Булимија

Булимија
ЛатинскиBulimia nervosa
BulemiaEnamalLoss.JPG
Губитак глеђи са унутрашње стране горњих предњих зуба као резултат булимије.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпсихијатрија
Patient UKbulimia-nervosa Булимија

Булимија (лат. bulimia nervosa) је патолошка потреба за храном, неконтролисана прождрљивост, праћена осећањем незасите глади. То је поремећај у исхрани код кога се патолошки прекомеран апетит смењује са епизодама пражњења – самоизазване мучнине лаксативима, пилулама за дијету и сл. Булимија обично почиње као врста дијете. Подтипови укључују булимију са пражњењем или без њега или друга неприлагођена компулзивна понашања.[1]

Булимичне особе су најчешће нормалне телесне тежине или гојазне, али постоји и један број мршавих булимичних особа.[2] Око 95% булимичних особа пати од депресије, анксиозности и других психијатријских поремећаја.[3] Утврђена је и повезаност између појаве булимије и зависности од психоактивних супстанци.[4] Неуротрансмитери који се отпуштају у присуству хране вежу се за рецепторе и активирају исте регионе мозга као и психоактивне супстанце. Зависници који не могу да прибаве психоактивне супстанце често се преједају, док су изгладнеле особе склоније узимању психоактивних супстанци.[5]

Знакови и симптоми[уреди | уреди извор]

Булимија обично укључује брзо и неконтролисано једење, које може престати када особу прекине друга особа или је стомак боли од прекомерних екстензија, након чега следи самоизазвано повраћање или други облици пражњења. Овај циклус се може понављати неколико пута недељно или, у озбиљнијим случајевима, неколико пута дневно и може директно изазвати:

Ово су неки од многих знакова који могу указивати на то да ли неко има булимију:[10]

  • Фиксација на број потрошених калорија
  • Фиксација и екстремна свест о својој тежини
  • Ниско самопоштовање и/или самоповређивање
  • Суицидалне тенденције
  • Неправилан менструални циклус код жена
  • Редовни одласци у купатило, посебно убрзо након јела
  • Депресија, анксиозни поремећаји и поремећаји спавања
  • Честе појаве које укључују конзумирање ненормално великих порција хране[11]
  • Употреба лаксатива, диуретика и дијеталних пилула
  • Компулзивна или прекомерна вежба
  • Нездрава/сува кожа, коса, нокти и усне
  • Умор, или исцрпљеност

Као и код многих психијатријских болести, илузије се могу појавити, заједно са другим знацима и симптомима, остављајући особу са лажним уверењем које други обично не прихватају.[12]

Људи са булимијом нервозом такође могу да вежбају до тачке која искључује друге активности.[12]

Интероцепција[уреди | уреди извор]

Људи са булимијом испољавају неколико интероцептивних дефицита, у којима се јавља оштећење у препознавању и разликовању унутрашњих сензација, осећања и емоција.[13] Људи са булимијом такође могу негативно реаговати на соматска и афективна стања.[14] Што се тиче интероцептивне осетљивости, хипосензитивне особе можда неће детектовати осећај ситости на нормалан и благовремен начин, па су стога склоне да једу више калорија.[13]

Испитивање са неуронске основе такође повезује елементе интероцепције и емоције; приметна преклапања се јављају у медијалном префронталном кортексу, предњем и задњем цингулату и предњем кортиксу инсула, који су повезани и са интероцепцијом и са емоционалном исхраном.[15]

Повезани поремећаји[уреди | уреди извор]

Ово су најрањивија места за особу која има булимију.

Људи са булимијом имају већу вероватноћу од људи без булимије да имају афективни поремећај, као што је депресија или општи анксиозни поремећај. Једна студија је открила да је 70% имало депресију у неком периоду свог живота (за разлику од 26% одраслих жена у општој популацији), попевши се на 88% за све афективне поремећаје заједно.[16] Друга студија Краљевске дечје болнице у Мелбурну на кохорти од 2.000 адолесцената на сличан начин је открила да они који испуњавају најмање два критеријума DSM-IV за булимију или анорексију имају шестоструко повећање ризика од анксиозности и удвострученог ризика од зависности од супстанци.[17]

Неки са анорексијом нервозом показују епизоде ​​булимичних тенденција кроз чишћење (било кроз самоизазвано повраћање или лаксативе) као начин да брзо уклоне храну из свог система.[18] Може постојати повећан ризик за дијабетес мелитус типа 2.[19] Булимија такође има негативне ефекте на зубе особе због киселине која пролази кроз уста од честог повраћања и изазива киселу ерозију, углавном на задњој површини зуба.

Истраживања су показала да постоји веза између булимије и нарцизма.[20][21] Према студији Аустралијског националног универзитета, људи са поремећајима у исхрани су у позитивној корелацији са рањивим нарцисима. Ово може бити узроковано детињством у коме су родитељи минимизирали унутрашња осећања и мисли, што је довело до „високог фокуса на добијање валидације од других како би се одржао позитиван осећај себе“.[22]

Студија Психофармаколошког истраживачког програма Медицинског факултета Универзитета у Синсинатију „не оставља никакву сумњу да су биполарни поремећаји и поремећаји у исхрани – посебно булимија нервоза и биполарни поремећај II – повезани“. Истраживање показује да већина клиничких студија указује да пацијенти са биполарним поремећајем имају већу стопу поремећаја у исхрани, и обрнуто. Постоји преклапање у феноменологији, току, коморбидитету, породичној анамнези и одговору на фармаколошко лечење ових поремећаја. Ово се посебно односи на „поремећену регулацију у исхрани, дисрегулацију расположења, импулсивност и компулзивност, жудњу за активношћу и/или вежбањем“.[23]

Студије су показале везу између утицаја булимије на брзину метаболизма и уноса калорија са дисфункцијом штитне жлезде.[24]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

  • Мапа света поремећаја у исхрани-Смртни случајеви на милион особа-(СЗО2012).
    Учесталост булимије нервозе се процењује на 10-15 на 1.000 жена годишње.
  • Сматра се да је преваленција током живота код жена око 2%.[25]
  • Јавља се у свим друштвено-економским групама. Чешће је у западним друштвима.
  • Јавља се код десет пута више жена него код мушкараца, иако се верује да се инциденција код мушкараца повећава.
  • Чешће је у адолесценцији и младом одраслом добу.
  • Многи са булимијом не траже лечење.[26]

Тачне цифре преваленције је тешко утврдити због броја оних који не траже медицинску помоћ, недостатка података специфичних за земљу и укрштања са поремећајем преједања (БЕД).[27][28]

Ризични фактори[уреди | уреди извор]

Чини се да је развој булимије нервозе мултифакторски и тешко га је утврдити. Поред женског пола, потенцијални фактори ризика укључују:

  • Гојазност родитеља и деце.
  • Породична дијета.
  • Породична историја поремећаја у исхрани (приказана висока херитабилност).
  • Историја тешких животних стресова и могућег сексуалног или физичког злостављања.
  • Родитељски и преморбидни психијатријски поремећај или злоупотреба супстанци.
  • Родитељски проблеми, као што су висока очекивања, ниска брига и претерана заштита, и поремећаји у детињству, као што су смрт родитеља и зависност од алкохола.
  • Рана искуства критика у вези са навикама у исхрани или телесном тежином.
  • Притисак да је танак (из културних или породичних извора).
  • Рекреативни притисак (манекенке, џокеји, балетски играчи, спортисти).
  • Рана менарха.

Преморбидне карактеристике као што су перфекционизам, анксиозност, опсесивне особине, ниско самопоштовање, емоционално нестабилан поремећај личности (раније гранични поремећај личности), тешкоће у решавању конфликта.[28]

Узроци[уреди | уреди извор]

Биолошки[уреди | уреди извор]

Као и код анорексије нервозе, постоје докази о генетским предиспозицијама које доприносе настанку овог поремећаја у исхрани. Показало се да су абнормални нивои многих хормона, посебно серотонина, одговорни за нека поремећена понашања у исхрани. Неуротрофни фактор изведен из мозга (БДНФ) се истражује као могући механизам.[29]

Постоје докази да полни хормони могу утицати на апетит и исхрану код жена и на појаву булимије. Истраживања су показала да жене са хиперандрогенизмом и синдромом полицистичних јајника имају поремећај регулације апетита, заједно са угљеним хидратима и мастима. Ова дисрегулација апетита се такође примећује код жена са булимијом. Поред тога, студије гена на мишевима су показале да мишеви који имају ген који кодира естрогенске рецепторе имају смањену плодност због дисфункције јајника и дисрегулације андрогених рецептора. Код људи, постоје докази да постоји повезаност између полиморфизама у ЕРβ (рецептор естрогена β) и булимије, што сугерише да постоји корелација између полних хормона и булимије нервозе.[30]

Булимија се пореди са зависношћу од дрога, иако је емпиријска подршка за ову карактеризацију ограничена.[31] Међутим, људи са булимијом нервозом могу да деле рањивост везану за допамин Д2 рецептор са онима са поремећајима употребе супстанци.[32]

Дијета, уобичајено понашање код булимичара, повезана је са нижим нивоима триптофана у плазми.[33] Смањење нивоа триптофана у мозгу, а самим тим и синтеза серотонина, као што је акутна исцрпљеност триптофана, повећава булимичне нагоне код тренутно и раније булимичних појединаца у року од неколико сати.[34]

Абнормални нивои пептида у крви важних за регулацију апетита и енергетског баланса примећени су код особа са булимијом, али остаје непознато да ли је то стање или особина.[35]

Последњих година, еволуциона психијатрија као научна дисциплина у настајању проучава менталне поремећаје из еволуционе перспективе. Да ли поремећаји у исхрани, а посебно булимија, имају еволуциону функцију или су нови модерни проблеми „животног стила“ и даље се расправља.[36]

Лечење[уреди | уреди извор]

До 80% људи са булимијом се потпуно опорави третманом, иако се бројке увелико разликују. Ако се опоравак не догоди у року од пет година, већа је вероватноћа да ће прећи у хронични ток. Ризик од смрти је знатно мањи од оног код анорексије нервозе и процењује се на око 0,4%, што је последица благог пораста самоубистава.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  2. ^ Pinel, P. J. J. (2008). Biopsychology (7th ed.). Boston: Pearson.
  3. ^ Hudson, J. I., Hiripi, E., Pope, H. G., Jr., & Kessler, R. C. (2007). The prevalence and correlates of eating disorders in the National Comorbidity Survey Replication. Biol Psychiatry, 61(3), 348-358.
  4. ^ Hoebel, B. G., Rada, P. V., Mark, G. P., & Pothos, E. (1999). Neural systems for reinforcement and inhibition of behavior: Relevance to eating, addiction, and depression. In D. Kahnemen, E. Diener & N. Schwartz (Eds.), Well-being: Foundations of hedonic psychology.
  5. ^ Драган Маринковић. Биолошке основе понашања. Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.
  6. ^ Mehler PS (August 2003). "Clinical practice. Bulimia nervosa". The New England Journal of Medicine. 349 (9): 875–81. doi:10.1056/NEJMcp022813. PMID 12944574.
  7. ^ Mehler, Philip; Crews, Cynthia; Weiner, Kenneth (2004-01-01). „Bulimia: Medical Complications”. Journal of Women's Health. 13 (6): 668—675. doi:10.1089/jwh.2004.13.668. 
  8. ^ Joseph AB, Herr B (May 1985). "Finger calluses in bulimia". The American Journal of Psychiatry. 142 (5): 655a–655. doi:10.1176/ajp.142.5.655a. PMID 3857013.
  9. ^ а б „ADA.org: Oral Health Topics: Eating Disorders”. web.archive.org. 2009-02-03. Архивирано из оригинала на датум 03. 02. 2009. Приступљено 2021-12-18. 
  10. ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 2016-02-21. Архивирано из оригинала на датум 21. 02. 2016. Приступљено 2021-12-18. 
  11. ^ „Bulimia Nervosa”. National Eating Disorders Association (на језику: енглески). 2017-02-26. Приступљено 2021-12-18. 
  12. ^ а б Psychiatric and mental health nursing : the craft of caring. Philip J. Barker. London: Arnold. 2003. ISBN 978-0-340-81026-2. OCLC 53373798. 
  13. ^ а б Boswell, James F.; Anderson, Lisa M.; Anderson, Drew A. (2015). „Integration of interoceptive exposure in eating disorder treatment.”. Clinical Psychology: Science and Practice (на језику: енглески). 22 (2): 194—210. ISSN 1468-2850. doi:10.1111/cpsp.12103. 
  14. ^ Badoud, Deborah; Tsakiris, Manos (2017). „From the body’s viscera to the body’s image: Is there a link between interoception and body image concerns?”. Neuroscience & Biobehavioral Reviews (на језику: енглески). 77: 237—246. doi:10.1016/j.neubiorev.2017.03.017. 
  15. ^ Barrett, Lisa Feldman; Simmons, W. Kyle (2015). „Interoceptive predictions in the brain”. Nature reviews. Neuroscience. 16 (7): 419—429. ISSN 1471-003X. PMC 4731102Слободан приступ. PMID 26016744. doi:10.1038/nrn3950. 
  16. ^ Walsh BT, Roose SP, Glassman AH, Gladis M, Sadik C (1985). "Bulimia and depression". Psychosomatic Medicine. 47 (2): 123–31. doi:10.1097/00006842-198503000-00003. PMID 3863157. S2CID 12748691.
  17. ^ Patton, George C.; Coffey, Carolyn; Carlin, John B.; Sanci, Lena; Sawyer, Susan (2008). „Prognosis of adolescent partial syndromes of eating disorder”. The British Journal of Psychiatry (на језику: енглески). 192 (4): 294—299. ISSN 0007-1250. doi:10.1192/bjp.bp.106.031112. 
  18. ^ Carlson, N.R., et al. (2007). Psychology: The Science of Behaviour – 4th Canadian ed. Toronto, ON: Pearson Education Canada.
  19. ^ Nieto-Martínez R, González-Rivas JP, Medina-Inojosa JR, Florez H (November 2017). "Are Eating Disorders Risk Factors for Type 2 Diabetes? A Systematic Review and Meta-analysis". Current Diabetes Reports. 17 (12): 138. doi:10.1007/s11892-017-0949-1. PMID 29168047. S2CID 3688434.
  20. ^ Maples, Jessica; Collins, Brittany; Miller, Joshua D.; Fischer, Sarah; Seibert, Alana (January 1, 2011). "Differences between grandiose and vulnerable narcissism and bulimic symptoms in young women". Eating Behaviors. 12 (1): 83–85. CiteSeerX 10.1.1.1065.6995. doi:10.1016/j.eatbeh.2010.10.001. PMID 21184981.
  21. ^ Steiger, Howard; Jabalpurwala, Sheila; Champagne, Josée; Stotland, Stephen (1997). "A controlled study of trait narcissism in anorexia and bulimia nervosa". International Journal of Eating Disorders. 22 (2): 173–178. doi:10.1002/(sici)1098-108x(199709)22:2<173::aid-eat9>3.0.co;2-c. PMID 9261656.
  22. ^ Sivanathan, Danushika; Bizumic, Boris; Rieger, Elizabeth; Huxley, Elizabeth (December 1, 2019). "Vulnerable narcissism as a mediator of the relationship between perceived parental invalidation and eating disorder pathology". Eating and Weight Disorders - Studies on Anorexia, Bulimia and Obesity. 24 (6): 1071–1077. doi:10.1007/s40519-019-00647-2. PMID 30725304. S2CID 73416090. Lay summary.
  23. ^ McElroy, Susan L.; Kotwal, Renu; Keck, Paul E.; Akiskal, Hagop S. (2005). „Comorbidity of bipolar and eating disorders: distinct or related disorders with shared dysregulations?”. Journal of Affective Disorders (на језику: енглески). 86 (2-3): 107—127. doi:10.1016/j.jad.2004.11.008. 
  24. ^ Altemus, M; Hetherington, M; Kennedy, B; Licinio, J; Gold, P (April 1996). "Thyroid function in bulimia nervosa". Psychoneuroendocrinology. 21 (3): 249–261. doi:10.1016/0306-4530(96)00002-9. PMID 8817724. S2CID 24919021.
  25. ^ Smink, Frédérique R.E.; van Hoeken, Daphne; Hoek, Hans W. (2013). „Epidemiology, course, and outcome of eating disorders”. Current Opinion in Psychiatry (на језику: енглески). 26 (6): 543—548. ISSN 0951-7367. doi:10.1097/YCO.0b013e328365a24f. 
  26. ^ Treasure, Janet; Claudino, Angélica M; Zucker, Nancy (2010). „Eating disorders”. The Lancet. 375 (9714): 583—593. ISSN 0140-6736. doi:10.1016/s0140-6736(09)61748-7. 
  27. ^ Kessler, Ronald C.; Berglund, Patricia A.; Chiu, Wai Tat; Deitz, Anne C.; Hudson, James I.; Shahly, Victoria; Aguilar-Gaxiola, Sergio; Alonso, Jordi; Angermeyer, Matthias C. (2013). „The Prevalence and Correlates of Binge Eating Disorder in the World Health Organization World Mental Health Surveys”. Biological Psychiatry (на језику: енглески). 73 (9): 904—914. doi:10.1016/j.biopsych.2012.11.020. 
  28. ^ а б „Bulimia Nervosa. Eating disorders and bulimia nervosa advice.”. patient.info (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-18. 
  29. ^ Ribases, M. (2004-04-28). „Association of BDNF with anorexia, bulimia and age of onset of weight loss in six European populations”. Human Molecular Genetics. 13 (12): 1205—1212. ISSN 1460-2083. doi:10.1093/hmg/ddh137. 
  30. ^ Hirschberg AL (March 2012). "Sex hormones, appetite and eating behaviour in women". Maturitas. 71 (3): 248–56. doi:10.1016/j.maturitas.2011.12.016. PMID 22281161.
  31. ^ Broft, Allegra; Shingleton, Rebecca; Kaufman, Jenna; Liu, Fei; Kumar, Dileep; Slifstein, Mark; Abi-Dargham, Anissa; Schebendach, Janet; Van Heertum, Ronald (2012). „Striatal Dopamine in Bulimia Nervosa: a PET Imaging Study”. The International journal of eating disorders. 45 (5): 648—656. ISSN 0276-3478. PMC 3640453Слободан приступ. PMID 22331810. doi:10.1002/eat.20984. 
  32. ^ Kaye, Walter H; Wierenga, Christina E; Bailer, Ursula F; Simmons, Alan N; Wagner, Angela; Bischoff-Grethe, Amanda (2013-05-01). „Does a shared neurobiology for foods and drugs of abuse contribute to extremes of food ingestion in anorexia and bulimia nervosa?”. Biological psychiatry. 73 (9): 836—842. ISSN 0006-3223. PMC 3755487Слободан приступ. PMID 23380716. doi:10.1016/j.biopsych.2013.01.002. 
  33. ^ Strasser, Barbara; Fuchs, Dietmar (2016-05-10). „Diet Versus Exercise in Weight Loss and Maintenance: Focus on Tryptophan”. International Journal of Tryptophan Research : IJTR. 9: 9—16. ISSN 1178-6469. PMC 4864009Слободан приступ. PMID 27199566. doi:10.4137/IJTR.S33385. 
  34. ^ Smith, Katharine A.; Fairburn, Christopher G.; Cowen, Philip J. (1999-02-01). „Symptomatic Relapse in Bulimia Nervosa Following Acute Tryptophan Depletion”. Archives of General Psychiatry. 56 (2): 171—176. ISSN 0003-990X. doi:10.1001/archpsyc.56.2.171. 
  35. ^ Tortorella A, Brambilla F, Fabrazzo M, Volpe U, Monteleone AM, Mastromo D, Monteleone P (September 2014). "Central and peripheral peptides regulating eating behaviour and energy homeostasis in anorexia nervosa and bulimia nervosa: a literature review". European Eating Disorders Review. 22 (5): 307–20. doi:10.1002/erv.2303. PMID 24942507.
  36. ^ Abed, Riadh T. (December 1998). "The sexual competition hypothesis for eating disorders". British Journal of Medical Psychology. 71 (4): 525–547. doi:10.1111/j.2044-8341.1998.tb01007.x. PMID 9875960.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).