Пређи на садржај

Бухс

Координате: 47° 10′ 00″ С; 9° 28′ 00″ И / 47.166668° С; 9.466664° И / 47.166668; 9.466664
С Википедије, слободне енциклопедије
Бухс
Buchs
Поглед на Бухс
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Швајцарска
КантонСент Гален
Становништво
Становништво
 — 11.242
 — густина704,83 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 10′ 00″ С; 9° 28′ 00″ И / 47.166668° С; 9.466664° И / 47.166668; 9.466664
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина448 m
Површина15,95 km2
Бухс на карти Швајцарске
Бухс
Бухс
Бухс на карти Швајцарске
Поштански број9470
Веб-сајт
www.buchs-sg.ch

Бухс (нем. Buchs, фр. Buchs, итал. Buchs) је град у североисточној Швајцарској. Бухс се налази у оквиру кантона Сент Гален, где је седиште округа Верденберг.

Природне одлике

[уреди | уреди извор]

Бухс се налази у североисточном делу Швајцарске, на државној граници са Лихтенштајном. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 110 км источно.

Рељеф: Бухс се налази у долини реке Рајне. Град се налази на приближно 450 метара надморске висине. Западно од града стрмо се издижу Апенцелски Алпи.

Клима: Клима у Бухсу је умерено континентална.

Воде: Град Бухс лежи левој обали реке Рајне, веома важне за источну Швајцарску. Река је истовремено и граница са суседним Лихтенштајном.

Историја

[уреди | уреди извор]

Насеље под данашњим именом први пут се јавља 1213. године (мада је дато подручје било насељено још у време праисторије).

Становништво

[уреди | уреди извор]

2010. године Бухс је имао око 11.000 становника. Од тог броја страни држављани чине 30,4%.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво Бухса и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Бухса чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 84,9% градског становништва, а прате га српски (3,8%) и албански језик (2,9%).

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера, посебно римокатолика. Тако су данас протестанти у већини (41,2%), затим следе римокатолици (33,9%), а потом муслимани (9,0%), атеисти (6,5%) и православци (2,6%).

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]