Букавац (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Букавац
Група митолошко биће, криптид
Подгрупа Језерско чудовиште
Подручје  Србија,
 Хрватска
Станиште обална подручја потока, ријека, бара и мочвара

Букавац је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба[1]. Вјеровање о постојању овог бића је забиљежено међу становницима у неким дијеловима Срема[2]. По неким особинама је сличан дрекавцу.

Опис букавца у митологији и народним предањима[уреди]

У народним предањима се описује као демонско биће са шест ногу, које је прекривено слузавом кожом, које има велика уста, дуги реп и дуге, закривљене и квргаве рогове на глави[2]. Његов урлик је јако гласан. Он својим урликом плаши људе који се касно у ноћи затекну у близини мјеста где он обитава. Оно биће живи у ријекама, барама, мочварама и језерима. Једино се може сусрести ноћу када излази из воде и ствара страшну буку (по чему му је и добио назив). Букавац напада људе и животиње које се касно у ноћи затекну у близини воде и дави их[2].

Хронологија сусрета са овим бићем и виђења[уреди]

  • Током 1900их. година су се наводно дешавали случајеви да су локални људи на обалама рјеке Саве на подручју Срема (и са данашње српске и хрватске стране) проналазили тјела животиња које су биле задављене. За ове сличајеве се сматрало да је главни кривац букавац.

Могуће објашњење овог митолошког бића[уреди]

Постоји неколико могући објашњења за овог митолошког бића. Што се тиче непознати звукова могуће објашње је:

  • европска црвена лисица (лат. Vulpes vulpes crucigera) - подврста црвене лисице која настањује подручје Балкана,
  • или букавац небоглед (лат. Botaurus stellaris) - врста птице која настањује подручје Балкана.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. Theresa Bane (2012). Encyclopedia of Demons in World Religions and Cultures. Jefferson, California; London, UK: McFarland & Company, Inc. стр. 388. ISBN 978-0-7864-8894-0. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић (1970). „Букавац”. Српски митолошки речник. Београд: Нолит. стр. 57.