Бузет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бузет

Buzet-Stari grad.jpg
панорама Бузета

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Истарска
Становништво
Становништво (2011) 6.059
Географске карактеристике
Координате 45°24′27″N 13°57′55″E / 45.40756058422869, 13.965127596961748
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Бузет на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Бузет
Бузет на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Валтер Флего
Поштански код 52420
Позивни број +385 52

Бузет (итал. Pinguente) је град у Хрватској у Истарској жупанији. Према попису из 2001. Бузет је имао 6.059 становника.

Географија[уреди]

Бузет се налази у северном делу Истре. Стари Град се налази на 150 m високом брду изнад реке Мирне, а новији део града, тзв. Фонтана, у подножју брда. Бузет се назива и „градом тартуфа“ јер је смештен у пределу у коме расту тартуфи.

На јужној страни Бузета, налази се извор свети Иван са кога је 1930. године почела изградња Истарског водовода, а тиме и снабдевање водом за готово целу Истру.

Нека места у близини Бузета су Роч, Хум, Врх, Совињак...

Клима[уреди]

У долини реке Мирне клима је блага медитеранска а у планинском делу (на Ћићарији) је континентална планинска.

Историја[уреди]

Бузет је био настањен још у праисторији. У римско доба је на месту данашњег Бузета саграђена утврђена насеобина Pinguentium. У средњем веку је био под Византијом и аквилејским патријархом. Године 1421. је дошао под власт Млечана. Године 1520. га је разорио Криштоф Франкопан и у околини населио Хрвате ускоке[тражи се извор од 09. 2009.].

Године 1797. је дошао под власт Аустрије, 1805. године под Француске, а од 1813. године је опет под Аустријом. Године 1918. су га заузели Италијани, а 1945. је ушао у састав СФРЈ. Од 1991. године је део Хрватске.


Знаменитости[уреди]

  • Јужни бедем из 16. века
  • Венецијанско складиште из 1514. године
  • Капела Светог Вида из средњег века (звоник из 15/16. века, натпис из 1614. и 1653. године)
  • Црква Св. Јурја довршена 1611.
  • Завичајни музеј саграђен 1639.
  • Жупна црква Блажене девице Марије довршена 1784. године

Становништво[уреди]

Град Бузет[уреди]

Према последњем попису становништва из 2001. године, у граду Бузету живело је 6.059 становника[1] који су живели у 1.614 породичних домаћинстава.[2]

Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[3]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 7.525 8.158 9.250 9.804 10.686 11.562 12.984 10.496 9.521 8.838 7.088 5.895 6.168 6.925 6.059

Напомена:Настао из старе општине Бузет. У 1921. садржи део података општине Ланишће, а у 1857., 1869., 1921. и 1931. део података је садржан у општини Опртаљ.

Бузет (насељено место)[уреди]

Према последњем попису становништва из 2001. године, у насељеном месту Бузет живео је 1.721 становник у 481. породичном домаћинству.

Кретање броја становника по пописима 1857—2001.

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 422 458 545 565 590 571 2853 2638 709 614 651 853 1742 1854 1721
Напомена:У 1921. и 1931. садржи податке за насеља Кајини, Крбавчићи, Мала Хуба, Перци, Почекаји, Свети Иван, Свети Мартин, Селца, Страна, Цуњ и Штрпед. У 1931. садржи податке за насеља Вели Млун и Мали Млун. У 2001. повећано за подручје насеља Фонтана, за које садржи податке од 1880. до 1991. У 1857. и 1869. део података је садржан у насељу Свети Иван.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Бузет је имало 506 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
222 43,87%
Муслимани
  
60 11,85%
Албанци
  
20 3,95%
Југословени
  
19 3,75%
Срби
  
14 2,76%
Словенци
  
10 1,97%
Италијани
  
6 1,18%
Македонци
  
1 0,19%
остали
  
1 0,19%
неопредељени
  
20 3,95%
регион. опр.
  
86 16,99%
непознато
  
47 9,28%
укупно: 506

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]