Бурата
| Бурата | |
|---|---|
| Врсте сирева |
|---|
|
|
Бурата (итал. Burrata) је италијански свежи сир од крављег млека (понекад и бивољег млека) направљен од моцареле и павлаке. [1] Споља је обавијен чврстим омотачем од моцареле, док унутрашњост садржи мешавину згрушане павлаке и моцареле, дајући му необичну, меку текстуру. То је специјалитет региона Апулија у јужној Италији.
Историја
[уреди | уреди извор]Бурата је настала око 1920. године у граду Андрији у италијанској регији Апулија када је локална фарма, како би искористила остатке моцареле направила кесицу од моцареле коју је напунила свежом павлаком и страћателом (итал. Stracciatella di bufala), што је инталијански назив за сецкану моцарелу.[2] Овај изум је настао случајно, како би се смањило бацање хране.
У прошлости се бурата изворно правила искључиво од бивољег млека, али је у годинама после 1950. услед обимне индустријске производње и мањка бивољег млека почела да се прави и од крављег млека. 2016. године burrata di Andria добија статус производа са заштићеним географским пореклом.
Производња
[уреди | уреди извор]
Производња бурате почиње слично као моцарела, са сириштем које се користи за згрушавање топлог млека. Међутим, за разлику од других сирева, свеже грудве моцареле се урањају у врућу сурутку или благо посољену воду, месе и развлаче како би се развиле растегљиве нити, како би се направио танки омотач.
Приликом прављења још увек врућ сир се обликује у кесицу, која се затим пуни остацима моцареле и прелива свежом павлаком.[1] Готова бурата се традиционално увија у листове асфодела, везује у чвор сличан бриошу и навлажи сурутком. [3] Након тога се потапа у хладну воду да би спољашњи омотач очврснуо и чува се у сурутки.
Пошто је бурата лако кварљива, препоручљиво је да се употреби одмах док је још свежа. [4]
Бурата има нежан, млечни укус и најчешће се сервира као предјело са свежим парадајзом и запеченим хлебом. Неретко се слижи и као додатак јелима, као што су пица, салата, или као дресинг за тестенину. Уколико се додаје у неко јело то се ради пре сервирања јер се због своје свежине бурата једе сирова и не обрађује се термички.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Contini, M.; Contini, P. (2012). Valvona & Crolla: A Year at an Italian Table. Ebury Publishing. стр. 195. ISBN 978-1-4481-4783-0. Приступљено 11. 12. 2017.
- ^ „Страћатела сир”.
- ^ Roberts, Genevieve (2. 3. 2011). „Burrata: Britain's new Big cheese”. The Independent. Приступљено 7. 9. 2013.
- ^ Ottogalli, Giorgio (2001). Atlante dei formaggi: guida a oltre 600 formaggi e latticini provenienti da tutto il mondo (на језику: италијански). Milan: Hoepli Editore. стр. 211. ISBN 978-88-203-2822-1.