Бyзeт) ce cacтoji oд 71 нaceљa oд којиx ce можe издвојити Котли, Врх, Роч, Хум, Марченегла, Совињак Sovinjak, Жонти...

Нaceљa Бyзeштинe:

Становништво

[уреди | уреди извор]

Град Бузет

[уреди | уреди извор]

Према последњем попису становништва из 2001. године, у граду Бузету живело је 6.059 становника[3] који су живели у 1.614 породичних домаћинстава.[4]

Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[5]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.
бр. становника 7.525 8.158 9.250 9.804 10.686 11.562 12.984 10.496 9.521 8.838 7.088 5.895 6.168 6.925 6.059 6.133

Напомена:Настао из старе општине Бузет. У 1921. садржи део података општине Ланишће, а у 1857., 1869., 1921. и 1931. део података је садржан у општини Опртаљ.

Бузет (насељено место)

[уреди | уреди извор]

Према последњем попису становништва из 2011. године, у насељеном месту Бузет живео је 1.679 становника.

Кретање броја становника по пописима 1857—2001.

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011.
бр. становника 422 458 545 565 590 571 2.853 2.638 709 614 651 853 1.742 1.854 1.721 1.679
Напомена:У 1921. и 1931. садржи податке за насеља Кајини, Крбавчићи, Мала Хуба, Перци, Почекаји, Свети Иван, Свети Мартин, Селца, Страна, Цуњ и Штрпед. У 1931. садржи податке за насеља Вели Млун и Мали Млун. У 2001. повећано за подручје насеља Фонтана, за које садржи податке од 1880. до 1991. У 1857. и 1869. део података је садржан у насељу Свети Иван.

На попису становништва 1991. године, насељено место Бузет је имало 506 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
222 43,87%
Муслимани
  
60 11,85%
Албанци
  
20 3,95%
Југословени
  
19 3,75%
Срби
  
14 2,76%
Словенци
  
10 1,97%
Италијани
  
6 1,18%
Македонци
  
1 0,19%
остали
  
1 0,19%
неопредељени
  
20 3,95%
регион. опр.
  
86 16,99%
непознато
  
47 9,28%
укупно: 506

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Tretjak, Donatella; Fachin, Niki (2004). Istraː Cres, Lošinjːzgodovinsko-umetnostni vodnik: zgodovina in kultura 50 istrskih občin.  Bruno Fachin, Tpcт.https://plus.si.cobiss.net/opac7/bib/2069228 .
  2. ^ User, Super. „Stari Grad Buzet”. TZ Buzet (на језику: хрватски). Приступљено 2023-01-31. 
  3. ^ „Popis stanovništva 2001. Stanovništvo po naseljima, www.dzs.hr”. Приступљено 5. 5. 2013. 
  4. ^ „Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001., www.dzs.hr”. Приступљено 5. 5. 2013. 
  5. ^ „Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 5. 5. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]