Букуља
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Букуља | |
|---|---|
Поглед на Аранђеловац са Букуље | |
| Географске карактеристике | |
| Ндм. висина | 696 m |
| Координате | 44° 17′ 55″ С; 20° 31′ 45″ И / 44.298611° С; 20.529167° И 44° 17′ 55″ С; 20° 31′ 45″ И / 44.298611° С; 20.529167° И |
| Географија | |
| Државе | |
| Регије | Шумадија |
Букуља је планина у Шумадији, у чијем подножју се налазе Аранђеловац и Буковичка бања, а њен највиши врх је висок 696 метара.[1] Она је вулканског порекла, што доказује присуство гранитних стена које у себи садрже специфичну комбинацију минерала. Обрасла је буковом, грабовом и храстовом шумом, а назив планине потиче од речи букуљ – деминутива словенске речи бук. Погодна је за припреме спортских екипа, а обележене пешачке стазе воде од парка Буковичке бање до врха планине. Штити град од јаких ветрова. На врху се налази хидрометеоролошка станица, а на њеним ободима је Гарашко језеро. Представља омиљено излетиште Аранђеловчана и бањских гостију, а поседује више угоститељских објеката као што су Букуља, Качара и Код Цоке. На њој се налази извориште газиране минералне воде Књаз Милош.

Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Katalog planina Srbije”. Wayback Machine : Internet Archive. Архивирано из оригинала 18. 05. 2011. г. Приступљено 21. 1. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.