Ваздухопловно ратовање

С Википедије, слободне енциклопедије

Ваздухопловно ратовање (енгл. Aerial warfare) је употреба војних авиона и других летећих машина у ратовању, као и борбу против њих.[1] Зрачно ратовање укључује:

  • бомбардере који нападају непријатељске објекте, концентрацију непријатељских трупа или стратешке циљеве;
  • ловачке авионе који се боре за контролу ваздушног простора;
  • јуришни авион који се уско усмерава на копнену ваздушну подршку;
  • морнаричку авијацију која лети против поморских и оближњих копнених циљева;
  • једрилице, хеликоптере и друге летелице за превоз ваздушних снага попут падобранаца;
  • ваздушни танкери за допуну горива за продужење времена рада или домета;
  • војне транспортне летелице за премештање терета и особља.[2]

Историјски гледано, војне летелице су укључивале балоне лакше од ваздуха који су носили артиљеријске посматраче; ваздушнe бродовe лакше од ваздуха за бомбардовање градова; разне врсте ваздухоплова за извиђање, надзор и рано упозоравање који носе посматраче, камере и радарску опрему; торпедне бомбардере за напад на непријатељске бродове, и војне спасилачке летелице за спас оборених авијатичара. Модерно ваздухоплово ратовање укључује ракете и беспилотне летелице,[3][4] као и ПВО којом копнене снаге одговарају на непријатељске ваздушне активности.

Историја[уреди | уреди извор]

Историја ратног ваздухопловства започела је у древна времена, употребом змајева у древној Кини. У трећем веку је ваздухопловство је напредовало до ступња балонског ратовања.[5][6]

Авиони су коришћени у ратне сврхе почев од 1911. године, прво за ваздухопловно извиђање, а затим за ваздушне борбе с циљем обарања непријатељских извиђачких авиона. Авиони су наставили да извршавају ове улоге и током Првог светског рата, кад се такође појавила употреба авиона и цепелина за стратешко бомбардовање.

За време Другог светског рата, повећала се употреба стратешког бомбардовања, а дошло је и до увођења ваздушних снага, пројектила и ране прецизно навођене муниције.

Балистичке ракете постале су од кључног значаја током Hладног рата. Оне су биле наоружане нуклеарним бојевим главама, а Сједињене Државе и Совјетски Савез их су складиштиле у великим количинама како би се међусобно одвратиле од употребе. Први војни сателити су коришћени за извиђање током педесетих година прошлог века, а њихова употреба је напредовала до светских комуникационих и информационих система који подржавају глобално дистрибуиране војне кориснике са обавештајним подацима из орбите.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hearne, R. P. (1909). Aerial Warfare. London: John Lane. Приступљено 2. 6. 2012. 
  2. ^ See John Andreas Olsen, ed., A History of Air Warfare (2010) for global coverage since 1900.
  3. ^ „072309kp1.pdf” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 4. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012. 
  4. ^ „Drone Planes: Are Fighter Pilots Obsolete?”. ABC News. 24. 7. 2009. Архивирано из оригинала 26. 3. 2018. г. 
  5. ^ "Encyclopedia of War Machines" edited by Daniel Bowen.
  6. ^ Fitzgerald, W. G. (јул 1905). „War Balloons of To-Day”. The World To-Day. Chicago, IL: The World To-Day Company. IX (7): 740—756. Приступљено 2. 6. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]