Буковик (источна Србија)
| Буковик | |
|---|---|
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Букова глава |
| Ндм. висина | 894 m |
| Координате | 43° 41′ 30″ С; 21° 38′ 08″ И / 43.691667° С; 21.635556° И 43° 41′ 30″ С; 21° 38′ 08″ И / 43.691667° С; 21.635556° И |
| Географија | |
| Државе | |
| Масив | Карпатско-балканске планине |
| Група | Родопске планине |
Буковик је планина у источној Србији на тромеђи — развођу Сокобањске, Алексиначке и Параћинске котлине. Највиша је тачка Букова глава (894 m).
Нижа падина пружа се у правцу југозапад—североисток и има облик слемена. Рашчлањена је извориштима више речица које теку ка Великој (Јовановачкој) реци на северу, а на југу ка Моравици и Јужној Морави. Планина је на западу са већим нагибом према фосилној удолини (Ражањска преседлина).
Буковик је спада у громадне планине, изграђен је од кристалних шкриљаца, који су основна грађа и у суседном Рожњу. Шумовита планина поред магистралног ауто-пута, није туристички искоришћена. У њеном подножју су два већа села Подгорац и Јошаница (са новијом бањом). До села у подгорини допиру слабији путеви, а преко планине има шумских путева.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Текст др. Јована Марјановића унив. проф. Филозоф. факултета у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1982.