Букумирско језеро
| Букумирско језеро | |
|---|---|
 Букумирско језеро | |
| Координате | 42° 36′ 17″ С; 19° 33′ 17″ И / 42.6046958° С; 19.5546757° И |
| Тип | природно |
| Земље басена |  Црна Гора |
| Макс. дужина | 0,210 km |
| Макс. ширина | 0,130 km |
| Површина | 0,01932 km2 |
| Макс. дубина | 16,8 m |
| Над. висина | 1448 m |
  Букумирско језеро | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Букумирско језеро је ледничко језеро у Кучкој крајини, у источном делу Црне Горе. Захвата површину од 19.320 m². Дуго је 210 м, широко 130 м, а дубоко до 16,8 м.[2] Дужина језерске обале износи 585 м.[1] Лежи у северном подножју планине Жијово, на моренској пречаги између Торача, Загона и Ђебезе на, висини од 1448 м. Недалеко је од изворишних делова Веруше.[2] Водом се пуни путем падавина, отапањем снега и из повремених извора са катуна Ивановића. Ниво воде у језеру има незнатне осцилације које износе ±1 м. Вода у језеру је алкална.[3]
Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]
Око 15% површине Букумирског језера обрасло је бујном барскоm вегетацијом која је у експанзији.[3]
Букумирско језеро је станиште црногорског даждевњака (Triturus alpestris montenegrinus), у народу познатог као „жмигавац”, ендемске врсте коју је 1951. открио и први описао Милутин Радовановић. Ова подврста планинског мрмољка (Triturus alpestris).[4] Језеро је у више наврата порибљавано, због чега је црногорски даждевњак готово ишчезао из језера.[3]
-
Локвањи у Букумирском језеру -
Планински мрмољак
Природне лепоте и занимљивости[уреди | уреди извор]
Језеро, заједно са планинским масивом Кучке крајине, представља један од најсликовитијих пејзажа у околини. У близини језера налазе се катуни Поповића и Језера. Букумирско језеро постаје све популарнија туристичка дестинација, посебно лети, када је вода довољно топла за пливање, а околне ливаде постају добро место за камповање. Северна страна језера је стеновита, док је јужна приступачнија, прекривена вегетацијом. Вода у језеру је чиста, прозирна до 4 м дубине.
Локално становништво користи језеро и као појило за стоку током лета.[1]
Легенда о имену[уреди | уреди извор]
Према народној легенди, језеро је име добило по Букумирима, номадском народу који је живео уоко језера.
| Легенда о Букумирском језеру |
|---|
| Језеро је добило име по Букумирима, који су живјели као номади. У језеру је постојао змај који се понекад појављивао на бијелом коњу, а изнад језера је стијена на којој су Букумири ложили ватру. Када би стијену довели до усијања, бацали су је на валове. Од тога би језеро прокључало, а из њега излазио витез који је проклињао Букумире: “Да богда од вас не остало трага колико од шаренијех коња”. Тада је настао покољ Букумира и они су се истражили. Надомак језера и даље стоји камење које подсјећа на легенду о Букумирима. |
| (Дубравка Пешић, „Скривена љепота Проклетија”)[5] |
И Павле Ровински је записао да се по народној легенди у Бокумирском језеру налази неко биће караконџула, која утопи свакога ко се усуди да плива у њему,[6] а назив приписује Бокумирима и наводи их као богумиле.[7]
Како стићи до језера[уреди | уреди извор]
До језера води 50-ак километара дуг асфалтирани пут од Подгорице преко Медуна, Убала, Кржање и Стравча.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Kučke planine (Kuči Mountains; Žijovo)”. SP. Приступљено 4. 9. 2017.
- ^ Radojičić 2010, стр. 14
- ^ а б в Mrdak, Jelena (21. 9. 2011). „Žijovo”. Planinarski Klub GORICA. Planinarski Klub Gorica - Podgorica. Приступљено 4. 9. 2017.
- ^ „Povratak montenegrinusa u Bukumirsko jezero”. zivotinjsko-carstvo.com. NVO Društvo za zaštitu gmizavaca i vodozemaca. Архивирано из оригинала 28. 02. 2013. г. Приступљено 4. 9. 2017.
- ^ Popović, Vladimir. „Kučka krajina i Bukumirsko jezero”. Svjetlopisi. Приступљено 4. 9. 2017.
- ^ Ровински 1998, стр. 311.
- ^ Ровински 1998, стр. 33.
Литература[уреди | уреди извор]
- Radojičić, Branko (2010). „Reljef i vode Prokletija” (PDF). Nacionalni parkovi. Podgorica: JP "Nacionalni parkovi Crne Gore". 11 (septembar-oktobar): 9—14. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 02. 2016. г. Приступљено 4. 9. 2017.
- Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе, том II. ЦИД - Подгорица.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Podgorica: Biciklom kroz Kučku krajinu”. MONTENEGRO BIKING. Архивирано из оригинала 18. 10. 2017. г. Приступљено 4. 9. 2017.