Буковац (Нови Сад)

Буковац
Буковац;
	Буковац
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Градска општина	Петроварадин
Становништво
— 2011.	3936
— густина	280/км2
Географске карактеристике
Координате	45°11′17″ СГШ; 19°53′25″ ИГД / 45.188° СГШ; 19.890166° ИГДКоординате: 45°11′17″ СГШ; 19°53′25″ ИГД / 45.188° СГШ; 19.890166° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	224 м
Површина	12,8 км2
	Буковац Буковац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	21209
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Буковац је насеље у Србији у општини Петроварадин у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 3936 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Буковцу.

Географија[уреди | уреди извор]

Буковац се географски налази у Срему, са десне обале Дунава, на обронцима Фрушке горе и кроз место пролази Буковачки поток, међутим административно припада Јужнобачком округу. У селу живе већином Срби. Место је насељено за време Османског царства у шеснаестом веку. У месту се налази српска православна црква. У Буковцу се почетком септембра одржава традиционални Буковачки маратон.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Село се налази око 3 km од Петроварадина и повезан се са Новим Садом градским аутобусом број 64, који пролази и кроз Петроварадин.

Познати Буковчани[уреди | уреди извор]

Милица Стојадиновић Српкиња (1830—1878), српска књижевница.
Борис Ковач (1955-), музичар и уметник.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Буковац живи 2767 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,4 година (35,6 код мушкараца и 37,1 код жена). У насељу има 1073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,34.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	865
1953.	859
1961.	1.329
1971.	2.012
1981.	2.641
1991.	3.040	2.982
2002.	3.585	3.699

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	3.343	93,24 %
Југословени	38	1,05 %
Хрвати	25	0,69 %
Црногорци	21	0,58 %
Мађари	17	0,47 %
Словаци	9	0,25 %
Македонци	9	0,25 %
Русини	6	0,16 %
Роми	4	0,11 %
Румуни	2	0,05 %
Чеси	1	0,02 %
Словенци	1	0,02 %
Руси	1	0,02 %
Немци	1	0,02 %
Буњевци	1	0,02 %
непознато	22	0,61 %

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	9	9
80+	14	19
75—79	16	31
70—74	41	55
65—69	84	91
60—64	99	103
55—59	75	82
50—54	125	136
45—49	168	143
40—44	155	141
35—39	154	148
30—34	118	135
25—29	117	128
20—24	126	119
15—19	150	142
10—14	122	111
5—9	124	116
0—4	95	84
Просек :	35,6	37,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	282	280	397	587	825	939	1.073

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	146	191	213	327	107	63	17	4	4	1	3,34

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.451	454	916	41	39	1
Женски	1.482	341	924	178	38	1
УКУПНО	2.933	795	1.840	219	77	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	726	33	0	2	278
Женски	591	28	0	0	138
УКУПНО	1.317	61	0	2	416
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10	85	104	19	78
Женски	2	16	109	24	20
УКУПНО	12	101	213	43	98
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	20	28	9	15
Женски	15	53	29	36	80
УКУПНО	18	73	57	45	95
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	28	0	0	14
Женски	34	0	0	7
УКУПНО	62	0	0	21

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

п р у Градске четврти и приградска насеља Новог Сада
Бачки део града (јужно од канала ДТД)	Авијатичарско насеље Адамовићево насеље Адице Алмашки крај Банатић Булевар Ветерничка рампа¹ Грбавица Депресија Детелинара Југовићево Кампус новосадског универзитета Лиман Ново насеље (Бистрица) Первазово насеље Подбара Рибарско острво Роткварија (Житни трг) Сајлово¹ Сајмиште Салајка (Славија) Сателит Стари Град (Центар) Телеп
Бачки део града (северно од канала ДТД)	Велики рит Видовданско насеље Горње ливаде Клиса Мали Београд Мишин Салаш Римски Шанчеви² Слана бара Шангај
Сремски део града	Петроварадин³ (Алибеговац Буковачки плато Везирац Карагача Мишелук Нови Мајур Петроварадинска тврђава Подграђе Петроварадина Рибњак Садови Стари Мајур Текије Транџамент Ширине Широка долина) Сремска Каменица³ (Артињева Боцке Доња Каменица Главица Горња Каменица Григовац Мала Каменица Парагово Поповица Староиришки пут Татарско брдо Чардак)
Приградска насеља	Бангладеш Бегеч Будисава Буковац Ветерник Камењар Каћ Кисач Ковиљ Лединци Липов Гај Немановци Пејићеви салаши Руменка Стари Лединци Степановићево Танкосићево Футог Ченеј
Индустријске зоне	Индустријске зоне у Новом Саду
Напомене: (1) Ветерничка рампа и Сајлово су делом градска, а делом приградска насеља. (2) Римски Шанчеви су делом градско, а делом приградско насеље. (3) Петроварадин и Сремска Каменица су статистички посебна насеља, али се сматрају делом ужег градског подручја Новог Сада.