Ваздухопловна психологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
У току летења организам пилота изложен је великим психичким напрезањима

Ваздухопловна психологија, психологија летења, авио психологија; је грана опште психологије[1] која се бави проучавањем психолошких особина различитих видова летачке делатности, као и зависност тих особина од многих фактора.

Историјат[уреди]

Прво интересовање за психологију летења, показао је у Русији психолог Д. Н. Церетаљев 1898. који је у Московском психолошком друштву приказао свој рад „Логика ваздухопловства“

У периоду 1898—1899. године у Првом ваздухопловном школском центру у Русији лекар С. П. Мунт почео је прва специјална физиолошка и психолошка истраживања у току лета на за то специјално опремљеном балону. Ова истраживања имала су значај за експеризу балониста.

У Француској 1914. Ками и Непер радили су прва експериментална психолошка испитивања летача, која су се огледала у испитивању просте моторне реакције.

У току Првог светског рата, са наглим развојем ваздухопловства и све учесталијих борбених дејстава, јавила се потреба за што квалитетнији психолошки одабир пилота.

Наком завршетка Првог светског рата све земље, са развијеним ваздухопловством, започеле су са психолошким испитивањем пилота и кандидата за пилоте и помоћно особље у ваздухопловству. Као главни разлог увођења ових испитивања наводи се појава великог „отпада“ за време летачке обуке.

Пред Други светски рат бројна обимна ваздухопловно-психолошка истраживања спроведена су у Немачкој и САД. Немачка формира специјални научноистраживачки институт за ваздухопловну психологију, као највећу установу те врсте у свету.

У Паризу 1953. године одржан је први специјални симпозијум психолога на коме је главна тема била посвећена методима и критеријумима за одабир летачког састава.

Развој космичке медицине, као посебне области ваздухопловне медицине, која прати здравље космонаута у току космичких истраживања, условио је и развој посебне области у ваздухопловној психологији-космичке психологије.

Главни психолошки фактори[уреди]

Главни фактори од којих зависе психолошке особине летења су;

Друштвено историјски услови
Ваздухопловна техника
Психолошке особине личности пилота и космонаута
Летачки задаци;
  • тренажни летови
  • контрола ваздушног простора,
  • одврађање од агресије ваздухопловних снага и спречавање изненађења,
  • противваздухопловна одрана територије и снага Војске
  • ваздухопловна ватрена подршка,
  • извиђање из ваздушног простора,
  • превожење ваздушним путем,
Услови у којима се изводи летење
Врсте и методе летачке делатности

Циљеви ваздухопловне психологије[уреди]

Са својим психофизиолошким ограничењима пилот је у сталном сукобу са све сложенијом опремом и перформансама ваздухоплова

Главни циљ ваздухопловне психологије је да проучи психолошке законе који управљају појединим видовима летења како би се они ставили под контролу и успешно искористили у ваздухопловству.

Ваздухопловна психологија изучава бројне промене физиолошких параметара повезаних са летењем а њихова сазнања и стручност примењује се у квалитетној селекцији (избору) и обуци пилота, космонаута и помоћног особља везаног за летење, како би се спречио негативни утицај многих чинилаца као што су; убрзања, катапултирање након удеса, просторна дезоријентација, хипоксија, летачки замор, стрес, исхрана, циркадијарни ритмови итд.

Брзи развој ваздухопловне технике и техничких средстава, која бивају све савршенија и ефикаснија, у сталном је сукобу са човеком који својим физиолошким ограничењима постаје лимитирајући фактор у њиховој примени. На пример, најсавршенија летелица, као што је космичка летелица, није „ергономска“ ако је човек са својим био-психо-социјалним карактеристикама не може да ефикасно користи и то постаје лимитирајући фактор техничког и технолошког развоја космичке и ваздухопловне технологије.

Да би се тај несклад између физиолошких могућности пилота и савреме техника превазишао један од битних задатака ваздухопловне психологије, заједно са другим медицинским и немедицинским струкама, је да усклади односе између човека, летелице и средине у којој се обавља летење.

Смерови ваздухопловне психологије[уреди]

Психолошка летачка експертиза

Ова област ваздухопловна психологија обухвата следеће области у селекцији летача;

  • Прогностичку експертизу, или професионалну оријентацију, професионални избор и експеризу летачког састава.
  • Ретроспективну експеризу, или анализу узрока који су утицали на мањи квалтет рада летача у сваком конкретном случају.
Психологија летачке обуке

Главни циљеви психологија летачке обуке је сагледавање проблема учења и стицања летачких навика, летачких вештина и давање психолошке оцене метода летачке обуке.

Психологија организације летења

Ова област ваздухопловна психологије решава питања рационализације услова летачких активности, организацију и нормирање летачке обуке.

Ергономска-психологија

Данас се ни једна савремена област у ваздухопловству на може замислити без сагледавања свих захтеве у погледу конструкције кабине авиона и земаљских уређаја, и бриге о томе да они одговарају ергономским и психолошким законитостима.

Извори[уреди]

  1. ^ Европско удружење психолога [1], Преузето: јун 2009. (на језику: енглески)

Види још[уреди]