Букавела на Косишту
Букавела на Косишту је обичај житеља Голубиња и Мироча, који се суботом и празницима на брду Косишту на Мирочу, окупљају око ватре, забављају уз приче и круне кукуруз.
Назив потиче од старословенске речи из Закарпатја букавель (велика бука, галама). Обичај је настао из традиције окупљања сточара који су буком и галамом, уз музику и игру, терали вукове од домова и стоке.
На Косишту се налази видиковац (497 м.н.в.) са погледом на доњомилоновачку долину и Дунав.
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Више аутора (2015). Лексикони националних паркова Србије - Ђердап. Београд: ЈП Службени гласник - Географски институт "Јован Цвијић" САНУ. стр. 38. ISBN 978-86-519-1799-1.