Војномедицинска академија

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са ВМА)
Zgrada VMA (1).jpg
Назив
Војномедицинска академија
Основан
2. март 1844.
Земља
 Србија
Начелник
Седиште
Београд (Бањица)
Адреса
Црнотравска бб

Војномедицинска академија у Београду (скраћено ВМА — латинички изговор је „ве-ем-а“, а устаљено „ве-ме-а“)[1] здравствена је установа и центар за постдипломско школовање медицинског кадра у Србији.[2] Комплекс академије се простире на површини од 21 хектара, а зграда установе је подељена на 60 техничко-технолошких целина. У свом саставу има 27 клиника и 17 института, дијагностичко-поликлинички центар, центар за контролу тровања, траума центар, центар хитне помоћи, центар за трансплантацију органа и костне сржи итд. Годишње се на њој збрине око 30.000 пацијената (војних и цивилних осигураника), обави исто толико хируршких интервенција и више од 500.000 специјалистичких прегледа.[3]

ВМА има око 2.500 запослених, од чега преко 500 лекара и 160 професора и другог наставног особља. У њој се школује око 400 лекара (на специјалистичким студијама из области медицине, стоматологије, фармације, биохемије, молекуларне биологије, ветерине, физичке хемије и психологије),[4] домаћи и страни студенти, а обавља се и практична настава средњих и виших медицинских школа.

Историјат[уреди]

Грб ВМА из периода ВЈ

Војномедицинска академија је основана указом кнеза Александра Карађорђевића 2. марта 1844. године, као прва централна војна болница. Један од њених лекара је био и др Владан Ђорђевић, оснивач српске хирургије. Године 1909. установа је пресељена у нову зграду са 400 болесничких постеља, лабораторијом, кабинетом за рендген, стоматолошким одељењем и сл. Већ у то време је важила за најмодернију здравствену установу на Балкану. Након завршетка I светског рата, лекари ове болнице су учествовали у оснивању Медицинског факултета у Београду.[3]

Поликлиника ВМА је почела са радом 1. априла 1930. године, а њен први управник је био санитетски генерал др Сава Поповић. Имала је и пријемно одељење на чијем челу је био санитетски потпуковник Александар Милановић. У то време је Стална болница Прве армије преименована у Главну војну болницу Краљевине Југославије. Године 1948. основана је Специјалистичка поликлиника чији је начелник био генерал-мајор Андрија Дејак, а годину дана касније и пријемно одељење које је спојено са поликлиничком службом у јединствену целину. Године 1950. установа је поново преименована и добила је назив Војномедицинска академија.

У периоду од 1949. до 1976. године особље болнице су чинили медицински техничари, док су лекари имали стална постављења на матичним клиникама и одељењима. Временом се мењала организациона структура установе и отворен је велики број нових кабинета, посебно после 1976. године када је знатно увећан број војних осигураника. Од 1945. до 1962. године на ВМА су лечени и цивили, а затим је отворена посебна Специјалистичка поликлиника за грађанска лица. Нова зграда болнице је изграђена 1980. године и налази се на Бањици.

Одлуком Владе Србије од 1. јануара 2008. године извршена је функционална интеграција ВМА у систем јавног здравства Србије. Тиме су створени услови за бесплатно медицинско збрињавање цивилних осигураника, под истим условима као у Клиничком центру Србије.[5]

Активности[уреди]

Грб ВМА

Најзначајније активности ВМА су дијагностика и лечење пацијената. На њој се спроводи око 5.000 различитих дијагностичких и терапијских процедура, од најједноставнијих до веома сложених попут трансплантације ткива и органа. Свакодневно се обави око 70-90 сложених хируршких интервенција, а установа има и мобилну екипу за хитне медицинске интервенције и ванредне ситуације (масовна тровања, акцидентна зрачења, употреба биолошких агенаса и сл).

Значајан аспект рада ВМА представља превенција различитих обољења. У сектору превентивне медицине су запослени стручњаци са Института за хигијену, епидемиологију, медицину рада, ваздухопловну медицину, одељења за ментално здравље и војну психологију и одељења за медицинску статистику.

Под покровитељством установе раде и Институт за медицинска истраживања, генетику и Институт за фармацију, кога чине одељења за контролу, испитивање и производњу лекова, као и клиничка и поликлиничка апотека.[3]

Галерија[уреди]

Достигнућа[уреди]

Године 1990. на ВМА је у дијагностичке сврхе први пут примењен генетички инжењеринг, а током 2005. извршена је прва трансплантација јетре са живог даваоца.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010), „Речник”, Правопис српскога језика, Нови Сад: Матица српска, стр. 282—, ISBN 978-86-7946-079-0 
  2. „Установе Војске Југославије”. Приступљено 1. 3. 2008. [мртва веза]
  3. 3,0 3,1 3,2 „Брендови Србије” (PDF). Приступљено 1. 3. 2008. [мртва веза]
  4. „Излагачи 2007.”. Приступљено 1. 3. 2008. [мртва веза]
  5. „Не тражимо привилегије”. Приступљено 1. 3. 2008. 

Спољашње везе[уреди]