Важинка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Важинка
Мост преко реке Важинка у близини насеља Важињи
Мост преко реке Важинка у близини насеља Важињи
Основне карактеристике
Дужина 123[1] km
Површина басена 2200[1] km²
Слив Бело море
Водоток
Висина извора 177 m
Ушће Свир
Географске карактеристике
Земље слива Застава Русије Русија
Области Лењинградска област, Карелија

Важинка, Важина или Важенка (рус. Ва́жинка, Важина, Важенка) је река у европском делу Русије. Протиче кроз североисточни део Лењинградске области и јужни део Републике Карелије. Десна је притока реке Свир.

Опште карактеристике[уреди]

Река Важинка извире у јужној Карелији, на развођу сливова реке Свир и језера Оњега. Извире десетак километара источно од Пелдожског језера (рус. Пелдожское) и Свјатозерског језера (рус. Святозеро).[2] Дугачка је 123 km, а површина речног слива је 2200 km²[1].

Река се може поделити у три дела: горњи, средњи и доњи ток. Горњи део реке се налази од извора до ушћа леве притоке Хајгари (рус. Хайгары). У овом делу тока Важинка представља малу шумску речицу. Након ушћа реке Хајгари почиње средњи део у коме се река шири. Средњи део реке протиче кроз кањон дужине пет километара и река има значајан пад у овом делу тока. Средњи део реке се завршава код уништеног моста, 5 km изнад засеока Горње Важињи (рус. Верхние Важины). У средњем делу тока доминирају мешовите шуме у којима су најчешће врсте смрча и бреза, са појединачним стаблима бора и јове. У овом делу реке живе даброви тако да су стабла брезе у близини обале веома често оборена. На обалама реке такође се могу видети медведи и дивље свиње. Последњи, доњи део тока реке се налази од места Горње Важињи па до ушћа Важинке у реку Свир.[2]

Важинка се улива у реку Свир, на 112 km од ушћа реке Свир у језеро Оњега[1].

Према подацима Државног водног регистра Русије (рус. Государственный водный реестр) слив Важинке припада Балтичком сливном округу (рус. Балтичком Балтийский бассейновый округ[1]. .

Притоке[уреди]

Притоке су поређане од ушћа реке Важинка према њеном извору. У загради се налази на колико километара од ушћа се уливају.[1]

  • река Челма; Чолма - 6. километар (рус. Челма; Чолма)
  • поток Бојарски поток - 6,9. километар (рус. Боярский)
  • река Мужала - 23. километар (рус. Мужала)
  • поток Чуроручј - 48. километар (рус. Чуроручей)
  • река Свјатуха - 52. километар (рус. Святуха)
  • река Важа - 60. километар (рус. Важа)
  • поток Лосручеј - 76. километар (рус. Лосручей)
  • река Рандозерка; Рипус - 83. километар (рус. Рандозерка; Рипус)
  • река Тукша - 86. километар (рус. Тукша)
  • река Хајгари - 103. километар (рус. Хайгары)
  • поток Средни - 109. километар (рус. Средний)

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Государственный водный реестр: Важинка (Важина, Важенка)”. Государственный водный реестр. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2012.. Приступљено 5. 4. 2013.. 
  2. 2,0 2,1 Григорий Кронин (мај 2003). „Краткое описание сплава по реке Важинке” (на руском). Скитаец. Приступљено 5. 4. 2013..