Бурули чир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бурули чир
Buruli ulcer left ankle EID.jpg
Бурули чир (Ghana)
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностзаразна болест
ICD-10A31.1 (ILDS A31.120)
ICD-9-CM031.1
DiseasesDB8568
Patient UKБурули чир
MeSHD009165

Бурули чир (такође познат као Бернсдејл чир, Сирлс чир, или Дејнтри чир[1][2][3]) је инфективна болест чији је узрочник микобактеријум улцеранс (лат. Mycobacterium ulcerans).[4] У почетној фази инфекције карактеристична је појава безболних чворића или отечених подручја.[4] Овај чворић се може претворити у чир.[4] Чир може бити већи са унутрашње стране него на површини коже,[5] и може бити окружен отоком.[5] Са погоршањем болести може доћи до инфекције кости.[4] Бурули чиреви најчешће нападају руке или ноге;[4] није уобичајена појава грознице.[4]

Узрок[уреди]

М. улцеранс ослобађа токсин познат као миколактон, који слаби функционисање имунолошког система што резултира умирањем ткива.[4] Бактерија из исте фамилије такође узрокује туберкулозу и лепру (M. туберкулозис и M. лепре, редом).[4] Није познато како се болест шири.[4] Извори воде могу бити укључени у ширење.[5] До 2013. године још увек није било ефикасне вакцине.[4][6]

Лечење[уреди]

Уколико се људи подвргну лечењу у ранијој фази, примена антибиотика у периоду од осам недеља је делотворна у 80% случајева.[4] За лечење се често користе лекови рифампицин и стрептомицин.[4] Кларитромицин или моксифлоксацин се понекад користе уместо стрептомицина.[4] Међу осталим начинима лечења се налази хируршко одстрањивање чира.[4][7] Када се инфекција излечи, на том месту обично остаје ожиљак.[6]

Епидемиологија[уреди]

Мапа света показује државе са бројем случајева бурули чира, Светска здравствена организација, 2009.

Бурули чир се најчешће јавља у руралним подручјима подсахарске Африке посебно у Обали Слоноваче, али се такође може јавити у Азији, западном Пацифику и у земљама Америке.[4] Ови случајеви су забележени у више од 32 земље.[5] Сваке године се јави пет до шест хиљада случајева.[4] Поред људи, ова болест се јавља и код неких животиња.[4] Алберт Раскин Кук је први описао бурули чир 1897. године.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. стр. 340. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
  2. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. Chapter 74. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  3. ^ Lavender, CJ; Senanayake, SN; Fyfe, JA (2007). „First case of Mycobacterium ulcerans disease (Bairnsdale or Buruli ulcer) acquired in New South Wales”. Med. J. Aust. 186 (2): 62—3. PMID 17223764. 
  4. 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 „Buruli ulcer (Mycobacterium ulcerans infection) Fact sheet N°199”. World Health Organization. 2013. Приступљено 23. 2. 2014. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Nakanaga, K; Yotsu, RR; Hoshino, Y; Suzuki, K; Makino, M; Ishii, N (2013). „Buruli ulcer and mycolactone-producing mycobacteria.”. Japanese journal of infectious diseases. 66 (2): 83—8. PMID 23514902. 
  6. 6,0 6,1 Einarsdottir T, Huygen K (новембар 2011). „Buruli ulcer”. Hum Vaccin. 7 (11): 1198—203. PMID 22048117. doi:10.4161/hv.7.11.17751. 
  7. ^ Sizaire V, Nackers F, Comte E, Portaels F (2006). Mycobacterium ulcerans infection: control, diagnosis, and treatment”. Lancet Infect Dis. 6 (5): 288—296. PMID 16631549. doi:10.1016/S1473-3099(06)70464-9. 

Литература[уреди]

  • Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. Chapter 74. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  • James, William D.; Berger, Timothy G. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. стр. 340. ISBN 978-0-7216-2921-6. 
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).