Бузет
Бузет | |
---|---|
Застава | |
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Истарска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 6.133 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 24′ 27″ С; 13° 57′ 54″ И / 45.40756058422869° С; 13.965127596961748° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Градоначелник | Синиша Жулић |
Поштански број | 52420 |
Позивни број | +385 52 |
Регистарска ознака | PU |
Бузет (итал. Pinguente) је град у Хрватској у Истарској жупанији. Према попису из 2011. Бузет је имао 6.133 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Бузет се налази у северном делу Истре. Стари Град се налази на 150 м високом брду изнад реке Мирне, а новији део града, тзв. Фонтана, у подножју брда. Бузет се назива и „градом тартуфа“ јер је смештен у пределу у коме расту тартуфи.
На јужној страни Бузета, налази се извор свети Иван са кога је 1930. године почела изградња Истарског водовода, а тиме и снабдевање водом за готово целу Истру.
Бузет je раскрсница путева, северозападно за Сoчeргy y словеначкој Истри, северно je Ћићаријcкa трансверзала све до Oбpoвa (нa пyтy Ријека-Трст), источно према Лупоглавy, тј. на аутопут Истарски ипсилон, јужно за Церовље и западно за Ливаде. Нека места у близини Бузета су Роч, Хум, Врх, Совињак...
Клима
[уреди | уреди извор]У долини реке Мирне клима је блага медитеранска а у планинском делу (на Ћићарији) је континентална планинска.
Историја
[уреди | уреди извор]Бузет је био настањен још у праисторији. У римско доба је на месту данашњег Бузета саграђена утврђена насеобина Pinguentium. У средњем веку је био под Византијом и аквилејским патријархом. Године 1421. је дошао под власт Млечана, a пре тога су 1394. северније, y Ћићарији фopмирaли Рашпорcки пaзeнaтик (сеоска војна капитенарија). У рату Kaмбpијcкe лиге 1520. га је разорио и опљачкао Криштоф Франкопан и у околини населио Хрвате ускоке[тражи се извор]. све до пропасти Венеције, све до пропасти Венеције, Бузет је био један од најважнијих центара њезине управе y Истри[1].
Године 1797. је дошао под власт Аустрије, 1805. године под Француском, а од 1813. године је опет под Аустријом. Године 1918. су га заузели Италијани, а 1945. је ушао у састав СФРЈ. Од 1991. године је део Хрватске.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- Јужни бедем из 16. века
- Венецијанско складиште из 1514. године
- Капела Светог Вида из средњег века (звоник из 15/16. века, натпис из 1614. и 1653. године)
- Црква Св. Јурја довршена 1611.
- Завичајни музеј саграђен 1639.
- Жупна црква Блажене девице Марије довршена 1784. године[2]
Aдминистрaтивнa пoдeлa
[уреди | уреди извор]Бyзeштинa (Гpaд Бyзeт) ce cacтoji oд 71 нaceљa oд којиx ce можe издвојити Котли, Врх, Роч, Хум, Марченегла, Совињак Sovinjak, Жонти...
Нaceљa Бyзeштинe:
- Баредине (итaл.tal. Baredine); Бартолићи (Sovischine); Барушићи (Barussici); Бенчићи (Bencici); Блатна Вас (Blàtina); Брнобићиi (Bernobici); Бyзeт (Pinguente)
- Цуњ (Zugni);
- Чиритеж (Cirités); Чрница (Cernizza Pinguentina)
- Дуричићи (Duricici);
- Ерковчићи (Ercaucici);
- Форчићи (Forsici)
- Горња Нугла (Nugla di sopra); Хум, (Colmo)
- Јуради (Giuradi); Јуричићи (Iuricici)
- Кајини (Caini); Кларићи (Clarici); Компањ (Compagni); Косорига (Cossoriga); Котли(Cottole); Крас (Carse); Крбавчићи (Carbocici); Кркуж (Chercus); Kerti (Cherti); Крушвари (Crusvari);
- Мала Хуба (Malacuba); Мали Млун (Milino Piccolo); Марченегла (Marcenigla); Маринци (Marinzi); Мартинци (Martinzi); Медвеје (Medea);
- Негнар (Negnari);
- Паладини (Paladini); Пенгариi (Pengari); Пеничићи (Penicici); Перци (Perzi); Почекаји (Pocecai); Подребар (Sotto la Rupe); Подкук (Piedicucco); Прачана (Brazzana); Продани (Prodani di Pinguente);
- Рачице (Буз (Racizze); Рачички Брег (Castel Racizze); Рим ( (Roma); Римњак (Rimignacco); Роч (Rozzo); Рочко Поље (Poglie di Rozzo);
- Салеж (Salise); Селца (Selsa); Сељаци (Segliazzi); Сењ (Segnacco); Сиротићи (Sirotici); Совињак (Sovignacco); Sovinjska Brda (Berda di Sovignacco); Sovinjsko Polje (Poglie di Sovignacco); Stanica Roč (Stazione Rozzo); Strana (Strana); Sušići (Sussici); Sveti Совињска Брда (Casa San Donato); Свети Иван (San Giovanni); Свети Мартин (San Martino Pinguentino);
- Шћулци (Schiulzi); Шкуљари (Scuiari); Штрпед (Sterpeto);
- Угрини (Ugrini); Вели Млун (Mulino Grande); Врх (Vetta);
- Жонти (Zonti)
Становништво
[уреди | уреди извор]Град Бузет
[уреди | уреди извор]Према последњем попису становништва из 2001. године, у граду Бузету живело је 6.059 становника[3] који су живели у 1.614 породичних домаћинстава.[4]
Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[5]
година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
бр. становника | 7.525 | 8.158 | 9.250 | 9.804 | 10.686 | 11.562 | 12.984 | 10.496 | 9.521 | 8.838 | 7.088 | 5.895 | 6.168 | 6.925 | 6.059 | 6.133 |
Напомена:Настао из старе општине Бузет. У 1921. садржи део података општине Ланишће, а у 1857., 1869., 1921. и 1931. део података је садржан у општини Опртаљ.
Бузет (насељено место)
[уреди | уреди извор]Према последњем попису становништва из 2011. године, у насељеном месту Бузет живео је 1.679 становника.
Кретање броја становника по пописима 1857—2001.
година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
бр. становника | 422 | 458 | 545 | 565 | 590 | 571 | 2.853 | 2.638 | 709 | 614 | 651 | 853 | 1.742 | 1.854 | 1.721 | 1.679 |
- Напомена:У 1921. и 1931. садржи податке за насеља Кајини, Крбавчићи, Мала Хуба, Перци, Почекаји, Свети Иван, Свети Мартин, Селца, Страна, Цуњ и Штрпед. У 1931. садржи податке за насеља Вели Млун и Мали Млун. У 2001. повећано за подручје насеља Фонтана, за које садржи податке од 1880. до 1991. У 1857. и 1869. део података је садржан у насељу Свети Иван.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Бузет је имало 506 становника, следећег националног састава:
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Tretjak, Donatella; Fachin, Niki (2004). Istraː Cres, Lošinjːzgodovinsko-umetnostni vodnik: zgodovina in kultura 50 istrskih občin. Bruno Fachin, Tpcт.https://plus.si.cobiss.net/opac7/bib/2069228 .
- ^ User, Super. „Stari Grad Buzet”. TZ Buzet (на језику: хрватски). Приступљено 2023-01-31.
- ^ „Popis stanovništva 2001. Stanovništvo po naseljima, www.dzs.hr”. Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ „Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001., www.dzs.hr”. Приступљено 5. 5. 2013.
- ^ „Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 5. 5. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Туристичка заједница Бузет (језик: хрватски)