Бјернстјерне Бјернсон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бјернстјерне Бјернсон
Bjørnstjerne Martinus Bjørnson.jpg
Бјернстјерне Мартинус Бјернсон
Пуно име Бјернстјерне Мартинус Бјернсон
Датум рођења (1832-12-08)8. децембар 1832.
Место рођења Квикне
Норвешка
Датум смрти 26. април 1910.(1910-04-26) (77 год.)
Место смрти Париз
Француска
Награде Нобелова награда за књижевност

Бјернстјерне Мартинус Бјернсон (норв. Bjørnstjerne Martinius Bjørnson; Квикне, 8. децембар 1832Париз, 26. април 1910) је био норвешки књижевник, нобеловац, новинар и политичар.

Припада романтичарском правцу у књижевности, мада му дјела одликује и понека боја натурализма. Залагао се за слободу норвешког народа и доприносио је борби за одцјепљење од Шведске. Пропагирао је идеје дарвинизма и позитивизма. Помагао је и у борби Срба и Словака против националног угњетавања у Аустроугарској монархији.

Бјернсон је познат по томе што је био члан „Велике четворице“ норвешких писаца заједно са Хенриком Ибзеном, Јонасом Лиеом и Александером Киландом. Бјернсон је био један од извроних чланова Комитета за Нобелову награду, а 1903. године је и сам добио Нобелову награду за књижевност. Бјернсон је такође познат по томе што је написао ријечи за норвешку химну Ja, vi elsker dette landet

Писао је приче у народном духу, а његов књижевни опус чине и пјесме, драме, комедије и романи.

Дјела[уреди]

Драме[уреди]

  • Краљ Свер
  • Сигурд Слембе
  • Пастор Санг
  • Изнад људских моћи
  • Стечај
  • Нови систем

Романи[уреди]

  • Томас Рендален
  • Весело момче
  • Рибарка

Комедије[уреди]

  • Младо вино превире

Спољашње везе[уреди]