Вага (мјерни инструмент)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Вага (инструмент))
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кухињска вага

Вага (њем. Waage), кантар (рум. cântar) или теразије (тур. terazi), инструмент за мјерење масе (тежине) тијела. [1]

Историјат ваге[уреди | уреди извор]

У петом миленијуму п. н. е. пронађене су прве ваге у праисторијским гробницама Египта и први тегови у Месопотамији. Ваге налазимо насликане на папирусу 2000 година прије наше ере и то су висеће ваге направљене од ужета . Етрурци их 500 година п. н. е. усавршавају. Код Римљана срећемо кантаре а алхемичари у ренесанси тачност и осјетљивост вага усавршавају до завидних нивоа. Француз Јоаким де Розентал Роме је 1669. године конструисао панелвагу код које је, за прецизност мјерења, било небитно мјесто на које постављен мјерени предмет. Филип Матеус Хан је 1763. саградио вагу са екраном на коме се директно читала маса. Децималне и остсле скале на вагама настала су у првој половини 19.в. Већ око 1850. године покушано је да се измјерене вриједности аутоматски и штампају. 1895 у Сједињеним Америчким Државама се већ аутоматски приказивале и штампале маса и цијена мјереног.

Два основна принципа рада вага[уреди | уреди извор]

  • Ваге на опругу непосредно мјере тежину тијела упоређујући дужине истегнућа опруге о коју је мјерено тијело закачено
  • Ваге на крак упоређују масу неког тијела са масом утега као јединицом, користећи полугу и закон момента силе, који каже да производи крака силе и силе са обе стране ослонца полуге морају бити једнаки да би се постигла равнотежа. Могу бити:
    • Равнокраке. Ове ваге имају ослонац полуге на средини. Код њих се према углу скретања или уравнотежености двију маса, упоређује тражена маса тијела са познатом тежином тега. За научне сврхе служе углавном различити типови равнокраких вага са великом осјетљивошћу. (ваге за физичка мјерења, аналитичке ваге итд.) Стона (кухињска ) вага је обично равнокрака плуга.
    • Разнокраке. Ове ваге служе за свакодневну употребу код које није потребна велика тачност мјерења. Једна од ових вага је кантар (римска вага). То је двокрака разнокрака полуга с теретом на краћем краку и покретним тегом на дужем; децимална вага служи за мјерење већих терет; нагибна вага или вага с казаљком – код ње се дужи крак угаоне полуге креће дуж кружне скале с подеоцима када терет дејствује на краћем краку.

[2] [3]

Врсте вага[уреди | уреди извор]

  • Механичке ваге са механичким деловима и склоповима
  • Електро-механичке ваге које поред механичких садрже и електричне дјелове
  • Електронске ваге имају електронске дјелове за мјерење и показивање резултата
  • Дигиталне ваге имају показивање у виду бројева (дигит)

Врсте вага према намјени[уреди | уреди извор]

  • ваге за купатила или кућне ваге за мјерење телесне тежине
  • поштанске ваге за мјерење тежине поштанских пошиљки
  • кран вага са краном како би се могла измјерити већа или мања тежина од тега
  • брзе индустријске ваге за мјерења током процеса производње у серијској производњи
  • торзионе ваге са опругом
  • кухињске ваге за мјерење састојака при припремању јела и пецива
  • ваге за бебе са додатком у облику лежаја за мјерење беба
  • апотекарске ваге, прецизне ваге за мјерење апотекарских састојака за справљање лекова и препарата
  • децималне ваге прецизне ваге за мјерење релативно мање тежине
  • ваге за велике терете, ваге на које се могу "натерати" возила или приколице пре и после утовара-истовара

[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  2. 2,0 2,1 Група аутора, Приручни лексикон, Знање, Загреб 1959.г.
  3. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959.г.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]