Вакцина против ковида 19

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Вакцина против болести COVID-19
COVID-19 vaccination center, fair grounds Cologne-6625.jpg
Да би се дошло до ове фазе — примене вакцине против ковида 19, у за то опремљеним центрима (на слици) прошло је мање од годину дана
ICD-9-CM99.3-99.5

Истраживање вакцине против ковида 19, сложен је и мукотрпан процес покренут јануара 2020. у преко 40 лабораторија у свету, са циљем да се развије потенцијална вакцина против новог коронавируса, која постаје не само медицинска већ и геополитичка трка за вакцином.

Биотехнолошка компанија Модерна у априлу 2020. могла би да почне тестирање на људима, али тешко је да би вакцина коју развија могла да буде у масовној употреби пре марта 2021. године, што би било екстремно брзо.[1] У трку за вакцином ушло је више од 130 истраживача у различитим фазама клиничког тестирања, које има четири. У другој половини 2020. године само је неколико кандидата ушло у трећу фазу, која најдуже траје и која је једна од преломних у развоју сваке вакцине.[1]

Најава да ће се вакцина добити на јесен 2020. године према мишљењу многих је превише оптимистична, јер постоје бројне препреке пре него што глобална имунизација буде могућа.[2]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Дијаграм Канцеларије за одговорност Владе САД-а, који упоређује традиционални временски период развоја вакцине са могућом убрзаном временским током

У моменту када је Светска здравствена организација прогласила пандемију ковида 19, покренута је велика активност широм света стручњака који раде не развоју вакцине, јер једино она може да спречи да се људи разболе од респираторне инфекције изазване новим вирусом корона типа САРС-КоВ-2.

Око 35 компанија и око 40 научних института ушло је у трку с временом, од којих бар четири компаније имају вакцине у истраживању које за сада тестирају на животињама. Брзина којом ће те компаније напредовати у прављењу вакцина-кандидата ослања се у највећој мери прво на разумевање како да се развије вакцина за друге коронавирусе, а онда за САРС-КоВ-2, јер он има између 80% и 90% одсто генетског материјала као и САРС, зато се тако и зове. Оба вируса имају РНК унутар сферне протеинске капсуле прекривене шиљцима, којима се закаче за рецепторе на површини ћелија плућа код човека, након чега се, захваљујући том рецептору убрзо нађу у ћелији.

Око 47 вакцина ради се само у Русији, а три прототипа руске вакцине против коронавируса показала су своју ефикасност. 141 прототип вакцина развијен је широм света, а неки тврде да се ради знатно више пројеката.[3]

Иако је истраживање вакцина против коронавируса интензивније је започето с почетка 21. века, када су они изазвали две епидемије - од 2002. до 2004. године то је био САРС у Кини и 2012. године МЕРС у Саудијској Арабији. Мешутим рад на вакцинама је касније, када је опасност прошла, одложен.

Имајући у виду да када се вируси нађу унутар ћелије, они преузимају контролу над њеним механизмом за размножавање и почиње да се копирају. На крају, ћелија плућа страда у том процесу, а вирус прелази на следећу.На сличном принципу раде и све вакцине које: људском имуном систему дају патоген, комплетан или само његов део, и то у малој количини како би га подстакли да произведе антитела против вуруса. Антитела касније могу бити мобилисана брзо уколико се организам нађе на удару вируса у свом природном облику.

Ограничавајући фактори[уреди | уреди извор]

Један од ограничавајућих фактора је чување и транспорт вакцине на нискум температурама

Како се имунизација, уобичајено, постиже коришћењем живог, и/или ослабљеног вируса или делом или целим вирусом који је топлотно или хемијски деактивиран, ове методе могу имати и недостатке:

  • Живи вирус може да настави да се развија у телу домаћина, и чак повратити своју вирулентност и примаоца учинити болесним.
  • Веће дозе или имунизација из више делова у којима се користи неактиван вирус морају достићи неопходан ниво заштите.

Имајући наведено у виду неки од пројеката за заштиту од ковида 19 ослањају се на ове тестиране приступе, док други користе новије технологије, а то захтева бројне процедуре тестирања, покушаја и погрешака које траје и читаву деценија, па чак и дуже, да се дође до безбедне вакцине.

Кина[уреди | уреди извор]

Овако брзом развоју вакцине нико се није надао. То су, највећим делом, омогућили кинески стручњаци који су радили на секвенционирању генетског материјала вируса САРС-КоВ-2 који изазива респираторно обољење ковид 19. Кина је поделила своја сазнања, на глобалном нивоу још почетком јануара 2020. године, и тиме омогућила истраживачима широм света да узгајају вирус и проучавају механизме његовог продора у ћелије људи.

Почетком априла 2020. године Кина је одобрила тестирање две експерименталне вакцине против ковида 19 на људима, у новој борби против коронавируса која се сада фокусира на импортоване случајеве заразе, посебно из суседне Русије.[4]

САД[уреди | уреди извор]

Прва таква вакцина настала у бостонској биотехнолошкој компанији Модерна, где тестирање на људима најављују за април. Многе лабораторије и институти у САД ушли су у трку за креирање вакцине против ковида 19, јер је то, између осталог, ствар престижа, али и профита за земљу - произвођача.

Русија[уреди | уреди извор]

Вакцинација у Москви

Руководилац Федералне медицинско-биолошке агенције Вероника Скворцова саопштила је 20. марта 2020. да ће вакцина против вуруса САРС-КоВ-2 највероватније бити готова кроз 11 месеци.

Израдом вакцина бави се Државни научни центар за вирусологију и биотехнологију Вектор, који је започео истраживања на животињама. Тренутно су направљена три прототипа вакцине који представљају рекомбинентне протеине на бази епитопа површинског С-протеина САРС-КоВ-2, на основу испитивања имуногености код мишева. Према резултатима ових истраживања научници ће одредити најперспективније и најбезбедније прототипове.

Међутим руски научници смарају да вакцина можда може почети да се користи до краја 2020. године, и наводе да је:[3]

Француска[уреди | уреди извор]

Француски научници из Институт Пастер тренутно су почели да раде на модификовању вакцине за мале богиње како би „преварили“ тело да производи антитела против новог коронавируса. Институт Пастер основан је 1887. године,до сада је био један од светских предводника у борби против тифуса, туберкулозе, полиомилијелитиса, жуте грозницу, ХИВ-а и других болести, а тренутно, скоро свих 133 одељења института фокусирано је на пандемију ковида 19.[5]

У јануару, научници на „Пастеру“ су први у Европи завршили потпуно секвенцирање генома новог коронавируса, само неколико дана након првог случаја ковида 19 у Француској. Био је то важан корак у разумевању мутације вируса након првобитне епидемије у Вухану.

Циљ истраживања је да се прилагођава уобичајена вакцина за мале богиње да садржи појединачан протеин из вируса САРС-КоВ-2, у нади да се тако може покренути имуна реакција тела, као што је то случај са тренутном ММР вакцином која штити људе од морбила (малих богиња), заушки и рубеле (црвенке).[5]

Ова стратегија је већ дала резултате у прототипу вакцине против вируса чикунгуња, који годишње инфицира милионе у југоисточној Азији и Африци и изазива отицање зглобова, болове у мишићима и осипе. Може да буде смртоносан по веома младе и старе особе.[5]

Предвиђа се да би тестирање вакцине на људима могло да почне за годину дана, јер је научницима потребно време да тестирају вакцину и виде да ли има неке негативне споредне ефекте, како би их спречили или умањили, јер имунолошка реакција, може да буде смртоноснија него сама болест. Према томе Нетестирана или пожурена вакцина била би опасна сматрају француски виролози.[5]

Тренутно стање у истраживању вакцина (новембар 2020)[уреди | уреди извор]

С краја новембра 2020. године, према извештајима из РТС, Ројтерса, Вашингтон поста, Јуроњуза, следећих пет фармацеутских компанија за сада предњачи у истраживањима вакцине против ковида 19:[6]

Бајонтек и Фајзер[уреди | уреди извор]

Бочице са вакцином Бајонтек и Фајзер

У Сједињеним Америчким Државама и Немачкој вакцина Бајонтека и Фајзера, која се прима у две дозе, прошла је крајем новембра 2020. године и трећу, финалну фазу тестирања. Резултати су показали да је вакцина ефикасна у 95% случајева у спречавању благих и тешких облика инфекције ковидом 19, чак и код старијих људи, као и да нема озбиљних ризика по здравље.

Фајзер је најавио да ће до краја године имати спремних 50 милиона доза вакцина, што је довољно да се заштити 25 милиона људи.

Велика Британија

Велика Британија је 7. децембра 2020. године постала прва западна земља која је почела да вакцинише своје становништво против нове инфекције коронавирусом - вакцином коју су развили Фајзер и Бајонтек. Британија је од компаније Фајзер наручила 40 милиона доза вакцине, што је довољно за мање од трећине становништва од 67 милиона, с обзиром да вакцину треба дати у две дозе како би особа стекла имунитет. Британско тржиште ће овом вакцином обезбедити производни погон компаније Фајзер у белгијском граду Пурсу, једном од највећих производних центара са преко 2.600 радника.[7]

САД

Почетком децембра 2020. године америчка агенција за лекове одобрила је за употребу вакцину коју су развили Фајзер и Бајонтек. Након тога започета је огромна логистичка операција која укључује савезне и државне владе, приватне компаније и здравствене раднике, како би се вакцина из компаније Фајзерове фабрике у Каламазуу у држави Мичиген, авионима брзо дистрибуирала у ограниченим количинама широм Сједињених Америчких Држава. За ову намену Фајзер је направио посебне контејнере за транспорт вакцина, а сензори са ГПС-ом пружају компанији могућност праћења сваке испоруке и буде сигурна да су и даље довољно охлађене.[8]

Европска унија

Европска комисија је 21. децембра 2020. године дала коначно одобрење за вакцинацију против ковида 19 вакцином Бајонтек и Фајзер и препоручила да вакцину треба да приме особе старије од 16 година.[9]

Недељу дана касније, тачније 27. децембра 2020. године са симболичним бројем од 9.750 доза, по чланици, започета је истовремено вакцинација у свим земљама Европске уније.[10][11]

Према наводима из интерног документа, који преноси новинска агенција Ројтерс:

ЕУ плаћа 15,50 евра по дози за вакцину коју су развили немачки Бајонтек и амерички Фајзер. Договорена је цена за укупно 300 милиона јединица вакцине.
Прерачунато, са 18,90 долара, то је мало испод цене коју плаћају САД, а то је 19,50 долара по јединици вакцине за првих 100 милиона доза истог производа. Документ о ценама из ЕУ датиран је 18. новембара и прослеђен је интерно у ЕУ након што је та заједница држава 11. новембра саопштила да је склопила уговор о снабдевању са Бајонтеком и Фајзером.[9]

Србија

Тачно 293 дана откако је у Србији забележен први случај ковида 19, 24. децембра 2020. почела је вакцинација против корона вируса 4.753 особа првом дозом, колико је стигло у Србију, прводобрене вакцине за употребу у Р. Србији произвођача Бајонтек и Фајзер.[12]

Модерна[уреди | уреди извор]

Бочица са вакцином Модерна

У САД је америчке компаније Модерна после тестирања показала ефикасност вакције од 95%. У процесу тестирања вакцине учествовало је 30.000 људи. Једној половини испитаника су дате две дозе вакцине у размаку од четири недеље, док су остали добили лажну вакцину.

Анализа је извршена на првих 95 учесника који су пријавили симптоме ковида 19, а испоставило се да је њих 90 било подвргнуто лажном третману.

Као и Фајзерова вакцина, прима се у две дозе (друга четири недеље након прве). Вакцина се чува на -20°С, што би могло да олакша дистрибуцију и чување.

У изјави објављеној крајем децембра 2020. године на веб страници Модерне наводи се да фармацеутска компанија верује да је вакцина ефикасна против мутираног облика вируса, који се брже шири, и додаје да ће се и даље спроводити тестови како би се постигли поуздани резултати.[13]

Америчка Управа за храну и лекове издала је дозволу за хитну употребу за вакцину коју је развила компанија Модерна, након одобрења које је раније у САД добила вакцина компанија Фајзер и Бајонтек.

Америчка Управа за храну и лекове одобрење је издала дан након што је саветодавни одбор агенције одобрио издавање дозволе за вакцину коју је развила компанија „Модерна” и недељу дана након што је одобрена вакцина компанија Фајзер и Бајонтек.[13]

Очекује се да ће вакцина Модернина бити употребљена на локацијама до којих је теже доћи, као што су болнице у селима, јер вакцина мора да се чува на ниским температурама, али не толико ниским колико захтева вакцина компанија Фајзер и Бajонтек.

Вакцина је заснована на сличној технологији као и вакцина компанија Фајзер и Бajoнтек. Компанија је саопштила да ће испоручити око 20 милиона доза америчкој влади у току 2020. године. У првом кварталу 2021. године глобално ће бити испоручено између 100 и 125 милиона доза вакцина, од којих између 85 и 100 за становнике САД.[14]

Спутњик 5[уреди | уреди извор]

Бочице са вакцином Спутњик 5

У Русији је вакцина названа Спутњик 5, произведена је у Институту Гамалеј и Министарству одбране, и по наводим произвођача ефикасна је у 95% случајева.

Вакцина Спутњик 5 прима се у две дозе и за грађане Руске Федерације биће бесплатна, а за остале како се наводи на званичном сајту, на међународном тржишту коштаће мање од 10 долара.

Чува се на температури од +2 до +8 степени, а произвођачи најављују да би, почев од 2021. године, могли да произведу и до 500 милиона доза годишње. Они који су већ резервисали вакцину, прве испоруке могли би да добију до марта 2021. године.

Ова вакцина ке доспела и у Србију и тренутно је у фази добијања дозволе за употребу.

Белорусија је прва земља после Русије која је 21. децембра 2020. регистровала вакцину Спутњик 5. Прва клиничка испитивања ове вакцине изван Русије су такође почела у Белорусији 1. октобра 2020.

Србија

Агенција за лекове и медицинска средства Сбије (АЛИМС) издала је 31. децембра 2020. увозну дозволу за 2.400 доза руске вакцине Спутњик 5, рекао је за "Танјуг" Павле Зелић из АЛИМС-а, пошто је вакцина испунила све услове прописане законом и по законским актима, чиме је потврђен њен квалитет, ефикасност и безбедност.[15]

Aстра-Зенека и Унверзитет у Оксфорду[уреди | уреди извор]

Са подацима о ефикасности вакцине изашла је и британско-шведски фармацеутски гигант Астра-Зенека, који цепиво развија у сарадњи са Универзитетом у Оксфорду.[16] Вакцина, развијена у Оксфорду, је класична вакцина, слична руској, коју је развио Центар за епидемиологију и микробиологију Гамалеја.[17]

И ова вакцина прошла је трећу фазу тестирања, након чега је показано да је ефикасно спречила обољевање од ковида 19 у 90% случајева када је давање половине дозе праћено једном целом. У другом режиму дозирања, када су учесницима дате две целе дозе, вакцина је била ефикасна у 62% случајева.[16]

У просеку, вакцина је показала 70% ефикасности, након прве дозе али истраживачи тврде да се исправним дозирањем у две дозе она може задржати на жељених 90%.[16][18][17]

Да је вакцина безбедна говори податак да је само три од 23.745 учесника током испитивања од 3 месеца имало озбиљније нежељене реакције које су вероватно били повезани са вакцином. Сви учесници су се опоравили или се опорављају и остају на даљем посматрању.[16]

Почетком децембра 2020. године је, дошло до обрта ситуације пошто су компанија и Унивезитет признали да је дошло до грешке током тестирања вакцине. То је покренуло многа питања о прелиминарним резултатима које су објавили.

Испитивање ове вакцине било је пропраћено и мини-скандалом у септембру 2020. године, пошто је волонтер у Бразилу, који је учествовао у тестирању, преминуо. Испоставило се да је он добио упалу кичмене мождине, а испитивање вакцине је убрзо настављено.

Вакцина се чува на температурама, које се постижу чувањем у обичном фрижидеру, лако се транспортује и дистрибуира, а има и ниску цену која износи две фунте.[17]

Британско Министарство здравља је последњих дана децембра 2020. саопштило да је вакцина против коронавируса, коју су произвели Универзитет Окфорд и Астра Зенеца, одобрена је за употребу у Великој Британији, и наручило 100 милиона доза ове вакцине, што је довољно за вакцинацију 50 милиона људи.[18]

Вакцинација у Великој Британији започела је 4. јануара 2020. године у Оксфорду где је вакцина и развијена - у локалној болници, која носи име Винстона Черчила. Наставиће се у у око сто болница и преко седамсто локалних лекарских ординација, са циљем да се вакцинише два милиона људи недељно.[17]

Синовак[уреди | уреди извор]

Испитивање на волонтерима у Индонезији вакцине Синовак

У Кини се тренутно ради на развоју најмање пет вакцина против коронавируса, док су четири кинеске вакцине ушле су трећу, завршну фазу испитивања, а међу њима и она компаније Синовак под називом Короновак. Пекиншки Институт за биолошке производе наводи да је вакцина ефикасна у 79,34% случајева.[19]

Тренутно се чекају резултати испитивања на волонтерима у Бразилу, Индонезији и Турској, након чега ће бити објављени подаци о ефикасности.

Како је у септембру пренела агенција Ројтерс, и Србија и Пакистан пристале су да учествује у трећој фази испитивања. Вакцина се тестира на 50.000 људи у 10 земаља.

Тврди се да је једна од главних предности Короновак вакцине то што може да се чува на стандардној температури фрижидера, између два и осам степени Целзијуса, као и оксфордска вакцина, која је направљена од генетски модификованог вируса који узрокује прехладу код шимпанзи. Поређења ради вакцина Модерне мора да се чува на -20 степени, а Фајзерова на чак -70 степени. То значи да је и кинеска и вакцина много подобније земљама у развоју које можда неће моћи да складиште велике количине вакцине на тако ниским температурама.[20]

Кина је условно одобрила за употребу вакцину Короновак компаније Синофарм, што значи да је истраживање вакцине још увек у току, објавила је кинеска Национална управа за медицинске производе 30. 12. 2020. Реч је о неактивној вакцини, што значи да је вирус узгојен у лабораторији, а затим убијен, након чега се клица убризгава у тело да би се створио имуни одговор организма.[19]

Иако је Кина била спорија у одобравању вакцине од других земаља, већ неколико месеци вакцинише људе са три различите вакцине које су у завршним фазама испитивања, пише Ројтерс.
Чајна морнинг пост објавио је да ће до лунарне нове године у фебруару бити вакцинисано 50 милиона грађана Кине из високо приоритетних група.[19]
Упоредни приказ вакцина против ковида 19[20]
Држава Тип Дозирање Успешност Чување
Бајонтек и Фајзер Сједињене Америчке ДржавеНемачка РНК 2 дозе 90% -70°С
Модерна Сједињене Америчке Државе РНК
(део генетског кода вируса)
2 дозе 95% -20°С до 6 месеци
Aстра-Зенека и Унверзитет у Оксфорду Уједињено Краљевство Вирални вектор 2 дозе Јак имунолошки
одговор
Температура фрижидера
Гамалеја
(Спутник5)
Русија Вирусни вектор
(генетски модификован вирус)
2 дозе 90% Температура фрижидера
Синовак
(Коронавак)
Кина мРНК 2 дозе 79.38% [19] +2 до 8°С

Став јавности према вакцини[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним истраживањима око 10% јавности вакцину сматра несигурном или непотребном, што повећава ризик од даљњег ширења вируса узрочника ковида 19. Средином 2020. године процене из два истраживања биле су да би 67% или 80% људи у САД-у прихватило вакцину против ковида 19, уз велике разлике у нивоу образовања, радном статусу, раси и географском положају.[21]

Анкета коју је спровела National Geographic i Morning Consult показала је полне разлику у спремности за вакцинацију против ковида 19 у САД-у, па је тако 69% испитаних мушког пола рекло је да ће примити вакцину, насупрот само 51% жена. Анкета је показала позитивну повезаност између нивоа образовања и спремности за вакцинацију.[22]

У Немачкој је спремност за вакцинацију опала на минимум од почетка епидемије. Главни разлог је страх од нежељених ефеката, и на почетку вакцинације у децембру 2020. године, тренутно је мање од половине Немаца спремно за вакцинацију. У истраживању спроведеном у другој недељи децембра, само 48% Немаца рекло је да ће бити вакцинисани, извештава Мониторинг који је установио Универзитет у Ерфурту и Институт Роберт Кох. У тој анкети 40% испитаника рекло је да прво жели да сачека са одлуком, а 11% је одбија да се вакцинише.[23]

Негативне последице пандемије ковида 19 на остале вакцинације[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Америчким Државама, Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) известили су да је текућа пандемија ковида 19 штетно утицала на закон прописана рутинске педијатријске вакцинације. Пад је забележен код препоручених вакцина у детињству, против грипа, као и код других вакцина вакцина у сличном периоду прошле године. Силазни тренд започео је недељу дна након националне ванредне декларације у вези са ковидом 19.[24]

Светска здравствена организација (ВХО) приметила је сличне забринутости и на глобалном нивоу, са ризиком од епидемија дифтерије, морбила и полиомијелитиса код милиона невакцинисаме деце.[24]

Стога стручњаци тврде да је потребан свеобухватан план како би се избегла „фатална олуја“ заразних болести, до које може доћи у дечијем узрасту „због пада обухвата вакцинацијом испод задатик вредности“.[24]

Мелинда Вартон, директор Одељења за имунизационе услуге при ЦДЦ, наглашава...

...да деца која су имала кашњења у примању вакцина морају да сустигну осталу децу што је пре могуће. Хитност није само због непосредне забринутости због потенцијалних избијања болести попут морбила, већ и због тога што се ове јесени и зиме очекује „судар“ грипа и ковида 19.[24]

Избор вакцине[уреди | уреди извор]

У већини земаља у којима је започета вакцинација, свакоме држава може понуди вакцинисање против ковида 19, али за сада неће постојати одабир вакцине коју неко жели примити. Такав избор није могуће због тренутне оскудице.

Две вакцине компанија "Бајонтек-Фајзер" и "Модерна" које су тренутно одобрене у ЕУ "једнако су ефикасне и сигурне",[25] тако да се друге вакцине (за које поступак одобрења још није завршен) не могу примити.

Трајање имунитета[уреди | уреди извор]

Пуно трајање имунитета за сада је даље непознато, пре свега због краткоће времена истраживања и могућих промена у појединим сојевима вируса.

Имуни одговор на коронавирус гради се постепено, и може да опстане дужи период. После осам месеци, како је рекла Данијела Веископф,[26] већина оних који су инфицирани и опорављени, и даље имају релативно стабилан имунитет, а како ће т бити након пријема вакцине то ће се знати тек након годину и више дана.

Резултати[уреди | уреди извор]

Примењене дозе вакцинацине против ковида 19,
Стање на дан 12. јануар 2021.
Локација[27] Примљене дозе (јединица)
Animated spinning globe of the world.gif Свет
28.550.000
 САД
9.330.231
 Кина
9.000.000
 УК
2.675.213
 Израел
1.817.000
 УАЕ
1.167.251
 Русија
800.000
 Италија
718.797
 Немачка
613.347
 Шпанија
406.091
 Канада
356.249
 Пољска
203.053
 Француска
125.190
 Румунија
115.932
 Данска
107.542
 Аргентина
100.000
 Саудијска Арабија
92.598
 Бахреин
81.300
 Мексико
138.351
 Португалија
74.099
 Гренланд
49.645
 Шведска
40.000
 Холандија
35.500
 Хрватска
30.000
 Литванија
22.191
 Мађарска
21.000
 Норвешка
20.833
 Чешка
19.918
 Оман
14.911
 Чиле
10.699

„Production Statistics”. Ourworldindata.org. 

Од 10. јануара 2021. године широм света је примењено 23,5 милиона вакцине против ковида 19 на основу званичних извештаја националних здравствених агенција.[28]

Током пандемије о брзом временском оквиру и обиму инфекција ковида 19 током 2020. године, међународне организације попут СЗО и ЦЕПИ, програмери вакцина, владе и индустрија процењују дистрибуцију евентуалних вакцина.[29] Поједине државе које производе вакцину могу се наговорити да фаворизују понуђача који највише понуде за производњу или пруже прву услугу својој земљи.[30]

Стручњаци наглашавају да би лиценциране вакцине требало да буду доступне и приступачне људима који су у првој линији здравствене заштите и имају највеће потребе.[30] У априлу је објављено да се Велика Британија сложила да сарађује са 20 других земаља и глобалним организацијама, укључујући Француску, Немачку и Италију, како би пронашла вакцину и размењивала резултате, те да грађани Велике Британије неће добити преференцијални приступ ниједном новој ковид 19. вакцине које су развили универзитети у УК које финансирају порески обвезници.[31] Неколико компанија планира да у почетку произведе вакцину по ниским трошковима, а затим повећа трошкове за профитабилност ако су оне потребне ланије за годишње вакцинације и ако државе стварају залихе за будуће потребе. [30]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 ЂУЛИЋ БАНОВИЋ, НАТАША (7. 8. 2020). „Вакцина против ковида: Шта знамо о најбитнијој теми на планети”. www.rts.rs. Приступљено 8. 8. 2020. 
  2. ^ Spinney., Laura. „Coronavirus vaccine: when will it be ready?”. The Guardian, 15. 3. 2020. Приступљено 26. 3. 2020. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Rusija objavila da je završila testiranje vakcine, proizvodnja od avgusta”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 17. 7. 2020. 
  4. ^ „Кина одобрила тестирање вакцине на људима”. www.politika.rs. Политика онлајн, од: 14. 4. 2020. Приступљено 14. 4. 2020. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Унапређена ММР вакцина као тројански коњ против ковида 19”. www.rts.rs. РТС Београд, 16. 4. 2020. Приступљено 16. 4. 2020. 
  6. ^ „Пет вакцина предњачи у истраживањима, докле се стигло и шта знамо до сада”. www.rts.rs. 27. 11. 2020. Приступљено 27. 11. 2020. 
  7. ^ „Počela vakcinacija u Britaniji - žena iz Severne Irske prva primila vakcinu”. N1 Srbija (на језику: српски). 8. 12. 2020. Приступљено 30. 12. 2020. 
  8. ^ „Prve vakcine za Kovid-19 stižu u američke države u ponedeljak”. Glas Amerike (на језику: српски). 8. 12. 2020. Приступљено 30. 12. 2020. 
  9. 9,0 9,1 Welle (www.dw.com), Deutsche. „Vakcina Bajonteka i Fajzera protiv Kovida-19 odobrena u EU | DW | 21.12.2020”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 28. 12. 2020. 
  10. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Počela vakcinacija u Nemačkoj | DW | 27.12.2020”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 28. 12. 2020. 
  11. ^ „Počela vakcinacija širom EU, prve doze primili najugroženiji”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 28. 12. 2020. 
  12. ^ „Почела вакцинација против корона вируса у Србији”. BBC News на српском (на језику: српски). 24. 12. 2020. Приступљено 28. 12. 2020. 
  13. 13,0 13,1 „Moderna veruje da je njena vakcina efikasna i za novi soj korone, biće testirana”. N1 Srbija (на језику: српски). 24. 12. 2020. Приступљено 28. 12. 2020. 
  14. ^ „Вакцина „Модерна” одобрена у САД”. Politika Online. Приступљено 2020-12-29. 
  15. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of (31. 12. 2020). „Издата увозна дозвола за "спутњик" у Србији”. www.rts.rs. Приступљено 2. 1. 2021. 
  16. 16,0 16,1 16,2 16,3 „Oxford COVID-19 Vaccine Trial Results Mixed”. Medscape. 8. 12. 2020. Приступљено 26. 12. 2020. 
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 „У Британији почела вакцинација домаћом вакцином”. www.rts.rs. 4. 1. 2021. Приступљено 4. 1. 2021. 
  18. 18,0 18,1 „Oksfordska vakcina odobrena za upotrebu u Velikoj Britaniji”. N1 Srbija (на језику: српски). 30. 12. 2020. Приступљено 30. 12. 2020. 
  19. 19,0 19,1 19,2 19,3 „Кина одобрила вакцину "Синофарма". www.rts.rs. 31. 12. 2020. Приступљено 31. 12. 2020. 
  20. 20,0 20,1 „Шта знамо о кинеској вакцини против короне”. BBC News на српском (на језику: српски). 9. 12. 2020. Приступљено 29. 12. 2020. 
  21. ^ (2020). "Determinants of COVID-19 vaccine acceptance in the US". EClinicalMedicine, the Lancet 26
  22. ^ „Poll shows 61 percent of Americans likely to take COVID-19 vaccine”. Science (на језику: енглески). 3. 12. 2020. Приступљено 28. 12. 2020. 
  23. ^ „Zašto većina Nemaca neće da se vakciniše? | DW | 20.12.2020”. DW.COM (на језику: српски). 2. 12. 2020. Приступљено 28. 12. 2020. 
  24. 24,0 24,1 24,2 24,3 „Trending Clinical Topic: Virus Collision”. Medscape. Приступљено 29. 12. 2020. 
  25. ^ „Грађани Немачке, за сада, не могу да бирају вакцину”. www.rts.rs. 10. 1. 2021. Приступљено 10. 1. 2021. 
  26. ^ „Охрабрујућа студија: Имунитет после ковида траје најмање осам месеци, али...”. www.rts.rs. 9. 1. 2021. Приступљено 10. 1. 2021. 
  27. ^ Земље, територије и међународни транспорти где су дијагностиковани случајеви. Држављанство заражених и порекло инфекције могу се разликовати. За неке земље случајеви су подељени на одговарајуће територије и у складу с тим забележени.
  28. ^ „Coronavirus (COVID-19) Vaccinations - Statistics and Research”. Our World in Data. Приступљено 2021-01-10. 
  29. ^ „Accelerating a safe and effective COVID-19 vaccine”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-10. 
  30. 30,0 30,1 30,2 Steenhuysen, Julie (27. 4. 2020). „SPECIAL REPORT- Countries, companies risk billions in race for coronavirus vaccine”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 15. 1. 2021. 
  31. ^ Gartner A, Roberts L (3 May 2020). "How close are we to a coronavirus vaccine? Latest news on UK trials". The Telegraph. ISSN 0307-1235.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]