Буковче (Јагодина)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Буковче
Bukovceselo.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2011.Раст 844
Географске карактеристике
Координате44°00′14″ СГШ; 21°13′32″ ИГД / 44.003833° СГШ; 21.225666° ИГД / 44.003833; 21.225666Координате: 44°00′14″ СГШ; 21°13′32″ ИГД / 44.003833° СГШ; 21.225666° ИГД / 44.003833; 21.225666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина122 м
Буковче на мапи Србије
Буковче
Буковче
Буковче на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Буковче је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 844 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Буковче је једно од најстаријих насеља овог краја, по постанку старије и од Јагодине. Прича се да је име добило по многим буквама, којих је некада ту било. Први назив села је био " Буковча". Први трагови који сведоче о овоме пронађени су приликом грађења другог колосека пруге Београд-Ниш. Том приликом су пронађени предмети (посуде од глине) који потичу из доба такозване Старчевачке цивилизације (5000.-3000. године пре наше ере). Пронађени предмети чувају се у Завичајном музеју у Јагодини. Путујући из Беча за Цариград и из Цариграда за западну Европу многи путописци тога доба (од Косовског боја па до ослобођења од турске власти) у својим дневницима и путописима бележе по коју реченицу о Буковчу.

Први писани траг о Буковчу бележимо још пре битке на Косову. Документ у коме се први пут помиње је хрисовуља (повеља) кнеза Лазара Хребељановића из 1381. године. Овом повељом кнез Лазар врши доделу добара манастирима. По тој повељи Буковче и Рибник улазе у посед манастира Раванице. Хрисовуља кнеза Лазара се налази у Врднику. Да је Буковче старо село и да је било скоро у континуитету насељено, показује и мапа Цариградског друма(1459-1683), на којој се види да је Буковче насељено место, поред многих села и места која су ишчезла. Такође се запажа да цариградски друм пролази кроз Буковче и то у два правца. Један крак иде Буковче-Ланиште-Луковица(Доњи Рачник), а други Буковче-Баточина.

Турци Буковче први пут бележе у првим својим пописима из 1476/78. године. По том попису у селу је забележена 31 кућа а приход од села је износио 1686 акчи. У попису из 1516. године бележи се 30 кућа, 6 неожењених и 1 удовица а приход је износио 3803 акче. У каснијим документима и писаним траговима које су оставили путописци тога времена (1582.година) поред Буковча стоји реч мезра (напуштено насеље), што иде у прилог тврдњи да је насеље више пута насељавано и расељавано. Ова тврдња је сасвим прихватљива с обзиром да се не налази у пописима до краја XVI века. Године 1717. аустријски капетан Ешлевиц је Буковче на својој карти представио као малу паланку плотом ограђену.

Године 1716. године долази до Аустријско - Турског рата, па су Јагодина и околна села од 1718. па све до 1738. године под Аустријском влашћу. Већи део становништва се повукао заједно са Турцима а потом се са њима и вратио у насеља после 20 година аустријске владавине. Према доступним подацима данашњи становници су потомци породица које су населиле Буковче у периоду између 17801860. године.

За време првог српског устанка 1804. године марта месеца приликом борби око Јагодине на Црвеном Брду (изнад Буковча) налазили су се положаји српске војске.

До Другог српског устанка Буковче се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Буковче улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Након повратка кнеза Милоша Обреновића 1858 године, после Свето-Андрејске скупштине, први кмет Буковачке општине (Буковче и Рибник), је био Стојадин Станојевић-Царић. Кметови су тада имали извршну власт и бирани су као најутицајнији и најписменији људи у селу. Такође су били и председници примирителних судова у споровима грађана. Први учитељ у четворогодишњој школи био је Миодраг Ђурић. Иначе школа је изграђена средствима мештана Буковча и Рибника 1938 године. Село има велику обрадиву површину и мештани су се углавном бавили пољопривредом. Занимљиво је и то да је 1867 године ово село имало 41 домаћинство и преко 170 грла крупне стоке( ситне око 600 ком.), док данас има око 260 домаћинстава и десетоструко мањи број крупне стоке.

Сеоска слава је Мали Спасовдан, а заветине: први петак по Божићу (за здравље живине) и Благовести (за здравље стоке). Гробље је на северној страни, на средокраћи између села Рибника и овог села.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Буковче живи 604 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,5 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 509
1953. 543
1961. 567
1971. 600
1981. 654
1991. 790 754
2002. 750 816
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
741 98,8 %
Бугари
  
4 0,53 %
Хрвати
  
1 0,13 %
Украјинци
  
1 0,13 %
Мађари
  
1 0,13 %
Југословени
  
1 0,13 %
непознато
  
1 0,13 %
Буковче у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 21 22 22 21 23 23 24 24 23 24 24 24
Пореске главе* - 30 22 23 25 26 26 21 21 21 22 23
Арачке главе** 41 48 46 48 50 51 55 62 61 61 66 67
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]