Ваздухопловно ратовање
Ваздухопловно ратовање (енгл. Aerial warfare) је употреба војних авиона и других летећих машина у ратовању, као и борбу против њих.[1] Зрачно ратовање укључује:
- бомбардере који нападају непријатељске објекте, концентрацију непријатељских трупа или стратешке циљеве;
- ловачке авионе који се боре за контролу ваздушног простора;
- јуришни авион који се уско усмерава на копнену ваздушну подршку;
- морнаричку авијацију која лети против поморских и оближњих копнених циљева;
- једрилице, хеликоптере и друге летелице за превоз ваздушних снага попут падобранаца;
- ваздушни танкери за допуну горива за продужење времена рада или домета;
- војне транспортне летелице за премештање терета и особља.[2]
Историјски гледано, војне летелице су укључивале балоне лакше од ваздуха који су носили артиљеријске посматраче; ваздушнe бродовe лакше од ваздуха за бомбардовање градова; разне врсте ваздухоплова за извиђање, надзор и рано упозоравање који носе посматраче, камере и радарску опрему; торпедне бомбардере за напад на непријатељске бродове, и војне спасилачке летелице за спас оборених авијатичара. Модерно ваздухоплово ратовање укључује ракете и беспилотне летелице,[3][4] као и ПВО којом копнене снаге одговарају на непријатељске ваздушне активности.
Историја[уреди | уреди извор]
Историја ратног ваздухопловства започела је у древна времена, употребом змајева у древној Кини. У трећем веку је ваздухопловство је напредовало до ступња балонског ратовања.[5][6]
Авиони су коришћени у ратне сврхе почев од 1911. године, прво за ваздухопловно извиђање, а затим за ваздушне борбе с циљем обарања непријатељских извиђачких авиона. Авиони су наставили да извршавају ове улоге и током Првог светског рата, кад се такође појавила употреба авиона и цепелина за стратешко бомбардовање.
За време Другог светског рата, повећала се употреба стратешког бомбардовања, а дошло је и до увођења ваздушних снага, пројектила и ране прецизно навођене муниције.
Балистичке ракете постале су од кључног значаја током Hладног рата. Оне су биле наоружане нуклеарним бојевим главама, а Сједињене Државе и Совјетски Савез их су складиштиле у великим количинама како би се међусобно одвратиле од употребе. Први војни сателити су коришћени за извиђање током педесетих година прошлог века, а њихова употреба је напредовала до светских комуникационих и информационих система који подржавају глобално дистрибуиране војне кориснике са обавештајним подацима из орбите.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Hearne, R. P. (1909). Aerial Warfare. London: John Lane. Приступљено 2. 6. 2012.
- ^ See John Andreas Olsen, ed., A History of Air Warfare (2010) for global coverage since 1900.
- ^ „072309kp1.pdf” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 4. 10. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012.
- ^ „Drone Planes: Are Fighter Pilots Obsolete?”. ABC News. 24. 7. 2009. Архивирано из оригинала 26. 3. 2018. г.
- ^ "Encyclopedia of War Machines" edited by Daniel Bowen.
- ^ Fitzgerald, W. G. (јул 1905). „War Balloons of To-Day”. The World To-Day. Chicago, IL: The World To-Day Company. IX (7): 740—756. Приступљено 2. 6. 2012.
Литература[уреди | уреди извор]
- Boyne, Walter J. (2003). The Influence of Air Power upon History
. Pelican (www.pelicanpub.com). ISBN 1-58980-034-6.
- Buckley, John (1999). Air Power in the Age of Total War. Indiana University Press. ISBN 0-253-33557-4.
- Budiansky, Stephen. Air Power: The Men, Machines, and Ideas That Revolutionized War, from Kitty Hawk to Iraq (2005) global coverage by journalist
- Collier, Basil (1974). A History of Air Power
. New York: Macmillan Publishing Co., Inc.
- Cooksley, Peter G.; Bruce Robertson (1997). The Encyclopedia of 20th Century Conflict: Air Warfare. Arms and Armour. ISBN 1-85409-223-5.
- Corum, James S. & Johnson, Wray R. (2003). Airpower in Small Wars – Fighting Insurgents and Terrorists. Lawrence, Kansas: University Press of Kansas. ISBN 0-7006-1240-8.
- Glines, Carroll V. (1963). Compact History of the United States Air Force
. New York: Hawthorn Books, Inc. ISBN 0-405-12169-5.
- Gross, Charles J. (2002). American Military Aviation: The Indispensable Arm. Texas A&M University Press. ISBN 1-58544-215-1.
- Higham, Robin (2004). 100 Years of Air Power & Aviation. Texas A&M University Press. ISBN 1-58544-241-0.
- Lockee, Garette E. (април 1969). „PIRAZ”. United States Naval Institute Proceedings.
- Olsen, John Andreas, ed. A History of Air Warfare (2010) 506 pp; 16 essays by experts provide global coverage
- Overy, Richard. Why the Allies Won (1997), ch 3, on bombing in World War II.
- Overy, Richard. The Air War – 1939–1945 (1980), global coverage of combat, strategy, technology and production
- "War in the Air" from Oral Histories of the First World War: Veterans 1914–1918 Архивирано 2007-09-30 на сајту Wayback Machine at Library and Archives Canada
- „Warplane: Military Aviation: Key Innovations”. Thirteen/WNET New York. 2006. Архивирано из оригинала 17. 11. 2007. г. Приступљено 27. 11. 2007.
- Joubert de la Ferté, Sir Philip (1955). The Third Service. London: Thames and Hudson.
- Porter, Whitworth (1889). History of the Corps of Royal Engineers. II. London: Longmans, Green and Company. Приступљено 2. 6. 2012.
- Williams, Oakley (јануар 1908). „The Airship as a Destroyer”. The Pall Mall Magazine. London. XLI (177). Приступљено 2. 6. 2012.
- „How the British Hope to Prevent Majuba Hill Disasters in the Transvaal: Will Attack the Lurking Boers with Dynamite Shells Dropped by Their Balloon Corps”, Lewiston Evening Journal, 14. 10. 1899, Приступљено 2. 6. 2012
- „Colonel Baden-Powell and His Military Kites”. Collier's Weekly. New York, NY. 24 (9). 2. 12. 1899. Приступљено 2. 6. 2012.
- Walsh, George Ethelbert (март 1900). „War Mechanism in South Africa”. Cassier's Magazine. New York, NY: The Cassier Magazine Company. XVII (5). Приступљено 2. 6. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Middle Eastern Air Power 2009
- Aerial Warfare Quotations
- Jones, Johnny R.: Air power, Air & Space Power Journal
- Historic films showing aerial warfare during World War I at europeanfilmgateway.eu