Важинка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Важинка
Мост преко реке Важинка у близини насеља Важињи
Мост преко реке Важинка у близини насеља Важињи
Основне карактеристике
Дужина 123[1] км
Површина басена 2200[1] км²
Слив Бело море
Водоток
Висина извора 177 м
Ушће Свир
Географске карактеристике
Земље слива Застава Русије Русија
Области Лењинградска област, Карелија

Важинка, Важина или Важенка (рус. Ва́жинка, Важина, Важенка) је река у европском делу Русије. Протиче кроз североисточни део Лењинградске области и јужни део Републике Карелије. Десна је притока реке Свир.

Опште карактеристике[уреди]

Река Важинка извире у јужној Карелији, на развођу сливова реке Свир и језера Оњега. Извире десетак километара источно од Пелдожског језера (рус. Пелдожское) и Свјатозерског језера (рус. Святозеро).[2] Дугачка је 123 километара, а површина речног слива је 2200 km²[1].

Река се може поделити у три дела: горњи, средњи и доњи ток. Горњи део реке се налази од извора до ушћа леве притоке Хајгари (рус. Хайгары). У овом делу тока Важинка представља малу шумску речицу. Након ушћа реке Хајгари почиње средњи део у коме се река шири. Средњи део реке протиче кроз кањон дужине пет километара и река има значајан пад у овом делу тока. Средњи део реке се завршава код уништеног моста, 5 километара изнад засеока Горње Важињи (рус. Верхние Важины). У средњем делу тока доминирају мешовите шуме у којима су најчешће врсте смрча и бреза, са појединачним стаблима бора и јове. У овом делу реке живе даброви тако да су стабла брезе у близини обале веома често оборена. На обалама реке такође се могу видети медведи и дивље свиње. Последњи, доњи део тока реке се налази од места Горње Важињи па до ушћа Важинке у реку Свир.[2]

Важинка се улива у реку Свир, на 112 километара од ушћа реке Свир у језеро Оњега[1].

Према подацима Државног водног регистра Русије (рус. Государственный водный реестр) слив Важинке припада Балтичком сливном округу (рус. Балтичком Балтийский бассейновый округ[1]. .

Притоке[уреди]

Притоке су поређане од ушћа реке Важинка према њеном извору. У загради се налази на колико километара од ушћа се уливају.[1]

  • река Челма; Чолма - 6. километар (рус. Челма; Чолма)
  • поток Бојарски поток - 6,9. километар (рус. Боярский)
  • река Мужала - 23. километар (рус. Мужала)
  • поток Чуроручј - 48. километар (рус. Чуроручей)
  • река Свјатуха - 52. километар (рус. Святуха)
  • река Важа - 60. километар (рус. Важа)
  • поток Лосручеј - 76. километар (рус. Лосручей)
  • река Рандозерка; Рипус - 83. километар (рус. Рандозерка; Рипус)
  • река Тукша - 86. километар (рус. Тукша)
  • река Хајгари - 103. километар (рус. Хайгары)
  • поток Средни - 109. километар (рус. Средний)

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ „Государственный водный реестр: Важинка (Важина, Важенка)“. Государственный водный реестр. Archived from the original on 7. 7. 2012. Приступљено 5. 4. 2013.. 
  2. ^ а б Григорий Кронин (мај 2003). „Краткое описание сплава по реке Важинке“ (на руском). Скитаец Приступљено 5. 4. 2013.. .